ČIKAGO

BELI GRAD OBLAKODERA

Važi mišljenje da se u Americi jede samo junk food. No, to je apsolutno netačno. U Americi se jede fantastično. Bilo da jedete u jeftinim ili skupim restoranima, konkurencija je toliko velika da promašaja gotovo da nema

U ne tako dugoj američkoj istoriji, Čikago zauzima vrlo značajno mesto. Najveću popularnost i uticaj imao je početkom prošlog veka. Čikago je bio radnički grad i stoga doživeo neverovatan razvoj u vreme industrijske revolucije.

Mapa Čikaga

Događaj koji je promenio istoriju ovog grada bio je veliki požar 1871. Požar je trajao 36 sati, odneo više od 300 života i trećinu populacije (100.000 ljudi) ostavio bez doma. Dimenzije požara bile su takve jer je veći deo Čikaga bio sagrađen od drveta. Ipak, stanovnici Čikaga su ovaj događaj pretvorili u korist. Velika tragedija im je pružila priliku da postave novi urbanistički plan koji ne robuje staroj matrici i infrastrukturi, već je postavljen u odnosu na potrebe grada u budućnosti. Takođe, to je bio povod da se nađu novi načini gradnje.

Godine 1884. sagrađena je Insurance Building, delo arhitekte Vilijema le Baron Dženija (William Le Baron Jenney), prva višespratnica sagrađena od čeličnog skeleta. Ovaj način gradnje napravio je revoluciju u građevinarstvu. Krajem XIX veka, Čikago je dostigao milion stanovnika. Kao napredan i perspektivan grad, počeo je da gradi javne objekte: Art Institute of Chicago, Čikaški simfonijski orkestar, Univerzitet...

Panorama grada

U to vreme, oko centra grada podignute su šine za nadzemni voz, takozvani "Loop", koji i dan-danas saobraća. Povodom 400 godina od otkrića Amerike, 1893. je organizovana Velika svetska izložba, koju je posetilo više od 25 miliona ljudi. Ostala je upamćena kao Beli grad, zbog beline mermera i gipsa neoklasičnih zgrada. Većina objekata je spaljena i srušena nakon Sajma.

Sears Tower

Početkom XX veka, sa porastom populacije i jačanjem industrijske revolucije, počeli su da se razvijaju i radnički pokreti. Upravo se u Čikagu desio štrajk posle koga je 1. maj izabran za Praznik rada. Nešto kasnije, u vreme prohibicije, Čikago je opet u centru pažnje. Najčuveniji gangster svih vremena Al Capone, doselio se 1920. u Čikago iz Njujorka. Na St Valentine's Day 1929. dogodio se čuveni obračun dve najveće bande koji se završio masakrom. Dve godine kasnije, Eliot Ness takođe ulazi u istoriju legendarnim hapšenjem Caponea na osnovu neplaćenog poreza.

Danas je Čikago najveća američka vazdušna luka i trgovački i finansijski centar Srednjeg zapada. Od tragedije sa WTC-om, Sears Tower u Čikagu je opet najviša zgrada Amerike. Čuven po arhitekturi i umetnosti, Čikago je dobro mesto za život.

Čikaška škola

Reliance Building

Nazvan po gradu u kome se u krajem XIX veka razvio, ovaj stil doveo je do ozbiljnih promena i u građevinarstvu i u arhitekturi. Vilijem Le Baron Dženi projektovao je prvu zgradu u sistemu čeličnih ramova. Ova devetospratnica izgrađena je 1884. a porušena 1929. godine. Po uzoru na nju kasnije su projektovali mnogi veliki arhitekti: Louis Sullivan, William Holabird, Daniel Burnham, John Wellborn Root, iz čijih su biroa izašle Rookery i Reliance Building. Važna odlika ovog pravca, osim metalnog skeletnog konstruktivnog sistema, jeste i takozvani "čikaški prozor" koji se i danas često koristi u Americi i može se vidieti gotovo u svakom holivudskom filmu. Čikaška škola je postavila temelje modernoj arhitekturi i izgradnji solitera.

Frenk Lojd Rajt

Robie House

U prve dve decenije XX veka, Frank Lloyd Wright je razvio jedinstven američki arhitektonski izraz, koji odražava horizontale pejzaža Srednjeg zapada, prerijski stil. Visoko postavljeni otvori koji se razvijaju po horizontali, nadstrešnice koje daju duboke senke u prostoru, korišćeni su najviše kod rezidencijalnog stanovanja. U Oak Parku, četvrti koja je nekada bila predgrađe Čikaga a danas je skupa, elitna stambena zona, može se videti nekoliko desetina Rajtovih kuća. One su pod zaštitom Instituta za arhitekturu i jednom godišnje vlasnici otvaraju vrata svojih domova da običnom svetu pokažu dela ovog arhitektonskog velikana. Osim u Oak Parku važno je posetiti Robie House, koja je pretvorena u muzej tako da se mogu detaljno istražiti sve odlike ovog stila.

