SMEDEREVO

KULE U OGLEDALU DUNAVA

Polako ali sigurno, umiva se poslednja prestonica srpske srednjevekovne države: Gradski trg je već preuređen a uskoro će i šetalište, tvrđava čeka novi nadzor, ključ i bogatije sadržaje, na jesen će biti izmeštena slepa pruga koja sprečava prilaz reci, vila Obrenovića pretvara se u muzej…

Imali smo sreće da je tokom našeg boravka Turistička organizacija Smedereva čekala konzervatore i ostale stručnjake za restauraciju čuvene tvrđave despota Đurđa Brankovića, te je pripremljen prigodan program sa besedničarom i zdravičarom Radisavom Lukićem, kao i mladim glumcima u kostimima vladara i njegove žene Jerine. Idealno za slikanje, pod uslovom da objektiv izbegne "vekovnu" žabokrečinu u kanalu pored tvrđave, nekošen korov svuda okolo i čuperke trave na kulama. To će se, obećavaju u TOS-u, uskoro popraviti, pošto je nedavno briga o ovom zdanju od Muzeja prešla u njihovu nadležnost.

Mapa lokacije Smedereva

Država u državi

Nešto konačno ide nabolje u poslednjoj prestonici srpske srednjevekovne države, značajnijoj po onome šta je bila i šta bi sve mogla da bude nego što je danas.. Nije to bolje epohalno i bombastično, nego nekako stidljivo i šaputavo, da ne čuje zlo. Sve to u svoje godove beleži Karađorđev dud stariji od 300 godina, pod kojim je turski zapovednik dizdar Muharem Guša 1805. godine voždu predao ključeve grada. I pored svega onoga što je zapisano u njegovom stablu, granama već poduprtim metalnim stubovima o ogromnoj krošnji prečnika desetak metara, ima još mesta za nove zapise, nadamo se bolje od pukog tavorenja.

Centar grada

Mnogi Smederevci se vajkaju da je njihov grad, jedan od većih u Srbiji, umesto da bude privredna i turistička potpora, zapravo pastorče Beograda udaljenog svega 45 kilometara. Argumente za to nalaze u činjenici da opština Smederevo sa 27 naselja ima izuzetno povoljan, ali turistički skoro potpuno neiskorišćen geografski položaj: priobalje Dunava na severu, Veliku Moravu na istoku, šumadijska brda na jugu i zapadu, a onda su tu i putni pravci E-75, koridor 10, koji povezuje Budimpeštu, Beograd, Niš, Solun i Atinu, kao i pruga: Budimpešta, Beograd, Atina i Sofija. Ko želi da izbegne autoput i odluči se za takozvani Smederevski, rizikuje da na kratkoj relaciji do Beograda zbog kvaliteta asfalta ošteti kola ili dobije morsku bolest.

Panorama grada

Ono što Smederevce posebno boli, to je što sa svoje samo potencijalno prekrasne, a realno zapuštene dunavske obale, ukrašene jedinstvenom ravničarskom tvrđavom u Evropi od 25 kula, moraju da posmatraju kako veliki brodovi prolaze pored njih bez zaustavljanja. Još više boli saznanje da je u austrougarsko doba smederevsko pristanište bilo stecište brodova iz Beča i Pešte jer se tu trgovalo svim i svačim, dok moderna vremena obeležava industrija sa Železarom koja je, uzgred budi rečeno, prodata Amerikancima, pa je, vele Smederevci, njihova firma U.S. Steel Serbia d.o.o. postala prava "država i državi". A što se tiče manjih plovila, postoji, doduše, marina, međutim ili Dunav tu suviše često nanosi mulj, ili se ona suviše retko čisti.

Tvrđava

Ćelavi trg

Da neki "mrzež" predugo vlada gradom svedoči i podatak da na tolikoj vodi Smederevo praktično nema uređenu plažu, tako da svi oni koji ne mogu da se odreknu kupanja u Dunavu moraju po obali da traže manje muljevita mesta. Njima je slaba uteha najpoznatije smederevsko izletište Jugovo, 5 kilometara prema Beogradu, sa otvorenim i leti obično prepunim bazenom, kao i još nekim sportskim terenima. A mineralne termalne vode Jugova od oko 60 stepeni za sada ne služe ničemu, osim što se u turističkom vodiču navode kao potencijal za razvoj banjskog turizma.

