VALENSIJA

GRAD NA UŠĆU NEPOSTOJEĆE REKE

Osim po pomorandžama, Valensija je poznata i po mladima kojih ima na hiljade zahvaljujući brojnim fakultetima. Među njima nije teško sresti i one koji govore naš jezik

Na transatlantskom putovanju od Đenove do Majamija, jedna od usputnih luka u kojoj se zaustavlja kruzer "Opera" jeste Valensija. Izlazak iz broda na kopno mi je dobrodošao, pošto sam bila učesnik i svedok furiozne predstave koju mi je priredio Mediteran.

Mapa lokacije Valensije

Prethodna dva dana more je divljalo. Uvijalo se i valjalo kao nekakva modra zver, dok mu je vetar nemilosrdno brijao površinu. Brod se propinjao i propadao u plave ambise duboke i do se dam metara! I tako sve do svetionika Kapo San Sebastijan posle koga smo napustili Lionski zaliv, nastavljajući plovidbu u pravcu Katalonije.

Kruzer Opera

Bes Mediterana je popustio, ali posledice njegove neobuzdane moći nestale su sa lica putnika tek kada smo se usidrili u luci El Grao de Valensija. Dodirnuvši tlo, odahnula sam.

Luka El Grao de Valensija

Valensija se nalazi na istočnoj obali Španije, na nekadašnjem ušću reke Turie u Sredozemno more. Treći je grad po veličini u Španiji i glavni grad autonomnog regiona Valensija i istoimene provincije. U gradu živi oko 850.000 stanovnika, a u širem području, 1,8 milona. Valensija slovi za grad univerziteta i važnu trgovačku luku. U njemu do izražaja dolazi južnjački duh i vrvi od života i događaja. "Biser Mediterana" očarava posetioce večanstvenim starim gradom u kome se nalaze ostaci antičkih kultura i kasnije Arapa, ali i savremenim, čak avangardnim zdanjima kao što je "Grad umetnosti i nauke", koji je smislio Kalatrava, jedan od najznačajnijih arhitekata današnjice, rodom iz Valensije.

Panorama Valensije

U kuriozitete spada i isušeno korito reke Turie. Naime, posle katastrofalnih poplava između 1950. i 1957. godine, tok reke je preusmeren na jug, a staro korito pretvoreno u velelepne zelene površine i sportska igrališta. Prvobitnim planovima predviđeno je da se uklopi u mrežu saobraćajnica koje bi povezivale elitne delove grada i luksuzne građevinske objekte. Međutim, stanovnici Valensije su se pobunili, zahtevajući da se korito Turie pretvori u zelenu povšinu. "Korito je naše i želimo da bude zeleno", zahtevali su. Njihovoj želji je udovoljeno, da bi 1981. godine, poznati katalonski arhitekta Rikardo Bofil počeo sa izradom planova za veliki park. Tako je u periodu od 1985. do 1990. godine Valensija dobila jedinstvenu "zelenu lagunu" i jednu od najznačajnijih urbanističkih ostvarenja ne samo u Španiji, već i u Evropi.

"Zelena laguna" Valensije

Pod vlašću Mavara

Istoričar Tit Livije zapisao je da je grad Valentia osnovao 138. godine pre nove ere rimski konzul Decimus Junius Brurus. Ime grada na latinskom značilo je "snaga, jačina", a tokom vladavine Mavara, bio je znan kao Balansija. Dok je u vreme vladavine Vizigota jedva tavorio, 711. godine, dolaskom Mavara, i ulaskom u sastav Kalifata od Kordove, počinje naglo da se razvija i dostiže cifru od 15.000 stanovnika. U XII veku grad u ime hrišćana osvaja El Sid, da bi posle osam godina u njega ponovo ušli Arapi. U ruke hrišćana dospeva 1238. godine, i tada postaje glavni grad kraljevine Valensije.

Tokom XV i XVI veka Valensija slovi za jedan od najznačajnijih gradova u regionu Sredozemlja. Ređaju se burni događaji, pobune, ustanci i ratovi, da bi 17. aprila 1707. godine, posle pobede Burbona u bici kod Almansa, izgubila svoje privilegije. Za vreme građanskog rata u Španiji (1936-1939) Valensija je pripadala teritoriji koju su kontrolisali republikanci. Kada je njihovo sedište prebačeno iz Madrida u Barselonu, našla se u blokadi. Pod vladavinom generala Franka i njegove armije grad je preživljavao teške dane sve do kraja rata.

Po sunčanom ali prohladnom danu, krenula sam autobusom, "dabldekerom", u obilazak znamenitosti Valensije. Tako je najbolje kada se nema mnogo vremena. Grad je blistao, umiven i čist, gizdav, pun sebe. Koketirao je sa nama, pokazujući koliko je lep. Kao na pokretnoj traci, pred nama su se ređale veličanstvene palate, tvrđave, trgovi, bulevari, pozorišta, muzeji, spomenici i lepo potkresano drveće. Stigavši u centar, našla sam se na gradskom trgu oivičenom raskošnim palatama i stambenim zgradama, stablima pomorandži i bezbrojnim kafeima iz kojih može da se posmatra život na ulici.

Paelja na sto načina

Trg De la Reina sa zvonikom Mikalet i katedralom

Trgom dominira katedrala Santa Marija, čija je izgradnja počela u XIII veku, a odlikuju je različiti građevinski stilovi. Kraj katedrale nalazi se zvonik El Mikalet, visok 70 metara, sa koga se pruža veličanstven pogled na čitav grad.

Pijaca Merkat Central

Najposećenija pijaca u Valensiji je Merkat Central. Pijacu pokriva veoma upečatljiva krovna konstrukcija od metala i stakla, koja tumaranju po pijaci daje posebnu draž. Kao i svakog prepodneva, na tezgama se prodavala i nudila svakojaka roba iz Valensije i okoline, pre svega voće i povrće, zatim proizvodi svojstveni za "huertu": suvo grožđe, vino, pirinač, maslinovo ulje, pomorandže, raznovrsna riba, školjke, ljuskari i mekušci.

