PRAG

ZLATNI GRAD

Grad sagrađen pokraj reke Vltave nikada nije prestao da očarava posetioce, slikare, fotografe i pesnike

Prag je jedan od najpopularnijih gradova Evrope. Njegova privlačnost je u 600 godina staroj arhitekturi netaknutoj tokom ratova, a centar grada je pod zaštitom UNESCO-a. Prag je najlepši grad centralne Evrope. Njegovo istorijsko nasleđe i arhitektonskom i kulturološkom smislu ne može se uporediti ni sa jednom metropolom. Na svakom koraku nalaze se svedoci burne prošlosti grada koji je prkosio Hitleru, preživeo Praško proleće, Plišanu revoluciju i 2004. godine postao jedan od centara Evropske unije.

Mapa centra Praga

Današnji Prag sa preko milion stanovnika, poseduje sve atribute modernog evropskog grada koji privlači turiste iz svih krajeva sveta. Magični grad mostova, katedrala i crkvenih kupola, ogleda se na površini reke Vltave preko deset vekova, a zbog njegove lepote brojni turisti su ga prozvali i Zlatnim gradom.

Istorija

Panorama grada

Prvi stanovnici Praga naselili su ovo područje još u ranom kamenom dobu. Stotinama godina, prateći tok reke Vltave, tu su prolazili trgovački putevi koji su povezivali južne sa severnim delovima Evrope. Oko 500. godine pre nove ere keltsko pleme Boi naselilo je područje današnjeg Praga. Pleme čeških Slovena došlo je u oblast Bohemiju u VI veku nove ere i oni se smatraju osnivačima češke nacije.

U VII veku, osnovana je dinastija Premisla koja je vladala četiri stotine godina. U toku njihove vladavine hrišćanstvo se brzo raširilo među stanovništvom, najviše zahvaljujući Ćirilu i Metodiju. Najveći procvat Prag doživljava u XIV veku, za vreme Karla IV. Period njegove vladavine poznat je kao period velike raskoši. Godine 1689. veliki požar je gotovo uništio Prag, ali je i podstakao preporod i obnavljanje grada. Posle Prvog svetskog rata, raspadom Austrougarske, nastala je Čehoslovačka, a Prag je proglašen za glavni grad. U Drugom svetskom ratu, Prag je bio jedan od retkih gradova u Evropi koji je bio pošteđen velikih ratnih razaranja. Posle pada Berlinskog zida i Plišane revolucije, koja je napunila ulice Praga 1989. godine, Čehoslovačka se oslobodila sovjetskog uticaja, a 1993., mirnim raspadom Čehoslovačke, Prag postaje glavni grad Češke republike. Danas je Prag i glavni grad dve administrativne oblasti – Praškog regiona i Centralne Bohemije.

Prestonica Evrope

Praški dvorac – Hradčani

Čim provedete pet minuta u ovom čudesnom gradu razumećete zašto ga zovu prestonicom Evrope. Hradčani (Praški dvorac) je najpopularnije mesto za obilazak. To je najveći stari dvorac na svetu. Sagradio ga je u IX veku princ Borivoj, a dvorac se od tadašnje drvene tvrđave okružene zemljanim bedemom transformisao u impozantnu građevinu. Kako je svaki vladar ovom prelepom dvorcu dodavao neko svoje obeležje, on danas predstavlja mešavinu stilova. Na dvorcu su izvršene četiri velike rekonstrukcije, ali je zadržao klasičan izgled koji je dobio u XVIII veku tokom vladavine Marije Terezije. Dvorac je oduvek bio sedište čeških vladara, ali i zvanična rezidencija.

Starogradski trg

Starogradski trg i stara Gradska kuća

Starogradski trg je srce istorijskog dela Praga i to je pravo mesto da započnete svoj obilazak Zlatnog grada. Na samom trgu se susreću različiti arhitektonski stilovi koji mame uzdahe mnogobrojnih turist.

Sa vrha tornja stare gradske kuće pruža se divan pogled na Stari grad, a na centralnom delu trga se nalazi spomenik verskom reformatoru Janu Husu, koji je spaljen na lomači.