Nekad Okružno načelstvo – danas Opštinski sud

Ipak, počelo je umivanje grada, čak još pre nekoliko godina, preuređenjem Glavnog gradskog trga trouglastog oblika kojim dominira ogromna crkva svetog Georgija, izgrađena sredinom XIX veka po ugledu na manastir Manasiju. Oko tog popločanog jezgra sa fontanom rasuta su najlepša smederevska zdanja sa kraja pretprošlog i sa početka prošlog veka: Okružno načelstvo – danas Opštinski sud, stari Opštinski dom, Gimnazija, hotel "Ninić" – danas Galerija savremene umetnosti, Prva smederevska kreditna banka. Na veliku žalost Smederevaca, ovim preuređenjem trga posečeni su drvoredi to-pola pod koje su se sklanjali od letnje žege, tako da je taj prostor bukvalno "oćelavio".

Kandidat za UNESCO

Kako nam je rekla Sanja Babić, direktor Turističko-informativnog centra Smedereva, sledi druga faza, sređivanje šetališta, odnosno Ulice kralja Petra Prvog, koja spaja trg i luku. A ono što je možda najvažnije, to je za jesen planirano izmeštanje slepe pruge koju je još 1867. godine izgradio Milan Obrenović, a koja je praktično odvajala pristanište i tvrđavu od centra grada udaljenog pet minuta hodom, tako da je fizički sprečavala prilaz vodi.

– Uklanjanjem šina Smederevo će dobiti veći turistički značaj, a time i naša tvrđava, već ozbiljan kandidat za zaštitu UNESCO-a – kaže dr Radmila Novaković-Kostić, direktor TOS-a. – Do sada je svako mogao da uđe kad mu je volja i uništava kako mu je volja, a uskoro ćemo zatvoriti sve ulaze i otvorene prilaze i uvesti određeno radno vreme. Podrazumeva se da ćemo posetiocima obezbediti mnogo više sadržaja, koncerata, pozorišnih predstava, čak tri ambijentalne celine iz prošlosti ovog kraja.

Vila "Zlatni breg", poznatija kao letnjikovac Obrenovića

U tu prošlost spada i vila "Zlatni breg" u obližnjem Plavincu, poznatija kao letnjikovac Obrenovića. U toku su konzervatorski radovi i pretvaranje u muzej ovog zdanja koje je kupio i oko njega vinograde zasadio Miloš, a nastavio da sređuje i oprema ga Milan. Zbog toga smo mogli da uživamo samo u eksterijeru koji je, sa razbaškarenim Dunavom, fontanom i u njoj skulpturom Olje Ivanjicki, sa pod konac pritegnutim i zategnutim čokotima, sa blagim vetrićem koji ćarlija… pravi mali raj.

Rada Tamindžić
Politika MAGAZIN 511 – 15.07.2007.

SMEDEREVO

GRAD NA TRI VODE

Poslednjih nekoliko decenija Smederevo se razvijalo kao industrijski i privredni grad. Grad vinogradara i grožđa vremenom je postao i grad gvožđa, ali će turiste najviše privući njegova okolina

Smederevci vole da kažu da je njihov grad sudbinski vezan za tri vode. Prva voda je nekadašnje Panonsko more, na čijem dnu je podignut grad. Druga voda je Dunav, jedna od najvećih reka u Evropi, koja je vekovima štitila nemoćne i odbijala moćne. O trećoj vodi se i danas malo zna, ali ona će se, po svemu sudeći, tek pročuti. Zasad je poznato samo da stiže iz velike dubine i da na površinu, kod sela Jugova nadomak grada, donosi takvu lekovitost koju, valjda, samo utroba zemlje može iznedriti.

Mapa lokacije Smedereva

Smederevci rado pominju vodu, vole je i poštuju. Međutim, ako u gradu gostujete ili kroz njega samo prolazite, ne zaboravite da je u vinu istina. A Smederevci vekovima gaje lozu i dobro vino prave, pa je zaista šteta ne iskoristiti priliku. Poslednjih nekoliko decenija Smederevo se razvijalo kao industrijski i privredni grad. Grad vinogradara i grožđa vremenom je postao i grad gvožđa, ali će turiste najviše privući njegova okolina.

Podignut na desnoj obali Dunava, pedesetak kilometara od Beograda, sa valovitim obroncima Šumadije i pitomim Pomoravljem u zaleđu, Smederevo će se ubuduće razvijati i kao turističko mesto koje ima šta da ponudi. Bez obzira na to da li je reč o vikendašima, lovcima i ribolovcima, ljubiteljima istorije i pobornicima zdrave hrane ili o brojnim strancima koji svakodnevno plove pored zidina Đurđevog grada. Ali, krenimo redom.

Prestonica Srbije

Panorama grada

Smederevo se prvi put pominje početkom XI veka u povelji vizantijskog cara Vasilija Drugog Sfenteromona, a istraživanja su pokazala da su u rimsko doba ovde postojala naselja Mons Aureus i Vincea. Pravi procvat doživljava tek posle Kosovske bitke, tačnije kad despot Đurđ Branković počinje da gradi Veliki i Mali grad. Smrću despota Stefana Lazarevića, 1427. godine, vladavinu Srbijom preuzima njegov sestrić Đurđe Branković, ali je cena krune bila previsoka. Da bi ga tadašnje sile priznale za legitimnog naslednika, bio je prinuđen na brojne ustupke, a najveći je bio predaja Beograda Ugrima bez borbe.