Mis van der Roe

Seagram Building u Njujorku

Najveći deo svog stvaralačkog života Ludwig Mies van der Rohe je proveo u Čikagu. Poznato je da je po dolasku u Ameriku imao problema jer nije mogao da dobije licencu za rad. To ga nije sprečilo da ostavi neizbrisiv trag. Iako je zgrada Seagram Building u Njujorku njegov najznačajniji oblakoder, u Čikagu se mnogo više oseća njegov uticaj. Dva objekta na Lake Shore Drive-u, biseri su njegove arhitekture. Projekte za IIT takođe treba obavezno obići. Ako imate vremena, na oko dva i po sata vožnje nalazi se Forensfort House – jedina porodična kuća koju je Mis van der Roe izgradio. Koliko je dizajn ove kuće neverovatno savremen, shvatite tak kad stignete tamo. Okruženje sa farmama, koje i danas izgledaju kao da je tu vreme stalo pre 30 godina, govori koliko je ovaj projekat bio napredan.

IIT

IIT – Illinois Institute of Technology

Illinois Institute of Technology je jedan od najčuvenijih američkih Univetziteta. Tokom Drugog svetskog rata, kada je Bauhaus škola konačno zatvorena, mnogi predavači preselili su se u SAD. Među njima je bio i Mis van der Roe, koji je postao predavač na ovoj školi. Za vreme koje je proveo tamo, izradio je urbanistički plan kampusa i Crown Hall, koji je i danas zanatsko i konstruktivno remek-delo. Vremenom, kako se grad širio i razvijao, univerzitet se našao u vrlo lošem i nesigurnom delu grada.

IIT Crown Hall

Iako je školarina i dalje visoka, fakulteti se danas praktično nalaze u getu. Na čitavom prostoru, na svakih 100-200 metara, postavljeni su alarmi tako da, ako vas neko napadne ili se nađete u neprijatnoj situaciji, pritiskom na dugme pozivate policiju koja stiže za nekoliko minuta.

Pre nekoliko godina drugi mag arhitekture Rem Koolhas pozvan je da uradi projekat za Studentski centar. Ovaj projekat je izazvao oprečne reakcije. U isto vreme ali u potpuno drugačijem senzebilitetu realizovani su i studentski domovi Helmut Jahn.

Milenijumski park

Milenijumski park

Milenijumski park otvoren je 2001. godine. Godišnje ga poseti 2,3 miliona ljudi. Obuhvata Muzički paviljon koji je projektovao Frank O. Gehry. Struktura obuhvata pozornicu na kojoj može da se smesti 120 muzičara sa svim pratećim prostorima i gledalište na otvorenom, na travi, koje je ozvučeno tako da je pokriven čitav auditorijum. Atrakcija je i skulptura Cloud Gate Anisha Kapoora. Ogromna organska forma (amebe) pokrivena je sjajnim, reflektujućim inoksom. Na njoj se ogledaju oblakoderi koji je okružuju i prolaznici koji je čine uvek drugačijom. Ljudi je zovu "Pasulj".

Cloud gate je rupa u prostoru. Crown Fountain je Plensin projekat (Jaume Plensa) iz 2000, završen 2004. Instalaciju čine dva kubusa od staklenih cigli, visoka 17 m, koja zatvaraju plitak, reflektujući bazen od tamnosivog granita. Bazen je tako plitak da se može hodati po njemu, čime se dobija utisak da se hoda po vodi. Kubusi projektuju slike građana Čikaga. Instalacija je deo milenijumske kolekcije i inspirisana je Bakingemskom fontanom (1927) koja je tada bila najveća fontana na svetu. Plensa je ovo preneo na ekrane od led-dioda. Voda se sliva niz kubuse na nekoliko načina, dajući iluziju da izlazi iz usta građana.

Muzeji

Skelet dinosaurusa Sju u Field Museumu

Amerika je poznata po tome što ima puno tematskih muzeja. Desiće vam se da budete razočarani, jer se njihovo shvatanje teme često razlikuje od evropskog. Ipak, to je zapravo vrlo dobar način da provedete dan sa porodicom, naročito ako imate decu. Program je osmišljen tako da ima mnogo interaktivnih zanimacija koje privlače široku publiku. Ako volite muzeje, najviše se isplati da kupite kartu sa kojom možete da uđete u nekoliko najvažnijih čikaških muzeja.

Obavezno posetite Akvarijum i Planetarijum. Field Museum je vrlo zanimljiv, posebno deci. Poznat je po skeletu dinosaurusa zvanog Sju (Sue). Art Institute of Chichago čuven je po zbirci impresionista i postimpresionista, kao i po fantastičnoj zbirci maketa enterijera. Muzej savremene umetnosti je takođe vrlo zanimljiv i vredan pažnje.