Karlov most

Karlov most

Karlov most je sagrađen u XIV veku po naređenju Karla IV, dugačak je 516 metara, širok 10 i leži na 16 potpornih stubova. Projektovao ga je isti arhitekta koji je projektovao i katedrali Svetog Vita u Hradčanima. Od 1974. godine služi isključivo kao pešačka zona.

Most je svetsku slavu stekao statuama koje su postavljene duž staze na mostu, kao dvema impozantnim kapijama na oba kraja mosta. Najpoznatija statua na mostu je svakako statua Svetog Jovana Nepomuka urađena u bronzi, koja pokazuje kako ga muče i bacaju u Vltavu po naređenju Venceslava IV.

Bilo kada da se nađete na ovom mestu, sigurno ćete videti veliki broj ljudi koji čekaju da dodirnu statuu jer, po legendi, to donosi sreću.

Novi grad

Trg Vaclavske namesti

Novi grad je pažljivo projektovana četvrt koju je sagradio Karlo IV u XIV veku. Zauzima duplo veću površinu od Starog grada i na početku je uglavnom bila naseljena trgovcima i zanatlijama.

Krajem XIX veka, zidine spoljne tvrđave su srušene. Neke od znamenitosti i mesta u Novom gradu se prosto nameću da ih obiđete – trg Vaclavske namesti, Nacionalni muzej, zgrada opere, trg Karlove namesti, crkva Svetog Ćirila i Metodija.

Trg Vaclavske namesti sa dužinom od 750 metara i površinom od 45.000 kvadratnih metara više liči na bulevar nego na trg. On je centar poslovne i kulturne zajednice u Pragu. Trgom dominira spomenik svetom Venceslavu koji je postavljen ispred zgrade Nacionalnog muzeja.

Atraktivan tokom cele godine

Spomenik Venceslavu ispred Nacionalnog muzeja

Prag je atraktivan za turiste tokom cele godine, ali je možda najlepši u proleće kada grad zajedno sa cvećem procveta. Otvaranjem Praškog prolećnog festivala, koncertne hale i gradske bašte privlače ljubitelje muzike sa svih strana sveta. U Pragu se nalazi devet univerziteta i koledža, uključujući i Karlov univerzitet, koji je osnovan 1348. godine i predstavlja najstariji univerzitet u centralnoj i istočnoj Evropi.

Čuveno češko pivo

Plzenska pivnica "Kod zlatnog tigra"

Javni prevoz u Pragu je dobro organizovan, relativno jeftin i efikasan.

Prag je prepun restorana kako nacionalne tako i internacionalne kuhinje, koje svakako treba da posetite. Ono što ne smete da propustite dok ste u pragu je čuveno češko pivo. Prošetajte se uskim ulicama starog dela Praga i pronađite neki od mnogobrojnih čeških pivnica.

Nikako ne smete propustiti Prag noću zbog bogatog noćnog života. Prag je grad koji živi svih dvadeset i četiri sata, Veliki broj pabova, pivnica, kafića, noćnih klubova učiniće da osetite čari dobrog provoda u Zlatnom gradu.

Milica Prelević
Stil magazin 16 – 16.04.2007.

PRAG

VEČITA MLADOST „ZLATNOG GRADA“

Prestonicu Češke, po mnogima jedan od najlepših gradova Evrope, godišnje poseti više od pet miliona turista. Zato se u ovom, "velikom muzeju na otvorenom" živi sve bolje i sadržajnije

Kad se neko nađe na ulicama Praga prvo što će u njemu primetiti jesu – turisti. Jer, glavni grad Češke je postao prava "turistička Meka", koju godišnje poseti više od pet miliona ljudi. Ovde se mogu čuti gotovo svi jezici sveta, a nema ulice u širem centru u kojoj se ne može videti bar jedna grupa stranaca, kako, naoružana kameram i fotoaparatima, beleži njegove znamenitosti. Turistička sezona u Pragu traje čitave godine, a zbog turista i sve većeg broja doseljenika, posetiocu se ponekad nameće utisak da su Česi postali "nacionalna manjina" u svom glavnom gradu.

