CRVENO MORE

TO JE EGIPAT, ZAR NE?

Egzotični sukovi, čista voda, netaknuti koralni sprudovi, i mnogo sunca tokom zime

I ne samo to. Ovo neobično parče mora je spektakularno stecište korala, natopljeno legendama i drevnom istorijom. Pored toga, Crveno more je i sve dostupnija destinacija za turiste, koja nudi mnogo više od prosečnog letovališta. Zemlja faraona se prostire sa jedne strane, dok samo more ima biblijski značaj, naročito u priči o Egzodusu prema kojoj je Mojsije razdvojio more i tako spasio Izraelce od egipatske vojske.

Mapa severnog dela Crvenog mora

U terminima današnjih geopolitičkih podela, Crveno more je okruženo Egiptom, Sudanom, Eritrejom na zapadu, i Izraelom, Jordanom, Saudijskom Arabijom i Jemenom, na istoku. To je u suštini vodena granica između Afrike i Bliskog Istoka. Ono predstavlja rukavac Indijskog okeana, koji je na najužem mestu, u južnom tesnacu Bab al Mandab širok samo 27 kilometara.

Dahab (Egipat)

Na severu se nalazi uzak prolaz do Mediterana, koji postoji od 1869. kada je završena izgradnja Sueckog kanala. Obzirom da je odsečeno od glavnih okeanskih struja, i da nema velikih reka koje se u njega ulivaju, Crveno more je začuđujuće mirno, čisto i toplo, a otuda i obilje korala i životinjskih vrsta, od jata raznobojnih riba papagajki do morskih kornjača, delfina i pelikana.

Hotel Arabella, Hurghada (Egipat)

More nije crvene boje, odakle potiče ime?

Grci su ovo more nazivali Arabicus Sinus, pre svega zbog toga što je toliko usko. Naziv Crveno more je smišljen kasnije i pretpostavlja se da je ime dobilo po tome što povremeno dobija bledo crvenu boju zbog sezonskog cvetanja jedne vrste sićušne alge cyanobacteria, koja ima crvenkasti pigment, a živi ispod same površine vode. Postoji i malo poetičnija teorija, po kojoj je more naziv dobilo zbog vatrenih izlazaka i zalazaka sunca, koji zajedno sa crvenkastim planinskim vencima daju crven odsjaj. I mada niko nije sasvim siguran odakle potiče njegovo ime, postoji sveopšti konsenzus da je Crveno more jedno od najboljih mesta za zimsko sunčanje i kupanje.

Koja su glavna letovališta?

Najbolje akcije na plaži su na severu, oko zaliva Aqaba gde i Izrael i Jordan imaju mali izlaz na more, ali i veoma poznata letovališta Eilat i Aqaba. Eilat (Izrael) je primorski gradić sa 36,000 stanovnika i postaje vrlo značajan turistički centar; Aqaba (Jordan), koji se golim okom vidi iz Eilata, je manji i manje komercijalan. I u jednom i u drugom ima dobrih plaža i organizovanih aktivnosti na vodi. Ipak, Eilat nudi mnogo veći izbor smeštaja, a Aqaba je manje frenetična i predstavlja dobro odmorište na putu ka fenomenalnim mestima u Jordanu kao što su Wadi Rum i Petra.

Podvodni svet u okolini Hurghade (Egipat)

Egipat ima četiri velika letovališta na istočnoj strani Sinajskog poluostrva, nasuprot Zaliva Aqaba. Na samom vrhu se nalazi Taba, u neposrednoj blizini izraelske granice, koja uspešno odoleva navalama turista i još uvek je mirno mesto. Jedan sat vožnje južnije, nalazi se lučki gradić Nuweiba, sa predivnim plažama i nekoliko vrlo dobrih hotela. Ako krenete još južnije, naići ćete na Dahab, laid-back hippy-chic mesto, a na južnom špicu nalazi se Sharm-el-Sheikh, koji vrvi od ekskluzivnih hotela i ima dobar izbor sportova na vodi i peskovitih plaža koje se utapaju u pustinjski pejzaž. Ovde je u julu 2005. izveden teroristički napad u kojem je poginulo više od 70 ljudi. Od tada su mere bezbednosti povećane duž čitave obale.

Još južnije, na drugoj obali Crvenog mora, kod same istočne Sahare, nalazi se Hurgada koja je mnogo živopisnija nego Sharm, a i prilično je jeftinija. Nalazi se relativno blizu antičkog grada Luksora, na otprilike 4 sata vožnje. Tridesetak kilometara niže obalom od Hurgade nalazi se novo letovalište El Gouna, sagrađeno sa namerom da bude turističko mesto. Kroz El Gounu prolazi čitava mreža kanala sa kamenim mostovima, a lokalci je zovu "Mala Venecija Crvenog mora".

Eilat (Izrael)

Da li da pobegnete u podvodni svet?

Ah, tu Crveno more dolazi do izražaja. Najrazličitije vrste riba, spektakularni morski sunđeri, umirujuće koralne bašte – obilje i raznovrsnost podvodnog života u kristalno čistoj vodi čini ovu oblast savršenom destinacijom za ronioce. Neki od najdramatičnijih, a dostupnih mesta za ronjenje nalaze se između Sharm-el-Sheikha i Hurghade: zid Giftun Seghir je bogat crnim koralima; Bluff Point je strmi koralni sprud kod ostrva Gubal Seghira, koji obiluje mekim koralima, a često se mogu videti kornjače i delfini; nezaobilazna je i olupina britanskoj trgovačkog broda Thistlegorm, koji je potopljen 1941.

Pojedine ronilačke lokacije na severu Crvenog mora znaju da budu krcate turistima, a time i nekomforne za opušteno razgledanje podvodnog sveta. I pored toga što se čine veliki napori da se podvodno okruženje zaštiti, ogroman broj turista koji se tamo sliva sigurno proizvodi negativan efekat. Ali južna egipatska obala još uvek nije prepuna turista, a mesta za ronjenje ima na pretek.

Eilat, plaža (Izrael)

Do te oblasti je danas lakše doći, naročito od kada je 2001. izgrađen aerodrom kod mesta Marsa al Alam. Oko 65 km severno je Port Ghalib, turistička destinacija u usponu, i predstavlja dobru bazu za izlete do već legendarnih korala Elphinstone. Preko agencije za ronilačke ture RegalDive, nedelju dana odmora u Port Ghalibu krajem februara košta od £379 (560 evra) po osobi, a u cenu je uključen avionski let, polupansion i smeštaj u hotelu Coral Beach Diving. Petodnevni ronilački paket aranžman, uključujući prevoz i iznajmljivanje opreme, košta dodatnih £136 (200 evra) po osobi.

