BEČ I SALCBURG

DISKRETNI ŠARM ARISTOKRATIJE

Nekadašnju prestonicu habzburške monarhije svake godine posete milioni turista iz celog sveta. Negdašnje carstvo je obuhvatalo skoro trećinu evropskog kontinenta, ovde se sabiralo sve što je bilo vredno i značajno, pa nije čudno što danas treba puno vremena da se sve to obiđe i vidi

Kada smo starim turističkim tramvajem prošle godine obilazili staro jezgro Beča, zapitali smo vodiča da li zna gde se nalazi kuća u kojoj je živeo i radio Vuk Karadžić.

Mapa dela Austrije sa Salcburgom, Melkom i Bečom

Čovek se na trenutak zbunio, prebledeo i skoro panično počeo da objašnjava da ništa o tome ne zna i da ne može ni da pretpostavi gde se Karadžić sada nalazi. Iako smo ovu anegdotu rado prepričavali, priznajemo da nam je bilo krivo što se ovde tako malo zna o našem prosvetitelju, koji je u Beču proveo veći deo života i u njemu umro. Sa druge strane, kada bi se samo popisala imena značajnih ljudi koji su u glavnom gradu Alpske republike živeli, radili ili povremeno dolazili, verujemo da bi se sačinila knjiga opširnija od telefonskog imenika.

Habzburška monarhija je vekovima bila jedna od najmoćnijih evropskih carevina. Obuhvatala je skoro trećinu kontinenta i sve što je bilo značajno i vredno, po pravilu je završavalo u gradu na Dunavu. Zato i nije čudno što Beč, ali i cela Austrija, danas predstavljaju jednu od najpopularnijih destinacija u Evropi, koju svake godine posete milioni turista. Zahvaljujući ljubaznosti osoblja turističke agencije Šumadija turist iz Beograda, nedavno smo ponovo posetili državu ispod Alpa, i evo šta smo tom prilikom zabeležili.

Raskošna arhitektura

Salcburg, panorama grada

Prva stanica našeg putovanja je bio Salcburg. Grad na severu Republike se i danas smatra muzičkim centrom "stare Evrope" i mesto gde se, uz savremena dostignuća i modernu arhitekturu, zadržala i patina davnih vremena. U centru svih ovogodišnjih kulturnih i turističkih dešavanja je, naravno, Vofgang Amadeus Mocart. Četvrt milenijuma od rođenja proslavljenog kompozitora se obeležava širom Evrope, posebno, a gde bi drugde, u mestu gde je rođen. Tu je kuća u kojoj se rodio i živeo punih 17 godina, njegov muzej i sve drugo što zanima ljubitelje njegove muzike.

Salcburg, dvorac Mirabel

Međutim, u Salcburgu se i može štošta drugo videti. Čak i ako ste samo u prolazu, primetićete raskošnu baroknu arhitekturu, koja je ovde, kao možda nigde u Evropi, sačuvala svu raskoš i autentičnost. Obavezno treba posetiti i dvorac Mirabel, gde se i danas, u mnoštvu figura patuljaka i mitoloških bića, posebno izdvaja figura Pegaza, koja datira iz davne 1664. godine.

Salcburg, manastir svetog Petra

Simbolizuje vodu, vatru, zemlju i vazduh – četiri osnovna elementa života, a harmoniju ljudskog bića i prirode čuva i mala fontana iz davnih vremena. U blizini dvorca, ako imate vremena i volje, treba obići i jedan od najstarijih manastira u Evropi. Potiče iz XII veka, posvećen je svetom Petru, a u njemu i danas žive brojni kaluđeri.

Melk, manastir Melk

Ljubitelji baroka će svakako obići i manastir Melk, podignut u istoimenom gradu, na oko 240 kilometra od Salcburga. To nam je bila usputna stanica na putu ka Beču, ali i mesto odakle, možda, nosimo i najimpresivnije utiske. U manastirskom kompleksu dominira crkva, delo arhitekte Jakoba Prandauera, podignuta na grebenu iznad samog Dunava. Pažnju brojnih hodočasnika privlači i biblioteka čijih 12 odaja čuva više od 120.000 knjiga nastalih u periodu od XVI do XVIII veka. Tavanicu krasi velika freska koja predstavlja suštinu vere, a okružuju je četiri anđela koja simbolišu četiri osnovne ljudske vrline – mudrost, pravičnost, hrabrost i umerenost. Simbolike ovde ima na pretek. Četiri drvene skulpture predstavljaju četiri nauke (teologiju, filozofiju, medicinu i pravo), a Melk je i središte likovne umetnosti koje godinama okuplja slikare iz celog sveta.

