KRANJSKA GORA

SKI CENTAR NA SAVRŠENOM MESTU

Novu zimsku sezonu otvorićemo nama tako dobro poznatim skijalištem u Sloveniji, omiljenim stecištem školaraca, ali i ozbiljnih, iskusnih skijaša. Kranjska Gora je danas, kao i nekada, jedno od posećenijih mesta za odmor u Sloveniji, a svojom lokacijom privlači ne samo domaće turiste, nego i posetioce iz Evrope i sveta

Neko bi rekao da je lokacija Kranjske Gore jednostavno savršena. Pod snežnim vrhovima Julijskih Alpa, sa jedne strane Italija, sa druge Austrija i sve to u potezu od par kilometara. Kranjska Gora je glavni i najveći grad u Zgornjesavskoj dolini, ali i dobro znani ski centar. Nalazi se na 90 kilometara od Ljubljane.

Mapa Kranjske Gore sa okolinom

Ovaj slovenački gradić nudi brojne mogućnosti za bavljenje zimskim sportovima, od skijanja, snoubordinga, hodanja po ledu i klizanja, kao i veliki broj staza za sve nivoe skijanja. U zimskoj sezoni Kranjska Gora je domaćin nekoliko važnih dešavanja, od kojih je najpoznatiji i najveći svetski šampionat u slalomu i veleslalomu – “Vitranc kup”, koji će se održati sledeće godine u martu. Ako želite da razbijete skijašku svakodnevicu možete da skoknete na kafu ili šoping u susednu Italiju ili Austriju.

Ukoliko planirate zimski odmor, a rado biste otišli do Slovenije i Kranjske Gore, evo putokaza i informacija kako da to što brže, lakše i jeftinije ostvarite.

Od Kranjske Gore nas deli nekih 620 kilometara, a put automobilom vodi preko Zagreba, Ljubljane i Kranja. Putarina od Beograda do Šida iznosi 290 dinara, u Hrvatskoj 93 kune ili oko 12,50 evra, a u Sloveniji 1,70 evro. Od dokumentacije potrebni su vam međunarodna dozvola i zeleni karton, kao i viza Republike Slovenije.

Panorama Kranjske Gore

Autobusom, vozom…

Pošto nema direktnih autobuskih veza iz Beograda, najlakše je da otputujete do Ljubljane i iz nje dalje nastavite ka Kranjskoj Gori. Iz Beograda postoje tri polaska dnevno, u 00.50, 08.00 i 21.00 sat (ne saobraća subotom), a putovanje u proseku traje oko osam sati. Iz Ljubljane ima više polazaka dnevno i putovanje traje oko dva sata. Pošto se satnice polazaka menjaju dnevno detaljnije informacije možete da dobijete na sajtu www.ap-ljubljana.si. Cena autobuske karte od Beograda do Ljubljane u jednom pravcu iznosi 3.090 dinara, a povratna karta je 4.990. Karta u jednom pravcu na relaciji Ljubljana – Kranjska Gora je oko 12 evra.

Skijanje

Konekcija vozom, takođe, nije direktna, tako da putnici ovim vidom transporta mogu da stignu do Ljubljane iz koje se vozom može do Jeseenica i zatim autobusom do Kranjske Gore. Postoje četiri polaska za Ljubljanu iz Beograda, u 06.10, 10.55, 13.30 i 21.55, a voz putuje u proseku oko 10 sati. U Ljubljani se preseda na voz za Jesenice. Vozovi saobraćaju na sat ili sat i po, sve do 21.00 h, a putovanje traje nekih sat vremena. Više informacija o polascima na www.slo-zeleznice.si. Iz Jesenice na svakih sat vremena polazi autobus za Kranjsku Goru, a putovanje traje 30 minuta. Cena povratne karte Beograd-Ljubljana je oko 6.000 dinara ili oko 60 evra; karta u jednom pravcu Ljubljana-Jesenice je 4,45 evra, a cena autobuske karte u jednom pravcu iz Jesenice je oko 3 evra.