Jedna od na sto načina pripremljene paelje

Primetila sam da se u okolnim birtijama uveliko pripremala ukusna hrana. Opojni mirisi mamila su čula, pozivajući me na gozbu kojoj nisam mogla da odolim. Kuhinja u regionu Levante bazirana je na pirinču, lokalnom povrću i ribi. Zato, Valenšani znaju da na sto načina zgotove paelju, tradicionalno jelo od pirinča, koje se priprema na otvorenoj vatri. Između onih sa raznim povrćem, ribom i morskim plodovima, tankim rezancima i ribom, odabrala sam čuvenu paelju valensiana sa piletinom, zečetinom, velikim zrnima pasulja i boranijom. Valjalo je zaliti pićem, tipičnim za Valensiju. Izbor je pao na sebadiju, piće od ječma koje se pije još od vremena kada su ovim područjem vladali Rimljani!

Mešalica iz Niša

Gradski trg

Primetila sam da su ulice, trgovi i bulevari puni mladih, veselih i nasmejanih ljudi. Nije ni čudo. Pored tolikih univerziteta logično je da dobar deo stanovništva grada čine i studenti. Osim španskog, ovde se čuju i govore razni strani jezici, pa i naš, srpski.

Tvrđava Seranos

Mnogi od njih su studenti koji zarađuju prodajući suvenire. Tako sam kraj jedne tezge ugledala mladića iz okoline Niša. Prodavao je neobične predmete, koji su me podsećali na žičanu mutilicu za belance, ali i na mali zatvoreni kišobran! Upitala sam ga čemu taj predmet služi. Za češanje i masiranje glave, a i za relaksaciju, reče on, sa naglaskom svojstvenim za Niš i okolinu! naravno da sam od našeg čoveka kupila neobičnu češaljku, koja je kasnije na brodu postala pravi hit!

Muzej nauke

Ostatak vremena do polaska broda, provela sam u čokolateriji "Valor", koja se na tom mestu nalazi od 1881. godine. Kafe je čuven po običaju da se u njega svraća u ranu zoru, posle burno provedenih noći, na toplu čokoladu. Dozvoljena je čak da se puši i da se na pod bacaju opušci i razni otpaci. Što više otpadaka, to bolje, jer to dokazuje da je kafe bio dobro posećen!

Topla čokolada

Sa uživanjem sam popila "inka toplu čokoladu", a onda sam, kako je i red, na pod bacila papiriće u koje su bile uvijene čuvene valor praline. Do luke, pa i dalje, sve do Gibraltara, u ušima mi je odzvanjala melodija starog hita iz ko zna kojih godina, Valensija, Valensija…

Sonja Lapatanov
Politika MAGAZIN broj 477 od 19.11.2006.

BARSELONA

GRAD IZ KOJEG JE KRENUO KOLUMBO

Ako se za neki grad bez preterivanja može reći da ima dušu, onda je to svakako prestonica španske provincije Katalonije, iz koje je Kristifor Kolumbo krenuo na osvajanje sveta

U Đenovskoj luci smo se ukrcali na prekookeanski brod i nakon dvadeset sati vožnje Mediteranom pristali uz špansku obalu. U Barselonu. Posle deve decenije ponovo smo u gradu koji su, po legendi, osnovali Kartaginjani pod komandom Hamilkara Barke, Hanibalovog oca.

Mapa lokacije i grada Barselone

Grad je u međuvremenu doživeo mnoge promene. Prvi utisak je da se dobrano proširio, naročito posle Olimpijade, tamo gore čak do brda Monžuik, nekad daleke periferije. Nigde ne može da se vidi ni metar praznog, neiskorišćenog prostora – na sve strane nikle su nove palate, arene, stadioni, bulevari, parkovi… U Glavnoj luci više nema Kolumbovog jedrenjaka – ali zato na obali putnike sačekuju crveno-zeleni autobusi na dva sprata. "Sait-sing", piše na svakom. Za samo 6 evra voziće vas puna 4 sata u razgledanje grada. Udobno smešteni na otvorenom krovu autobusa, razgledaćete najznačajnije gradske četvrti počev od onih starih do ultramodernih. A ako vam se nešto učini posebno zanimljivo, možete slobodno da siđete i obilazak grada nastavite sa istom kartom nekim drugim "sait-singom".

Čudo od lepote

Barselona je grad koji ima dušu, čini se da je u njoj sve podjednako lepo, i ono što stiže iz daleke prošlosti i ono što je tek nedavno izgrađeno. Ona je osobena, jedinstvena i prepoznatljiva zahvaljujući pre svega katedrali Sagrada Familji, nedovršenom delu čuvenog španskog arhitekte Antonija Gaudija.

Panorama Barselone

Izlazimo iz autobusa i krećemo kratkim i strmim uličicama koje vode uzbtdo prema parku Gueljo. Park se nalazi na nekadašnjem posedu Gaudijevog patrona i prijatelja Euzebija Guelja koji je bio oduševljen idejom o podizanju gradića nadomak Barselone koji bi se nalazio usred parka. Zahvaljujući tome, posed je podelio na 70 placeva ali su prodata samo tri. Na njima su podignute prelepe porodične kuće okružene grmovima rascvetalih ljubičastih glicinija i drugog rastinja. U jednoj od njih je živeo i sam Gaudi, koji je svoj projekat nazvao "Gradić u parku". Grdsko veće Barselone je 1922. godine preuzelo posed Euzebija Guelja i pretvorilo ga u gradski park.

Ulaz u park Guelj

Zahvaljujući tome, Gaudi je mogao da se "razmaše" i naprvai čudo od lepote. Počev od ulaza, jedinstvene kombinacije keramike, kovanog gvožđa i kamena, do prostranog Gran Plaza platoa sa ogradom od izlomljenih pločica. Sa tog neobičnog vidikovca jednim pogledom može da se obuhvati ceo grad obrubljen plavetnilom mora. Napuštajući park ne vraćamo se istim putem, već stazama koje je napravio Gaudi. Lako pronalazimo prelepi koridor koji nas vodi do podnožja. Kažu da ga je maestro napravio za svoju dušu. Naime, patio je od reume i zbog nje se teško kretao pa je zato projektovao ovu pasarelu pod blagim nagibom, sa svodom koji drže karijatide napravljene od neobrađenog kamena.

