GILIN

KAMENA ŠUMA NA RECI LI

Kada se govori o Kini, slobodno se može reći da je reč o kontinentu. Njena teritorija je tolika, da su potrebni dani da bi se vozom stiglo sa jednog na drugi kraj zemlje, a avionom sati

Kina je zemlja u kojoj živi preko milijardu stanovnika i koja za sobom ima istoriju dužu od 4.000 godina. Mnogo pre Evrope, imala je pismo i znala je za svilu, papir, barut i akupunkturu. U ovoj velikoj zemlji kontraste određuju prošlost i sadašnjost, priroda i kultura.

Mapa lokacije Gilina

Priča se da Kina može oduševiti na prvi pogled i da se iza Kineskog zida nalazi nesagledivo prirodno i kulturno bogatstvo koje se opisuje kao "Srednje carstvo". I mene je put vodio stazama tog carstva, kroz stare kulturne centre Peking i Sijan, uzavrele lučke gradove Šangaj i Kanton, kroz fantastični svet Gilina (Guilin) i svetsku metropolu Hongkong. Previdela sam činjenicu da Kina o kojoj se govori kao o Mao Cedungovoj, već spada u blisku prošlost, a da o onoj o kojoj je pisala Perl Bak, spada u davnu. Zakasnila sam, ali me to nije sprečilo da krenem kroz Kinu, kroz vreme sadašnje.

Kineski zid je jedino delo ljudskih ruku, vidljivo sa Meseca. Kaže se da od kada postoji Kina, postoji i veliki zid. Pruža se u dužini od 6.000 kilometara brda, pustinja i dolina. Građen kao barijera na severnoj granici zemlje, postao je simbol kineskog nacionalnog identiteta.

Veliki zid

Veliki Kineski zid

Kin Šihuanđi, prvi kineski car započeo je pre 2.200 godina izgradnju zida da bi međusobno povezao veći broj feudalnih država i da bi svoje, tek ujedinjeno carstvo, zaštitio od varvara sa severa. Car je ustanovio i centralnu upravu i kodificirao kineske zakone. U vreme kad nije ratovala, veliki zid je gradila i carska armija. Tokom dvanaestogodišnje izgradnje od posledica iscrpljenosti, bolesti i raznih nesreća, umrlo je najmanje 400.000 ljudi. Po pričama, na hiljade njih je zazidano u zidine velikog zida. Ipak, zid je držao Kineze u zemlji, budeći u njima nacionalna osećanja, kao i strah od spoljnih demona i prezir prema njima.

I pored čvrste gradnje i nadzora, veliki zid nije mogao da zadrži uljeze koji su dolazili sa severa. Osim toga, Džingis-kan je iskoristio političku nestabilnost u unutrašnjosti zemlje, da bi je 1211. godine pregazio. Četiri veka kasnije oficir, izdajnik, otvorio je jednu kapiju Mandžurcima. U XV i XVI veku Ming carevi su izvršili mnoge popravke, ali vreme, nebriga i ratovi učinili su svoje. I kulturna revolucija ostavila je trag, jer su seljaci iz njega vadili kamenje za popravku kuća i pravljenje svinjaca. Na nekim mestima zidine su potpuno nestale, jer ih je progutala pustinja. Najzad 1997. godine, vlast je zabranila vađenje kamenja iz zida i danas je on pod zaštitom, za to oformljenog komiteta. Delovi koji su restaurirani u stilu velikog Ming vremena, danas privlače milione turista!

Jedina ljudska tvorevina koja se vidi sa Meseca

Strašljivi despot

Sijan je grad koji je bio razvijen već u vreme čuvenog "Puta svile". U Sijan su dolazili ljudi iz čitave Azije, a u vreme kada se zvao Čang an, u njemu su mogli da se vide hodočasnici iz Japana, turske diplomate, persijski trgovci i indijski monasi. Odavde su kineski hodočasnici odlazili u Indiju u potragu za korenima budizma, a karavani putem svile do svojih ciljeva.

Pored mnogih ostataka prošlosti, u Sijanu su poznate pagode "Velike i male divlje guske", stare gradske zidine, kula zvonik, grobovi Tving dinastije i pre svega muzej u kome se nalazi preko 8.000 figura ratnika od terakote u prirodnoj veličini, sa fizionomijama ljudi iz različitih oblasti Kine.

Vojnici od terakote u Sijanu

Svoju atrakciju broj jedan, Sijan može da zahvali paničnom strahu od smrti jednog despota koji je uklonivši sve rivale, postao prvi kineski car. Da bi ga štitila, car Kin Šihuanđi je, pre 2.200 godina, naredio da se pored njegovog groba sahrani i armija od terakote u prirodnoj veličini. Tako je čovek koji je sa svojom armijom ujedinio Kinu i sagradio Kineski zid, pokušao sa armijom od terakote da pobedi smrt. Do sada je pronađeno 8.000 vojnika (od kojih je restaurirano 2.000) u ratničkoj opremi i na stotine konja od terakote. Dok su pljačkaši razvukli većinu oružja i štitova, koji su dokazivali visoko poznavanje ratne tehnike i umeće iz oblasti metalurgije, drvena kola koja su vukli konji, nisu se održala.

Podzemni grad

Podzemni grad

Kinov podzemni svet prostire se na grandioznoj površini od 52 kvadratna kilometra, a gradilo ga je 700.000 muškaraca punih 36 godina. Ako je verovati pričama, pod zemljom se nalazi i ogromna palata, mnoge dragocenosti i umetnička dela, tako da će mnogim generacijama arheologa trebati sigurno još mnogo vremena kako bi otkrili sve što se krije pod zemljom. Ono što je sasvim sigurno, jeste činjenica da je slučajno otkriće armije terakota do koga je došlo 1974. godine, donela caru Kin Šihuanđu besmrtnost, za kojom je toliko čeznuo.

Zbog neobičnih motiva i vazdušastog stila, moju pažnju su još davno zaokupila dela kineskih pejzažista. Naročito sam bila zadivljena prikazima i pejzažima kojima su dominirala brda neobičnih oblika. Podsećala su me na kule i kegle, a neka na naherene kape baštenskih patuljaka. Sve dok nisam otišla u Gilin, koji se nalazi u provinciji Guanksi, izgled ovih brda pripisivala sam mašti kineskih pejzažista. Nisam ni slutila da su oni inspiraciju našli u jugozapadnoj Kini, tamo gde se nalazi jedan od najlepših karstnih predela na našoj planeti.

"Živopis dug sto kilometara"

Njihovi pejzaži su poetska vizija prirode, koja veličanstvenost maglom obavijenih planina, suprotstavlja beznačajnosti čoveka. Osim pejzažista i mnogi pesnici su se vekovima trudili da najlepšim rečima opišu ovu slikovnicu iz snova. I jedni i drugi nazivali su ovaj predeo "živopisom dugim sto kilometara" i zaslužni su što su ga mnogi smatrali tipičnim kineskim krajolikom. Kroz "srce" tog živopisa plovila sam rekom Li, diveći se spektakularnoj scenografiji, pred kojom mi je zastao dah.