Restorani

Starbucks

Važi mišljenje da se u Americi jede samo junk food. No, to je apsolutno netačno. U Americi se jede fantastično. Bilo da jedete u jeftinim ili skupim restoranima, konkurencija je toliko velika da promašaja gotovo da nema.

Amerika miriše na hranu. Gde god da krenete, prate vas mirisi pomfrita, krofni, sladoleda. Užasno je teško odoleti iskušenjima. Čikago je poznat kao grad u kome se posebno dobro jede. Sa više od 9.000 restorana i 4.000 barova i klubova, teško da može da se desi da ne nađete ono što želite. Svakako ne treba da propustite bar jedan pravi američki obrok, po mogućstvu kasni doručak (kembel supa, mleveno meso sa pasuljom i pomfritom), zatim čizburger sa plavim sirom (ludilo!), kafu u Starbucks-u, suši, tajlandsku hranu ili šta vam već padne na pamet. I cheesecake i donuts i sladoled i mafine i...

Mia David Zarić
B92 (Ambijenti) – 12.10.2007.

ČIKAGO

POGLED SA VISINE

Treći najnaseljeniji grad Amerike, posetiocu, osim oblakodera, nudi šetnju nepreglednim parkovima, uživanje u remek-delima arhitekture, bogate muzeje i nezaboravnu plovidbu jezerom Mičigen

U lift koji vodi na vrh treće najviše zgrade na svetu ulazi po dvadesetak ljudi. Na licima im se pojavljuje osmeh dok se uspinju na "krov urbane Amerike". Minut kasnije stižu na osmatračnicu "Sirs kule", najvećeg oblakodera Čikaga, Sjedinjenih Američkih Država i Severne Amerike.

Mapa lokacije Čikaga

Turisti su iznenađeni kako se lako i brzo stiže na mesto sa najinteresantnijim pogledom na Čikago. Sa zastakljenog krova "Sirsa", odnosno "Skajdeka", Vidi se ceo grad. Ogroman, sa 3 miliona ljudi u centralnom delu i 10 miliona na širem području grada. Bogat, sa visokim zgradama koje izazivaju strahopoštovanje i govore o ekonomskoj moći trećeg najnaseljenijeg grada Sjedinjenih Američkih Država, posle Njujorka i Los Anđelesa.

Onog trenutka kada se nađu na vrhu jedne od najvažnijih znamenitosti Čikaga, turisti iz celog sveta, a najviše iz Indije, Japana i Latinske Amerike, vade fotoaparate i počinju "paljbu". Jasno im je da će, kad se budu spustili na zemlju, mnoge ulice nestati u daljini, imena muzeja će se izmeštati i nedostatak vremena će pojesti adrese mnogih znamenitosti. Grad je prevelik i nemoguće je obići sve što vas zanima.

Čikago, pogled na zgrade i obalkoder "Sirs"

Prestonica arhitekture

Čikago je prijatan za život, sa restoranima i kafeima čije bašte, okićene cvećem i prepune gostiju, podsećaju na duh evropskih gradova, i sa radnjama sa najpoznatijim brendovima, posebno u aveniji Mičigen. Za otkrivanje ovog velegrada potrebne su nedelje, pa kako su turisti ovde uglavnom samo nekoliko dana, moraju da budu selektivni. Srećom, javni prevoz u Čikagu je dobar, različiti delovi grada povezani su autobusima i linijama metroa i vozova koji saobraćaju iznad nivoa puteva i ulica, pa ih zovu "izdignuti vozovi".

Jezero Mičigen

Ako se od "Skajdeka" uputite ka istoku videćete sjaj jezera Mičigen, nezaobilazne tačke u svim turističkim ponudama grada. U vodi boje mora odmaraju se čamci lokalnog stanovništva. Duž obale su šetališta i parkovi. Jezero je toliko veliko da podseća na more. Mičigen je jedno od pet Velikih jezera i jedino koje SAD i Kanada ne dele, već u potpunosti pripada SAD. Sa palube broda koji krstari Mičigenom vidi se deo urbane arhitekture Čikaga.

Volite spoj prirode i gradske vreve? To vam pruža vožnja brodom po reci Čikago, koja se uliva u jezero prolazeći kroz centar grada.

Stanovnici ovog grada ponosni su na njegov izgled i ističu da je on arhitektonska prestonica SAD. Slava pripada Frenku Lojdu Rajtu (1867-1959), američkom arhitekti poznatom po filozofiji koja je nalagala da se kuća slaže sa okolinom, gradnja poštuje pravila ekologije, a arhitekte koriste jeftine materijale koji se mogu naći u blizini. Po mnogima, on je najznačajniji američki arhitekta.