Ostavljajući park za sobom, stižemo pred čuvenu Egzamplu, stari deo grada u kvartu Esanče koji je još 1850. godine, na praznom prostoru izvan gradskih zidina, projektovao gradonačelnik Barselone Idefons Serda. Sagradio je zgrade sa unutrašnjim dvorištima – patios – na koje su gledale sve glavne prostorije stanova.

Ovaj kvart presecaju dve glavne avenije: prva je čuvena Dijagonal koja, kako joj i samo ime kazuje, dijagonalno prolazi kroz četvrt, a druga je Paseo de Gracija gde su najlepše kuće u gradu.

Katedrala Sagrada Familja

Jedan je Antonio Gaudi

Neobično lep kvart Gracija izgrađen je od stepenastih blokova koji se, poput kamenih talasa, spuštaju ka obali. U samom centru ovog kvarta nailazimo na kuću Visens sa fasadom od plavih keramičkih pločica prepoznatljive arhitekture.

Konačno, na obodu Gracije nalazi se impozantna katedrala Sagrada Familja ili Sveta porodica, po mnogima najlepša građevina Barselone. Ali ima i onih koji za nju tvrde da je pre nalik ruševini nego svetom mestu. Međutim, čak ni oni joj ne osporavaju da je najupadljivije zdanje u gradu. Njenih osam vitkih tornjeva paraju nebo. Vrhovi njenih zvonika, baš kao perjanice nekih dalekih poglavica sjaje i blešte zahvaljujući bezbrojnim liskama napravljenih od 24- karatnog zlata.

Kada je 1905. godine Antonio Gaudi započeo gradnju ovog zdanja, prvo je projektovao Portal i posvetio ga Hristovom rođenju. Skulpture u centralnom delu okružuju likovi iz Apokalipse. Pažljivom posmatraču neće promaći kabalistički simboli koje je veliki neimar preneo iz tajnih priča obližnjeg grada Gerone. Gaudi je umro pre nego što je uspeo da privede kraju gradnju Sagrade Familje i sahranjen je u njenoj kripti. Ova crkva nestvarnih obrisa kao bogomolja počela je da se koristi početkom 2001. godine.

Detalj katedrale Sagrada Familja

I baš dok smo stajali na stepeništu katedrale i sa divljenjem slušali priču o njenom uzvišenom tvorcu koji je obeležio jedne vreme, zemlju i grad – desilo se nešto krajnje neuzvišeno: jedan od članova naše grupe sa užasom je utvrdio da mu je nestao novčanik.

U društvu kamenih vitezova

Izuzev Sagrade Familje, Barselona može da se podiči sa još dva hrama monumentalnog izgleda. To su katedrala posvećena svetoj Eulaliji koja dominira Gotskim kvartom, i bazilikom Santa Marija del Mar sagrađenom u XV veku u stilu katalonske gotike.

Detalj fasade kuće Batljo

Od hrama Svete porodice pešice izbijamo na aveniju Dijagonal i na jednoj od raskrsnica stižemo do bloka zgrada koje se zovu Jabuka razdora. Njene fasade neobične su po raznovrsnosti: na tako velikoj površini ni jedan elemenat se ponavlja. Bilo da se radi o detalju, ukrasu bilo "fazonu" – svaki je jedinstven i izuzetan. Kuće su nastale u istom periodu i pripadaju istom stilu "katalonske moderne". I mada prve dve mame uzdah oduševljenja, naš pogled se zadržava na trećoj, na kući Batljo. Odmah prepoznajemo rukopis arhitekte Gaudija. Sa interesovanjem posmatramo palatu za koju kažu da je napravljena u obliku šlema svetog Đorđa, nacionalnog sveca Katalonije. Njeno prizemlje i visoki parter liče na pećine, dok neobični balkon predstavlja ružu izraslu iz tela nemani…

Na sledećem ćošku je "La Pedrera", još jedna građevina. Čija? Opet Antonija Gaudija.

Ovo zdanje je centralni ukras ulice Paseo de Garsija i mnogi je smatraju remek-delom arhitekture.

La Pedrera

Fasada joj je od kamenih blokova koje su vrhunski klesari radili baš tu. Uporeda sa njima, i majstori-gvožđari su sprovodili smele i neobične ideje arhitekte Gaudija i oblikovali ograde terasa onako kako je on zamislio. A onda se u celu stvar umešalo sveštenstvo protiveći se zahtevu arhitekti da na krov postavi monumentalni kip Bogorodice od Rozarije. Kako je Antonio Gaudi bio izuzetbo pobožan čovek, duboko ga je razočarala zabrana sveštenstva. No, kako je zgrada morala da se završi, graditelj je umesto Bogorodice odlučio da krov ukrasi dimnjacima u obliku vitezova. Oni koji odluče da razgledaju "La Pedreru" i požele da se popnu na njen krov, koji predstavlja vidikovac u srcu Egzample, naći će se u društvu jedinstvenih kamenih vitezova.

Napuštamo stari kvart. Autobus uspešno savlađuje nekoliko oštrih krivina i ponovo se penjemo. Pred nama je brdo Monžuik, nezaobilazna znamenitost Barselone. Do njegovog vrha može da se stigne i žičarom. Na prostranoj visoravni prekrivenoj šumom, parkovima i zelenilom, smešten je Pueblo Espanjol (Špansko selo) sa kućama tipičnim za razne provincije. Preko puta, na kosoj zaravni, smeštena je raskošna palata letnje kraljevske rezidencije.

Kraljevski restorani

Olimpijski stadion

Posebnu znamenitost ovog mesta predstavlja Olimpijski prsten u čijem sastavu se nalazi olimpijsko selo sa velelepnim atletskim stadionom. Vraćamo se drugom stranom brda i prolazimo ulicama oivičenim raskošnim fasadama palata.