Titani i kormorani

Dan je bio kao stvoren za susret sa predelom koji je davno zagolicao moju radoznalost. naš brod plovio je lagano, cepajući jutarnju maglu poleglu po reci Li. Čulo se samo jednolično kloparanje brodskih mašina i zvuk sirene koja se povremeno oglašavala, dajući na znanje drugim brodovima gde se nalazimo. Magla se svakog časa gibala gore, dole, grleći brod, i nas, koji smo stajali na palubi. Često su nam iz magle virile samo glave. Već u sledećem trenutku magla bi nas progutala i svi bismo nestali sa palube, kao u nekom horor filmu.

Splav sa ribarem i kormoranom na reci Ji

Tada su se preda mnom pojavile kulise predela slikanog maštom prirode. Ustuknula sam pred tolikom lepotom i blizinom bizarnih kula koje su se naginjale ka meni, kao titani. Dok su me titani pratili i posmatrali sa visine, po reci Li, lagano kao labudovi klizili su uski splavovi od bambusovih stabala.

U pratnji vernih kormorana, splavovima su upravljali lokalni ribari. I ovde, kao i u drugim krajevima sveta, kormorani ribarima pomažu u ribolovu. Da ulov ne bi progutali, ribari kormoranima omčom stežu vrat. Izdresirane od malena za ovaj posao ptice love ribu, ali su zbog omče, prinuđene su da sav ulov koji se zadržava u kesi kljuna, predaju gospodaru! Za uzvrat, ribari ih hrane svežom ribom, ali je to sigurno mnogo manja količina od one koju bi ptice stvarno mogle da pojedu.

Karstni predeli protežu se kroz tri kineske provincije, ali u provinciji Guanksi, ova neobična prirodna lepota doživljava svoju kulminaciju. Da nisu delo prirode, moglo bi se pomisliti da su sablasni karstni masivi delo bogova koji su ih isklesali u vreme dok se naša planeta stvarala. U pitanju je tropski karst u poslednjem stadijumu razvoja, kakav postoji još u Vijetnamu u zalivu Ha Long i u južnom Tajlandu.

Breg svih boja

Prizor kao iz slikovnice

Najlepši karstni masivi protežu se u dužini od 70 kilometara između gradova Gilin i Jangšu. Tu se kraj obale reke Li i iznad dolina, koje su ljudske ruke pretvorile u zelenu pirinčanu šahovsku tablu, u visinu uzdižu karstne kule, visoke i do 150 metara. Zidovi ovih neobičnih formacija obrasli su mahovinom na koju su se, kao broševi, zakačile velike orhideje i lijane, a na nekim mestima se iz zidova u reku Li, obrušavaju bučni vodopadi. Kinezi su ovaj predeo nazvali "kamena šuma", u kojoj se nalaze fantastični oblici opisani kao: "breg svih boja", "breg slonove surle", "breg sedam zvezda", ili, "breg petla u borbi".

Podzemni svet Gilina

Osim karstnog sveta sveta koji se nalazi "gore", u utrobi zemlje postoji još jedan fantastični svet. Posle plovidbe po reci Li, ušla sam u podzemno carstvo Gilina. Čine ga vodena mreža, pećine, jezera, kameni vodopadi, i stalaktiti i stalagmiti monumentalnih dimenzija. "Svirala od trske" je ime ovog podzemnog carstva koje mi se predstavilo ćutke, čak, stidljivo. Pustila sam mašti na volju i pred mene su počeli da izlaze plemići, dvorjani, zabavljači, sluge, vojnici i životinje, divovi i aždaje. Kamena bića kretala su se kroz diskretno osvetljene hodnike i dvorane, ukrašene čipkanim zavesama, stubovima i ogromnim lusterima sa kojih su visile kapljice. Od kapljica koje su tokom hiljada godina padale sa lustera i tavanica nastali su prelepi kitnjasti čiraci, kandelabri i kupe. Znajući da će ukrašavanje pećine trajati sigurno još onoliko koliko joj je bilo potrebno da nastane, otišla sam iz nje zadovoljna što sam se našla na mestu na kome još uvek traje stvaranje naše planete!

Sonja Lapatanov
Politika MAGAZIN 486 – 21.01.2001.

HONGKONG

URBANA DŽUNGLA

U Hongkongu ćete videti zlatni "rols-rojs", ali i prodavnice sa sekend hend protezama za zube. Grad u kojem je novac etika, nova religija kojoj se svi klanjaju

Od Srbije do Hongkonga put je dugačak. Ide se preko Evrope. Gde smo, vidiš bolje sa strane, kada se malo odmakneš. Obilazeći gradove Evrope shvatiš dokle je stigla usnula Srbija. Odlazeći u Hongkong možeš da naslutiš na koji je put krenula Evropa.

Mapa lokacije Hongkonga

Prvi susret sa Hongkongom je aerodrom Ček Lap koji je čitavo jedno ostrvo. To je drugi na kratkoj listi objekata koji je čovek napravio, a vidi se sa meseca. Tako tvrde! Samo njegov terminal je veći od londonskog Hitroua i njujorškog JFK-a kada se sastave zajedno.

Aerodrom na ostrvu

Od aerodroma do Hongkonga putuje se 23 minuta vozom u koji vam kofere unose Kinezi sa belim rukavicama. I onda stignete direktno u centar sveta, u grad gde se sklapaju poslovi. Gde je biznis zaista biznis. Ovde se govori engleski, kantonski i kineski.

Centar sveta – panorama Hongkonga

Jedinstvena arhitektura

Iako mnogi turisti dolaze u ovaj grad svetlosti da bi kupovali u zadivljujućim tržnim centrima, jeli u najboljim restoranima sveta, ima hiljadu boljih stvari koje ne smete propustiti. Vrh Viktorija na visini od 610 metara je brdo sa kojeg se pruža najlepši pogled na svetu.

Pogled na Hongkong sa vrha Viktorija

Inače, u svim vodičima pronaći ćete da su njihove zgrade nejlepše, najveće, kako je to jedinstveno na svetu, kako je u njihovu izgradnju potrošeno toliko novca da to svet još nije video. I stvarno, u ovom gradu ima toliko unikata. Počev od restorana, pa sve do najčuvenijeg parka Okean gde su smešteni najveći kavez za ptice, kuća leptira i veliki akvarijum.

Ovo je najnaseljenije mesto na Zemljinoj kugli. Stambene zgrade su visoke i preko sto spratova. Kažu da je ovde bogat čovek ko ima stan veći od 40 kvadrata, a ko ima kuću, taj je veoma bogat čovek.

Grad zadivljuje zen enterijerima. Zen načinom života. Azijskim mirom. Drugačijom kulturom življenja. Verovanju da breskvin cvet tera zle duhove.

Park Okean u Hongkongu

Opijumski rat

Kroz vekove Hongkong je bio ribarsko naselje sa nekoliko hiljada ljudi, ali je rane 1800. godine luka postala značajno mesto za britanske trgovačke brodove. Hongkong je u istoriju ušao preko čaja i opijuma. Kinezi su čaj prodavali za srebro. Englezi su plaćali opijumom iz Bengala. Opijumski rat je počeo zato što je kineska vlada zabranila uvoz opijuma i time oštetila engleske trgovce.

