SICILIJA

TIRENSKI BISERI

Jednom nogom u Evropi, drugom u Africi, Sicilija je rastrzana između prefinjenosti Starog kontinenta i divljine afričkog severa. Zemlja Arhimeda, Herodota i Belinija predstavlja najveće ostrvo na Mediteranu

Obojena zelenilom kaktusa i raskošnih palmi, prosuta crvenim vulkanskim peskom i okružena kristalnim plavetnilom Sredozemnog mora, Sicilija je ostrvo sa najvišim prosekom temperature i kriminala u Evropi. Po savetu iskusnog vodiča, čvrsto sam stupila na nesigurno sicilijansko tle, još čvršće držeći torbu u rukama.

Mapa dela Sicilije

Početna odrednica putovanja bila su Eolska ostrva ili, kako ih Italijani nazivaju, biseri razbacani u Tirenskom moru. Zauzela sam udobno mesto na palubi, ispod suncobrana, sa pogledom na beskrajni horizont. Sunce je umereno pržilo, ali je zato vetar duvao bez prestanka. Eolska ostrva su dobila ime po Eolu, bogu vetra. E, pa onda je sve jasno. Već opomenuta na ovu meteorološku pojavu, vezala sam maramu oko glave.

Prva stanica bili su mondenski Lipari, utočište za slavne i mali raj za prosečne. To ostrvce ostavlja za sobom osećaj neke slatkoće i krhkosti. Na njemu je sve minijaturno i intimno, počevši od uskih uličica, zbijenih lokala, malih kuća i mini-baštica. Potreba za širinom nadoknađuje se pogledom na beskrajni Mediteran.

Postoji više načina za upoznavanje ostrva. Odmah posle iskrcavanja sa broda, putnike preplavi gomila "najpovoljnijih" ponuda za razgledanje: iznajmljivanje skutera za vožnju po suvom ili onih za "jahanje na talasima", obilazak brodićem ili vozićem… A kao jedna od najboljih opcija ostaje i prijatna šetnja kroz mali lavirint kamenih zgrada, tunela i zavesa šarenih afričkih marama.

Lipari

Naredna na putu je bila Taormina, još jedan sicilijanski dragulj. Ona se prostire na nekoliko manjih ostrva, široku obalu sa ekskluzivnim kompleksima hotela i moderno uređenim plažama, sve do samog vrha strmog brega koji leži u blizini obale. Na dve stotine metara visine utisnut je stari gradić, koji je jedno od najvećih arheoloških nalazišta Sicilije. Do vrha se može stići kolima, autobusom koji ide na svakih pola sata ili čak peške – za one avanturističkog duha.

Taormina je najlepše mesto na ostrvu. Na njoj je šteta treptati, svaki pogled je vredan.

Taormina

Mirisi hipnotišu sva čula, zvukovi pokreću svaki deo tela i eksplozija šarenila na sve strane stvara potpuni utiska mesta iz bajke. Prvi sloj grada čine prodavnice koje vrve od raznobojnih suvenira, "gangsterskih" šešira ili tipičnih začina, a među njima su neizbežni "Armani" i "Versaće" modeli, koji se, i sami nakićeni do preteranosti, teško mogu razaznati. Naravno, ako se obrati pažnja na cenu, čarolija nestaje! Nerv za kupovinu tu treba smiriti i pustiti ga da proradi u nekom većem gradu, pred izlozima sa robom na sniženju. U Taormini pak slađe je pojesti čuveni sicilijanski sladoled na glavnom trgu i uživati u onome što nudi kulturna baština.

Pogled na Etnu

Ceo grad je pešačka zona, sa mnogo uskih ulica koje vode ili do trga ili do grčkog pozorišta. Teatro Greko potiče još iz helenističkog doba, ali su ga Rimljani preoblikovali i povećali. Sagrađen je na specifičnom mestu, sa kojeg se pruža fantastičan pogled na zadimljenu Etnu, koja je prvobitno služila kao prirodna scenografija. Nisam nameravala ni da kročim na Etnu, a kamoli da osvajam njenu visinu. Ipak, to je aktivan vulkan… Ali, obilaziti Siciliju, a zaobići Etnu? Etna je najviši, najaktivniji i najistraženiji vulkan u Evropi. Pa, kad je baš toliko istražen…

Etna

Najpre sam otvorila mali priručnik o vulkanima kako bih bolje upoznala neprijatelja – saznala sam da erupcije Etne nisu eksplozivne i opasne su samo za neoprezne i previše radoznale. Od 141. godine stare ere na ovom vulkanu je stradalo svega 48 ljudi. Kolike su šanse da baš ja budem 49? Penjanje počinje!