Ubrzo, ispred nas razastrla se Pjaca Espanja. Autobus pravi pun krug, prolazimo pored elegantne palate sa fasadom od tamnog mermera. Vodič će vam reći da je značajna po tome što su u njoj o Barseloni najlepše pevali Fred Merkjuri i Monserat Kabalje. Odmah preko puta je arena od belog hrapavog kamena.

Stari Katalonci tvrde da Pjaca Katalunja ili Trg Katalonije predstavlja centar Barselone. Ono što nas je ovde očaralo bio je razigran vodoskok i otmene barokne palate.

Nekada je ovuda prolazio gradski tramvaj (1926. godine je pod njegovim točkovima nesrećno nastradao Antonio Gaudi). Posle izvesnog vremena tramvaj je povučen sa ulica Barselone.

Avenija Rambla pretvorena u pešačku zonu

Od ovog trga počinje i sve do mora spušta se čuvena ulica Rambla koju krasi stoletni drvored sa širokim šetalištem. U njoj se nalazi pijaca retkog i egzotičnog cveća, pijaca knjiga, kaktusa, minijatura od stakla, čipke, predmeta od slame…

U Rambli je moguće videti i umetnike raznih profila, glumce, pantomimičare, međioničare, animatore. Ovde nikad nije dosadno. Ukoliko se umorite od šetnji, u svako doba možete da iznajmite stolicu (15 minuta košta 4 evra) i na miru posmatrate reku ljubopitljivih prolaznika… I mada stotine ljudi prođe pored vas, nije teško ustanoviti ko su stranci, a ko meštani. Možda ćete zaključiti da su podjednako šarmantni i zanimljivi kao i sama Barselona.

Akvarijum

Dole sa dna Ramble pruža se pogled na jednu od tri luke Barselone, Barselonetu, malo poluostrvo na kojem su se početkom XX veka nalazila razna skladišta. Danas je to jedan od najživljih delova grada, namenjen zabavi i odmoru. Nedaleko od nje se nalazi bioskop "Imah", u blizini je Akvarijum i ogroman šoping centar. Ukoliko se zamorite i poželite da večerate, opet je tu Barseloneta sa najvećim izborom ribljih restorana u gradu. Preporučili su nam da obavezno izaberemo one na kojima piše "El reu de Gambas", El reu de Pariladas", "El reu…".

Na kraju smo zaključili da su svi riblji restorani ovde – kraljevski.

Baš kako smo se i mi osećali posle večere tog našeg poslednjeg dana u Barseloni.

Mila Starčević
Politika MAGAZIN 483 – 31.12.2006.

MADRID

OD MADRIDA DO RAJA…

Glavni grad Španije sa svoja tri miliona stanovnika jedan je od najzabavnijih i najčistijih gradova Evrope, pa je zbog svega toga nastala popularna španska uzrečica "Od Madrida do raja…"

Madrid se nalazi u srcu Španije, na obali reke Manzanares. Zbog nadmorske visine od 665 metara i kontinentalne klime, leta su toplija i suvlja, a zime u Madridu su nešto hladnija od onih u primorskim gradovima na Sredozemlju.

Mapa Madrida

Ukoliko se nađete u Madridu, ono što nikako ne smete da propustite jesu muzeji. U ulici Paseo del Prado nalaze se, u takozvanom muzejskom trouglu, muzeji svetskog značaja. To su Prado, Nacionalni muzej i umetnički centar Kraljica Sofija i Muzej umetnosti Tisen-Bornemica.

Muzej Prado

Svetski poznati madridski muzej Prado nalazi se na ulazu u botaničku baštu koju je osnovao Čarls III i koja sadrži više od 30.000 raznih vrsta biljaka. Muzej je star 213 godina i jedna je od najvećih galerija svetske umetnosti, sa više od 7.000 slika. U jednom krilu muzeja Prado smeštena su Gojina i dela ostalih slavnih španskih slikara – Velaskeza i El Greka.

Nacionalni muzej i umetnički centar kraljica Sofija (Museo Nacional Centro de Arte Reina Sofia) nazvan po španskoj kraljici Sofiji i obuhvata kolekciju slika i skulptura značajnih umetnika XX veka: Pabla Pikasa, Salvadora Dalija, Huana Grisa. Jedna od najvažnijih slika ovog muzeja, koja je od istorijskog značaja za Španiju, jeste Pikasova slika-mural "Gernika".

Tu je i muzej umetnosti Tisen-Bornemica koji je jedan od najznačajnijih muzeja privatne kolekcije slikarstva u svetu, sa slikama koje datiraju iz doba romantike i gotike. Sadrži više od 800 slika, skulptura i rezbarija.

Madridski specijaliteti

Ulica Grand Via

Ako želite da osetite noćni ritam Madrida, zaputite se u ulicu Grand Via gde vas već od četvrtka čekaju lude žurke u nekom od klubova. Iako su ulice i danju i noću pune ljudi, kao i kod nas, mladi u Madridu kreću u noćni život tek posle 22 sata.

U mnogim klubovima ulaz za devojke je besplatan. Da biste se što bolje informisali o dešavanjima u Madridu, kupite madridski vodič ili jedan od brojnih magazina koji će vas uputiti na sva mesta vredna pažnje.

Madridski specijalitet cochinillo asado

Madridski specijalitet je cochinillo asado, sočno svinjsko meso, a svuda će vas poslužiti tapasom koji možete da umačete u neki pikantni sos.

Najzeleniji grad

Park El Retiro

Madrid je najzeleniji grad u Evropi čiji prelepo uređeni parkovi naglašavaju eleganciju starih palata i trgova. U parku El Retiro možete da predahnete u nekom od kafića, a ukoliko ogladnite, uputite se do glavne pijace El Rastro gde će vas dočekati šarenilo ljudi, voća, povrća, suvenira… Tu je i madridski centralni park, Buen Retiro, nekadašnji privatni park Filipa IV. U parku se nalaze statue, fontane, jezera, dečja igrališta i kafići. Tokom vikenda ovde se priređuju razne priredbe.