Mirom u Nankingu Kina, koja je izgubila rat, morala je Hongkong da ustupi Engleskoj, da plati ratnu odštetu, otvori pet novih luka engleskoj trgovini i zaključi ugovor po kojem se engleskim građanima u Kini daju velike privilegije. Godine 1860, posle drugog konflikta, Englezi stiču i Koulun i granična ostrva. Pekinškom konvencijom iz 1898. godine ovom spisku dodate su i Nove teritorije. Tada Englezi iznajmljuju od Kineza ove teritorije na 99 godina.

U zapadnoj dvorani Velike palate naroda, zgrade Svekineskog narodnog kongresa, 1984. godine Margeret Tačer i Đao Cijang potpisali su Britansko-kineski sporazum, kojim se Britanija konačno odriče vlasti nad svojom kolonijom. Tim potpisom Hongkong je 1. jula 1997. godine postao Specijalni adminstrativni region Kine.

Objašnjenje uz feng šui

Sjaj i beda

Ko nije video Hongkong, nije video arhitektonsko čudo sveta. Ceo grad je građen po feng šuiju, drevnoj kineskoj veštini čija je suština ravnoteža i balans. Harmonija prostora se u ovom gradu oseća na svakom koraku. Tradicija i moderan život. Superiorni i skromni. Kadilak i rikša. Sjej i beda. Zlatni "rols-rojs" i sekend hend proteze za zube. Japanci koji čekaju u redu da bi ušli u Tifani prodavnicu i prodavci na tezgama koji čitav radni vek provedu na jednom kvadratnom metru.

Džunke u Aberdinu na kojima žive siromašni Kinezi

Aberdin je ribarsko selo, sa nekoliko stotina džunki na kojima žive siromašni Kinezi. Ali, postoje zgrade koji kompjuterski menjaju boju fasade, zgrade čiji je jedan sprat jedna fabrika. Sve je to Hongkong. Unikatno mesto na planeti, gde je sve moguće.

Jelena Ranković
Stil magazin 46 – 12.11.2007.

PEKING

GRAD KOJI NESTAJE

Nekad su Kinezi živeli u hutonzima, naseljima čije su ograde ostale iz vremena mongolskih osvajanja, a danas ih ruše i na njihovim mestima podižu nebodere od stakla i betona

Tradicionalna kineska naselja, hutonzi, retke su građevine iz prošlosti Pekinga. Njih danas najčešće ruše i dižu solitere. I ne piše im se dobro. Ove preostale pričaju o vremenu kad je caru pripadalo carevo, a bogu božje.

Mapa lokacije Pekinga

Prizemne kućice, ograđene su zidovima sa svih strana, obojenim u sivo sa drvenim kapijama crvene boje. Ponekad je ograđena jedna kuća, a u siromašnijim krajevima ograđene su cele četvrti. Te ograde su, kažu Kinezi, ostale iz vremena mongolskih napada. Tako je ovaj detalj ostao u arhitekturi i dan-danas, mada ima sasvim novu ulogu. Da bi se izbegle gužve oko stambenih četvrti, ograde imaju primenu da spreče sve koji ne žive u njima da prođu. Zato su ove četvrti izuzetno mirne i bezbedne. Uličice kojima se prolazi nekad su toliko uske da ni dva pešaka ne mogu da se mimoiđu.

Hutong ture

Da ljudi ne bi previše lutali, vodiči turiste najčešće upućuju na hutong koji se nalazi pored jezera Huhaji (Houhai). Posebno zadovoljstvo ovog obilaska jeste vožnja u rikši. Kao i sve drugo u Kini, i za vožnju u rikši mora da se cenka, a jednočasovna tura ne treba da se plati više od 30-40 juana (3-4 evra). Vozač će na slabom engleskom pokušati makar malo da ispriča o bogatoj istoriji hutonga.

Obilazak hutonga

Da bi se ipak videlo kako se u njima zaista živi, potrebno je ući u jednu od kuća. Njihovi vlasnici ulazak u svoje dvorište naplaćuju 2 evra. Tako je i nas ugostio gospodin Vang, čija porodica živi u hutonzima već pet generacija. Vang objašnjava da su kuće u hutonzima, kao i sve ostalo u Kini, građene po pravilima feng šuija.

Tipično dvorište u hutonzima

Dvorište zauzima centralni deo i u njemu se obično nalaze jedno ili dva drveta. U kućama malo imućnijih Kineza postoji i zastakljena bašta puna cveća u kojoj se provodi veći deo dana tokom leta, dok se oko dvorišta, na sve četiri strane sveta nalaze prostorije za život Na severnoj strani, koja po kineskoj tradiciji donosi sreću, žive domaćin kuće i njegova žena, a tu se nalaze i dnevni boravak i trpezarija. Na istoku se nalaze prostorije u kojima žive ženska deca, dok su na zapadu prostorije namenjena muškoj deci. Začuđujuće je da, iako spolja izgledaju veoma trošno i neugledna, većina hutonga iznutra je skupoceno sređena i opremljena.

Zabranjeni grad

Glavna kapija Meridijana Zabranjenog grada

U Pekingu postoji nebrojeno znamenitosti, ali za prvo putovanje predlažemo vam onoliko koliko možete za kratko vreme da postignete.

Centralni deo grada zauzima najveći trg na svetu. Tjenanmen je nekad bio deo Zabranjenog grada, a danas na njemu počiva balsamovano telo Mao Cedunga u mauzoleju koji više nije otvoren za turiste. Ipak, Zabranjeni grad je glavna turistička atrakcija Pekinga. Ulazi se kroz glavnu kapiju Meridijana. Iako ima još pet ulaza, ovim centralnim su smeli da prođu samo car, carica i tri najbolja državna činovnika tokom godine. U njemu se nalazi 9.999 i po soba, a i sve ostalo je u znaku broja devet koji ima carsko značenje.

Hram neba

U Hramu neba nekad su svake godine carevi prinosili žrtve bogovima za dobru godinu, gde se nalazi i oltar Tri zvučne stepenice. Tu je stajao car i razgovarao sa bogom. U okviru kompleksa nalazi se i akustični zid koji zbog savršene uglačanosti daje odjek.

Put neba ka grobnicama dinastije Ming

Za sat vožnje od Pekinga dolazi se do grobnica dinastije Ming, gde možete prošetati Putem neba kojim su se nekada nosili kovčezi sa telima careva. Put počinje kod Zmajeve i Feniksove kapije, a duž puta se vidi 36 mermernih figura koje prikazuju careve službenike i životinje koje su povezivane sa božanstvima.

Veliki kineski zid

Kineski zid, jedno od sedam svetskih čuda i jedina građevina koja se vidi iz svemira, nalazi se 70 kilometara od Pekinga. Dug je više od 5.000 kilometara, a njegova gradnja je počela u VII veku p.n.e. Heroj je svako ko se popne na zid. Makar je tako govorio veliki Mao.

Nikola Jablanov
Prees Kofer 30 – 09.01.2008.

NINGBO

MOĆ I LEPOTA

Blizu obale Istočnog kineskog mora leži grad koji se za svega petnaestak godina iz sumornog "socrealističkog" naselja pretvorio u modernu, luksuznu i zanimljivu metropolu

Da li je moguće da se jedan tipičan radnički provincijski grad, kockastih "socrealističkih", pocrnelih i poružnelih zgrada, za samo petnaestak godina pretvori u dvomilionski, po svemu moderan, funkcionalan i oku prijatan velegrad? Sasvim je moguće, jer baš tako izgleda Ningbo, udaljen dvadesetak kilometara od obale Istočnog kineskog mora, stotinak kilometara vazdušnom linijom od Šangaja, tog apsolutnog etalona ekstremnog graditeljstva s kraja XX i početka XXI veka.