…ili avionom

Ako neko voli komfor može avionom do Ljubljane, a zatim preko Kranja, recimo, pravo na skije. Jat je jedina kompanija koja iz Beograda ima direktan let za Ljubljanu, a avion leti od ponedeljka do četvrtka. Poleće u 08.20, stiže u 09.40, a petkom avion poleće u 15.30 i sleće u 16.50 časova na aerodrom Brnik u Ljubljani. Za avionsku kartu treba izdvojiti minimum 79 evra, plus oko 100 evra za aerodromske takse. Od aerodroma imate dve opcije. Prva je odlazak do Ljubljane autobusom, koji polazi na svakih sat vremena i zatim dalje za Kranjsku Goru, a druga mogućnost je da odete autobusom do Kranja i dalje do Kranjske Gore. Cena karte na toj relaciji je 6,63 evra.

Sankanje

Kada konačno stignete u Kranjsku Goru možete da se provozate po gradiću u saonicama i sagledate ga iz malo drugačije perspektive. Drugi vid prevoza, osim vaših skija, verovatno vam neće biti potreban.

Milijana Tomić
Travel magazine 74

LJUBLJANA

SKLAD ISTOKA I ZAPADA

Ono što se nikako ne sme zaobići prilikom posete Ljubljani je Tromostovje, most koji se nalazi na reci Ljubljanici, a koji se sastoji iz tri dela, jedan za automobile i dva za pešake. U njegovoj blizini se nalazi i Prešernov trg i Frančiškanska crkva

Ljubljana, glavni grad Slovenije, slovi za jedan od mirnijih gradova, ali nikako i nezanimljivih. Njegov zaštitni znak je zmaj kojeg je moguće videti na raznim znamenjima, kao i na samom grbu grada. Sam dolazak do Ljubljane je moguć na razne načine, ali ono što se nikako ne sme zaboraviti jeste viza koja je neop-odna, pošto je Slovenija članica EU od 2004. godine. Sam postupak dobijanja vize je standardni, ali rešavanje je mnogo brže i vizu je moguće dobiti istog dana kada se i podnese zahtev. Ako se opredelite da idete vozom, uživaćete u prilično lepom prizoru, šuma, brda i neverovatno čistih malih planinskih reka, naročito ako idete iz pravca Zagreba. Ono što je još bitno je i to da državljanima Srbije nije potrebna viza za ulazak u Hrvatsku. Zvanična valuta Slovenije je evro.

Mapa lokacije Ljubljane

Istorija

Sam naziv Ljubljane se prema podacima spominje još u antičko vreme, kada je grad nosio naziv Emona i bio poznat po trgovini. Početkom XII veka grad dobija nemački naziv Lajbah, što ukazuje na jak uticaj zapadne Evrope, koja će zadržatu taj uticaj i u narednim vekovima. Naziv koji Ljubljana danas ima nastao je nešto kasnije i glasio je najpre Luvigana, da bi nešto kasnije prerastao u današnji naziv. Kroz istoriju ona je bila mesto okupljanja i osvajanja, od Turaka do Napoleonovih pohoda.

Panorama Ljubljane

U novijoj istoriji, nakon raspada Austrougarske monarhije postaje formalno centar Savske banovine, da bi tokom socijalizma dobila status glavnog grada, koji je i potvrđen nakon raspada Jugoslavije.

Znamenitosti

Ono što sigurno predstavlja jednu od znamenitosti je i Ljubljanski grad, koji se nalazi u samom gradu, ali na jednoj uzvišici, brdu, na kojem je kula sa vidikovcem sa koje se pruža prelep pogled na grad i okolinu.

Ljubljanski grad

Sam Ljubljanski grad se prvi put spominje u XIII veku, kada je bio u posedu tadašnje goričke vlastele, a nakon toga je pod vlašću dinastije Habsburga, jer je tadašnja Slovenija bila pod vlašću Austrougarske monarhije, sve do 1918. godine. Ono što je danas aktuelno za videti pored vidikovca je i mala kapela, kao i niz malih pomoćnih objekata. Oni koje umori obilazak mogu da predahnu u kafe-restoranu koji se nalazi u samom Gradu, a oni koji su u formi mogu da vide i jedini sunčani sat koji se nalazi u Ljubljani, a čiji način utvrđivanja tačnog vremena nije nimalo komplikovan.