Kraljevska palata

Grandiozna, svetla kraljevska palata na Istočnom trgu datira još od 1734. godine i u njoj je 3.000 soba, koje su izgrađene za kraljevsku porodicu. Većina soba je danas otvorena za javnost, a neke se koriste za vladine potrebe.

Centralni trg Arabal i spomenik Filipu III

Veliki trg je centralni madridski trg. Sagradio ga je Filip III, čija statua i dalje stoji u centru. U srednjem veku Trg Arabal bio je glavno mesto događanja, festivala i krunisanja kraljeva.

Madrid je i univerzitetski grad. U njemu se nalaze Univerzitet Komplutense, koji je 1508. otvoren u predgrađu Alkale de Enares, a 1836. je premešten u Madrid, Univerzitet Komiljas, Politehnički univerzitet, Nezavisni univerzitet, Univerzitet Karlos III i Univerzitet kralj Huan Karlos. Ovde se nalaze Kraljevska španska akademija, Akademija umetnosti, prirodnih i društvenih nauka.

Milica Prelević
Stil magazin 44 – 29.10.2007.

GRANADA

PRESTONICA ANDALUZIJE

Stari grad kojim dominira mavarska tvrđava Alhambra, i u kojem je jedan od najstarijih evropskih univerziteta, svedoči o relativnosti istorije i večnosti lepog

Stari grad u Andaluziji, na jugu Španije, u dolini reka Daro, Henil i Beiro, mesto gde su se odvajkada susretale i sudarale razne kulture, postao je u vremenu današnjem turistička atrakcija i omiljena studentska destinacija. Nadaleko poznata po crvenoj tvrđavi Alhambri – rezidenciji mavarskih kraljeva, i jednom od najstarijih univerziteta na svetu – Granada je do pre desetak godina važila i za grad u kojem su barovi radili od jutra do sutra.

Mapa lokacije Granade

Ulaskom u Evropsku uniju i prihvatanjem njenih zakona mnogo šta se, međutim, promenilo u celoj Španiji, pa i u Andaluziji. Sve je manje druženja na trgovima i ulicama, ali sve specifičnosti lokalnog načina života još nisu nestale.

Od Mavara do "Erasmusa"

Alhambra je svedočanstvo o relativnosti istorije i večnosti lepog. Građena je dugo i postupno, više sultana je dalo svoj doprinos. Predivne prostorije sa ornamentikom koja kao da je vezena, lavirinti vrtova, šum tekuće vode, bazeni sa zlatnim ribicama… sve to svedoči da su sultani i te kako znali da uživaju.

Krajem XV veka grad je predat "katoličkim kraljevima", mavarsko stanovništvo je "humano preseljeno" u Severnu Afriku, po biskupskom naređenju spaljuju se knjige… U to doba biće srušeni i delovi Alhambre, a sazidana ogromna renesansna palata. Od XVIII veka Alhambra je napuštena i prepuštena lopovima i prosjacima. Tek krajem XIX veka počela je njena obnova. Danas je to veliki biznis, takoreći Diznilend sa istorijskom patinom.

Egzotika Alhambre

Univerzitet u Granadi osnovan je 1349. godine u doba sultana Jusufa Prvog. Kao i sama Granada, upoznao je Ibere, Rimljane, Jevreje i Mavare, pa je i njegova sudbina varirala od perioda do perioda – bilo je i procvata i paljenja bibliteka. Danas je jedan od retkih na kojem može da se uči srpski, a prepun je Amerikanaca, od kojih je većina došla ne kurseve španskog.

Jedan od najstarijih univerziteta u Evropi

Na ulicama se prepliću španski pankeri sa studentima "Erasmusa" (jedna od najpoznatijih mreža za razmenu studenata u okviru Evropske unije). Zajedno idu na pirsing i kod frizera, gde plaćaju visoke cene za dredove. Kad čovek ne bi video kako ovi "buntovni" Evropljani mašu plastičnim karticama i vade pare iz bankomata, na osnovu njihovog izgleda bi još pomislio da nemaju ni za hleb.

Lepa stvar sa Granadom je što su tu iznenađenja još moguća. Na primer, nabasate u četiri ujutro na nekoga ko govori naš jezik, rođenog u nekada istoj zemlji. Umesto da se upoznate na Jadranskom moru ili u Beogradu, nađete se na udaljenom i neutralnom terenu. I posle pet minuta priče shvatite da se bolje međusobno razumete nego sa milion "Erasmusa".

Lavirinti Albaisina

Iako se "skvotovi" (stare, napuštene zgrade u kojima se okupljaju buntovna omladina i "večite lutalice") ruše, ili im se betoniraju prozori i vrata, a policija sve češće patrolira unaokolo, Granada je i dalje, u poređenju sa mnogim gradovima, veoma opušteno mesto, naročito u proleće i na jesen. Dovoljna je šetnja Albaisinom da se zaboravi na saobraćajnu buku, smog i ružne solitere izgrađene u novim delovima grada.

Albaisin, stari islamski deo Granade

Albaisin je stari, islamski deo Granade sa uskim, strmim kamenim ulicama i kućama sa predivnim baštama, gde noću vlada apsolutna tišina. Tu i tamo se čuje kako neko svira na gitari ili nekom drugom instrumentu, ili kad zamjauče neka ulična mačka. Lavirinti ulica skrivaju male trgove na kojima se okupljaju muzičari ili ljudi da popričaju i uživaju u aromatičnom vazduhu. I, naravno, u pogledu na Alhambru.

Ljudi su opušteni, svuda se čavrlja i nije nikakav blam da se igra i zabavlja. Žurke zato nastaju potpuno spontano i na skoro svakom mestu. A pošto je uglavnom lepo vreme, često su napolju, na ulici. Jedna od najlepših stvari u Granadi jeste neprestana živost.