Zvezde na pločniku

Proći Austriju a ne svratiti u Beč – isto je kao da niste ni dolazili. za jedan od najlepših evropskih gradova, koji je vekovima bio središte političkih, vojnih i kulturnih zbivanja, najlakše je reći da je ogromni muzej na otvorenom. Skoro da nema kvadratnog metra gde se tokom duge istorije nije dogodilo nešto važno. Urezana imena Štrausa, Betovena, Mocarta i drugih rodonačelnika klasične muzike i danas čuvaju zvezde na pločniku glavne ulice. Ring štrase je avenija gde počinje i gde se završava svaka poseta austrijskoj prestonici. Ako zanemarite čokoladne kuglice koje vas prosto mame iz svakog izloga, treba obratiti pažnju na gradsku kuću. Rathaus je svoj konačni oblik dobio 1883. godine, a smestio se nasuprot pozorišta Burgteatar, koji je, kako kažu, bilo omiljeno mesto carice Marije Terezije. Samo nekoliko metara dalje je i austrijski Parlament, građen u stilu neogrčkog klasicizma, a naše turiste će posebno zanimati podatak da je unutrašnju dekoraciju sale Gornjeg doma radio naš proslavljeni slikar Uroš Predić.

Beč, gradska kuća

Prolazeći gradskim centrom ubrzo ćete stići i do gradske Opere, završene iste godine kada i Narodno pozorište u Beogradu (1869.), a tu je i jedna od najlepših gradskih građevina – Hofburg, nekadašnja carska palata a sada sedište austrijskog predsednika. Koliko god da ste "tanki" sa vremenom, ovde se jednostavno mora svratiti.

Beč, austrijski Parlament

Kompleks Hofburga obuhvata nacionalnu biblioteku, carsku riznicu, etnografski muzej, a neponovljiv doživljaj je, svakako, nedeljna misa u srednjevekovnoj kapeli, gde se mogu čuti anđeoski glasovi hora Bečkih dečaka.

Beč, palata Hofburg

Da bi se sve ovo videlo, doživelo i opisalo, potrebno je zaista puno vremena.

Beč, katedrala posvećena svetom Stefanu

Ali kako zaobići katedralu u najužem jezgru grada, posvećenu svetom Stefanu, koju krasi najveće zvono u Austriji. Ili, na primer, dvorac Belvedere, remek delo Lukasa fon Hildebranta sa početka XVII veka, koji se i danas smatra jednim od najboljih baroknih arhitekata.

Beč, dvorac Šenbrun

Treba li spomenuti Muzej Albertinu gde upravo ovih dana počinje izložba Pabla Pikasa, koja će trajati sve do Božića naredne godine.

Beč, Muzej Albertina

Sve ovo, naravno, valja obići pešice, ali ako "padnete s nogu" Bečlije su se potrudile da organizuju više nego efikasan prevoz. Osim fijakera i već pomenutog turističkog tramvaja, koji svojom starošću podseća na našu Romantiku, meštanima i brojnim turistima su na raspolaganju udobni i čisti gradski autobusi, savremeni tramvaju i metro. Grad je isprepleten mrežom "brzih pruga", a na voz se najduže čeka oko tri minuta. U svakom vozilu su istaknuti crteži i mape grada, pa se i bez vodiča možete lako snaći. Karte se kupuju na automatima, pojedinačna vožnja staje evro i po, cena dnevne karte je 5 evra, a trodnevna, koja istovremeno služi i kao ulaznica za brojne muzeje, staje 16,90 evra. Treba znati da prevoz radi samo do ponoći, a ako želite da se kroz centar grada provozate fijakerom koje vuku lipicaneri, platićete 40 evra po osobi.

Sanja Drča
HORIZONT 09/06

BEČ

BEČ ZA 72 SATA

Nikada niste bili u Beču? Onda je krajnje vreme jer ima mnogo toga da se vidi. Naši saveti za 72 sata u gradu vode vas na najlepša mesta u Starom gradu, u Šenbrun, Prater, na Dunavsku plažu...