Tromostovje

Ono što se nikako ne sme zaobići prilikom posete Ljubljani je Tromostovje, most koji se nalazi na reci Ljubljanici, a koji se sastoji iz tri dela, jedan za automobile i dva za pešake. U njegovoj blizini se nalazi i Prešernov trg i Frančiškanska crkva. Inače, Franc Prešern je bio poznati slovenački pisac, koji je bio zaljubljen u jednu damu, ali ta ljubav se nije mogla ostvariti zbog tadašnjih društvenih i moralnih normi. Ono što će primetiti pažljiviji posmatrači je da Prešernov kip tačno gleda u susednu zgradu na čijoj se fasadi nalazi isklesan lik njegove neostvarene ljubavi, a koja je prema predanju živela u toj zgradi. Pošto sam trg spada u uži deo grada, tu se nalazi i turistički vozić, mape grada, ali se tu odvijaju i razne kulturne manifestacije.

Ono što je takođe zanimljivo je i vašar starih stvari koji se svake nedelje održava kraj reke Ljubljanice i na kojem se mogu pronaći razne stvari, od znački i ordenja iz bivše Jugoslavije (koji su posebno zanimljivi strancima) do harmonika, escajga, slika, knjiga i mnogo toga još. Naravno i cene su pristupačne.

Zgrada Univerziteta

U samom gradu je moguće videti još veliki broj zgrada, kao što je zgrada Univerziteta, pojedinačnih fakulteta, zgrada filharmonije, biblioteke, kao i veliki broj crkava, među kojima i jedna pravoslavna, posvećena Sv. Ćirilu i Metodiju. Ono što je karakteristično je i to da je u planu da se uradi i prva džamija, pošto postoji brojna islamska zajednica.

U toku Drugog svetskog rata grad je bio okružen bodljikavom žicom i ogradom, kako bi se ostvarila veća kontrola građana, a nakon rata ograda je pretvorena u stazu "uspomena i drugarstva", koja se danas obilazi u turističke, rekreacione i ceremonijalne svrhe. Ono što je zanimljivo za sve generacije je i BTC, odnosno ogromni trgovinsko-zabavni centar u kojem je moguće provesti nekoliko dana kako bi se obišao. Posebno treba ukazati na akva park i ringišpil za decu, restorane i kafee, ogromne prodavnice obuće i odeće, kao i sve popularnije sale za kuglanje.

Da bi se stiglo u sve delove grada preporučuje se taksi, mada je to moguće i gradskim saobraćajem, koga čine autobusi, pošto je tramvajski saobraćaj ukinut 1961. godine, posle 60 godina korišćenja.

Za sve one koji posete Ljubljanu u sećanju će im sigurno ostati sklad između Istoka i Zapada, starog i novog, specifičnih vrednosti i, naravno, poželeće da se ponovo vrate.

Katarina Jonev
Travel magazine – OnLine izdanje

LJUBLJANA

GRAD U KOME SE MISLI ČULIMA

Svaki posetilac će u Ljubljani doživeti radost otkrivanja mesta punih energije, svežine, kreativnog naboja i dobrog ukusa

Ljubljana je jedna od najmanjih prestonica u Evropi, a Slovenija se, sa nešto više od dvadeset hiljada kvadratnih kilometara teritorije takođe ubraja u manje evropske države. I pored svih brojki, Sloveniju često nazivaju "Evropa u malom", jer je od svih evropskih metropola usvojila ponešto. Kvalitet života je na visokom nivou. Na svakom koraku će vas oduševiti dobra organizacija i urednost po nemačkom i austrijskom modelu.

Mapa lokacije Ljubljane

Sa druge strane, uživanje u vinu, kafi, hrani i umetnosti, na čiju raširenost je verovatno uticala blizina mora i Italije, podsetiće vas na mediteranski šarm primorskih mesta. Ljubljana je grad koji u isto vreme ima sve ono što svaka veća svetska metropola može da ponudi i mirniji tempo svakodnevnog života koji se sreće u manjim gradovima. Neko ko pokuša da pronađe noćni provod poput onog koji se sreće po berlinskim, pariskim i londonskim klubovima, mogao bi se razočarati. Međutim, svaki posetilac će u Ljubljani doživeti radost otkrivanja mesta punih energije, svežine, kreativnog naboja i dobrog ukusa.