Sve mi se činilo pet puta gore i teže nego što je zaista bilo i, naravno, stalni teret u mojoj glavi – ovo je aktivan vulkan. Čas sam gledala u pravcu kratera, koji je mamio da se dosegne, čas se okretala za sobom, sa željom da se vratim dole. A onda, kad sam već prestala da se osvrćem i da gledam kuda idem, vrh je bio pod mojim nogama. Osećaj je bio više osvajački, kao čovek koji je koračio na Mesec, iako sam, zapravo, stigla samo do jedne od 250 manjih kupa.

Kriminal i kultura

Duomo u Kataniji (južnom Milanu)

U senci najaktivnijeg evropskog vulkana nalazi se Katanija, drugi po veličini siciljanski grad. Rušili su je zemljotresi, razarali vulkani, pustošili Rimljani, pljačkali Normani, ali je danas, upravo zahvaljujući vulkanu, ipak poznati turistički centar. Blizina vulkana je u mnogo čemu obeležila izgled i život grada. Skoro sve ulice popločane su gotovo potpuno crnim vulkanskim kamenom, u prodavnicama se mogu kupiti suveniri načinjeni od lave, a litice oko plaža obojene su crnim pepelom. Sa jedne strane fenomen Etne, a sa druge snaga kolosalnog baroka čine da grad odiše posebnim duhom. Ipak, u njemu sam se najviše osećala kao kod kuće. Verovatno zbog tempa života velikog grada, širokih ulica i visokih zgrada. Posle sam čula da Kataniju nazivaju i južnim Milanom.

Čim sam stigla, upozorili su me na fenomen kriminala, koji odlikuje ovaj grad koliko i neponovljiva lepota njegovih kulturnih zdanja. Čvrsto držeći torbu u rukama, obišla sam glavne turističke odrednice: Trg slonova, Rimski amfiteatar, zamak Ursino, muzej Vinćenca Belinija, crkvu svete Agate…

Katanija – zamak Ursino

U kasnijim popodnevnim časovima, prolazeći glavnom ulicom Etnea, našla sam se usred parade okićenih kamiona, iz kojih je treštala muzika, a hipnotisana gomila ljudi igrala je oko njih. Čisto da se ne zaboravi koliko je Italija vesela zemlja.

Dragana Barjaktarević
Stil magazin 3 – 15.01.2007.

SICILIJA

ĐARDINI NAKSOS I LETOJANI

Poznata odmarališta u podnožju vulkana Etna vrve od turista tokom letnje sezone. Njihov adut je obala iznad koje se kriju prava bogatstva Sicilije

Možda nisu tako atraktivni kao Taormina koja se između njih nalazi, ali su tokom leta prepuni turista koji se odmaraju i uživaju na njihovim plažama. Đardini Naksos (Giardini Naxos) i Letojani (Letoianni) su najpopularnija italijanska letovališta za naše turiste, a nalaze se na jonskoj obali Sicilije, 50-ak kilometara od Katanije i 40-ak kilometara od Mesine. Do njih se najlakše stiže preko Katanije u kojoj je međunarodni aerodrom, a ako ste baš avanturista, može i preko kopna, brodom do Mesine i autoputem do Letojanija, odnosno Đardini Naksosa.

Mapa lokacije Đardini Naksosa i Letojanija

Nijedno od ova dva letovališta nije posebno zanimljivo kada su u pitanju istorijske, kulturne i prirodne atrakcije, ali zato imaju obalu koju obilato koriste svi koji dolaze na ovaj kraj Sicilije. Uostalom, na samo nekoliko kilometara nalazi se čuveni vulkan Etna, sa više nego atraktivnom Taorminom su potpuno spojeni, a iznad njenih brda je šarmantno selo Kastelmola. I za prvo putovanje to je sasvim dovoljno za razgledanje i uživanje.

Đardini Naksos

Đardini Naxos, panorama grada

U Đardini Naksosu meštani se najviše bave poljoprivredom, turizmom i izradom rukotvorina. Uglavnom se gaji južno voće, masline, povrće i vinova loza, a tipične rukotvorine su miljei, predmeti od čelika i umetnička grnčarija. Iako je mesto donekle u senci mnogo poznatijih gradova i lokacija na Siciliji, ima zanimljivu prošlost. Možda nekome i nije do istorije, ali se mnogi brukaju kada otputuju na ovaj kraj Mediterana jer ne znaju da je najveće italijansko ostrvo u antičkom periodu bilo grčka kolonija.