Katedrala u Granadi

Voda za piće je kvalitetna i hladna skoro kao nekada u Mostaru i može da se pije sa uličnih česama. Trgovi su uvek puni, svuda može da se ide peške. Malo iznad katedrale, gde romske "gatare" spopadaju turiste da im proriču budućnost, pa "cicije" proklinju nekim grančicama, nalazi se ulica Elvira – živopisna u svako doba dana i noći. To je ustvari granica ka Albaisinu.

Telefonske kabine "lokutoriji"

Tu su stare, napuštene zgrade, čajdžinice, marokanske radnje, telefonske kabine "lokutoriji" iz kojih je jeftino zvati inostranstvo. Afrikanci koji prodaju diskove, studenti, zalutali turisti, kebab "Holivud", mangupi na motorima… Ova, kao i poprečne, veoma uske ulice, prepuna je barova sa dobrom muzikom.

Dobar provod

S obzirom na to da je Granada relativno mali grad (oko 350.000 stanovnika i još toliko studenata u toku školsle godine), uopšte ne oskudeva u mestima za izlazak. Važi i za jedan od najjeftinijih gradova u Španiji. U popularnim "tapas" barovima, na primer, uz piće se dobija i besplatno meze. U te barove se ide u društvu, koje je na kraju obično znatno brojnije nego na početku. Pije se uglavnom pivo, a jedu se razni morski plodovi, masline, "patatas bravas" (jelo od krompira).

Empanada

Na svakom koraku su male prodavnice porodičnog karaktera, gde pored hleba, mleka i ostalih prehrambenih proizvoda mogu da se kupe i razni kolači i "empanade" (testo punjeno tunjevinom, mesom, pečurkama, pečenim paprikama…). Na takvim mestima mnogi se zadrže da odgledaju na TV ekranima utakmicu ili neku seriju.

Preko leta grad potpuno opusti. Od studenata retko da ko ostane. Većina mesta je zatvorena, a ljudi drže spuštena roletne po ceo dan. Često bude oko 45 stepeni, nekad i više kad sunce zapeče. Klima je, međutim, suva, pa se i takve vrućine podnose lakše nego u Beogradu, pogotovo što uveče uvek malo "rashladi".

Početkom septembra grad se ponovo budi i onda sve kreće iz početka.

Nevena Dragosavac
Politika MAGAZIN 555 – 18.05.2008.

TENERIFE

OSTRVO VEČNOG PROLEĆA

Tenerife, ostrvo večnog proleća, osvojiće vas zauvek peščanim plažama, bogatom i raznovrsnom florom i faunom i nepreglednom morskom pučinom. Ljupki gradovi, savršeni hoteli i besprekorne plaže zaštitni su znak ove popularne destinacije

Kanarski arhipelag čini sedam većih i šest manjih ostrva, koja se nalaze oko 120 kilometara od afričke obate, na raskrsnici po­morskih puteva između Evrope, Amerike i Afrike. Španci su ga osvojili krajem XIV veka, a i danas je u sastavu njihove države. U središtu Kanara je ostrvo Teneri­fe, jedinstvena kopnena oaza u moćnom Atlantiku.

Mapa ostrva Tenerife

Zovu ga i Ostrvo večnog prole­ća, pre svega zbog izuzetno povoljne kli­me, velikog broja sunčanih dana, neobičnih pustinjskih biljaka, raznolikog cveća i magičnog podvodnog sveta.

Atrakcije

Tenerife je najveće ostrvo arhipela­ga, u prečniku ima 20 kilometara i 2.059 kvadratnih kilometara. Ostrvom dominira 3.718 metara visoka kupa vulkana Tejde. Posebna avantura je popeti se do krate­ra i videti impozantno grotlo, široko 80 metara. Međutim, vulkan je samo jedna od atrakcija ostrva Tenerife.

Tenerife – flora

Obala duga 350 kilometara, sa sijaset malih i velikih uvala i zaliva između pitomih i strmih li­tica, u kojima su plaže sa belim, crnim i zlatnožutim peskom, čini ovo ostrvo baj­kom kojoj nema kraja. Ako se tome doda da je klima ujednačena tokom čitave go­dine, da se ni zimi živa u termometru ne spušta ispod dvadesetog podeoka Celzi­jusove skale i da plaže zapljuskuje toplo more, onda nije čudno zašto na Tenerife hrle turisti iz svih krajeva sveta.

Santa Kruz de Tenerife

Santa Kruz

Santa Kruz de Tenerife je administra­tivni centar ostrva. Ujedno je i poznata međunarodna luka i središte internaci­onatnog turizma, a nalazi se na severozapadnom delu obale. Santa Kruz je živopisan grad sa nešto više od 200.000 stanovnika, u kome je sve podređeno gostima.

Lepo uređene ulice, trgovi i parkovi pružaju sve što je potrebno za uživanje u šetnji, a tu su i muzeji arhe­ologije i antropologije, velelepni zamak iz XVII veka, barokna crkva, dvorac Poso Alto, planina Monte Esperanca sa koje se vidi čitavo ostrvo, vodeni park Oktopus i još mnogo toga. Ali, doživeti sve čari ovog gradića, videti sve znamenitosti i obići sve što je namenjeno turistima, tek je delić ukupnog utiska koji Tenerife može da pruži.

Poznata turistička me­sta su i Kandelarija, San Andres, Santa Marija del Mar, El Medano i Garačiko, a najlepše plaže su na istočnoj i zapadnoj obali, kao što su Las Teresitas, Los Abi­gos, San Markos, La Arena i San Huan.

Las Amerikas, hotel "Mare Nostrum"

Vatromet boja

Na ostrvu ima mnogo hotela svih kate­gorija, a turisti sa plićim džepom nalaze privatan smeštaj i ishranu u manjim pan­sionima, dok su za one bogatije izgra­đene posebne vile. Najatraktivniji je hotel sa pet zvezdica "Mare Nostrum", u mestu Las Amerikas, luksuzan kom­pleks od tri objekta koji se zovu Julije Cezar, Kleopatra i Marko Aurelije. Cene nisu za prosečnog turistu, jer samo je­dno noćenje u najzabačenijoj sobi košta 80 evra.