Brnik, aerodrom Ljubljana

Ljubljana je otvoren i gostoljubiv grad. Veliki broj turista koji svakodnevno dolaze u grad doprineo je širenju lepe reči. U turističkim brošurama Ljubljanu često nazivaju "drugim Pragom", iako se to lokalnom stanovništvu ne dopada previše, s obzirom da grad ima drugačiji genius loci. Ulaskom Slovenije u Evropsku Uniju i dolaskom EasyJet-a na ljubljanski aerodrom, ovaj grad je postao omiljena vikenddestinacija. Samopouzdanje, veru u nacionalne kvalitete i pokretačku energiju, Slovenija je dobila kad je postala članica Evropske Unije, nakon ekonomske renesanse posle osamostaljivanja 1991. godine.

Nezaobilazno

Prešernov trg

Gotovo sve važnije znamenitosti u Ljubljani mogu se obići peške, i to u jednom danu. Ipak, grad se može obići na više načina i tako doživeti iz različitih perspektiva.

Walking friendly – šetnja po gradu omogućiće vam da u prijatnom ambijentu ljubljanskih ulica, trgova i parkova pratite tokove, mirise i zvuke, hraneći se vizuelnim impulsima grada. Sa koje god strane da dođete u grad, dospećete na Prešernov trg, centalni ljubljanski plato. Radovi na njegovoj rekonstrukciji započeti su avgusta ove godine, tako da je ceo kraj zatvoren za motorni saobraćaj, što ga čini još udobnijim prostorom. Na trgu se nalazi spomenik čuvenom slovenačkom pesniku Francu Prešernu, koji je u svoje vreme naročito kritikovan zbog nage figure pesnikove Muze.

Trgom dominiraju crvena fasada crkve sv. Frančiška, kao i balustrade Plečnikovog Tromostovja, koje naglašavaju tokove prema tvrđavi, tržnici i krivudavim ulicama Starog grada. Trostruki most je remek-delo slovenačkog arhitekte i zapravo podržava pravce ulica koje se ulivaju na Prešernov trg. Plečnik je projektovao i uzanu tržnicu koja se pruža duž obale Ljubljanice. Ukoliko želite da upoznate lokalna pravila trgovanja i usput kupite neku sitnicu, ne propustite buvlju pijacu nedeljom ujutru. Ukoliko vas nedeljna gužva umori, prepustite se šetnji pored reke u idiličnom ambijentu baroknih fasada, treperave vode, kafića na otvorenom i umetničkih instalacija. Reka Ljubljanica kroz grad protiče između utvrđenja i brda Rožnik, i na deset kilometara severoistočno od grada uliva se u Savu. Ljubljanica je "reka sa sedam imena", jer toliko puta ponire i ponovo izvire, svaki put pod novim imenom. Mnogobrojni mostovi nad njom pribli-žavaju obale, nastavljaju ulice i neprestano nagone prolaznike da prelaze sa jedne na drugu obalu.

Tromostovje

Dok šetate pored Ljubljanice, od Zmajskog mosta, preko Tromostovja, Drvenog mosta i Šuštarskog mosta do Trnovskog pristana, pred vama se smenjuju različiti ambijenti i obalska uređenja. Za najlepši deo obale, gde se nekoliko stepenika blago spušta prema reci dovodeći nas na svega nekoliko santimetara iznad vode, zaslužan je Jože Plečnik. Prvobitna namena ovakvog obalskog uređenja bila je da se olakša pristup vodi stanovnicima naselja Trnovo i Krakovo zbog pranja veša, da bi danas Trnovski pristan postao omiljeno mesto za porodične i romantične šetnje, odmor, rekreaciju, ali i sviranje na otvorenom, hranjenje pataka ili razmišljanje.

Iznajmljivanje bicikla košta svega pet evra na dan a bicikl je veoma popularno prevozno sredstvo, jer se zahvaljujući dobrim stazama lako dospeva do svih delova grada – moderne poslovne zone Bežigrad, groblja Žale, parka Tivoli... Većina Ljubljanaca svakodnevno razdaljine savladava peške ili biciklom. Zato su buka, smog, saobraćajna gužva i problemi sa parkiranjem, pojmovi nepoznati u Ljubljani.