Ako ste ronilački fanatik, odlučite se za "liveaboard" odmor. Umesto u hotelu, spavaćete i jesti na komfornom brodu, koji će vas voziti na udaljena i manje poznata mesta za ronjenje. Tony Backhurst Scuba Travel (www.scuba.co.uk) organizujete devetodnevne ronilačke paket aranžmane na obali Sudana. Aranžman košta od £1,195 (1,770 eur), a uključuje let od Londona do Kaira, i od Kaira do grada Port Sudan; dve noći sa doručkom u hotelu u Kairu; i sedam noćenja i punih pansiona na brodu u Sudanu.

Sharm-el-Sheikh (Egipat)

Avantura na kopnu?

U većini turističkih mesta na Crvenom moru moći ćete da organizujete dnevne izlete do obližnje pustinje, ali za pravu avanturu obratite se nekoj od turističkih agencija. U Jordanu obiđite prestonicu Aman, čuveni drevni grad Petru, grčko-rimski grad Jerash, kao i Wadi Rum.

U Egiptu ne propustite piramide, živopisni Kairo, Aleksandriju, kao i "najveći muzej na otvorenom" – Luksor. Jedna od velikih atrakcija je i izolovani manastir Sveta Katarina na poluostrvu Sinaj.

Pojedine agencije organizuju putovanja i u Eritreju, koja je nezavisnost od Etiopije stekla 1993, i polako razvija turizam. Prestonica Asmara poznata je po fantastičnoj art deco i italijanskoj kolonijalnoj arhitekturi. Ne propustite ni gorštački grad Keren, ali ni eritrejsku obalu odakle možete da sednete na brod do obližnjeg malo poznatog arhipelaga Dahlak.

El Gouna (Egipat)

Da li je moguće šetkati se od mesta do mesta feribotom?

Donekle. U Egiptu lokalni feriboti povezuju Hurghadu i Sharm-el-Sheikh, a vožnja traje oko sat i po. Međunarodni feriboti voze od grada Nuweiba na egipatskom Sinajskom poluostrvu do Aqabe u Jordanu. Vožnja brzim katamaranom traje oko sat vremena, a starijim feribotom oko pet sati. Osim toga, računajte i da ćete izgubiti dosta vremena zbog formalnosti na granici. Za informacije o redu vožnje i cenama posetite www.touregypt.net/ferries.htm.

Da li je bezbedno?

U okolini Crvenog mora, naročito u Egiptu, bilo je više terorističkih napada, a meta su bili upravo turisti.

Turizam je bio drastično ugrožen zbog terorističkih napada 1990-ih, a najviše nakon masakra u Luksoru 1997. Ipak, uprkos bombaškom napadu u Sharm-el-Sheikhu u julu 2005, broj turista je u proteklih godinu dana porastao za 5 odsto. Mere bezbednosti su pojačane oko luksuznih letovališta.

Port Ghalib (Egipat)

Britanski Foreign Office (www.fco.gov.uk) naglašava da u Egiptu postoji visoka pretnja od terorizma, ali ne upozorava putnike da ne odlaze tamo. Sličan savet dat je i za putovanja u Jordan, gde se turistima savetuje da budu obazrivi, dok se za Izrael savetuje izbegavanje oblasti koje su poznate po nemirima, kao što je Pojas Gaze.

Eilat, na plaži (Izrael)

Situacija u Sudanu i Eritreji je prilično nestabilna, mada ima nekoliko turističkih agencija koje organizuju putovanja u relativno bezbedna područja. Saudijska Arabija je uglavnom izvan mape rekreativnog turizma.

Turisti u Jemenu rizikuju da budu kidnapovani, što je bilo očigledno u decembru kada su oteti jedan bivši nemački političar i grupa italijanskih turista. Britanski tur operateri izbegavaju ovu oblast od 1999. kada je oteto 16 turista, od kojih je četvoro ubijeno.

Još informacija...

Kontaktirajte:

egipatski Tourist Office (www.touregypt.net);
izraelski Tourist Office (www.go-israel.org); ili
jordanski Tourist Office (www.visitjordan.com).

Harriet O'Brien
B92 (Independent) – 10.11.2006.

ŠARM EL ŠEIK

SVETA KATARINA MEĐU BEDUINIMA

Šarm el Šeik je najpoznatije i najposećenije letovalište na Sinajskom poluostrvu, a možda i u Egiptu

Udaljeno je oko 500 kilometara od Kaira, a za putnike iz Srbije – tri i po sata leta od Beograda. Krasi ga predivna klima i toplo more koje i u oktobru ima više od 30 stepeni (najviša dnevna temperatura oko 32 stepena Celzijusa). Posle kupanja u moru prija osveženje u hotelskim bazenima, gde je temperatura vode niža za oko četiri stepena.

Mapa lokacije Šarm el Šeika

Veliki broj hotela, koji ponekad izgledaju nestvarno i podsećaju na priče o Aladinu, nose imena najvećih hotelskih grupacija: "Hilton", "Šeraton", "Interkontinental"...

Panorama Šarm el Šeika

Tokom večeri ceo grad se kupa u bleštavom svetlu kroz koje promiče veliki broj turista i lokalnog stanovništva. Domaćini su uvek na usluzi, za prevoz, pomoć, a priličan broj i da vas sačuva.

Hotelski kompleks "Šeraton"

Hotelski kompleks "Šeraton"

Na samo nekoliko kilometara od aerodroma i sedam kilometara od centra Šarma nalazi se hotelski kompleks "Šeraton" sastavljen iz tri dela: glavne zgrade, vile i bungalova. U glavnoj zgradi ima 350 soba sa pogledom na more. Vile i bungalovi se nalaze na padini koja je ispresecana ulicama zanimljivih naziva: Romantično brdo, Delfin, Manta, Barakuda...

Hotelska plaža je peščana, a u vodu se ulazi preko pontona da se ne bi nagazili predivni korali koji se nalaze uz obalu. Lepota podvodnog prizora tera vas da ronite satima uživajući u razgledanju korala i ribica nestvarnih boja i oblika.

Skoro svaka ulica, između zgrada, ima bazen, a zatim počinje maštoviti niz bazena povezanih prelazima i vodopadima, koji vode do plaže: ispod jednog vodopada nalazi se bar za posluženje napitaka dok uživate u vodi.

Izleti

Manastir Svete Katarine

Naša agencija je imala u ponudi i dvodnevni izlet u Kairo, krstarenje do ostrva Tiran, posetu akvaparku, plovidbu brodom podmornicom, jahanje kamila, vožnju četvorotočkašima kroz pustinju, uspon na Mojsijevu goru i posetu manastiru Svete Katarine.