Za turiste se često organizuju posebne zabave i svečanosti, a karnevali se održavaju tokom cele godine, obično u vreme verskih praznika. Tada stanovni­ci ostrva prave na plažama velike tepihe od cveća i to je impresivan vatromet boja. Najpoznatiji je karneval Mardi gras u Santa Kruzu, koji je po grandioznosti i veličini drugi na svetu, odmah posle čuvenog karnevala u Rio de Žaneiru.

Jednom Tenerife, zauvek Tenerife

U Santa Kruzu, u parku "Gracija Sana­brija", u akvaparkovima i na poznatim plažama često se organizuju zabave sa plesom, muzikom, mađioničarima, klovnovima i pantomimičarima, pa su prava atrakcija i za najmlađe posetioce.

Osim toga, veli­ki broj agencija organizu­je izlete do okolnih ostrva arhipelaga – Gran Kanarije, Fuerteventure, Palme, Gomere i Ijera, što veliki broj po­setilaca nikako ne propušta, ukoliko bo­ravi bar dve nedelje.

Desetak dana nije dovoljno da se Tenerife potpuno dožive, niti mogu da se vide sve lepote i nevero­vatni kontrasti pojedinih predela. Otuda nije čudno što većina turista posle prvog boravka nastavlja da dolazi godinama, pa i decenijama, tako da ovde kažu: "Jednom Tenerife, zauvek Tenerife".

M.P.
Stil magazin 91 – 22.09.2008.

BARSELONA

GAUDIJEVA BARSELONA

Svoju očaravajuću lepotu prestonica Katalonije dobrim delom duguje genijalnom arhitekti čija su građevinska remek-dela jedna od najposećenijih atrakcija na svetu

Smeštena na obali Sredozemnog mo­ra, Barselona poseduje opojni mediteranski šarm. Čarobna i zanosna, izdvaja se jedinstvenom lepotom koja odu­zima dah. Za svoj sadašnji izgled u velikoj meri može da zahvali izuzetnom arhitekti Antoniju Gaudiju, čiji je upečatljivi trag pri­sutan u mnogim delovima ove metropole. Gaudijeva dela jedna su od najposećenijih turističkih atrakcija na svetu i razlog zbog kojeg mnogi putnici dolaze u Barselonu.

Mapa i lokacija Barselone

Barselona je poznata kao prestonica modernizma upravo zbog neverovatnih građe­vina Antonija Gaudija. Na vrhuncu karijere razvio je originalni i individualni dizajn in­spirisan prirodom. U arhitekturu je preneo forme koje je nalazio u prirodi, pa zbog to­ga njegov stil nazivaju organski. Kod njega nema ravnih linija i površina – valovite fa­sade, obilje ornamenata, mozaici jakih bo­ja i drugi ukrasi odlika su nijegovlh dela. Zdanja ovog velikana predstavljaju savrše­nu mešavinu tradicionalnog i inovativnog, a obeležila ih je njegova velika ljubav pre­ma arhitekturi, prirodi, religiji i Kataloniji.

Nedovršeni san

Gaudijeve kreacije deluju poput unikatnih skulptura koje bi mogle u svakom trenutku da ožive. Jedna od najpoznatijih je (još nezavršena) katedrala Svete porodice (Sagrada Familia), koja u posmatraču bu­di ushićenje i strahopoštovanje. Njena izgradnja je počela 1882. godine na zahtev fondacije Svetog Josifa, a procena je bila da će biti završena za dvadesetak godina.

Katedrala Svete porodice (Sagrada Familia)

Gaudi je postao glavni arhitekta ovog hra­ma 1883. godine i na njemu je radio sve do svoje iznenadne smrti 1926. godine. Uz papin blagoslov, Gaudi je sahranjen u kri­pti Svete porodice, delu kome je opsesiv­no posvetio više od 40 godina svog života.

Aždajina kuća
Nemoguće je promašiti zdanje Kaza Batlo na aveniji Gracija. Njen ekscentrični izgled magnetski privlači pažnju prolaznika. Neafirmisanom Gaudiju, aristokratska porodica Batlo poverila je rekonstrukciju svoje kuće 1907. godine. Od klasične zgrade on je napravio krajnje poetsko delo koje nikoga ne ostavlja ravnodušnim.

Kaza Batlo

Pomalo čudna fasada deluje da je urađena od lobanja i kostiju, dok valoviti krov mnoge podseća na izvijena leđa zmaja. Zbog toga se veruje da krst na krovu zapravo predstavlja mač Svetog Đorđa koji ubija aždaju.

Keramički mozaici morskih boja, kao i neobični dimnjaci na krovu, podarili su ovoj predivnoj zgradi bajkoviti izgled. Otvorena je za javnost i u njenim prostorijama se održavaju mnogi bitni kulturni događaji, dok radoznali turisti njenu magičnu unutrašnjost mogu da istražuju svakodnevno.

Vilin dom

U istoj ulici dominira Kaza Mila, impresivna i originalna kreacija koja lići na dvorac šumskih vila. Njena valovita fasada nema nijednu ravnu liniju, a urađena je od kamenih blokova koje su oblikovali najbolji španski klesari na licu mesta.

Kaza Mila (La Pedrera)

Umesto običnih dimnjaka, njen krov krase predivne kamene skulpture. Zbog istaknutog umetničkog dostignuća i uticaja koje je imala na druge stvaraoce, "La Pedrera" (kamenolom), kako je od milja zovu Katalonci, nalazi se pod zaštitom UNESCO-a.

Park Guelj

Gaudijev pokrovitelj Eusebi Guelj na početku XX veka na obodu grada kupio je veliko imanje sa namerom da napravi luksuznu stambenu četvrt koja bi bila svojevrsni grad unutar parka. Od 20 placeva, srećom, samo 3 su prodata i tako je nastao park Guelj – najmaštovitiji na svetu. Ako planirate posetu ovom parku, budite spremni da uđete u fantastičan i nadrealan svet u kome dominira sklad prirode i arhitekture.