Kafe Maček

U večernjim satima, mnogobrojni kafići i barovi između Mestnog, Starog, Novog i Prešernovog trga postaju prepuni posetilaca. U letnjim mesecima cela oblast dobija karakter promenade, na kojoj je važno pronaći dobro mesto, videti i biti viđen. Među studentima i mlađom populacijom omiljena mesta su kafe Romeo i Bi-ko-fe u Starom gradu, kao i kafe Žmavc, Du bop i mnogobrojni klubovi i kafei u okruženju hostela Celica. Legendarni kafe Maček na samoj obali Ljubljanice, fancy Dvorni bar sa neverovatnom ponudom vina ili kafe Minimal veoma svedenog enterijera, zadovoljiće najprobirljivije uživaoce estetizovane atmosfere i vrhunske ponude.

Grad se može obići i vožnjom brodom po Ljubljanici. Uz prijatnog vodiča i laganu jednočasovnu vožnju, dok posmatrate grad iz riblje perspektive, čućete neverovatne istorijske priče i anegdote o arhitektonskim draguljima. Staklene strane broda, pa čak i krova, pružaju vam jedinstvenu priliku da mostove – ponos grada, sagledate sa svih strana.

Ljubljanski grad

Tvrđava na brdu, koju još nazivaju i Ljubljanski grad, najveća je atrakcija za posetioce i poseban gradski simbol. Do nje možete doći pešice uskim krivudavim puteljcima, vozeći se turističkim vozićem koji svakog sata polazi sa Prešernovog trga ili se provozati savremenom panoramskom uspinjačom. Ljubljanski grad je nekada bio zamak, kasnije rezidencija vladara i, na kraju, zatvor. Nekoliko puta je rekonstruisan, oslikavan i obnavljan. Njegovi najstariji zidovi potiču čak iz rimskog perioda, iako prvi poznati pisani izvori svedoče o naseljavanju ovog zamka tek u XII veku. Danas je tvrđava arhitektonski i kulturni spomenik od posebne važnosti i svakom posetiocu pruža neverovatan ugođaj i uživanje. Sa tornja se pružaju panoramski vidici prema svim delovima grada, a po lepom danu se pogledom može obuhvatiti i trećina Slovenije.

Arhitektura

Ferantov vrt

Ljubljana je grad koji je i pored burne istorije uspeo da sačuva ostatke zidanih građevina iz davnih vremena. Postoji legenda po kojoj je grad osnovao grčki princ Jason sa svojim Argonautima. U legendi se pominje i borba sa strašnom nemani iz reke Ljubljanice, koju je Jason savladao i zauvek zatočio u kuli Ljubljanskog grada na brdu. Ta neman je bio zmaj i navodno je od tog događaja postao zaštitni simbol grada. Navodi se da je Ljubljana bila naseljena još mnogo pre nego što su Rimljani u I veku izgradili urbanu naseobinu na levoj obali reke pod nazivom Emona. Rimski ostaci se nalaze unutar arheološkog parka koji je u XX veku uredio Jože Plečnik.

Današnje ulice Slovenska cesta i Rimska ulica zadržale su pravac nekadašnjih gradskih osa cardo i decumanus na čijem se ukrštanju nalazio rimski forum. Danas deo rimskog trga zauzima Ferantov vrt, skupina od tri stambene zgrade koje je projektovao slovenački arhitekta Edvard Ravnikar krajem šezdesetih godina prošlog veka. Polukružni fasadni zid od opeke prati formu kružne rimske palate koja se nalazila na istom mestu, dok su javna dvorišta organizovana u tri nivoa kako bi rimski ostaci bili pregledni.

Zgrada Opere

Veći deo urbane matrice Starog grada formiran je u srednjem veku i sa utvrđenjem je bio povezan samo putevima koji su polazili sa Mestnog trga. Grad pamti dva velika zemljotresa. Posle zemljotresa 1511. godine, kuće u starom jezgru su pretrpele velike promene. Prostorna organizacija blokova i ulica je zadržana u srednjovekovnom maniru, dok su fasade dobile novo, pretežno barokno lice. Tokom više od pet vekova Ljubljana je bila važna rečna luka u okviru Habzburške monarhije. Izgradnja železnice prema Trstu i Beču, kao i nagla industrijalizacija, izmenile su karakter grada u potpunosti.