Izabrali smo izlet do Svete Katarine i ronjenje kod ostrva Tiran.

Pravoslavni manastir Svete Katarine i Mojsijeva gora udaljeni su tri sata vožnje od Šarm el Šeika. Na putu ka manastiru prolazi se kroz kamenitu pustinju u kojoj su veoma retke naseobine beduina, zatim pored kontrolnog punkta Ujedinjenih nacija koje ovde imaju bazu od rata sa Izraelom 1969. godine.

Pored puta na jednoj uzvišici sačekao nas je bazar, spreman za turiste, prepun rukotvorina, raznih perlica, pečenog kamena sa kristalima u sredini, minijaturnih kamila, piramida i još koječega. Ubrzo shvatamo da su odlični trgovci, primaju sve svetske valute.

Koralni vrt

Manastir se nalazi na 1.300 metara nadmorske visine, a Mojsijeva gora na 2.285 metara iznad nivoa mora. Manastir je sagrađen za vreme cara Justinijana u šestom veku na mestu gde se, prema biblijskom predanju, u plamtećem grmu kupine Bog ukazao Mojsiju. Takođe prema predanju, na vrhu planine Mojsije je video slavu Božiju i primio toru (deset Božijih zapovesti). Sa Mojsijeve gore silazi se niz 3.750 stepenika koje su vekovima klesali monasi Svete Katarine. Manastir ima bogatu zbirku rukopisa, kao i vizantijski mozaik koji prikazuje Preobraženje Hristovo.

Miroslav Krga Beograd
Politika PUTOVANJA – 06.12.2006.

HURGADA

RAJ NA CRVENOM MORU

Egipat obuhvata istočni deo Sahare, sa nizijama zapadno od Nila i planinskim uzvišenjima na istoku, u primorju Crvenog mora. Turistima celog sveta nudi luksuzne hotele, beskrajno lepo more i još lepše plaže u odmaralištima poput Hurgade, Šarm el Šeika i El Gune

Egipat je jedna od najuticajnijih i najnaprednijih ranih civilizacija, poznat po svojim dostignućima u poljoprivredi, umetnosti i arhitekturi. Vrhunac razvoja Egipat doživljava za vreme XVIII dinastije i Novog kraljevstva. Istoriju Egipta pišu i brojni osvajači: Grci, Rimljani, Arapi, Turci i Britanci. Postaje nezavisna kraljevina 1922. godine, a 1953. republika.

Mapa lokacije Hurgade

Mnogi kažu da onaj ko se nije kupao u Crvenom moru, ne zna šta je pravo more.

Hurgada se nalazi na obali ovog mora, koja je dugačka oko 40 kilometara, ali grad ne zalazi daleko u pustinju koja ga okružuje. Grad je osnovan početkom XX veka, a od 80-ih veliki broj američkih, evropskih i arapskih investitora ulaže u njega.

Turistima su na raspolaganju različiti tipovi smeštaja: od turističkih seta do luksuznih hotela. Grad se sastoji iz nekoliko delova. U Sakali se nalaze najmoderniji hoteli, Dahar je stari deo u kome se nalazi velika pijaca (bazar), pošta i glavna autobuska stanica. Na oko 40 kilometara južno od Hurgade nalazi se selo Šarm el Naga koje je poznato po lepim i neobičnim plažama.

El Guna je grad-hotel otvoren za turiste, ali ne i za Egipćane koji tu nisu zaposleni. Sastoji se od nekoliko ostrva koja su razdvojena kanalima, a povezana mostovima. Zato ga i zovu "egipatska Venecija".

Destinacija za ronioce

Podvodni svet

U Muzeju morske biologije nalazi se akvarijum u kome ćete videti veliki broj riba koje danas žive u Crvenom moru. Smešten je na samo nekoliko kilometara od Hurgade. Veliki akvarijum u Hurgadi nalazi se severno od bolnice u blizini Ad-Dahr. Ukoliko ga posetite, imaćete priliku da vidite bogatu kolekciju raznih riba iz Crvenog mora.

Ronjenje u Hurgadi

Ronjenje u Hurgadi je jedinstvena prilika da se upoznate sa koloritnim podvodnim svetom. Najpoznatiji grebeni za ronjenje su Šab um Kamar, koji je udaljen 2 kilometra južno od Um Kamar ostrva. Prosečna dubina je oko 20, a maksimalna 35 metara. Na oko 25 metara dubine leže ostaci malog broda. Stene su pune rupa i pukotina. Mesto je bogato koralima i ribama, ali ni ajkule nisu retkost.

Drugi na spisku poznatih grebena je Um Kamar koji je udaljen 9 kilometara severno od ostrva Giftun, između Hurgade i Šadvana. Prosečna dubina je oko 20, a maksimalna 35 metara. Ovo mesto se nalazi kraj samog ostrva Um–Kamar, ili kako ga na arapskom zovu "Mesečeva majka". Omiljeni deo za ronioce je jugoistočna strana ostrva. Predeo ima strme stene koje se spuštaju na oko 35 metara u dibinu. Ističe se bogatstvom riba, više nego raznolikošću korala. Moguće je videti ajkule, kao i barakude.

Luksor

Luksor – Dolina kraljeva

Luksor je popularno turističko mesto poznato kao muzej na otvorenom. Broj i očuvanost građevina su na zavidnom nivou. Ovo je oduvek bilo jedno od najposećenijih mesta Egipta, još od samih početaka razvoja turizma. Posećivali su ga i divili mu se stari Grci i Rimljani, a tako je ostalo sve do danas.

Danas je Luksor moderno mesto za turiste, sa puno hotela i drugih sadržaja neophodnih za prijatan odmor. U njemu živi oko 150.000 ljudi, a sama oblast ima jaku autonomiju, jaču nego bilo koja oblast u Egiptu.

Ukoliko imate priliku da posetite ovo mesto, ne propustite da vidite: Veliki hram, Dolinu kraljeva, Rameseum, Karnak, Medinet Habu…

Luksor – hram Karnak

Egipatska kuhinja i barovi

U jednostavnim kafeima i barovima, kao i na uličnim tezgama, možete kupiti hranu po znatno nižim cenama nego u restoranu. Iako na ulici možete da kupite grickalice, pite i sendviče, ipak se turisti češće odlučuju za restorane koji su skuplji i koji pored domaće kuhinje nude i internacionalne specijalitete.