Mapa lokacije Ningboa

Dok se šetam i vozim bulevarima Ningba, prva mi je misao da su neka velika pamet, vredne ruke i oubiljna država stali iza projekta pretvaranja nekadašnjeg sivila (koje se, ograđeno, još može videti po predgrađu, čekajući da bude sravnjeno sa zemljom) u nešto novo, lepše, sadržajnije i profitabilnije, ali uz poštovanje i zaštitu starog gradskog jezgra autentičnog izraza kineske nacionalne arhitekture. Možda je baš ovde isproban jedan novi arhitektonski model, pa onda multiplikovan u širinu, dubinu i visinu, da bi bio sagrađen Šangaj kakvim ga svet danas zna?

Veliko, veće, najveće…

Do Šangaja se stiže desetočasovnim letom od Frankfurta, Beča ili koje druge poletne tačke Evrope, zatim lokalnim avionom (a to je, ni manje ni više, nego "Erbasov" A-320, decenijski Jatov san) za 20 minuta do Ningba, drugog po veličini grada u kineskoj provinciji Džejiang.

Ningbo

Šta su prvi utisci dvojice Srba na poslovnom putu u ovaj jaki centar metalne, elektro i prehrambene industrije i medicinske opreme? To je grad veličine Beograda, ima stanovnika koliko i naša prestonica, presecaju ga tri reke… I tu se svaka sličnost sa Beogradom završava, a sledeća paralela bi mogla da bude povučena recimo 2050. godine, pod uslovom da glavni grad Srbije nastavi sadašnjom stopom uređenja, a Ningbo kojim slučajem zastane.

Jedan od bezbrojnih mostova

Bezbroj mostova. Svaki bulevar ili ulica koja izbija na reke preskače ih novim mostom. Blistave fasade, parkovi kao remek-dela pejzažne arhitekture, bilbordi sa merom, nigde plakata gde im mesto nije.

U hotelu "Jinfeng" oduševljavaju nas mermerni holovi, kolonade, zlatni Buda i ukrasi od žada. U sobama perfekcija i visok standard, besplatan Internet, masaža po pozivu celu noć… a spavanje sa doručkom košta 250 juana (25 evra)!

Zgrada Narodnog pozorišta veća je od beogradske "Arene", Opera prostranija od hale "Pionir", Korporacijski kolosi, od kojih bi svaki u Srbiji bio događaj decenije ili delo za istoriju. Trgovi sa bazenima i vodoskocima. Na jednom mestu mi se, onako u prolazu, čini da su reku preselili na ulicu, među lokale "Omege", "Lankoma" i "Svarovskog". Pored njih kineske firme sa asortimanom iste robe, pa kome je do poređenja cena i kvaliteta, široko mu polje. Robna kuća elektronike pet puta veća od "Deltinog" šoping mola u Novom Beogradu. Velelepne zgrade banaka, valjkasti soliteri, tornjevi koji paraju nebo…

Šoping mol do šoping mola

I to sve u zemlji sa nacionalnim dohotkom po glavi stanovnika kao u Srbiji, zemlji o kojoj često sudimo po "krpicama" na buvljacima, koju stavljamo u kontekst arhaičnih društvenih sistema, pa katkad i ružnim rečima govorimo o njihovom komunizmu.

Jeste to zemlja crvene zastave i zvezde petokrake, ali i zemlja čiji je svaki korak džinovski, čija svaka decenija menja sliku, za šta je drugde potreban vek. Kad vidite tehnička dostignuća, zaokruženost svakog procesa, marketinšku moć i komercijalnu snagu Kine, u paramparčad ćete razbiti sve predrasude o "zemlji jeftinih farmerki i patika".

U susret Olimpijadi

Pitam svog saputnika, Srbina rođenog i školovanog na Zapadu, da mi uporedi, recimo vozni park viđen na ulicama Ningba, sa nekom evropskom odrednicom. "Milano, Bern ili Štutgart", sledi autoritativan odgovor. Zaista je impresivno ono što se vidi na putevima, reklo bi se da je četvrtina kola "folksvagen", po četvrtinu "tojota" i "mazda", ostatak čine svi drugi. Nigde haosa ni krkljanca, besomučnog udaranja u sirene ili ludaka za volanom, već puno poštovanje i fascinantna pešačka disciplina.

Olimpijada je već hipnotisala naciju, dinamika se dan za danom zahuktava, cene suvenira su na svetskom nivou, uslužne delatnosti polažu istorijski ispit, ophođenje prema strancima je to već položilo.

U poslovnim obavezama od jutra do mraka ne stižemo da razgledamo mnogobrojne istorijska i turistička odredišta. Ipak, posećujemo Gulou kulu sagrađenu u doba Tang dinastije u VII veku. Zastajemo i kod Đinton tornja koji je domaćinima otprilike isto što i kula Nebojša Beograđanima. Zapanjuje nas Hemudu reliks, kamena gromada nestvarnih dimenzija postavljena kao kakav portal pre 7.000 godina, i otkopana tek 1973. Sa žaljenjem, a kasno je veče, prolazimo pored već zatvorene "bašte žada", najveće zbirke nakita od ovog kamena u Kini.

Most preko Hangdžou zaliva dug 36 kilometara

Mister Vong, vlasnik kompanije koja nam je domaćin, obećava da ćemo se u sledećoj poseti voziti obližnjim mostom dugim 36 kilometara, od čega je 20 preko mora, čije se testiranje upravo privodi kraju nakon gradnje koja je trajala od juna 2003. do juna 2007!!! Preko Hangdžou zaliva, da bi se izgrađeni nacionalni put dug 5.200 km od Pekinga na jug prema Hongkongu skratio za 150 kilometara. I eno ga na brojnim sajtovima kao dokaz moći jedne ozbiljne države, eno i cene koju nije pristojno navoditi spram mosta preko Ade Ciganlije.

Veselje i lepo ponašanje

Svi nekuda žure i telefoniraju. Bicikla je sve manje, ali zato motorčića sve više, i za njih su gradske vlasti odvojile traku bar tri metra široku, ograđenu od uličnog autotoka. Uveče u centru grada omogućena je šetnja svom širinom ulica, pravi mravinjak veselosti i lepog ponašanja. Restorani i prodavnice rade do 21.30, a noćni klubovi do šest ujutro.

Kineski specijaliteti

Domaćini nas za ručkove i večere izvode na razna mesta kako bismo upoznali običaje, nacionalna jela i pića. Vežbam prvo veče da jedem štapićima i uspevam, tako da sutradan odbijam viljušku i nož koji se obavezno postavljaju Evropljanina. Hrana je tako servirana da bude potaman štapićima, čak se i pečeno kinesko jagnje secka na veličinu zalogaja. Kikiriki uz svaki obrok, povrća nebrojeno vrsta, lubenica obavezno na kraju.