Nacionalna galerija

Veoma važni institucionalni objekti poput zgrada Opere, Nacionalnog muzeja, Nemačkog pozorišta, Nacionalne galerije, Filharmonije, Suda i zgrade današnje Vlade, podignute su krajem XIX veka po uzoru na slične objekte u Beču i Pragu. Drugi zemljotres koji je pogodio Ljubljanu 1895, označio je prekretnicu u razvoju arhitekture grada. Iako je pomoć stizala sa svih strana, tadašnji gradonačelnik grada Ivan Hribar je prednost dao slovenačkim arhitektima i planerima. Prvi put u svojoj istoriji, Slovenija počinje da traga za nacionalnim stilom. Progresivna secesija ili Art Nuvo postaju izraz nacionalnog bunta sa političkim konotacijama – odraz su želje da se suprotstavi nemačkom istoricizmu i neostilovima. Hotel Union, Zgrada Centromerkur i Zmajski most – možda su najlepši primeri Art Nuvo stila u Ljubljani.

Plečnikova Ljubljana

Šuštarski most

Veoma perspektivan, vizionarski nadahnut arhitekta, Jože Plečnik je Ljubljani ostavio veliki broj arhitektonskih i urbanističkih ostvarenja. Posle studija u Beču kod arhitekte Ota Vagnera (Otto Wagner) i boravka u Pragu, vratio se u rodnu Ljubljanu i predano radio na razvijanju slovenačkog nacionalnog arhitektonskog stila. Jože Plečnik je svoju arhitekturu zasnovao na klasičnom stilu i antičkim vrednostima, dodajući joj regionalne i lokalne osobenosti. Na realizovanim delima u Ljubljani poput romantičnog Tromostovja i Šuštarskog mosta, čuvene Tržnice, sređivanje obale Ljubljanice ili urbanističkih planova Vegove i Zevsove ulice – uviđamo da je Plečnik, vođen vizionarskim ubeđenjima o večnim vrednostima u arhitekturi, ignorisao trenutne trendove. Na zgradi Nacionalne biblioteke i zgradi Triglav osiguranja, ovekovečena je Plečnikova originalnost i inovativnost u tumačenju istorijskog i regionalnog.

Ukoliko se u Ljubljani zadesite za vreme Dana mrtvih, prisustvovaćete tradicionalnom odlasku na groblje Žale, jedno od najlepših Plečnikovih ostvarenja, gde ulazni portal simbolično odvaja svet mrtvih od sveta živih. Najpopularniji ljubljanski koncertni i festivalski prostor na otvorenom, zapravo je dvorište srednjovekovnog manastira, koje je Plečnikovim dizajnom, zasnovanim na renesansnim principima, pretvoreno u letnji teatar Križanke.

Alternativni prostori

Posle osamostaljivanja Slovenije 1991, u Ljubljani je veliki broj vojnih i industrijskih objekata napušten ili ostao bez funkcije. Metelkovo mesto je možda najpoznatiji primer. Nekada je bio austrougarski, a kasnije jugoslovenski vojni kompleks. Neposredno posle proglašenja nezavisnosti, severni deo kompleksa su naselili skvoteri, a ostatak kompleksa je postepeno dobio nove namene. Neki objekti, poput nekadašnjeg vojnog zatvora, renovirani su, dok su neki zadržali autentični oblik a u okviru njih su mesto našli mnogobrojni avangardni klubovi, barovi, kafići, galerije, studiji i nevladine organizacije. Metelkovo mesto je danas centar alternativne kulturne i umetničke scene Ljubljane u kome se svakodnevno okupljaju umetnici, filozofi, buntovnici, socijalni i kulturni aktivisti i mnogi drugi pojedinci i organizacije.

Hostel Celica – bivši vojni zatvor

Zgrada u kojoj se nalazi Hostel Celica nekada je bila vojni zatvor. Renoviranjem je zadržana originalna ljuštura, dok su razni umetnici svakoj ćeliji dali jedinstven karakter. Tako možete kroz zatvorske rešetke da birate izgled vaše hostelske sobe. U okruženju hostela nalazi se veliki broj klubova i kafića, kao i gay i lesbian bar, koji rade do duboko u noć i u kojima se svakodnevno organizuju različiti kulturni i muzički događaji.

Sličnu sudbinu su doživeli industrijski objekti poput nekadašnje fabrike duvana koja je delom pretvorena u muzej, a delom naseljena kulturnim organizacijama, dizajnerskim studijima i prodajnim salonima. U jednom od prostora nalazi se uspešan slovenački arhitektonski studio Bevk-Perović, kao i showroom svetski poznatog slovenačkog modnog brenda Oktober. Takođe je zanimljivo posetiti prostore stare fabrike šećera, tzv. Cukarne, kao i vojne kasarne Roška u Poljanama, koje još nisu pronašle svoju novu namenu.