Napojnice su vrlo poželjne, a u većini restorana i obavezne. Najidealnije je ako napojnica iznosi oko 10 odsto od računa. Hleb se, kao i kod nas, jede uz svaki obrok. Tammiya, tahina, torshimakarona, kushari, shawarma samo su neka od tradicionalnih jela. U restoranima uglavnom prvo služe meze, zatim supu (najpoznatija je molukhiyya), a potom ide glavno jelo (dva najčešća su mahshi i torly, obično od ovčijeg ili goveđeg mesa, mada može biti i meso magarca ili kamile). Postoje dva tipa egipatskog sira: gibna beyda (beli sir) koji je ukusom sličan grčkoj feti i gibna rumi (romanski sir) koji je tvrd, žut i jakog ukusa.

Hurgada – panorama grada

Egipatska kuhinja kombinuje elemente libanske, turske, sirijske, grčke i francuske kuhinje i prilagođava ih lokalnim prilikama. Teži se da jela budu napravljena od svežih sastojaka pa tako hrana zavisi i od sezone. Hrana na jugu Egipta je začinjenija od hrane na severu zemlje. Pirinač i hleb su svakako glavni sastojci egipatske kuhinje, zajedno sa povrćem, dok je meso u drugom planu.

Prodavnice u kojima možete kupiti razne stvari "na meru" su česte i zovu ih ma'la. U mnogim prodavnicama možete kupiti vodu i slatkiše kojih ima u izobilju i donekle su slični turskim i grčkim poslasticama. Tokom zime je u Egiptu sezona pomorandži i banana, a leti manga i grejpfruta.

Milica Prelević
Stil magazin 28 – 09.07.2007.

EL GUNA

ZBOGOM STRESU

Najmirniji i najšarmantniji egipatski rizort nikao je u blizini Hurgade za potrebe onih koji vole privatnost i vrhunsku uslugu

Zašto je bogatim Egipćanima bilo toliko potrebno da otkriju mesto na kojem će podići El Gunu pouzdano se ne zna, ali kada je njihov kralj mobilne telefonije nabasao na ovaj deo Crvenog mora, shvatio je da je to to. Najpre je izgrađen privatni aerodrom, pa teren za golf i prvi hotel.

Mapa lokacije El Gune

Ako vam je tokom letovanja potreban pre svega mir, a potom vrhunska usluga, ovo je idealno mesto. El Guna se nalazi na dvadesetak kilometara severno od Hurgade i prepoznatljiva je u svakom turističkom katalogu po jedinstvenoj arhitekturi i lagunama koja se prostiru na oko 2.200 hektara. Ulepšana je mostićima preko kanala i marinama u kojima se ljuljuškaju skupe jahte bogatih Evropljana i Egipćana.

Mali i ne toliko skup raj

Ovaj, po mnogo čemu jedinstveni rizort, u ponudi naših turističkih agencija je od pre dve-tri godine. Čini se da još nije dovoljno otkriven, jer ga neke naše uglednije agencije uopšte nemaju u ponudi, dok se u drugim ne prodaje tako dobro kao popularna Hurgada ili mondenski Šarm el Šeik. A El Guna je maleni i ne tako skup raj, iako se čini da je napravljen za goste sa dubokim džepom. Rizort ima 14 hotela, od čega su samo tri sa pet zvezdica, ali ima i rezidencijalni deo i čuveni "Angsana" spa-centar, plaže ukupne dužine 10 kilometara, od kojih su četiri javne i izgledaju fantastično.

El Guna, teren za golf

U El Guni nema kulturnih i prirodnih atrakcija, nema ničeg tako interesantnog za razgledanje, ali je zato sve podređeno odmoru i uživanju u opuštanju od svakodnevnog stresa. U okolini, tačnije na moru, nalaze se tri popularna ostrva, oko kojih su dobre lokacije za ronjenje, u samom rizortu je teren za golf sa 18 rupa, 9 ronilačkih centara u kojima se izvodi obuka za početnike, a što se provoda tiče, tu su i kazino, skoro 80 restorana, klubovi, diskoteke, šoping centar, bolnica, crkva, džamija…

I šta više.

Hoteli

U prvom planu su tri velika hotela, mada ni ostali nisu tako loši i sve je u njima odlično organizovano.

El Guna

Za one koji vole golf, a takvih u Srbiji nema baš mnogo, idealan je hotel "Steigenberger Golf Resort" koji je otvoren 1999. godine. Nalazi se u središtu El Gune i sa svih strana je okružen vodom, a do peščane plaže na otvorenom moru, koja je udaljena oko 3,5 kilometra, vozi hotelski šatl-bus. Teško ga je razlikovati od ostalih po izgledu zgrada, ali što se usluge tiče, razlikuje se od dva najveća konkurenta jer jedini u ponudi imaju uslugu "sve uključeno", koju naši turisti najviše cene jer je najpovoljnija za džep. Što se ostalog tiče, u poređenju sa konkurencijom manje-više je sve isto. Ima 220 soba raspoređenih u više zgrada od dva ili tri sprata, nikada nećete imati utisak da je gužva i odmorićete i dušu i telo.

"Moevenpick Resort & Spa" nalazi se na najboljem mestu. I on je okružen lagunom, ali izlazi na otvoreno more. Što se broja soba tiče nešto je veći, izgrađen je 1996. godine i gostima nudi noćenje sa doručkom, polupansion ili pun pansion. Ima odličnu zelenu površinu i bazen koji se sastoji iz nekoliko delova. Na dobrom je glasu zbog odlične kuhinje i "a la kart" restorana sa kineskom i tajlandskom kuhinjom, a preporučujemo ga za porodice sa manjom decom.

Plaža

Pored hotela "Moevenpick" nalazi se spa-centar "Angsana", a do njega javna plaža Zejtuna, na koju se nadovezuje koralni plato. Zato se u vodu ulazi preko 400 metara dugog mola. Sa severne strane plaže je ostrvce na kojem se nalazi plaža hotela "Sheraton Mirimar". I ovaj rizort se ne razlikuje nešto specijalno u odnosu na konkurenciju, čak su i ležaljke na hotelskim plažama skoro identične, pa za one koji se prvi put nađu u El Guni to može da bude problem u snalaženju u prostoru. Odličan je za one koji vole komfor, kvalitetnu uslugu i dobru zabavu preko dana i tokom večeri, a usluga je polupansionska.

Do Hurgade – šatl-busom

Za one koji vole široke plaže i duge peščane plićake najidealnija je javna plaža Mangrovi, koja se nalazi iznad marine Abu Tig, na najsevernijoj tački rizorta. Deluje zaista rajski i opuštajuće i do nje je moguće doći šatl-busom koji ide na svaki sat iz centra El Gune.