Đardini Naksos je ime dobio od sicilijanskog giardini, što znači limunov voćnjak, a dodatak naxos dobio je po prvoj grčkoj koloniji na ostrvu. Današnji centar se nalazi na istoj teritoriji. Naksos je osnovao Calcidesi 735. godine p.n.e. u blizini Skizo (Schiso) i bio je nadmoćan nad svim ostalim kolonijama na ostrvu u religioznom smislu, zato što se tu nalazio oltar Apolona Arhegetesa. On je bio bog zaštitnik grčkih kolonizatora Sicilije. Kada je podržavao Atinu u borbi protiv Sirakuze, uništen je potpuno 403. godine p.n.e. da bi u vizantijskom periodu ponovo postao popularno mesto na obali.

Đardini Naksos, pogled na grad sa mora

U sledećim stolećima izgubio je važnost, da bi u srednjem veku teritorijalno imao ulogu luke susedne Taormine. Nešto značajniji razvoj gradić beleži u XIX veku kada je postao posebna komuna, nezavisna od Taormine.

Najinteresantniji spomenici su srednjevekovni zamak Skizo (Castelo di Schiso) i ruševine Blockhouse iz XVII ili XVIII veka u čijoj su unutrašnjosti arheološki pronalasci. Tu su takođe i Arheološki muzej i Toranj Vinjaca (Vignazza), a nedaleko od mesta se nalaze brojna arheološka nalazišta koja datiraju iz bronzanog doba.

Đardini Naksos, zamak Skizo

Turista ima tokom cele godine, pa i zimi, kada mogu da uživaju u pogledu na snegom pokrivene padine Etne, dok leti uživaju na plažama i sportovima na vodi. Zbog toga u njemu možete da nađete smeštaj za sve ukuse, od hotela sa dve, tri i četiri zvezdice u kojima se cene kreću od 70 do 160 evra do privatnih pansiona i apartmana sa cenom od 20 do 45 evra dnevno za noćenje sa doručkom.

Najpoznatija plaža se zove kao i mesto i prostire se između Taormine, na severu, i rta Skizo, na jugu. Ova peščana plaža se pruža čitavim mestom i kraj nje se nalazi većina hotela i restorana.

Letojani

Letojani, panorama mesta

Letojani je sa druge strane rta Taormina i ima oko 2.500 stanovnika. Kao i u većini primorskih mesta, njegovi stanovnici se bave ribolovom i poljoprivredom. Veoma je zanimljiv festival "Avgust u Letojaniju" (Agosto a Letojanni), a održava se, kako i sam njegov naziv govori, svake godine u avgustu. To je, u stvari, festival ribe i lubenica, a tada se održava i zanimljiva parada sicilijanskih čeza.

U Letojaniju postoji nekoliko hotela sa tri i četiri zvezdica u kojima je cena smeštaja između 60 i 170 evra dnevno, dok je smeštaj u privatnim apartmanima i pansionima od 30 do 70 evra dnevno.

Etimologija njegovog imena je mešavina latinskog i arapskog. Ime potiče od latinskog laetum, što znači bogat, i iz arapskog ayn, što znači proleće. Nema mnogo podataka o tome kako je nastao, ali se zna da je do polovine XVIII veka bio pod jurisdikcijom grada Galjodoro (Gallodoro). Stradao je u zemljotresu 1908. godine, ali je nedugo zatim obnovljen. Tek 1952. godine Letojani je postao nezavisan grad, sa svojom upravom.

Letojani, Parohijska crkva

Najinteresantniji spomenici su Parohijska crkva u neogotskom stilu, koja je obnovljena 1929. godine, i u kojoj se nalazi prelepa slika Piety iz 1700. godine. Najznamenitija ličnost koja je rođena u njemu je poznati hirurg Frančesko Durante (Francesco Durante), koji je predavao hirurgiju na Univerzitetu u Rimu i čiji se spomenik nalazi na trgu ispred Parohijske crkve.

Iako su Đardini Naksos i Letojani mali, u njima nikada nije dosadno, štaviše garantujemo vam da se upravo tamo možete propisno zamoriti od vanpansionskih sadržaja. Treba se samo prepustiti i istraživati. Takva je cela Sicilija.