Savremena arhitektura

Chamber of Commerce and Industry of Slovenia

Nekoliko godina posle osamostaljivanja, Slovenija doživljava klimaks tranzicione energije koja uslovljava drastične promene na polju arhitekture. Generacije arhitekata koji su se školovali na poslediplomskim studijima u inostranstvu, vraćaju se i osnivaju arhitektonske biroe. Sadar Vuga Arhitekti dobijaju prvu nagradu na konkursu za novu zgradu Chamber of Commerce and Industry of Slovenia koja je doživela neverovatan uspeh i postala najčešće publikovani noviji slovenački objekat, kako u zemlji, tako i u inostranstvu. Najviše se gradi u oblasti socijalnog stanovanja, mada sve veći poslovni centri osvajaju gradske blokove. Inteligentnim promišljanjem arhitektura postaje medij koji reflektuje ekonomske i političke stavove mlade države.

Za novu generaciju arhitekata, integrisanje u Evropsku Uniju donosi slobodnu razmenu informacija i tehnoloških znanja. U Gradskoj kući je trenutno u toku izložba 22 projekta koji će definisati budući razvoj Ljubljane do 2025, kao i projekta čuvenog holandskog studija Neutelings Riedijk za novu koncertnu i opernu dvoranu, koja će po uzoru na mnogobrojne moderne teatre širom Evrope predstavljati novi kulturni simbol grada. Najviše zadivljuje činjenica da je svima podjednako stalo da novi objekti koji se gradi što bolje reprezentuju državu u Evropi i održavaju kontakt sa aktuelnim trendovima u arhitekturi i građevinarstvu.

"Tetris" naselje

Ukoliko pripadate zaljubljenicima u savremenu arhitekturu i želite da uporedite na koji način razmišljaju arhitekti u Ljubljani, obavezno pronađite stambena naselja Šiška, Polje, popularno "Tetris" naselje u Misarskoj, Matematički fakultet, novi studentski dom, kao i stambenu zgradu u Gradaškoj ulici ili "Salamander" na Trnovskom Pristanu. Novoizgrađeni objekti stvaraju živopisan i moderan cityscape Ljubljane i menjaju odnos stanovnika prema gradu, okruženju i prirodi, svakodnevno podižući standarde u graditeljstvu.

Sandra Drašković
B92 (Ambijenti) – 11.01.2008.

PORTOROŽ

PRISTANIŠTE RUŽA

Portorož je mondensko turističko mesto na Jadranu sa dugogodišnjom tradicijom dobrog provoda i odmora

Sa dva kilometra dugom promena­dom prepunom cvetnog medite­ranskog rastinja, lepim peščanim i stenovitim plažama i razvije­nom turističkom infrastrukturom, Portorož je ukras jedinstvene ogrlice srednjovekovnih primorskih gradića koju čine Piran, Izola i Koper. Zaklonjen je od bura tršćanskog zaliva, toplog mora pli­tkog severnog Jadrana, poseduje polja soli i slane banje, opojne mirise borovine, masline, nara, smokvi, palmi, žbunova ruža i drugog zimzelenog bilja.

Mapa lokacije Portoroža

Grad Por­torož se nalazi u opštini Piran i ima 3.000 stanovnika. Leži u mirnoj uvali piranskog zaliva, na najsevernijem delu Jadrana, na slovenačkoj obali koja meri nešto više od 40 kilometara. Od Ljubljane je udaljen 130 km, od Beograda (preko Zagreba i Ljubljane) oko 660 km, a od Kopra svega 15 km.

Portorož, čije ime potiče od itali­janske reči Portorose što znači pristanište ruža, grad je na Slovenačkom primorju i jedan je od najvećih turističkih centara u toj zemlji. Portorož ujedinjuje sve aspe­kte modernog turizma, uključujući banj­ski, sportski, kongresni i nautički, a sve to uz dosta zabave i odmora, pa je odavno prestižni zdravstveni i klimatski centar.

