13 септембар 2011

SICILIJA

TIRENSKI BISERI

Jednom nogom u Evropi, drugom u Africi, Sicilija je rastrzana između prefinjenosti Starog kontinenta i divljine afričkog severa. Zemlja Arhimeda, Herodota i Belinija predstavlja najveće ostrvo na Mediteranu

Obojena zelenilom kaktusa i raskošnih palmi, prosuta crvenim vulkanskim peskom i okružena kristalnim plavetnilom Sredozemnog mora, Sicilija je ostrvo sa najvišim prosekom temperature i kriminala u Evropi. Po savetu iskusnog vodiča, čvrsto sam stupila na nesigurno sicilijansko tle, još čvršće držeći torbu u rukama.

Mapa dela Sicilije

Početna odrednica putovanja bila su Eolska ostrva ili, kako ih Italijani nazivaju, biseri razbacani u Tirenskom moru. Zauzela sam udobno mesto na palubi, ispod suncobrana, sa pogledom na beskrajni horizont. Sunce je umereno pržilo, ali je zato vetar duvao bez prestanka. Eolska ostrva su dobila ime po Eolu, bogu vetra. E, pa onda je sve jasno. Već opomenuta na ovu meteorološku pojavu, vezala sam maramu oko glave.

Prva stanica bili su mondenski Lipari, utočište za slavne i mali raj za prosečne. To ostrvce ostavlja za sobom osećaj neke slatkoće i krhkosti. Na njemu je sve minijaturno i intimno, počevši od uskih uličica, zbijenih lokala, malih kuća i mini-baštica. Potreba za širinom nadoknađuje se pogledom na beskrajni Mediteran.

Postoji više načina za upoznavanje ostrva. Odmah posle iskrcavanja sa broda, putnike preplavi gomila "najpovoljnijih" ponuda za razgledanje: iznajmljivanje skutera za vožnju po suvom ili onih za "jahanje na talasima", obilazak brodićem ili vozićem… A kao jedna od najboljih opcija ostaje i prijatna šetnja kroz mali lavirint kamenih zgrada, tunela i zavesa šarenih afričkih marama.

Lipari

Naredna na putu je bila Taormina, još jedan sicilijanski dragulj. Ona se prostire na nekoliko manjih ostrva, široku obalu sa ekskluzivnim kompleksima hotela i moderno uređenim plažama, sve do samog vrha strmog brega koji leži u blizini obale. Na dve stotine metara visine utisnut je stari gradić, koji je jedno od najvećih arheoloških nalazišta Sicilije. Do vrha se može stići kolima, autobusom koji ide na svakih pola sata ili čak peške – za one avanturističkog duha.

Taormina je najlepše mesto na ostrvu. Na njoj je šteta treptati, svaki pogled je vredan.

Taormina

Mirisi hipnotišu sva čula, zvukovi pokreću svaki deo tela i eksplozija šarenila na sve strane stvara potpuni utiska mesta iz bajke. Prvi sloj grada čine prodavnice koje vrve od raznobojnih suvenira, "gangsterskih" šešira ili tipičnih začina, a među njima su neizbežni "Armani" i "Versaće" modeli, koji se, i sami nakićeni do preteranosti, teško mogu razaznati. Naravno, ako se obrati pažnja na cenu, čarolija nestaje! Nerv za kupovinu tu treba smiriti i pustiti ga da proradi u nekom većem gradu, pred izlozima sa robom na sniženju. U Taormini pak slađe je pojesti čuveni sicilijanski sladoled na glavnom trgu i uživati u onome što nudi kulturna baština.

Pogled na Etnu

Ceo grad je pešačka zona, sa mnogo uskih ulica koje vode ili do trga ili do grčkog pozorišta. Teatro Greko potiče još iz helenističkog doba, ali su ga Rimljani preoblikovali i povećali. Sagrađen je na specifičnom mestu, sa kojeg se pruža fantastičan pogled na zadimljenu Etnu, koja je prvobitno služila kao prirodna scenografija. Nisam nameravala ni da kročim na Etnu, a kamoli da osvajam njenu visinu. Ipak, to je aktivan vulkan… Ali, obilaziti Siciliju, a zaobići Etnu? Etna je najviši, najaktivniji i najistraženiji vulkan u Evropi. Pa, kad je baš toliko istražen…

Etna

Najpre sam otvorila mali priručnik o vulkanima kako bih bolje upoznala neprijatelja – saznala sam da erupcije Etne nisu eksplozivne i opasne su samo za neoprezne i previše radoznale. Od 141. godine stare ere na ovom vulkanu je stradalo svega 48 ljudi. Kolike su šanse da baš ja budem 49? Penjanje počinje!

Sve mi se činilo pet puta gore i teže nego što je zaista bilo i, naravno, stalni teret u mojoj glavi – ovo je aktivan vulkan. Čas sam gledala u pravcu kratera, koji je mamio da se dosegne, čas se okretala za sobom, sa željom da se vratim dole. A onda, kad sam već prestala da se osvrćem i da gledam kuda idem, vrh je bio pod mojim nogama. Osećaj je bio više osvajački, kao čovek koji je koračio na Mesec, iako sam, zapravo, stigla samo do jedne od 250 manjih kupa.

Kriminal i kultura

Duomo u Kataniji (južnom Milanu)

U senci najaktivnijeg evropskog vulkana nalazi se Katanija, drugi po veličini siciljanski grad. Rušili su je zemljotresi, razarali vulkani, pustošili Rimljani, pljačkali Normani, ali je danas, upravo zahvaljujući vulkanu, ipak poznati turistički centar. Blizina vulkana je u mnogo čemu obeležila izgled i život grada. Skoro sve ulice popločane su gotovo potpuno crnim vulkanskim kamenom, u prodavnicama se mogu kupiti suveniri načinjeni od lave, a litice oko plaža obojene su crnim pepelom. Sa jedne strane fenomen Etne, a sa druge snaga kolosalnog baroka čine da grad odiše posebnim duhom. Ipak, u njemu sam se najviše osećala kao kod kuće. Verovatno zbog tempa života velikog grada, širokih ulica i visokih zgrada. Posle sam čula da Kataniju nazivaju i južnim Milanom.

Čim sam stigla, upozorili su me na fenomen kriminala, koji odlikuje ovaj grad koliko i neponovljiva lepota njegovih kulturnih zdanja. Čvrsto držeći torbu u rukama, obišla sam glavne turističke odrednice: Trg slonova, Rimski amfiteatar, zamak Ursino, muzej Vinćenca Belinija, crkvu svete Agate…

Katanija – zamak Ursino

U kasnijim popodnevnim časovima, prolazeći glavnom ulicom Etnea, našla sam se usred parade okićenih kamiona, iz kojih je treštala muzika, a hipnotisana gomila ljudi igrala je oko njih. Čisto da se ne zaboravi koliko je Italija vesela zemlja.
Dragana Barjaktarević
Stil magazin 3 – 15.01.2007.

Нема коментара:

Постави коментар