Nikola Jablanov
Press Kofer 11 – 15.08.2007.

SICILIJA

DVA LICA LEPOG OSTRVA

Tirkizno more, očaravajuća priroda, velelepni gradovi, živopisna sela... sve su to lepote koje ćete sresti na Siciliji. Ono što svakoga takođe intrigira jeste mafija. Jedino je ona neupadljiva

Iz Večnog grada letimo avionom do Katanije i sa aerodroma nastavljamo autobusom još nepun sat do atraktivnog letovališta Đardini Naksos, u jednoj od najlepših uvala na Siciliji, mediteranskom ostrvu koje se oslanja na špic italijanske „čizme”.

Mapa i lokacija Sicilije

Tirkizno more, plantaže u priobalju, očaravajuća priroda, velelepni gradovi, živopisna sela i bogata kulturna baština... Na raskrsnici pomorskih puteva, tokom tri milenijuma Siciliju su zaposedali mnogi, stari Grci, Rimljani, Francuzi, Španci... ostavljajući svoje tragove.

Palermo

Od antičkih hramova i amfiteatara, srednjovekovnih katedrala i palata, velelepnih modernih vila, do slikarskih i književnih remek-dela. Ljubitelji istorije i umetnosti sve to i danas mogu sresti u Palermu, glavnom gradu punom kontrasta, Sirakuzi, Kataniji, Taormini... Taj duh istorije i tradicije oseća se i u ovom turističkom mestu Đardini Naksosu, malom ribarskom selu koje je odavno preraslo te okvire i postalo sastajalište turista iz celog sveta, a naročito Evrope.

Sirakuza

Sicilijom dominira i jedini živi vulkan u Evropi, Etna, sa 3.340 metara nadmorske visine i nekoliko stotina kratera. A tu je, naravno, i mafija. Jedinstvena prilika da se pogledamo oči u oči.

Nigde ni vrapca

Ako krenete u istraživanje, videćete da Sicilija ima dva lica. Jedno je ono pored mora, gde se odvija moderni život i gde je priliv ljudi ogroman tokom cele godine. Kad zađete u unutrašnjost, prvo što će vas iznenaditi jeste konfiguracija terena. Znajući da je središte ostrva žitnica, većina očekuje da vidi nepreglednu ravnicu, poput Vojvodine. Ali, ne. Svuda okolo su brda, i to ne baš pitoma. Ipak, iskorišćen je svaki pedalj zemlje.

Vulkan Etna

Ako, posetite neki od tih ušuškanih gradića, mislićete da ste ušli u Felinijev film i vratili se barem stotinak godina unazad. Sva mesta, mala, srednja, velika, formirana su po istom principu. Obiđosmo Siciliju i uzduž, i popreko, a kao što u prirodnim rezervatima ptica (koje su, uzgred budi rečeno, baš oni za to proglasili da bi imali svoje oaze mira van domašaja vlasti) nikada, osim vrapca, niko nije sreo nijednu retku pticu, tako ni mi ne videsmo pravog mafijaša. Bar ne onakvog kako ga zamišljamo. Sve je ostalo samo na priči koju nam je priuštio naš vodič. A ona zvuči ovako.

Ljupka reč „mama” na Siciliji je naziv za mafiju. Tako su nekada Sicilijanci doživljavali ovu sociološku pojavu. Ona je zaista i začeta sa ciljem da „pruži zaštitu slabijima i onima koji nisu ravnopravni sa drugima”. Gde, kako i kada se izokrenula ta plemenita ideja, objašnjava vreme.

Ta varijanta zaštite propagirana je u dalekoj prošlosti, kada se na ostrvu živelo isključivo od poljoprivrede. Zemlja je tada bila podeljena između crkve i raznih plemića koji su je iznajmljivali Sicilijancima. Kako su sa nastankom gradova plemići sve više zapostavljali svoja imanja, javila se potreba da neko nadgleda te posede. Za gabelote, kako su se zvali ti predradnici, birali su poštene ljude od autoriteta među bezemljašima.

Ali, iz generacije u generaciju, izrodili su se u nešto sasvim suprotno. Svi, do poslednjeg, postali su začetnici onoga što mi zovemo mafija! Počeli su da potkradaju plemiće i kada su krajem XIX i početkom XX veka ovi rešili da prodaju svoja imanja, kupiće ih, niko drugi, nego gabeloti. Bože moj, promenila se vlasnička struktura. Tu bi priči mogao da bude kraj da se ne radi o Siciliji.