Lokacija i mapa Praga

Ali, bez obzira na kosmopolitski duh, Prag je ostao simbol češke i srednjoevropske kulture. Šetnja njegovim ulicama predstavlja svojevrsno putovanje u prošlost, koje je naročito čarobno u vreme kada je grad još osvetljen božićnim i novogodišnjim ukrasima.

U centru bez gužve

Ipak, sam dolazak u Prag ne izgleda tako romantično. Jer, sa koje god strane dolazili, u njegovim predgrađima mogu da se vide veliki stambeni blokovi, izgrađeni još u doba realsocijalizma, kao i industrijske zone, a duž autoputa, u poslednjih desetak godina podignute su i moderne poslovne zgrade, predstavništva internacionalnih kompanija i tržni centri.

Praški metro, zaslužan što nema gužvi

Iz svih delova Praga, bez obzira na veliki broj vozila brzo se stiže do centra, a gužvi, nalik beogradskim, nema. Najveće zasluge za to pripadaju metrou izgrađenom još 1979. godine, dobro organizovanom gradskom prevozu i činjenici da je na Vltavi podignuto čak 18 mostova.

Šetnja gradom predstavlja putovanje u prošlost

Najlepši od njih svakako je Karlov most, jedan od simbola Praga. Prošle, 2007. godine obeleženo je 650 godina od početka njegove izgradnje, a u toku je obnova, pa se na lukovima još mogu videti skele.

Karlov most ukrašavaju skulpture svetitelja i vladara

Inače, most je nazvan popo Karlu IV, češkom kralju i caru Svetog rimskog carstva, koji je 1357. udario kamen-temeljac za njegovu izgradnju i nije dočekao da ga vidi u svoj njegovoj lepoti. Ali, zato ga svakodnevno "zagledaju" turisti, prelazeći sa jedne na drugu stranu, slikajući se pored svirača, prodavca suvenira ili jedne od 30 skulptura koje se na njemu nalaze.

Pogled na mostove na Vltavi

Ovaj, kao i ostali mostovi, najlepše se mogu videti sa Hračana, gornjeg grada, čije je "srce" Praški dvorac. Njega čini kompleks katedrale Svetog Vita, prelepo zdanje u gotskom stilu, čija je izgradnja počela još u XIV veku, bazilika Svetog Đorđa, stara kraljevska palata i ostale građevine.

Hračani, gornji grad, čije je "srce" Praški dvorac

U sastavu Praškog dvorca nalazi se i "radni prostor" češkog predsednika ispred kojeg je straža koja se svečano menja u 12 časova, a na osnovu zastave istaknute ispred njega, Česi uvek znaju da li im je predsednik u zemlji ili van nje.

Katedrala Svetog Vita

U ovom delu Praga po svojoj lepoti izdvaja se i Zlatna ulica, nazvana tako po zlatarima koji su ovde živeli u XVII veku, a koju danas čine male, jarko obojene kuće.

Bazilika Svetog Đorđa

Srpski se svuda čuje

Ništa manje zanimljiva nije ni Jevrejska četvrt, u donjem gradu. U njoj je ostalo malo Jevreja, ali je sačuvano šest lepih sinagoga i staro jevrejsko groblje, gde su pokojnici sahranjivani u čak 12 slojeva.

Nedaleko odatle je i Starovaroški trg sa crkvom Svete Marije i astronomskim satom Orloj koji je napravljen još u XV veku, a pored tačnog vremena pokazuje i položaj planeta, kao i kretanje Sunca i Meseca. Kada otkuca pun sat na njegovim "prozorčićima" pojave se figure 12 apostola, što turisti, koji se redovno okupljaju ispod, dočekuju aplauzom i sevanjem aparata. Čim obave taj ritual, hrle liniji koja prolazi sredinom trga i obeležava meridijan. Glavni doživljaj je stati na nju, mahnuti i skočiti.

Astronomski sat Orloj koji je napravljen još u XV veku

U donjem gradu nalaze se i Praška ulica, Vaclavske namesti, zgrade znamenitog Praškog univerziteta, Narodni muzej, statue Karla IV, Bedžiha Smetane, "Ukletog viteza", brojne galerije, pozorišta, muzeji... Jedina mana je što ni nedelju dana nije dovoljno da se sva ta mesta obiđu.