Kaufman kuća na vodopadu

Zgrade čije je projekte potpisao stapaju se sa pejsažom. Njegova dela su i Kaufman kuća sagrađena na vodopadu, kao i muzej Gugenhajm. Započevši karijeru u Čikagu, Rajt je u Oak parku ne samo sebi sagradio dom i atelje, pa je, zahvaljujući tome, ovo mirno i zeleno predgrađe ispresecano njegovim remek-delima.

Dom Frenka Lojda Rajta

Grupe turista se neprekidno smenjuju ispred Rajtove kuće. Neki od njih se upravo vraćaju iz obližnjeg Unitarističkog hrama, koji takođe nosi pečat Rajtovog stila.

Unitaristički hram

Osim za religijske potrebe, hram služi ia kao sala za koncerte koji se održavaju šest puta godišnje, kao i za predavanja iz oblasti arhitekture i istorije. Turisti brzo primećuju jednostavnost i funkcionalnost zgrade koja se nalazi u blizini metroa

Prvi koraci budućeg nobelovca

Pre nego što se iz mirnog Oak parka vrate u vrevu centra grada, većina posetilaca Čikaga svrati do muzeja i rodne kuće Ernesta Hemingveja. Američki nobelovac je ovde proveo detinjstvo i ranu mladost. U muzeju, izložene fotografije prikazuju Hemingveja koji odlazi u prirodu, šeta šumom i obalom reke, dok ga otac, prirodnjak, uči da posmatra i precizno opiše šta je video. Majka, sklona umetnosti, vodila ga je u muzeje i podsticala da prepoznaje i izražava osećanja.

Hemingvej je u ovom delu Čikaga dobio svoje jedino formalno obrazovanje. Na slikama je mladi Hemingvej među nastavnicima i drugarima, u redakciji školskog lista, među članovima porodice… Izložene su i neke stranice njegovog rukopisa, iz kojih vidite kako su nastajala dela nagrađena Nobelovom nagradom. Na sada požutelom papiru, Hemingvej je precrtavao rečenice dopisujući nove, tražeći bolju, pravu reč.

Predmeti iz Prvog i Drugog svetskog rata vraćaju vas u epohu u kojoj je slavni pisac bio ratni izveštač. Statua koja ga prikazuje u vojnoj uniformi, fotografije iz lova i ribolova, iz raznih avantura, pa i onih literarnih, dok je sedeo za stolom i pisao, nateraće vas da na pisaćoj mašini sličnoj onoj ha kojoj je pisao, ispišete nekoliko redova koji ostaju u muzeju.

Nekad protest, danas ponos

U Čikagu slobodno pitajte za pravac, jer njihovi stanovnici ne pate od sindroma "živim u megapolisu, mnogo žurim, nemam vremena". Preporučiće vam da tokom dana odete na čikašku picu sa debelom korom, a noću svratite u neki od džez ili bluz klubova.

Delo Pabla Pikasa

U Vašinton ulici sačekaće vas apstraktna skulptura Pabla Pikasa koja je 1967. izazvala negodovanje kao "glomazna, prevelika, nerazumljiva". Danas je Čikago ponosan što čuva ovo njegovo delo umetnosti na otvorenom, dostupno svima.

"Crtež koji se proteže u prostoru" Žana Dibifea

U obližnjoj Rendolf ulici je druga moderna skulptura, kombinacija vrata, životinje, drveta i arhitektonske forme. Autor, poznati francuski umetnik Žan Dibife ovo svoje delo je opisao kao "crtež koji se proteže u prostoru".

Umetnički institut Čikaga

Pre nego što napustite "vetroviti grad", verovatno ćete posetiti i Umetnički institut Čikaga, koji čuva tako raznovrsne predmete, da ćete "proputovati" od drevnog Egipta, preko antičke Grčke i renesanse Evrope, do savremene američke umetnosti. Ne zaboravite ni Kulturni centar Čikaga, sklupčan pod staklenom kupolom Luisa Komforta Tifanija, umetnika poznatog po radovima od stakla, ni Adlerov planetarijum, Muzej nauke, Prirodnjački muzej, kao ni Milenijumski park, omiljeno šetalište i turista i stanovnika Čikaga, gde je izložena skulptura britanskog umetnika Alisa Kapura poznata kao "Pasulj".

Popularni "Pasulj"

Turisti je obožavaju jer se u njenoj glatkoj čeličnoj površini ogleda grad, kao i svako ko joj se približi.

Ako ste u Čikagu preko leta, možete se osvežiti u jednoj od neobičnih fontana, koja je oslikana licima njenih sugrađana, ali vam zimi ovakvo brčkanje neće pasti na pamet, jer tada gradom "šeta" samo ledeni vetar sa nepreglednog jezera Mičigen.

Jelena Stevanović
Politika MAGAZIN 583 – 30.11.2008.