Obećana zemlja

O sicilijanskoj mafiji se zna mnogo toga. Svi se slažu u jednom, da se radi o jednoj izuzetnoj inteligentnoj organizaciji čiji pripadnici su u određenim trenucima znali da povuku prave poteze. Ta genijalnost došla je do izražaja naročito u vreme kada je priroda poslala gladne godine na Siciliju. Tada počinje istraživanje drugih zona u kojima bi mogao da se započne neki posao.

Obećana zemlja bila je Amerika! Tamo su organizovali sve: smeštaj, poslove i ljude koje će tamo da zaposle. Radnu snagu odveli su sa Sicilije. Za samo dvadeset pet godina sicilijanska mafija je iselila 1.600 000 radno sposobnog stanovništva. To je bila prava demografska katastrofa koja je zadesila ostrvo.

Vreme prohibicije ogrejalo je mafiju kao sunce posle kiše. Okrenuli su se proizvodnji i točenju raznih žestokih pića, kombinujući te poslove pod velom tajne sa kockanjem, kartanjem, švercom oružja, prostitucijom... Na taj način došli su do neverovatne količine para.

Od tada na ostrvu vlada mir, a novac koji pristiže usmeravan je pravilno, i to u svim sferama. Zato danas kažu da možete sve mafijaške glavešine da strpate u zatvor, ali mafiju ne možete da iskorenite. Mafija je nešto što je u mentalnom sklopu Sicilijanaca, njihov način razmišljanja da ima neka osoba kojoj ćete se vi obratiti za zaštitu i koja će da vam pomogne.

Današnji izgled sicilijanske mafije potpuno je drugačiji u odnosu na predstavu koju imamo iz filmova.

Trajekti

To više nisu oni opasni tipovi sa kopolom tradicionalne crne boje na glavi, koji nose pušku sa skraćenom cevi i svi se klanjaju donu. Oni su neupadljivi isto koliko i nedodirljivi. Devedeset osam odsto poslova koje obavljaju podvedeno je u legalne sfere, a drže velike hotelske komplekse, sve trajekte koji voze između Sicilije i kopna (zato je veliko pitanje da li će most koji je davno obećan Siciliji ikada biti sagrađen), velike infrastrukturne radove...

Dana Stanković
Politika MAGAZIN 628 – 11.10.2009.

SICILIJA

DUŠA ITALIJE

Čuvena italijanska gostoljubivost, začinjena veselom atmosferom romantičnih restorana, dobre muzike, vina i neizbežnih kulinarskih specijaliteta, glavni je razlog što se Sicilija i dalje smatra glavnom turističkom destinacijom južne Italije

Sicilija je čuveno ostrvo sunca, gde more, blaga klima i istorijske znamenitosti privlače sve one koji uživaju da odmor provedu u tipičnom mediteranskom ambijentu. Raznolikost Sicilije najviše se ogleda u arhitekturi. Otkrićete grčke hramove i amfiteatre, rimska utvrđenja, jedinstvene crkve i palate i srednjevekovne zamkove. Možete uživati u šetnjama, mnogobrojnim prodavnicama čuvenih italijanskih dizajnera ili u šarenim i bučnim pijacama.

Mapa i lokacija ostrva Sicilija

Najviši vulkan u Evropi

Pogled na vulkan Etna

Sicilija oduvek privlači turiste zbog svog položaja, prirodnih bogatstava, povoljnog podneblja sa toplim prolećima i blagim zimama. Pored uzgajanja agruma, povrća, badema i lešnika, na Siciliji postoji tradicija proizvodnje čokolade.

Najviši vulkan u Evropi, vulkan Etna uzdiže se na visini od 3.000 metara nadmorske visine, a brojni turisti se penju na vrh da bi uživali u pogledu koji seže po celom ostrvu.

Taormina

Jedno od najpoznatijih letovališta Taormina nalazi se usred prelepe vulkanske pokrajine. Turistima je poznato po obali, brojnim antičkim spomenicima, ali i po restoranima u kojima možete probati razne domaće kulinarske specijalitete o kojima se toliko priča: razne vrste voća i povrća, riba, plodovi mora, testenine na sve moguće načine i naravno, poznata dobra italijanska vina. Najpoznatija lokalna vina su Corvo di Salapurta, Marsala, Moscato di Pantelleria, Malvasia delle Lipari, Eloro Nero d'Avola, Cerasuolo di Vittoria.