Morski plodovi

Istočno kinesko more na pedalj od Ningba, pa je i ponuda morskih đakonija veličanstvena. Školjke svih mogućih oblika, prstaci kao manje banane, izobilje ribe i pratećih delikatesa.

Kineske rakije

A šta se pije tamo? Čaša tople vode kao dobrodošlica, a kažu da je to i zdravo, a zatim čajevi, i to kakvi! Pivo u bocama od 0,6 litara, sa dva posto alkohola. Na prvoj seansi za stolom nas bojažljivo pitaju jesmo li za domaću rakiju. Jesmo, i prva boca (a sva su žestoka pića i flašama od pola litra) nekog cvetnog eliksira značajno pomaže uklanjanju početne barijere između domaćina i gostiju. Uz drugu flašu mi nazdravljamo konstruktivnom kineskom stavu u Savetu bezbednosti, a oni novoj ćeliji kinesko-srpskog prijateljstva koje bi trebalo da rezultira obpstranim poslovnim interesima.

Na rastanku nam poklanjaju dve flaše tog melema. Jednu namenjujemo Tozi iz Despotovca, koji je nekad posle dužnosti kapetana podmornice plovio ovim žutim vodama kao "barba balkarijera". Drugu smo namerili da otvorimo u mornaričkom salonu dolepotpisanog, ali – avaj! – carina to ne dozvoljaba, i za utehu nam izdaje potvrdu o oduzetoj robi koju će nam vratiti pri sledećem ulasku u Kinu. Ne sme propasti to carsko piće, jer nas očekuje novi pohod na Istočno kinesko more, negde kad višnje procvetaju.

Milan Komar
Politika MAGAZIN 554 – 11.05.2008.

ŠANGAJ

PAGODE I OBLAKODERI

Sa preko 16 miliona stanovnika, ovaj grad je danas jedna od najužurbanijih zona na svetu, a arhitektonski je čudo moderne civilizacije

Šangaj je uz Peking najpoznatiji kineski grad. Od davnina su ga posetioci prozvali Parizom Istoka jer je svojom arhitekturom i duhom privlačio i zadržavao turiste slično kao evropski Grad svetlosti.

Danas je Šangaj čudo moderne civ­ilizacije. Samo po arhitekturi se može prepoznati burna prošlost ovoga gra­da, gde na svakom koraku može da se vidi ukrštanje Istoka i Zapada, tradi­cionalnog i modernog, svega onog šta je Kina nekada bila, ali i šta bi trebalo da bude. Svetski putnici sma­traju da je Šangaj danas mnogo slični­ji Njujorku nego Parizu, sa kojim su ga oduvek upoređivali. Sa preko 16 mil­iona stanovnika, ovaj grad je danas jed­na od najužurbanijih zona na svetu.

Mapa i lokacija Šangaja

Već na aerodromu će vas oduševi­ti pedantnost i ljubaznost. Sve je novo, čisto. Odiše novim tehnologi­jama. Pasoška kontrola može potra­jati nešto duže, ali svi službenici su veo­ma ljubazni. To i ne čudi s obzirom na to da postoji mogućnost ocenjivanja usluge pritiskom na dugmiće sa nacr­tanim smajlijem. Ko dobije najviše smajlija, povećava mu se plata na kraju meseca. I obrnuto.

Put do centra grada, što je oko 30 kilometara, može dugo da potraje jer su gužve na autoputevima užasne, pa nemojte da se iznenadite ako ovu razdaljinu budete morali da prelazite i po sat vremena.

Može vam se zavrteti u glavi kada budete videli savremene petlje i ekstravagantnu arhitekturu pomešanu sa zgradama čiji su stanari pripadni­ci najnižih slojeva društva.

Pogled na novi deo Šangaja – Pudong

Smeštaj u hotelu nije preterano skup. Ukoliko izaberete hotel u cen­tru grada, noćenje sa doručkom će vas izaći u proseku 40 evra, što za jednu ovakvu metropolu i nije mnogo.

Jujuan bašta i "zigzag" most

Jujuan bašta

Prva stanica u otkrivanju grada svakako bi trebalo da bude Jujuan bašta i zeleni centar. Bašta koja datira još iz XVI veka i danas predstavlja nacionalni spomenik. Prostire se na dva hektara i podeljena je na šest oblasti. Karakteriše je pre­divna priroda kao i jezerca prepuna zlatnih riba. U centralnom delu nalazi se bazen lotosa sa čuvenim "zig­zag" mostom prepunim turistima iz čitavog sveta.

Most "zigzag" u Jujuan bašti

Stvari koje se unutra mogu pogledati su i "Velike stene" koje potiču još od Ming dinastije, kao i "Prolećna palata". Oblasti Jujuan bašte su oivičene zidinama na koji­ma se nalaze ogromne skulpture zmajeva. Tu je i veliki broj neizbežnih radnjica u kojima se može kupiti bukvalno sve. Ako tražite poklon, na pravom ste mestu.

Grad deli reka Huangpu

Noviji deo grada je opet priča sama za sebe. Grad deli reka Huangpu na stari (leva obala) i novi (Pudong) deo grada. Kada stojite na obali imate utisak da se na drugoj obali nalazi pot­puno drugi grad. Jedna od mnogih arhitektonskih atrakcija koje se nalaze na Pudong obali je TV toranj (Oriental Pearl Tower) sa svojom visinom od 468 metara i gornjim spratom na 350 metara nadmorske visine. Izgrađen je početkom devedesetih godina prošloga veka i to po feng šui prin­cipu. On predstavlja suprotnost starom delu Šangaja koji se nalazi preko puta reke i na koji su Kinezi izrazito ponosni. Upravo feng šui principu izgradnje dodeljuje se najveća zasluga za jačanje grada u kome se godišnje obavi 12 odsto celokupne trgovine Kine. Sva tri prstena služe kao vidikovci.

Zgrada Svetskog finansijskog centra

Osim restorana, muzeja, tu su i aktivnosti kao što je rolerkoster ili "najopasniji točak" na svetu. Tačno preko puta tornja završava se izgradnja finansijskog centra, najviše zgrade na svetu. Visoka je neverovatna 492 metra. Uz obalu se prostiru prelepe građevine koje datiraju iz doba britanske koncesije. To su sada uglavnom banke. Zbog mnogih političkih promena kroz istoriju Šangaja, u gradu postoje, osim britanske, američka i francuska oblast.

M. Jelačić i K. Jovanović
BLIC Panorama 82 – 06.07.2008.

TURKMENISTAN, UZBEKISTAN, KIRGISTAN I KINA

PUT SVILE

Jedna od najvećih turističkih atrakcija današnjice zapravo je putanja duga 8.000 kilometara, kojom su, do pomorskih otkrića, reke trgovačkih karavana prenosile ne samo svilu, porcelan, zlato, začine, već i tehnička dostignuća, kulturu i religije

Do pomorskih otkrića, jedina veza između Mediterana i Azije bio je veliki Put svile, mreža trgovačkih puteva duga čak 8.000 km. Ovom rutom nisu se prenosili samo svila, porcelan, zlato i drugi vredni proizvodi, već i razli­čite ideje, telinička dostignuća, kulturne vrednosti i religije. Zahvaljujući Putu svi­le razvile se su velike civilizacije i moćna carstva Kine, Egipta, Persije, Arabije, Ri­ma i Vizantije.