Inače, žitelji Praga su svesni lepote svoga grada, pa je ovde sve podređeno turistima. Trotoari su čisti, fasade okrečene, kulturna dešavanja svakodnevna, butici moderni tržni centri (poput ogromnog "Palatiuma") odlično snabdeveni, a posebna priča su kafići, pivnice i restorani. Nema specijaliteta, od čeških (tvrdlo kobasice, praške šunke i sireva) do belosvetskih, koji se ovde ne mogu dobiti. Izuzev onih ekskluzivnih, cene su slične beogradskim, pa se recimo pivo, sokovi i kafa mogu dobiti za 35-40 kruna (oko 1,5 evra). Da bi dočarali romantiku starih vremena turistima se nudi vožnja kočijama, kao i noćna vožnja brodom.

Mada se i domaćini žale na skupoću, vidi se da im je standard solidan. Nezaposlenost je mala, plate pristojne, a vozni park odličan. Prag je privukao i veliki broj ljudi sa prostora bivše Jugoslavije, pa se lako može desiti da vam se u svakoj drugoj-trećoj prodavnici prodavac (naravno naše gore list) obrati na – srpskom...

Narodni muzej

Osim bogate istorije i želje za zaradom ono što naše ljude, a posebno mlade privlači da dođu i ostanu u Pragu jeste – zabava. Jer, "zlatni grad" je, poslednjih godina postao omiljena destinacija mladih iz čitavog sveta. Među Evropljanima je, čini se najpopularniji vikend turizam – dođe se u petak uveče avionom, "napune baterije" u nekom od noćnih klubova, a u nedelju uveče sledi povratak kući.

Praške pivnice

Kafića, taverni, disko-klubova i ostalih mesta za odmor i zabavu ima na svakom koraku, ali su glavno obeležje noćnog života Praga, ipak – pivnice. Tamo se, uz crno pivo, kobasice i orkestar, čiji su članovi obučeni kao "dobri vojnik Švejk", može osetiti pravi češki ambijent. Zato se u pivnicama obično može videti ovakav prizor – po tri-četiri grupe mladih iz različitih zemalja sede svako za svojim stolom, pevaju "svoje" pesme, nadvikuju se (ali uz šalu i druženje) i jedni drugima nazdravljaju. Naravno, na takvim mestima su i cene nešto veće, pa recimo, za češko pivo ("plzen", "staropramen", "kruševice") valja izdvojiti i do 80 kruna (oko 3 evra), za meze oko 10-15 evra, a plaća se i "muzički dinar", pa kad stigne račun obično sledi – iznenađenje.

Scena iz jedne praške pivnive

Kao što i priliči jednom kosmopolitskom gradu, u Pragu se mogu probati jela sa gotovo svih meridijana, ali se čini da su, pored čeških, najviše na ceni italijanski, španski i specijaliteti iz zemalja Dalekog istoka. Izuzev na ekskluzivnim mestima i lokalima u najužem centru, cene u njima su slične beogradskim, pa tako paste i pice u proseku koštaju 100 do 180 kruna (4 do 8 evra), a razne vrste pečenja oko 10.

Autoput za Prag

Jedino na šta uveče, ali i tokom dana treba obratiti pažnju, jesu džeparoši i sitni prestupnici. Oni obično "operišu" na mestima na kojima ih turisti najmanje očekuju i umeju da budu neprijatni.

Inače, iz Beograda se do glavnog grada Češke, uz uobičajena granična zadržavanja stiže za 14 do 16 sati vožnje. Od naše granice do Praga vodi autoput koji je, kroz Mađarsku i Slovačku dobrog, a kroz Češku nešto lošijeg kvaliteta, pa se, prilikom vožnje mogu osetiti truckanja. Vožnju, međutim, olakšava činjenica da se Česi striktno pridržavaju saobraćajnih propisa i da velikih gužvi nema. U svakom slučaju, za dolazak u Prag, grad sa 1,3 miliona stanovnika postoji barem isto toliko razloga. Zato ga treba posetiti, osetiti i, kada se prilika ukaže, ponovo mu se vratiti.

Jovan Gajić
Politika MAGAZIN 537 – 13.01.2008.