Smederevska tvrđava

Sa druge strane, Turci su već zauzeli prostor južno od Zapadne Morave, a od daljeg nadiranja odvraćale su ih samo velike sume novca, koje je despot redovno plaćao kao turski vazal. Srbija je dobila novog vladara, ali je ostala bez prestonice. I bez nade da će ovako sklopljen mir dugo trajati.

To je primoralo Brankovića da na ušću Jezave u Dunav, na krajnjem severu zemlje, podigne nov grad koji će dugo odolevati neprijatelju. Izgradnja Malog grada, rezidencijalnog dela vladara, počela je 1428. godine i trajala naredne dve, a tokom naredne decenije završen je i Veliki grad. Građen u ravnici, gde kamena skoro da i nije bilo, podigao je na noge celu Srbiju. Na hiljade ljudi danonoćno je kulučilo, materijal je dovlačen sa svih strana, a nisu bile pošteđene ni nadgrobne ploče iz rimskih nekropola.

Smederevska tvrđava – Mali grad

Hrišćanima koji su poštovali kult mrtvih nije se dopala ugradnja ovog "materijala", a još manje svakodnevna muka. Ne razumejući potrebu da se izgradi sigurno utočište, svoj gnev su kalili pričom o prokletoj Jerini, supruzi despota Đurđa, što su podsticali i sami Turci, jer im izgradnja novog utvrđenja nije odgovarala.

Ipak, vreme je pokazalo da je izgradnja bila ne samo opravdana, već i da je posao valjano obavljen. Građen po ugledu na Carigrad, u obliku nepravilnog trougla, okružen vodom sa svih strana, sa brojnim kulama i zidinama čija je debljina neretko bila i četiri metra, Smederevo nikada nije bilo osvojeno u direktnoj vojnoj akciji. Preživeo je turska osvajanja i napade srpskih ustanika, nadživeo je Nemce, ali i nečiju, ne tako davnu ideju, da se grad u potpunosti sruši jer, zaboga, više ne ispunjava svoju namenu?! Srećom, ovom idejom niko ozbiljan kasnije se nije bavio.

Mesto za uživanje vladara

Zgrada suda, nekada Načelstvo

Rukovodstvo opštine i turistički radnici nameravaju da ovom prostoru uskoro udahnu nov život. Staro će se, naravno, sačuvati i obnoviti, ali će se ponuditi i novi sadržaji koji će, veruju ovde, privući veliki broj turista iz zemlje i inostranstva. Planira se, između ostalog, izmeštanje železničke pruge ispred tvrđave, zgrada stare železare će se pretvoriti u muzej industrije, a želja je i da se mnogo toga u okolini Smedereva predstavi na pravi način.

Vila "Zlatni breg"

Najveća atrakcija, koja nikada nije bila dostupna javnosti je, svakako, Vila "Zlatni breg". Zapravo, reč je o letnjikovcu Obrenovića na padini iznad Dunava sa koje se pruža izuzetan pogled na reku i smederevsko vinogorje. Prve zasade loze i vinski podrum podigao je knez Miloš 1831. godine, a svako od potonjih generacija Obrenovića ovde je rado dolazio i ostavljao lični pečat. Boravili su ovde Mihailo i Julija, Milan i Natalija, Aleksandar i Draga...

Mnogo toga je tokom prohujalih decenija odavde odneto i nestalo, ali se i danas mogu videti brojne originalne fotografije i slike, tepisi, delovi nameštaja i lične stvari nekadašnjih vladara. U prelepom parku iznad dvora, pisali su savremenici, postojali su i tereni za tenis i kriket kneza Mihaila, a danas se može uživati u hladu stoletnog drveća, šetati uređenim stazama ili jednostavno uživati u pogledu na Dunav. Nažalost, posle nekadašnjih vlasnika, ovu privilegiju imali su samo partijski rukovodioci i državni službenici, a organizovane posete bile su moguće samo uz prijavu i, naravno, posebno odobrenje. Želja Turističke organizacije Smedereva je da se ovaj kompleks, makar jedan dan nedeljno, otvori za javnost obzirom na veliko zanimanje posetilaca. Ss druge strane, autentični ambijent i veliki broj sačuvanih predmeta pružaju mogućnost da se ovde otvori i muzej dinastije Obrenović što bi, takođe, privuklo veliki broj ljubitelja prošlosti.

Vlada Arsić
Press magazin 57 – 25.11.2007.