Park Guelj

Gaudi je svoje nacrte prilagodio prirodnom brdovitom terenu, pa građevine deluju kao da su iznikle iz zemlje. Sve su ukrašene živopisnim keramičkim mozaicima, a naročito se izdvaja zmaj na ulazu koji je postao simbol Gaudijeve kreativnosti.

Nekadašnja Gaudijeva kuća u parku je pretvorena u muzej, ali najveća atrakcija je ogromna keramička klupa u obliku morske zmije koja dominira ovim prostorom. Ipak, pravi adut parka je centralna terasa sa koje se prostire zadivljujući pogled na celu Barselonu.

G. Opalić
Press Kofer 64 – 10.09.2008.

LJORET DE MAR

CVET NA MORU

Jedno od najpopularnijih mediteranskih letovališta i najživlje mesto na ovom delu španske obale, Ljoret de Mar sve češće posećuju i naši turisti

Kao jedna od najlepših zemalja Evrope, Španija privlači veliki broj posetilaca iz svih delova sveta. Godišnje ovu državu poseti više od 50 miliona turista. Pored 2.000 kilometara plaža, Španiju odlikuje i veliko istorijsko bogatstvo. Osam vekova vladavine Arapa i veliki napredak srednjovekovne hrišcanske Španije stvorili su neverovatnu mešavinu obe kulture, koja se ogleda u španskoj tradiciji, hrani i raznim vidovima umetnosti. U skoro svakom gradu imaćete priliku da vidite građevine iz rimskog perioda, palate i džamije, kao i srednjovekovne tvrđave.

Mapa lokacije Ljoret de Mar

Pored svega ovoga, Španiju čine posebnom poznati književnici i umetnici: Servantes, Goja, Dali, El Greko, Miro, Velaskez... Južni i istočni deo Španije zapljuskuje Sredozemno more, na kojem se nalazi i jedna od najpopularnijih španskih regija Kosta Brava, sa svojim biserom i turističkom prestonicom Ljoret de Marom, što u prevodu znači Cvet na moru.

Ava Gardner kao gost

Ljoret de Mar (Lloret de Mar) je mali katalonski grad od 30.000 stanovnika koji se u sezoni pretvara u turističku metropolu. Tokom letnjeg perioda broj ljudi u gradu često dostiže 200.000, što i govori o njegovoj popularnosti. Ljoret de Mar je osnovan tokom velikog napretka regije Kosta Bra­va '70-ih godina prošlog veka. Prostavila ga je Ava Gardner, koja je ovde snimila film Pandora i Leteći Holanđanin, i uz pomoć njenog trećeg muža Frenka Sinatre podigla popularnost ove oblasti na najviši nivo.

Ljoret de Mar

Nakon toga, Kosta Brava i Ljoret de Mar su nastavili još više da se razvija­ju. Tako se danas Ljoret smatra najkompletnijim mestom za odmor, jer je popularan kod mladih, zbog velikog broja klu­bova, diskoteka i barova na pta­ži, ali i kao porodično letovatišfte koje pruža dosta zanimljivih sadržaja za decu.

Plaže za plavu zastavu

Ljoret de Mar – plaža

Ljoret ima plažu od sedam kilometa­ra i "plavu zastavu", koja se dodelju­je najboljim plažama za kvalitet vode, peska i usluge. Na dobrom je mestu, pa se odavde organizuju posete zabavnim i turističkim atrakcijama. Nedaleko od letovališta se nalaze dva akvaparka koji nude celodnevnu zabavu i za mlade i za starije. Prosečna temperatura leti je od 22 do 28 stepeni Celzijusa pa leškarenje na plažama predstavlja idealan odmor, a sezona sunčanja počinje već u aprilu.

Veliki deo obale je nalik prepolovljenoj planini i odlikuju je litice koje se strmo­glavo spuštaju sa visine od 100 m. Ove stene zaranjaju u Sredozemno more i stvaraju neverovatne podvodne pejzaže, savršene za ronilačke sportove. lzmeđdu mnogih litica, karakterističnih za ove krajeve, smeštene su predivne skrive­ne plaže, daleko od očiju javnosti, kao i simpatični mediteranski gradići.

Sangrija i sijesta

Vino sangrija ('krv bika')

U Ljoret de Maru, kao i u celoj Špa­niji, pauze za jelo su nešto kasnije u odnosu na druge evropske zemlje. Do­ručak je negde izmedu 9 i 11 i obično je veoma lak. Ručak je od 13.30 do 15.30, a večera od 20.30 do 22.30. Ljoret de Mar je uvek bilo mesto spoja različitih kultura i tradicija, a to se ogleda u širo­koj gastronomskoj ponudi. Lokalni resto­rani će vam uvek ponuditi svežu ribu i druge morske plodove, ali rado prihva­taju i svetske trendove i u svoja jela do­daju razne nove arome i začine iz celog sveta. Naravno, kao i u svakom drugom delu Španije, najpoznatije jeto je pael[ja. U velikom broju barova na plaži možiete piti i sangriju ('krv bika'), koja će vam otkriti zašto se bikovi ražeste kada vide crvenu boju.

Znamenitosti grada

Tosa de Mar – dvorac

Slobodno vreme, između sunčanja i kupanja, možete iskoristiti da se vratite u srednji vek odlaskom u dvorac u Tosa de Maru, da posetite jedan od najvi­đenijih muzeja na svetu, a u radijusu od 100 kilometara nalaze se najznać­ajnije znamenitosti Katalonije: muzej čuvenog slikara i ekscentrika Salvadora Dalija u Figerasu, kao i Gaudijeva Bar­selona i sve njene znamenitosti:

Figeras – Muzej Salvadora Dalija

Sveta porodica, Park Guelj, kuće Batljo i Mila, glavna ulica Rambla, Trijumfalna kapija, Olimpijski stadion, spomenik Kolumbu, brdo Monžuik i mnoge druge atrakcije pokazaće vam zašto je Barselona među pet najposećenijih svetskih destinacija u XXI veku.

M. P.

Stil magazin 132 – 06.07.2009.