Letojani, promenada

Samo sedam kilometara od Taormine nalazi se Letojani, nekad poznato ribarsko mesto, sada letovalište. Brojni turisti ga posećuju zbog predivnih dugih peščanih plaža, a specifično je po tri kilometra dugoj promenadi punoj restorana i barova…

Palermo

Palermo, panorama grada

Palermo, glavni grad Sicilije, odlikuje se svojom arhitekturom, gradskom bukom i velikom gužvom u saobraćaju. U Palermu ima toliko automobila da se stiče utisak da bi gužve bilo i kada se oni ne bi kretali. Kvalitet vazduha koji udišu stanovnici Palerma je na takvom nivou da je 2000. godine prilikom merenja zagađenosti u Via Roma, jednoj od glavnih ulica grada, izmeren najveći nivo zagađenosti od svih italijanskih gradova.

Najznačajnije istorijske i umetničke vrenosti nalaze se duž ulice Vitorio Emanuele. On je bio državnik, rođen u Palermu, gde se i školovao, a 1917. godine je izabran za premijera italijanske vlade. Posle rata od 1944. do 1946. godine postaje predsednik Skupštine, a za vreme svog rada podario je italijanskom narodu preko 100 pravnih zakona. Gotovo sve glavne ulice u gradovima na Siciliji nose njegovo ime.

Kada ulazite u grad sa južne strane i idete glavnom ulicom, morate proći kroz Novu kapiju (Porta Nuova), veliku kapiju na ulazu u grad.

Palermo, Nova kapija

Današnji izgled datira iz 1583. godine, a sagrađena je u čast dolaska u Palermo Karla V Habzburga, tadašnjeg kralja Sicilije, posle pobede u Tunisu nad Turcima 1535. godine.

Normanska palata, poznata još kao Kraljevska palata, podignuta je na mestu stare građevine iz IX veka u vreme vladavine Arapa i čini jednu celinu sa Novom kapijom.

Palermo, Normanska palata

Sledeći arhitektonski spomenik pred kojim ćete sigurno ostati bez daha, nalazi se samo dve stotine metara od Normanske palate. Katedrala (Duomo) je izgrađena u XII veku, na temeljima stare katedrale, koju podigao sv. Gregor Veliki. Tokom vekova katedrala je pretrpela više izmena.

Palermo, katedrala

U XIV veku dograđena su četiri zvonika, tokom XV i XVI veka dodat je južni i severni trem. U XVIII i krajem XIX veka unutrašnjost katedrale je značajnije izmenjena zahvaljujući arhitekti Ferdinandu Fugi, koji jo daje neoklasičan izgled. On menja i spoljnu konstrukciju, dodajući još jedno bočno krilo i veličanstvenu kupolu.

Okružena ogradom sa skulpturama u baroknom stilu, katedrala ima istorijski znača, jer svedoči o najbitnijim događajima istorije grada, pa i celog ostrva. Govori o smenama vladara, njihovim rođenjima, krunisanju i smrti.

Teatro Massimo (najveći teatar) najznačajnija je operska kuća u Palermu, građena 22 godine. Izgradnja je započeta 1875, a završena 1897. godine.

Palermo, Teatro Massimo

Važi za jedno od najvećih pozorišta u Evropi i zauzima površinu od 7.730 kvadratnih metara. Dekorisali su ga poznati italijanski umetnici tog vremena. Na zavesi je oslikana počasna parada povodom krunisanja normanskog kralja Rodžera. kapacitet pozorišta je 3.200 mesta.

Osim prelepe arhitekture i značajnih građevina, mnogobrojnih muzeja i galerija, obavezno posetite botaničku baštu i park Julija, koji je njen sastavni deo. Ovde ćete imati priliku da se malo odmorite i uživate u prekrasnom i neobičnom velikom rastinju, lepim fontanama i neizbežnim skulpturama.

Raj za gurmane

Ako ste ogladneli od šetnje, Palermo je grad sa odličnim restoranima, koji će vam ponuditi najbolje italijanske specijalitete. Italijani su veliki gurmani, iznenađujuće je koliko mogu da pojedu, zato se dobro pripremite.

Pice i razne vrste pasta se služe kao obavezno predjelo uz neizbežni parmezan. Pravilo da je dobar restoran i skup restoran ovde ne važi. Treba znati da su kod njih u restoranima uobičajene napojnice u visini od 10 odsto od iznosa računa.

Milica Prelević
Stil magazin 73 – 19.05.2008.