I konačno, iz El Gune se lako stiže do izvikane Hurgade i to šatl-busevima čija se stanica nalazi ispred diskoteke "Paladijum". Za one koji vole malo napornije izlete i drevni Egipat, postoje organizovane ture. Potrebno je samo malo novca i dobre volje.

Siniša Stanimirović
Press Kofer 13 – 29.08.2007.

ŠARM EL ŠEIK

VODIČ ZA NEUPUĆENE

Šarm el Šeik se sastoji iz više celina koje se nadovezuju jedna na drugu: Nama beja, zaliva Šarm el Maja između kojih se nalaze litice Ras um Sid, u čijoj su zoni izgrađeni brojni kvalitetni hoteli

Najpoznatije egipatsko letovalište može da se opiše u nekoliko reči: sunce, more, plaže, hoteli, kupovina i zabava. I to preko cele godine, a na samo tri sata leta od Beograda. Tokom letnjih meseci dnevna temperatura je oko 40 stepeni Celzijusa, a jutarnja i do 30 stepeni.

Mapa lokacije Šarm el Šeika

Za klasičan odmor u rizortu idealan je oktobar, kada je top sezona i kada je u ovom letovalištu smeštaj najskuplji. U zimskom periodu temperatura Crvenog mora je oko 20 stepeni Celzijusa, pa ko voli može da se brčne uz prethodnu pripremu. Ali, zaboravite na plićak.

U more se ulazi preko pontona, koji ima svaki bolji hotel, zato što tik uz obalu žive korali koji su zaštićeni i ne smeju da se diraju. Samo u centralnom delu Šarma, koji se zove Nama bej, jedan deo obale ima "klasičan" plićak.

Šarm el Šeik, panorama grada

Šarm el Šeik se sastoji iz više celina koje se nadovezuju jedna na drugu: pomenutog Nama beja, zaliva Šarm el Maja između kojih se nalaze litice Ras um Sid, u čijoj su zoni izgrađeni brojni kvalitetni hoteli.

Severno od Nama beja su Tajger bej i Šarks bej, u kojem se nalazi nekoliko odličnih ronilačkih centara po kojima je ovaj kraj i poznat u svetu. Na Šarks bej koji je najbliži aerodromu se nadovezuje Ras Nasrani, koji je najdalji od centra Šarma.

Izleti

Koralni vrt

Nacionalni park "Ras Mohamed" (atraktivan zbog ronjenja, pa zato obavezno kupite fotoaparat za podvodno snimanje za jednokratnu upotrebu), ostrvo Tiram, oaza Feiran, Mojsijeva gora i poseta manastiru svete Katarine.

Manastir svete Katarine

Ovaj grčki manastir je jedna od najvećih atrakcija Sinajskog poluostrva, a podigao ga je u VI veku vizantijski car Justinijan. Poseduje veliku biblioteku u kojoj se čuva grčki prevod Biblije iz IV veka! Poznat je i po veoma starim i vrednim ikonama, od koji su neke urađene u zlatu. Monasima obavezno recite da ste iz Srbije.

I još ponešto

Šarm el Šeik, hotelski kompleksi

Novac menjajte u hotelu, jer je kurs najpovoljniji, pijte isključivo flaširanu vodu, a prva dva-tri dana jedite umereno zbog moguće dijareje (probajte jagnjetinu, ovčetinu i junetinu sa pirinčem i pikantnim umacima, ručak u boljem restoranu košta nešto više od 10 evra). Koristite kremu sa visokim zaštitnim faktorom, cenkajte se gde god je to moguće.

I konačno, ronjenje u Crvenom moru je avantura koju ne treba propustiti.

Siniša Stanimirović
Press Kofer 14 – 05.09.2007.

NIL

KRSTARENJE REKOM SA MIRISOM SANDALOVINE

Na putu od Asuana do Luksora mogu se probati sendviči u hotelu, gde je Agata Kristi pisala "Smrt na Nilu", ili slušati ceo nubijski orkestar na felukama

Nekad je svaka mlada engleska gospođica koja je držala do svog ugleda pre braka preduzimala neobičan poduhvat – obilazak egipatskih starina. Na slikama sa početka prošlog veka engleske dame obavezno su pozirale u belim haljinama, šeširima i čipkanim rukavicama. U jednoj ruci držale su lepezu, a u drugoj – čekić. Ovako naoružane gospođice pridržavale su se običaja da odvale kakav komad egipatskog hrama i tako se u otadžbini pohvale kulturnim putovanjem. Srećom, u Egiptu je bilo više hramova nego engleskih gospođica pa je današnjim turistima ostalo toliko spomenika stare egipatske civilizacije da za dve nedelje obično padnu na nos, a utiske sređuju tek kad se vrate kući utvorenih usta.

Mapa lokacije reke Nil

Smrt na Nilu

Krstarenje Nilom obično traje sedam dana i počinje u Asuanu, nekadašnjoj prestonici Nubije, zemlje zlata. Od Nubije posle podizanja brane i izgradnje Naserovog jezera nije ostalo gotovo ništa, a Nubijci, visoki crnci izuzetno lepih crta lica, koji su nekad bili elitni vojnici faraonove vojske, uglavnom su iseljeni u industrijsku zonu kao radnička klasa.

Asuan je nekad bio mondensko zimovalište

Asuan kao najjužniji egipatski grad, kapija Egipta prema Sudanu, ima samo jedan kišni dan u godini, pa je još početkom XIX veka postao omiljeno mondensko zimovalište engleskih lordova, paša i emira. Danas je početna stanica stotina turističkih brodova koji plove Nilom do Luksora i nazad. Svi brodovi imaju četiri ili pet zvezdica, gornju palubu sa bazenom i ležaljkama za sunčanje, stolove za stoni tenis i kartanje i razlikuju se samo po količini luksuza. Uobičajena su tri obroka dnevno sa obaveznim ispijanjem čaja u pet posle podne, što je divan engleski običaj kombinovan sa egipatskim kolačima.

Feluka, tradicionalni čamac sa kosim jedrom

U Asuanu živi vrlo malo Nubijaca i uglavnom trguju ili u felukama, tradicionalnim čamcima sa kosim jedrom, zabavljaju turiste pevajući stare nikad zaboravljene pesme o nubijskom kraljevstvu. Nubijski orkestar na feluki je nezaboravan naročito noću, samo imajte u vidu da feluke nemaju ni vesla ni rezervni motor, pa ako stane vetar, staće i feluka, što i nije tako loše ukoliko vam brod ne kreće za sat vremena.