Mapa puta svile

Danas je ova putanja opet zaživela kao jedna od najvećih turističkih atrakcija. Istražujući rute trgovačkih karavana, turisti mogu da otkriju mnoge tajne starih gradova koji su nikli u retkim oazama. Uspomenu na njih čuvaju bro­jna arheološka nalazišta i intrigantne ru­ševine koje obećavaju iskustvo kakvo re­tko gde drugde možete da doživite.

Uđeš, a ne izađeš

Trgovačke veze između Mediterana i Azije postojale su još u praistoriji. Arheo­loški podaci ukazuju da su stari narodi Sahare u periodu od 6000. do 4000. godi­ne p.n.e. uvozili iz Azije domaće životi­nje i druga dobra. Osim ekonomskih ve­za, mnogi posrednici su sporadično uspostavljali i diplomatske i kulturne od­nose između udaljenih carstva zapada i istoka. Ali, odlučujući momenat za ra­zvoj Puta svile bila su osvajanja Aleksan­dra Makedonskog u IV veku p.n.e. Šire­ći svoje carstvo, Aleksandar Veliki je pro­dro u centralnu Aziju, koja je do tada bi­la slabo poznata Evropljanima.

Karavan na Putu svile

Sledeći korak u uspostavljanju veze iz­među Kine i Zapada preduzela je kine­ska carska dinastija Han 114. godine p.n.e., kada je u svojim osvajačkim pohodima uspela da pređe prostranu pustinju Ta­kla makan (na kineskom znači "uđeš, a ne izađeš"), kao i regiju slanih jezera Lop Nur. Tako su stvorene karavanske rute koje su sve do srednjeg veka i pronalaska pomorskih puteva bile žila kucavica tr­govine starog sveta.

Pustinja Takla makan ("uđeš, a ne izađeš")

Turkmenistan – raskršće kultura

Možda vam obilazak Turkmenistana, Uzbekistana i Kirgistana ne zvuči kao pri­mamljiva ponuda, ali ove bivše sovjetske republike poseduju ogromno kulturno nasleđe iz perioda antike, koje je uvršće­no na UNESCO-vu listu svetske kulturne ba­štine.

Nepristupačni predeli centralne Azije, prostrane pustinje i visoki planin­ski venci nisu mogli da spreče mnoge voj­ske da protutnje kroz ovu regiju u svojim pohodima. Još u drevnim vremenima na ovoj teritoriji ljudi su osnivali naselja, ali tek sa razvojem Puta svile tu su procvetali mnogi gradovi u kojima su karavani sta­jali radi odmora i trgovine. Oni su tokom vekova bili dom različitih kultura i religi­ja, gde su moćni vladari gradili impresi­vne građevine koje su do danas opstale.

Ašgabat, glavni grad Turkmenistana

Ašgabat, glavni grad Turkmenistana, smešten je između surove pustinje Kara­kum i planinskog venca Kopet Dag. U njegovoj blizini nalazi se stari kraljevski grad Nisa, koji je bio jedna od prvih sta­nica na Putu svile. Skoro devet vekova ka­ravani su se tu zaustavljali sve dok ga ni­su porušili Mongoli. Osim značajnih ar­heoloških nalazišta, atrakcija Ašgabata su i lokalni bazar Tolkučka i Nacionalni umetnički muzej, sa velikom i veoma vrednom kolekcijom ćilima.

Savremeni grad Tašauz malo liči na na­selje koje je na istoj teritoriji postojalo u vreme Puta svile. Zbog velike reke Amu Darja, to je bila odlična tačka za okreplje­nja na dugom putu ka Kini. Tu je i podig­nut jedan od najvećih i najrazvijenijih an­tičkih gradova Konja-Urgenč. Njegovo ogromno bogatstvo privuklo je Džingis­kana, čija je vojska u XIII veku u njemu počinila jedan od najkrvavijih masakara u istoriji. Zbog dobrog položaja brzo je ob­novljen, ali ipak nije uspeo da preživi i drugi nalet Mongola. Posle osvajanja voj­skovođe Timura Lenka krajem XIV veka, grad je definitivno napušten. Danas je op­stalo nekoliko zdanja iz XIV veka: mauzo­lej sultana Tekeša, minaret Kutluk Timu­p (sa visinom od 62 metra predstavlja na­jviši minaret u centralnoj Aziji) i mauzo­lej Nadjmadin Kubre, osnivača kubravid­ske škole – sufizma.

Uzbekistan – dragulji islamske umetnosti

Uzbekistan se sa razlogom ponosi drev­nim gradovima Kiva, Buhara i Samarkand, koji su bili duhovni i ekonomski centri sta­rih kraljevina. Njihovo bogatstvo je davno nestalo, ali ostale su fasci­nantne ruševine koje ostavljaju snažan uti­sak na posetioce. Upra­vo zbog svoje neobične lepote, bogate arhitektu­re i umetničkih dostig­nuća, nalaze se na UNESCO-voj listi svetske kul­turne baštine.

Kiva, kapija Kive

Poseta pustinjskom gradu Kiva vratiće vas u drevno doba kada su karavani u ovaj grad donosili svilu, začine i zla­to, ali i mnoge ideje i ku­Iturna dobra. Podeljen na dva dela Diča Kala i Ičan Kala pružao je trgo­vcima neophodnu za­štitu od opasnih razbo­jnika. O njegovoj sjajnojprošlosti svedoči više od 50 istorijskih spomenika i 250 starili kuća, koji su do danas sačuvani.

Buhara je znatno im­presivnije mesto i u celosti podseća na ogroman muzej. Ova oaza je bila na­seljena još u bronzano doba, a do nje je u svojim osvajanjima sti­gao i Aleksandar Makedonski. Od VII veka bio je intelektual­ni centar iranske civilizacije i mnogi su ga smatrali stu­bom islama. Njegovi do­broočuvani spomenici pred­stavljaju jedno od najzani­mljivijih mesta na svetu. Tu­risti mogu da prošetaju kroz kompleks građevina Poi Kajlan (u prevodu znači "Stopalo Velikog") koje pripadaju minaretu Kajlan iz XVI veka. Mir i Abab medresa (visoka islamska škola), kao i Ismajil Samini mauzolej, osnivača po­slednje persijske carske dinastiji, jedne su od najposećenijih građevina u centralnoj Aziji. Iako je mauzolej sagrađen u IX veku, do danas je u celosti očuvan, uprkos broj­nim ratovima na ovoj teritoriji!

Samarkand, panorama grada

Čarobni Samarkand nikoga ne ostavlja ravnodušnim. Upamćen je kao jedna od najluksuznijih prestonica centralne Azije, gde se se ukrštale mnoge kulture, a danas je drugi po veličini grad u Uzbekistanu. U svojoj istoriji dugoj 2.700 godina menjao mnoge vladare, ali svi su bili zave­deni njegovom lepotom. Čak je i Aleksandar Veliki bio njime im­presioniran kada ga je osvojio 329. godine p.n.e. Dva zaroblje­na kineska vojnika u VIII veku upravo u Samarkandu su odala tajnu pravljenja papira, koja bila dugo čuvana u Kini. Mongoli su ga više puta pljačkali, a osvajač Timur Lek ga je 1370. godine proglasio prestonicom svog ogromnog carstva. Timur je bio mudar i poštovan vladar, koji je u Samarkand dovodio mnoge umetnike, matematičare i astronome.