Ukras Mediterana

Portorož, panorama grada

Portorož je oduvek bio nešto po­put mondenskog banjskog predgrađa minijaturnog, ali uspešnog, zanatskog, trgovačkog, verskog i duhovnog središta. Nalazi se na pola sata hoda od Pirana. Piran je podignut u tipičnom mediteranskom stilu sa divnim kamenim palata­ma i 260 metara još uvek u potpunosti očuvanih gradskih zidina, osam crkava, isto toliko galerija, i mnogobrojnih kulturnoistorijskih znamenitosti, ali i brojnim restoranima, barovima kafeima u lavirintu malih ulica i prolaza.

Akvarijum

Tu su i Pomorski muzej i Akvarijum. Tragovi naseljenosti u ovom području postoje već od rimskih vremena. Kada je nakon Rima i Istra pala pod Vizantijsko carstvo 538/589. godine, usledili su stalni napadi Langobarda, Germana i Slovena na ovaj kraj. Nakon toga ustoličila se ranofeu­dalna vlast lokalnih grofova.

Na zapa­dnoj obali Istre su se naselja pokušala osloboditi vrlo krute feudalne vlasti, pa su se počela da se povezuju sa obližnjom Venecijom, koja je već postala velesila u Sredozemlju. Dolazak venecijanske vlasti pogodovao je prodoru crkvenih redova u Istru. U samom Portorožu je izgrađena velika crkva Sv. Marije od Rozarija, koja je po nekim izvorima sazidana 1251. go­dine, po kojoj je i naselje dobilo latinsko ime Portus sanctae Mariae de Rosae. Kraćenjem se došlo do imena Portorose. Naselje je do XIX veka živelo kao malo ribarsko naselje uz obližnje solane.

Letovanje sa pet zvezdica

Kockarnica

Početak organizovanog razvoja turizma seže u 1885, kada je na inicijativu lekara Lunjanija otvoreno lečilište. Godine 1911. izgrađen je jedan od tada najvećih hotela na Jadranu, a nekoliko godina kasnije i kockarnica. Veće promene i razvoj Portorož je doživeo od 1968. do 1976. godine, kada počinje da dobija današnji izgled. Karakteriše ga kvalitetna hotelska ponuda sa privlačnim termalno-rekreativnim i modernim talasoterapijskim centrom, kockarnice, jedna od najlepših i najsavremenijim marina na Jadranu.

U ponudi su razne sportske aktivnosti, izleti (Piran, Izola, Kopar, Postojnska jama), blizina aerodro­ma i druge znamenitosti čine Portorož privlačnim za turiste tokom cele godi­ne. Zahvaljujući blagoj mediteranskoj klimi, čistom vazduhu i morskoj vodi, kao i uspešnom lečenju slanom vodom i solinskim blatom, kojeg ima u izobilju u obližnjim solanama, Portorož zauzi­ma visoku poziciju u turizmu.

Terapija talasima i vinom

Sečovlje, solana

U samom centru Portoroža nalazi se moderno banjsko zdanje za tzv. talasoterapiju kao rezultat vekov­nog korišćenja slanog blata (fan­go), morske vode, slatine (majčina vodica) i algi. Njih su, poboljšanja zdravlja radi, koristili podjednako, svako u svom veku, rimski legiona­ri, benediktinski fratri iz manastira Sv. Lovrenca, stresom načeti poslovni ljudi i savremeni turisti kojima terapija slanim blatom dođe kao jedna od stavki aktivnog odmora koji isključuje puko izležavanje na morskoj obali.

Lokalitet vredan turističke i svake druge pažnje je svakako i stara solana u Sečovlju gde se so još proizvodi na tradicionalan način i gde je smešten Muzej soli. Solana je u međuvremenu postala i prirodni rezer­vat 253 vrsta ptica. Ako vas put navede tamo, ne bi trebalo propustiti ni odla­zak na osamdeset metara visoke litice, najviše na Jadranu u Strunjaru. Tradicio­nalna mediteranska kuhinja sa kulturom gajenja maslina i upotreba maslinovog ulja, plodovi mora i belo vino, meša se sa kontinental­nim delikatesima pršutom i sirom, i obavezno crno vino. Vina su skoro lekovita, posebno crvena, teran, refošk, merlo, kaberne ili bar­bera pa i dve bele varijante, zlatna malvazija i rebula.

Suzana Obradović
Stil magazin 133 – 13.07.2009.