Obožavaoci Agate Kristi ne bi trebalo da propuste pristajanje uz ostrvo Elefantin sa ogromnim stenama koje podsećaju na slonove na kupanju. Ostrvo je nekad bilo granica između Egipta i Nubije, a danas je na njemu hotel "Old Katarakt" gde je Agata Kristi pisala "Smrt na Nilu". Ulaznica košta oko 35 evra po osobi, a uračunato je piće i sendviči. Brod "Sudan", gde je sniman istoimeni film, i dalje plovi Nilom. U kabine se ulazi spolja i sve je kao nekad dok je njime krstario isključivo kralj Faruk.

Pored Elefantina je ostrvo Kičener, botanička bašta sa egzotičnim biljkama iz celog sveta. Nekad je bio vlasništvo lorda Kičenera koji je odavde kretao na ratne pohode na Sudan, a sad o bašti brine država.

Mauzolej Age Kana

Pored hrama na ostrvu Fila može se popiti kafa u društvu rascvetanih bogumila, košta duplo skuplje, ali je jedinstvena prilika da pored zidina hrama boginje Izide, gde su nogom nekad smeli da kroče samo sveštenici, turisti spokojno ispijaju crnu kafu.

Na obali Nila je i mauzolej Age Kana, duhovnog vođe šiitske sekte Ismailisa. Građevina od ružičastog mermera podignuta je 1950. godine, ali su turisti sevali blicevima, ulazili obuveni pa je uvređena udovica zabranila "na vjek i vjekov" tuđinskoj nozi da stupi u mauzolej.

Brodovi obično plove noću do sledeće turističke atrakcije u blizini Nila, tako da ujutro osvanete u Kom Ombu, selu udaljenom 48 kilometara od Asuana, gde je podignut istoimeni hram. Svuda vas dočekuju egipatski trgovci. Na obali su tezge naprosto načičkane galabijama, ogrlicama, papučama, svetim mačkama od granita, a svi galame, kunu se, obećavaju, teatralno se hvataju za glavu i cenkaju do iznemoglosti. Ako turista sedne na dok, prodavcu je zabranjeno da mu priđe na više od metar da slučajno neko ne bi naudio vlasniku strane valute. Ali egipatski trgovci su se dosetili pa ne nadiru samo sa kopna na razdragane turiste opčinjene egipatski starinama.

Hram Kom Ombo u istoimenom selu

Desetine čamaca kao jato ajkula svakodnevno prati turističke brodove. Sa čamaca na gornju palubu leti sva trgovačka ponuda, od peškira do marama, a ako se sklopi posao, turisti se baca kutija od fotografskog filma napunjena peskom. Novac tako bezbedno sleće u čamac, a ako i promaši, trgovac bez razmišljanja skače u vodu. Bar nema krokodila u egipatskom delu Nila. Poslednjeg su ubili Englezi početkom XX veka.

Ekološka propoved

U Edfuu, gradu gde se uzdigao bog Horus, 65 kilometara dalje, ista slika. Jato brodova parkiranih poprečno, pa je nekad potrebno da prođete kroz tri broda da biste stigli do obale. usput promiču peščana ostrvca, na obali pod palmama pasu magarci i bivoli dok se rekom, koju je istoričar Herodot poredio sa morem, širi miris sandalovine.

Hram u Edfuu

Jedino su kanali Nila zagađeni i ne preporučuje se čak ni brčkanje nogu, mada nije retka slika da na jednom mestu kanal služi i kao deponija, a sto metara niže žena pere šargarepu. Vlasti su učinile sve da nauče lokalnu sirotinju da smeće baca na pravom mestu, pa su čak imami dobili zapovest da petkom u propoved utkaju reč o ekologiji. Ipak, navika uvek pobeđuje, čak i veru.

Luksor, hram u Karnaku

Luksor, koji je nikao na ruševinama egipatske Tebe, turistički su posećivali još stari Grci. Ovde je smešten Muzej mumija, gde se može saznati sve o balzamovanju na egipatski način, a do čuvenog hrama u Karnaku stizalo se nekadašnjim kanalom koji je povezivao hram sa Nilom. Tada je postojao mol gde su pristajali brodovi koji snabdevaju hram, a do njega je vodila kolonada sfingi sa glavom ovna i telom lava.

Memnonovi kolosi u Deir el Medini

U blizini Luksora je selo Deir el Medina gde su smešteni kolosi Memnona, ali i Dolina kraljeva sa grobnicama kraljeva 18. i 19. dinastije. Imena faraona ispisana su po zidovima grobnica jer se verovalo da se izgovaranjem faraonovog imena on vraća u život.

Dolina kraljeva

Verovao ili ne u zagrobni život, turista na krstarenju Nilom ne treba da propusti vožnju kočijama koja se nudi u svakom usputnom mestu. Najviše ih je u Luksoru, a kad kočijaš ugleda pešaka-turistu teško će se okanuti mušterije ukoliko se ovaj prevari pa zastane. Vožnja se ugovara unapred, a onaj ko vas je jednom vozio, smatraće vas svojim vlasništvom, pa će uzbuđeno mlatarati i vikati konkurenciji: "Ovo je moja gospođa", na lošem engleskom, ali da ga obe strane razumeju.

Hram Abu Simbel

Za jednu noć iz Luksora se brod vraća u Asuan i sledi najveličanstveniji doživljaj u Egiptu – hram Abu Simbel. Za njega se treba dobro pomučiti. Ustajanje se zakazuje u tri ujutro, pravi se konvoj autobusa i kombija i putuje 200 kilometara do hrama starog više od 3.000 godina. Kada se gradila velika brana na Nilu, nastalo je najveće veštačko jezero na svetu – jezero Naserm ali i jedinstven poduhvat premeštanja hrama Ramzesa Drugog i njegove žene miljenice Nefertari.

U spasavanju Abu Simbela, čija je grandioznost predstavljala i otvorenu pretnju divljoj Africi u vidu ogromnih Ramzesovih statua, učestvovao je ceo svet. Abu Simbel je bio detaljno pregledan, fotografisan, radiografisan i snimljen iz svih uglova. Juna 1963. doneta je konačna odluka: iseći hramove na velike blokove od po dvadesetak tona, izdići ih na visinu na kojoj bi bili bezbedni od veštačkog jezera, a zatim ih brižljivo rekonstruisati na mestu koje bi bilo najpribližnije prvobitnom. Posle 33 veka desilo se da celo čovečanstvo radi u Ramzesovu slavu. A njegov hram je bio projektovan tako da u najdublju prostoriju u hramu na sam dan njegovog rođendana prodru sunčevi zraci i obasjaju njegovu statuu. Najveći naučnici XX veka dali su sve od sebe. Promašili su Ramzesov rođendan za jedan dan.