Samarkand, drevni kvart Registan

Njegov unuk Ulukbeg otvorio je 1420. godine cenjenu naučnu školu i sagradio je naprednu opservatoriju, čiji su ostaci otkriveni početkom XX veka. Savremeni grad Samarkand podignut je oko drevnog kvarta Registan, u kome imate osećaj kao da je vreme stalo. U srednjem veku to je bio centar Samarkanda, gde su podignute tri velike medrese, koje danas mogu da posete znatiželjni turisti. Još jedna od atrakcija je predivno ukrašena džamija Bibi-Hanum, koja deluje krajnje bajkovito.

Kirgistan – prirodne lepote

Između Uzbekistana i Kine nalazi se Kirgistan, misteriozna zemlja koju krase prelepe planine, brojna jezera, ali i pustinje. Do pre deset godina Kirgistan je bila zatvorena država, u koju nije bilo lako otputovati. Sada kroz nju prolaze mnogi turisti koji pohode Put svile.

Kirgistan, prelepa priroda

Njena prestonica Biškek sagrađena je je na mestu starog sogdijanskog naselja Jula, kroz koji su prolazili trgovački karavani na putu ka Kini. Mnogi arheološki ostaci pronađeni su i kod jezera Isik Kil, zvano Toplo jezero. Iako je okružen snežnim planinama Tien Ša, Isik Kil nikad ne ledi zbog velikog procenta soli.

Put svile dalje vodi u grad Karakol, popularnog zbog netaknute prirode u njegovoj okolini. Od kulturnih znamenitosti u njemu se nalazi drvena kineska džamija, koja je sagrađenja bez ijednog eksera početkom XX veka, kao i simpatična ruska pravoslavna crkva.

Kina – zemlja zmajeva

Iz Kirgistana se prelazi u Kinu, u živopisno mesto Kašgar. Tu živi narod Ujgur, koji ne liči na tipične Kineze. Ujguri su poreklom iz Turske, a u ovu regiju su se naselili u VIII veku. Muslimanske su ve­roispovesti i dalje žive kao njihovi pre­ci koji su dočekivali karavane svile. Muškarci mahom imaju brade, obla­če se u tamne boje i nose karakteri­stične kape, a žene su obučene u duge haljine i pokrivaju lica, ma­da ima i onih koje se malo slobod­nije oblače. Kašgar je svet za sebe, koji kao da je izolovan od ostatka planete.

Grad je opstao zahvaljujući ba­zaru, koji i danas radi. Poseta ovoj neobičnoj pijaci svakako je pose­ban doživljaj. U velikoj gužvi Ujguri se bez problema snalaze. Bazar je podeljen na nekoliko delova, zavisno od robe koja se prodaje. Tu su mesa­ri, zanatlije, pekari, štandovi tradicio­nalne brze hrane, seljaci koji proda­ju stoku, ali i trgovci luksuzne robe, kao što su svila, porcelan i žad. U dugačkom redu nalaze se i brojne be­rberske stolice, gde mušterije, osim brijanja i šišanja, mogu da traže i va­đenje kvarnih zuba!

Kašgar, mauzolej Abaka Hoje

Zgrade nekadašnjeg britanskog i ru­skog konzulata u Kašgaru, gde se u XIX ve­ku odvijala žestoka diplomatska borba za prevlast u Aziji, danas su pretvorene u zanimljive hotele koji turistima nude uvid u delić uzbudljive istorije koja se odvijala u ovom neobičnom gradiću.

U Kašgaru se nalazi i najveća džamija u Kini, Id Kah, u kojoj se moli više od 10.000 vernika. U gradu je sačuvan i mauzolej Abaku Hoje iz XVII veka, koji je poznat i kao mauzolej Mirisne konkubine. Abak Hoja je bio vladar Kašgara i u mauzoleju je sahranjeno pet generacija njegove porodice, uključujući unuku lparhan, koja je bila konkubina cara Kinalonga. Zavodljiva Iparhar bila je poznata kao Mirisna konkubina i u Zabranjenom gradu je provela 25 godina. Kada je preminula, bilo je potrebno tri godine kako bi njeno telo preneli u mauzolej u Kašgaru.

Turpan, džamija

Drugi važan grad na Putu svile u Kini bio je Turpan. Kako se nalazi usred pustinje Takla makan, njegova oaza je bila vrlo značajna za putujuće karavane. Pre više od 2.000 godina tu je igraden irigacioni sistem Karez, neverovatno čudo inženjerstva, pomoću koga je voda dopremana u grad. U blizini se nalaze im­presivni ostaci starog grada Gaočang iz II veka p.n.e., nekadašnje prestonice kra­Ijevine Han dinastije, kao i čudesan kom­pleks budističkih pećina Bezeklik, koje se nalaze na obroncima Plamtećih planina. Bezeklik je bio izuzetno važan centar bu­dističkog učenja između V i IX veka, a u okviru celog kompleksa nalazi se oko 77 pećina sa vrednim muralima na kojima je predstavljen Buda.

Najzapadnija tačka na Putu svile je Urumči, današnja prestonica Sinjiang Uj­gur autonomne regije. Za vreme dinasti­je Han ovaj grad je bila dobro čuvana tvr­đava zbog brojnih trgovaca koji su ovde dopremali dragocenu i luksuznu robu. U njemu se nalazi veoma zanimljiv Urum­či muzej, u kome su izložene drevne mumiije iz nekropole Astan. Reč je o mumi­fikovanim ljudskim ostacima iz pustinje Takla makan, koji nisu mogli da se raspadnu zbog suve pustinjske klime.

Sian – večni grad

Iz Urumčija Put svile je vodio u oazu Danhuang, čuvenoj po pećinama Magao – najbogatijoj riznici budističkih rukopisa, zidnog slikarstva i skulptura. Teško rečima može da se opiše lepota ovih umetni­čkih dela, koja su stvarana tokom vlada­vine devet dinastija. Zbog svoje umetni­čke vrednosti, pećine Magao uvršćene su u svetsku kulturnu baštinu. A u blizini se nalaze i remek-dela prirode: peščane di­ne Mingša i jezero Izvora polumeseca.

Put svile je imao različite rute, koje su delile mnoge planine, reke, pustinje... Ali sve su počinjale, odnosno završavale se u Sianu – večnom gradu. Istorija duga preko 3.100 godina svrstala ga je među najvažnije gradove u istoriji Kine, a bio je i jedna od četiri prestonice carstva. Sian je bogat brojnim istorijskim zname­nitostima, koje vredi istražiti. Teško je ostati pasivan u gradu tako raskošne istorije. Na svakom koraku doživećete neverovatna iskustva i avanture, koje će­te prepričavati celog života.

Sian, Mauzolej terakote

Čudesni Mauzolej terakote je njegova najveća atrakcija. Reč je o grobnici prvog kineskog cara Čin Š Huanga, u kojoj je pronađena kolekcija od 7.000 skulptura Ijudi napravljenih od gline, sa fizionomijama različitih etničih grupa iz mnogih delova Kine.