Sanja M. Tomić
Press Kofer 17 – 26.09.2007.

ALEKSANDRIJA

SPOMEN VELIKOM OSVAJAČU

Grad čiji je temelj udaren 332. godine pre naše ere, ležerno razvučen na obali Mediterana, proteže se na pedesetak kilometara i u njemu živi sedam miliona stanovnika

Aleksandrija je grandiozni spomenik Aleksandru Velikom, svetskom putniku, vojskovođi i osvajaču, koji je odabrao po nekom svom ratničkom kodu taj deo obale da ugradi kamen temeljac novom gradu, tu negde uz koordinate aleksandrijskog svetionika jednog od sedam svetskih čuda.

Mapa lokacije Aleksandrije

Svetionika nema više, ali kao da je ceo Mediteran u Aleksandriji, danju i noću veličanstven orijentir stotinama brodova koji su tu stigli, bacili svoja sidra i čekaju na red da istovare ili utovare milione tona, kubnih metara, komada ili kontejnera, ko zna čega sve.

Hiljade turista sa svih strana sveta zastaju nped vanvremenskim zdanjima i obrisima Aleksandrijske biblioteke, El Abas džamije, rezidencije bivšeg kralja Faruka, rimskog amfiteatra, muzeja dragulja... Prva impresija u ovom gradu je, ipak, obala. Obala života, biznisa, dinamike i lepote. Sve je tu koncentrisano, sve se tu dešava, sve tu počinje i završava se.

Panorama grada

Grad je ispružen uz obalu, tridesetak kilometara u užem delu, sa bulevarom Kornešom kao žilom kucavicom, tim saobraćajnim čudom našeg doba. Sa jedne njegove strane je mešavina arapsko-evropske arhitekture i sve dominantnijih visokih zgrada, a sa druge bezbroj biserno čistih plaža, koje mogu da prime milione kupača.

Od Mamure, letovališta bogatih na istoku, do Citadele na zapadu, tutnji Kornešom saobpaćaj nemerljive dinamike, frekvencije i brzine – to verovatno ne postoji nigde više na kugli zemaljskoj. Bez semafora, sve jednosmerno, sve brzo i prosto. Evropljanina strah obuzima kad sedne u taksi ili kad ga neko od domaćina poveze tom autostradom.

Bulevar Korneš

Tamo gde su tri trake vozi se u četiri kolone, tamo gde su četiri trake u šest kolona, a gde ima šest traka (jasno u jednom smeru) vozi se u bezbroj kolona. Preticanje, obilaženje, uskakanje i skretanje su akcije hiljaditog dela sekunde. Sa svih strana sirene u besomučnom cijukanju, baš kao da svaki ton ima neko značenje, kao da uvodi red i drži visoki ritam.

Najbolje moguće rešenje

U gradu od sedam miliona stanovnika ima bar pola miliona taksija. I to samo "lade" u crno-žuto obojene. Cena usluge je stvar pogodbe i korektnim se smatra ako se sa kraja na kraj Korneša provezete za 20 egipatskih funti (funta je 12,5 dinara).

Ovde jedva da ima gradskih autobusa, ali su zato građanima i turistima na usluzi desetine hiljada kombija koje i ne treba čekati jer pristižu neprestano. Cena prevoza je 1,25 funti (petnaestak dinara) a staće vam gde god dignete ruku.

Priča nam domaćin da su gradske vlasti pre nekoliko godina angažovale jedan poznati evropski institut za saobraćaj da oceni efikasnost postojećeg rešenja na bulevaru Korneš. Godinu dana su eksperti snimali stanje, računali, modelirali i zaključili da je to što postoji najbolje moguće rešenje.

Mesec dana, svakodnevno zbog posla tamo i ovamo uzduž Korneša, i po više puta dnevno, potpisnik ovih redova nije video nijedan zastoj, udes ili kakav karambol. Ni incidenta sa pešacima.

Doduše, dosta je vozila "očešano", ali tome niko ne pridaje pažnju. Četiri litra goriva za evro, pa i nije čudo koliko se vozi. Policije koliko hoćeš, ali samo na usluzi vozačima, nikakvog zaustavljanja i cepidlačenja, sve se u sekundi rešava. Vozači su vezani obavezno, za suvozača nije bitno.

Poverenje bez granica

Paralelno sa Kornešom vodi druga avenija, sa pravim raskrsnicama, semaforima i gužvama.

Gradski voz

Na trećoj paraleli ide gradski voz, stalno otvorenih vrata i ljubaznog personala, u kome se može štošta jeftino kupiti od spretnih trgovaca. Od početne do krajnje stanice stiže se za jedan sat, cena jedna funta.

Tramvaj u Aleksandriji

U dubljoj pozadini, po obodu grada su autoputevi do Kaira i Port Saida, sa petljama, firmama, farmama...

Kafe

Zaželite li na trenutak da stanete i popijete kapučino, recimo u kafeu "Portofino" na Kornešu, gde ni slučajno nema parking mesta, tu su fi­ni momci sa ćoška koji će vam preuzeti auto, obrisati prašinu i dovesti ga do vašeg stola u zakazani sekund. Nema laži, nema prevare, njihovo je da vam učine uslugu, a vaše da date bakšiš – poverenje bez granica.

Stenlijev most

Stenlijev most, remek delo obalnog građevinarstva, na desnoj strani idući na zapad, preskače manji zaliv, takoreći uvalu. Sa četiri kupole, kao kakva stražara na početku i kraju mosta, i božanstvenim pogledom, kao da letite iznad mora. Leva traka obilazi plažu koju zapljuskuju talasi što se krote ispod mosta i onako smireni zalivaju kupače.

Na polovini autostrade dominira do neba visoko zdanje hotela "Četiri godišnja doba", dok su na jednom kraju "Šeraton" kao kakav pandan kraljevskim kulama u kompleksu Montaza, a luksuzni "Sofitel" na drugom najurbanijem kraju.

Vredni domaćini otimaju od mora krševite delove obale nepristupačne kupačima, grade hotele uz vodu, ispod avenije i šire pistu. Po tri trake je malo, davno je to uočeno, pa se avenija širi na željenih 12 traka.

Milan Komar
Politika MAGAZIN 618 – 02.08.2009.

EGIPAT

PROLEĆNO KUPANJE

Već sada želite na more?! Sanjate o peščanim plažama, duša vam zaigra pri pogledu na monumentalne spomenike prepune faraonskih saga…, a želite da izbegnete letnje gužve i ne podnosite preterane vrućine. Rešenje za vas je Egipat, u kom sezaona traje tokom cele godine

Dosadile su vam letnje gužve ili ne podnosite preterane vrućine? Ipak, volite more, njegov miris i šum, uživate u šetnjama po obali, kupanju u kom ne rizikujete da će vas neko poprskati ili možda udariti dok uvežbava kraul, sunčanju bez gomile peškira i ljudi na njima oko vas… I… već sada, u martu, razmišljate o što skorijem letovanju! A u tim maštarijama jedini problem je novac. Ne možete, naime, sebi da priuštite daleke, egzotične destinacije na kojima sada svega toga ima.

Mapa lokacija Šarm el Šeika, Hurgade…

E, pa ima rešenja. Afrika! A sada vam predstavljamo Egipat u aprilu! Ako sanjate o peščanim plažama ili vam duša zaigra pri pogledu na monumentalne spomenike prepune faraonskih saga…

Egipat je po mnogo čemu jedinstven. U proteklih 5.000 godina skoro da nema perioda u kome se nije nešto zanimljivo događali, počev od velikih građevinskih poduhvara, pa sve do velikih ratnih sukoba. S toga je razumljivo da se Egipat smatra prvorazrednom turističkom atrakcijom, koju tokom godine poseti milioni turista iz svih krajeva sveta.

Kairo, panorama glavnog grada Egipta

Osim brojnih tragova u vrenemenu, istorijskih pikanterija i pravog kolorita običaja, nošnji i zanimljivih kulinarskih specijaliteta. Egipat krasi i izuzetno povoljna klima i toplo more, što omogućava da se turistička sezona praktično ne prekida tokom cele godine. Većina domaćih agencija organizuje putovanja u ovu zemlju, a najčešće destinacije su Šarm el Šeik, Hurgada, Kairo, a poslednjih godine je sve popularnije i krstarenje Nilom.

Šarm el Šeik

Šarm el Šeik, panorama grada

Šarm el Šeik je najlepše i najpoznatije letovalište u Egiptu, Smestio se na samom vrhu Sinajskog poluostrva, oko 480 kilometara udaljen je od Kaira. Krase ga prelepe plaže, brojni hoteli, zanimljiva mesta za izlazak, kao i orijentalni bazari na kojima se roba i suveniri kupuju uz obavezno cenkanje. U početku je bio ekskluzivno letovalište bogatih Egipćana, da bi vremenom steklo i međunarodnu popularnost.

Sem uživanja na morskoj obali, posetioci imaju priliku da obiđu i brojne znamenitosti, a među njima pravoslavni manastir Sveta Katarina ili Mojsijevu goru. Reč je o mestu na kom je Mojsije, prema predanju, video slavu Božju i primio Toru (deset Božjih zapovesti). Dobri poznavaoci kažu da se ovde mora doći u praskozorje, kada izlazak sunca obasja planinske vrhove Sinaja, a pogled dopire daleko, sve do Akabskog zaliva u Crvenom moru.

Pravoslavni manastir Svete Katarine

Sa Mojsijeve gore se silazi niz 3.750 stepenika koju su vekovima gradili monasi manastira Svete Katarine. Manastir je, inače, podignut za vreme vladavine cara Justinijana u VI veku, na mestu gde su, prema biblijskom predanju u plamtećem grmu Bog ukazao Mojsiju. Posetioce će, verujemo, posebno privući manastirska zbirka rukopisa, kao i vizantijski mozaik koji prikazuje Preobraženje Hristovo. Iz Šarm el Šeika organizuje se i safari u pustinji.

Šarm el Šeik, podvodni svet Crvenog mora

Međutim, za većinu turista glavni razlog dolaska je, svakako, uživanje u moru. Za Šarm el Šeik se bez sumnje može reći da je jedno od najlepših mesta za kupanje i sunčanje, ali poslednjih godina sve više postaje i stecište ronilaca iz celog sveta.

Centar svih dešavanja je Nama zaliv, smešten oko 7 kilometara od centra grada. Na južnom delu Sinajskog poluostrva je i Ras Muhamed, gde je podvodni svet toliko jedinstven da ga smatraju bez premca na svetu. Do njega se stiže mini busom ili brodićem, ali čime god da putujete zastaćete na više mesta kako biste uživali u pogledu na brojne korale i jata neobičnih riba koja žive samo u Crvenom moru.

Šarm el Šeik, hotelski kompleks Hilton Dreams

Smeštaj se može dobiti u brojnim hotelima kategorisanih od tri do pet zvezdica, a najpoz-natiji su Grand Plaza, Reef Oasis Bluebay, Hilton Dreams…

Hurgada

Hurgada, panorama grada

Jedno od popularnijih letovališta u Egiptu, posebno kada je reč o našim turistima je, svakako, Hurgada. Osnovali su je pre stotinak godina britanski i italijanski istraživači, koji su ovde dospeli tragajući za naftom. Ne znamo da li su imali sreće u svom naumu, ali su svetu otkrili do tad neotkriveno parče raja. Pored prelepih plaža, pažnju posetilaca će, svakako, privući i mali nenastanjeni arhipelag koralnih ostrva, kao i izuzetno bogat podvodni svet.

Slobodno vreme se može provesti i u društvu beduina, na leđima kamile ili u vožnji džipom kroz nepregledna pustinjska prostranstva. Naravno, tu je i raznovrstan noćni život, barovi sa muzikom i nezaobilazni trbušni ples, koji će radoznalce neosetno preneti u atmosferu iz "1001 noći".

Hurgada, podvodni svet Crvenog mora

Među brojnim atrakcijama, svakako, valja izdvojiti Biološki muzej, otvoren nekoliko kilometara od grada ili veliki akvarijum u samom mestu. Međutim, kao i u Šarm el Šeiku, neobične ribe možete videti i u samoj prirodi. Ronjenje u Hurgadi je jedinstvena prilika da vidite najneobičniji podvodni svet Crvenog mora, ali valja biti i oprezan s obzirom na to da ni ajkule nisu retki gosti.

Jedno od zanimljivijih mesta je Umm Qamar, otprilike na polovini puta izmešu Hurgade i Šafdana.

Krstarenje Nilom

Abu Simbel, hram Ramzesa II

Jedno od atraktivnih rešenja odmora možda je krstarenje Nilom. Program obuhvata obilazak većine značajnih mesta, počev od glavnog grada Aleksandrije, pa sve do 1.500 kilometara udaljenog Abu Simbela, na samoj granici sa Sudanom.

Plovidba brodom se odvija na znatno kraćoj relaciji, načešće od Luksora do Asuana, međusobno udaljenih oko 220 kilometara.

V. A.
Press Kofer 40 – 19.03.2008.