Sian, skulpture vojnika, seljaka, muzičara… (detalj)

Skulpture predstavljaju vo­jnike sa oružjem i konjima, seljake, slu­ge, muzičare, akrobate, a njihova funkcija je bila da pomognu caru prelazak u za­grobni život. Zanimljivo je da je svaka skulptura jedinstvena i da ne postoje dve identične.

G. Opalić
Press Kofer 61 – 20.08.2008.

SUDŽOU

KINESKA VENECIJA

Grad na jugoistoku najmnogoljudnije zemlje sveta, star 25 vekova, ispresecan je kanalima i ulepšan vrtovima

Stara kineska izreka kaže: "Raj na nebu, Sudžou na zemlji". Sa istorijom dugom više od 25 vekova, grad nadaleko poznat po kvalitetnoj svili i mreži kanala koji su mu doneli laskav naziv "Venecija Orijenta", uvršten je u listu svetske kulturne baštine. Vrtovi Sudžoua, recimo, postali su sinonim za sve privatne parkove kineskih dinastija. Međutim, pored bogate tradicije, ovo je mesto i novo privredno čudo Kine: tu su nacionalna industrijska zona "Singapur", 3 slobodne carinske zone, 5 zona za preradu izvozne robe i 12 razvojnih zona provincijskog ranga.

Mapa lokacije Sudžoua

Drevni grad nalazi se u donjem toku reke Jangcekjang u jugoistočnoj Kini. Pored njega prolazi Veliki kanal, ključna vodena saobraćajnica za razvoj zemlje, duga 1.770 kilometara, koji je vekovima bio najvažnija ekonomska veza severa i juga.

Mostovi Čou Čanga

Izgradnja kanala, koji seče dve najveće kineske reke – Jangcekjang i Hoangho – počela je još u V veku p.n.e. i trajala do VIII veka nove ere. Naravno, danas se od prestonice Pekinga lakše stiže avionom, dvočasovnim letom nacionalne kompanije do Šangaja, a potom još 80 kilometara autoputem.

Grad čuven po svili i kanalima

Sudžou (Suchou, Suzhou) sa okolinom se proteže na 8.488 kvadratnih kilometara, od kojih je čak 40 odsto pod vodom i ima oko 11 miliona stanovnika: 5 miliona su starosedeoci, a ostali su došli u potrazi za poslom. Ispresecan je kanalima sa čak 178 mostova, ispod kojih prolaze brodići za prevoz putnika i turista (orijentalna verzija italijanskih gondola), ali i teretne barže. Najstariji i najlepši mostovi su u zaštićenom delu grada pod imenom Čou Čang, za koji se kupuju ulaznice, i u kojem se nalaze brojne prodavnice suvenira i restorani sa ovdašnjim kulinarskim specijalitetima.

U zaštićeni deo grada samo sa ulaznicom

U jednom od restorana služe se samo predjela, a na meniju ih ima čak četrdeset. Specijalitet kuće je "veverica" – šaran u sosu od meda serviran tako da izgleda kao da ima rep veverice. kažu da se u ovom kraju priprema i najbolja vrsta testenina.

Kineska kuhinja je, inače, raznolika koliko i njena geografija, ali dobro jelo mora da zadovolji sva čula – izgled, miris, ukus i dodir. Za razliku od severa zemlje, gde se jede hrana blagih ukusa, ili Sečuana, na zapadu, gde preovlađuju pikantni začini, poput crvenog čilija koji su doneli španski trgovci za vreme dinastije Ćing, u Sudžou se dosta konzumiraju riba i meso u crvenom dunstu od sosa, šećera i mešavine raznih začina, koje se čuvaju kao najveća tajna.

Vrtovi grada se smatraju biserom umetnosti Dalekog istoka

Kroz Sudžou godišnje prođe oko 200.000 inostranih turista. Prava atrakcija su vrtovi – kombinacija stare arhitekture, brežuljaka, vodnih površina, cveća i drveća – koji se smatraju biserom umetnosti Dalekog istoka. U gradu ima 17 ovakvih mesta, a najpoznatiji je "Vrt poniznog administratora", podignut četvrte godine dinastije Ming (1509), koji se prostire na 5,2 hektara.

Lotosi, svila i kompjuteri

Priča kaže da je car poštedeo život vlastelinu koji je nešto zgrešio, a on se zavetovao da će u njegovu čast izgraditi i održavati velelepni vrt. Ovde se, već 500 godina, svakog proleća i leta održavaju festivali lotosa i drugog retkog cveća.

Sudžou ima i svoje drugo lice: industrijsko. Ovde se proizvede čak sedmina ukupne svile u Kini, preko 200 miliona metara. Fabrike se uglavnom nalaze na priferiji, a roba se izvozi u više od 100 zemalja. Metar najbolje svile košta od 150 do 200 juana, što je između 15 i 20 evra, što je prilično skupo za domaće kupce, ali je svila prirodna.

Ipak, u gradu koji je godinama bio centar tekstilne industrije, 60 odsto proizvodnje čini informatička tehnologija. U Sudžou se sklapa trećina svih laptopova na svetu, a tu su i preduzeća iz oblasti farmacije, hemije, biologije, metalurgije, precizne mehanike… Ubrzani razvoj krenuo je posle 1985. godine, kada je država sudžou dala status primorske ekonomske zone za otvaranje prema svetu. Zajedno sa singapurskom vladom osnovana je jedna od pet zona nacionalnog značaja u Kini, nazvana Industrijski park, a paralelno su nicale i zone nižeg ranga.

Pomoć preko mora

U početku kapital je stizao od, kako se ovde to kaže, "prekomorskih Kineza" i inostranih kompanija, ali sa razvojem privatnog sektora sve više je rastao i broj domaćih preduzetnika. Prošle godine stranci su u Sudžou investirali 6 milijardi dolara, a isto toliko i kineski privatnici. Ostvaren je finansijski prihod (porez) od 120 milijardi juana (oko 12 milijardi evra) od čega je 40 milijardi pripalo centralnoj vladi. Strane kompanije su ranije imale poreska opterećenja od 20 odsto, a domaće od 50 odsto, ali je od 1. janura 2008. stopa za sve je 30 odsto.

Stambena zona u Industrijsko parku

U Sudžou, za koji se predviđa da bi za godinu dve po bruto društvenom proizvodu (BDP) mogao da premaši za sada prvi Šendžen, postoji preko 2.000 preduzeća, čiji su proizvodi namenjeni izvozu. Njihovi menadžeri i radnici žive unutar Industrijskog parka, koji ima svoje stambene četvrti, kongresnu salu, banke, megamarkete, bioskope… za ni manje, ni više, nego 200.000 stanovnika. Sve je ovde besprekorno – od puteva, telekomunikacionih veza, snabdevanja vodom, strujom i gasom, pa do drvoreda. Industrijski park ima i svoje jezero, koje se zove Đinđi – u prevodu Petlovo jezero – na kojem je planirano da budu izgrađena dva ostrva sa luksuznim turističkim objektima.

U ovom staro-novom gradu, čiji stanovnici na posao odlaze uglavnom motociklima na električni pogon, ili autobusima za čijim su volanom često žene, nalazi se i moderni spomenici "haj-teku" (visokoj tehnologiji) i "harmoniji".

Miroljub Mijušković
Politika MAGAZIN 585 – 14.12.2008.