Bez okolišanja, obzirom da na raspolaganju imamo samo 72 sata (3 dana) do sledeće destinacije, odmah krećemo u razgledanje najlepših mesta ovog grada na lepom plavom Dunavu…

Mapa Beča

1. dan

09.00 – Nakon dobrog bečkog doručka počnite dan obilaskom Hofburga i razgledajte privatne odaje cara Franca Jozefa Prvog (vladao 1848–1916) i njegove supruge, lepe carice Elizabet, zvane Sisi. Carski escajg može se videti u Srebrnoj komori, a nikako se ne sme izostaviti Riznica blaga sa jedinstvenim krunskim draguljima.

Graben

10.45 – Za predstave Španske jahačke škole trebalo bi unapred da se rezervišu karte, odmah pored može se posetiti Muzej lipicanera.

Spomenik princu Eugenu (Heldenplac)

11.30 – U pauzi svratite u pekaru Hofcukerbekeraj, ali požurite jer u 12 sati na Hoen Marktu otkucava sat Ankerur – to je predstava za sebe. Posle toga idite na Judenplac, gde je moguć pogled na Muzej Judenplac i na spomenik u znak sećanja na progone Jevreja. Ili istražujte zapetljane uzane ulice u kojima se čini kao da je vreme stalo.

14.00 – Nastavljamo sa najstarijom bečkom crkvom St. Rupreht (iz VIII v.) odakle imate dobar pogled na Dunavski kanal i kej Franca Jozefa. Sada ćete stići do središta Beča – katedrale Sv. Stefana koja je zaštitni znak grada star 850 godina. Ko uspe da savlada 343 stepenika, popeće se na južni toranj – imate panoramu koja se isplati.

Fijakeri

15.30 – Vreme je za šoping: kako Graben sa baroknim spomenikom kugi, tako i čuvena ulica Kernter Štrase okruženi su lepim prodavnicama i kafićima. Prošetajte pešačkom zonom do Secesije stare 100 godina, paradnog primera bečke arhitekture Jugendstila i – ne žurite sa Betovenovim frizom Gustava Klimta.

Telefoniranje

17.00 – Na Karlsplacu su paviljoni gradske železnice koje je izgradio Oto Vagner – jedan služi kao kafić, drugi je ogranak Bečkog muzeja. Našmarkt je bazarski spektakl za nos, uho i oko – tu se primeti da u Beču počinje Balkan (ili čak Orijent?).

18.30 – Pre nego se bacite u noćni život trebalo bi da napravite pauzu u hotelu.

19.30 – "Prabečki“ večernji užitak su Hojrige, jednostavni lokali vina u prirodi; što su skromniji i udaljeniji, to su lepši. Potražite ih zato ne samo u Grincingu, nego i u Ziveringu, Peclajnsdorfu ili s druge strane Dunava u Štamersdorfu.

22.30 – Prošetajte malo kroz Stari grad i završite veče u jednom "in“-lokalu, kao na primer u Bermudskom trouglu, gde su nanizani lokali.

Šenbrun

2. dan

09.00 – Vozite se metroom (linija U4) do Dvorca Šenbrun i popnite se do kafea Glorijete gde vas očekuje fantastičan pogled na dvorac i grad ili svratite do zoološkog vrta. U samom dvorcu neka vas kroz raskošne prostorije vodi "audio-gajd“ da dobijete predstavu o tome gde su stanovali i radili Habzburzi.

12.00 – Natrag u centar gde najpre šetate preko Karlsplaca sa crkvom Karlskirhe i paviljona Ota Vagnera.

13.00 – Ako ste ogladneli, idite u prijatni "bajzl“ – krčmu.

14.00 – Počinje obilazak u Državnoj operi – svečane stepenice, mermerna sala i crveno-zlatna sala za publiku. Iza opere idite u Hotel Zaher koji je poznat po torti i razgledajte Spomenik protiv rata i fašizma na trgu ispred Albertine.

15.00 – Sasvim u blizini počivaju mošti Habzburgovaca u hladom podrumu Kapucinergruft. Posle ovoga uživajte u grandioznoj panorami sa Gornjeg Belvederea u kojem su, između ostalog, izložena dela Klimta, Šilea i Kokoške.

Nakon ovoliko umetnosti i istorije na redu je zabava. Od Južne železničke stanice stižete do čuvenog Vurstelpratera. Vozite se čuvenom Panoramom, probajte specijalitete u restoranu Švajcerhaus.

Prater

19.30 – Sada isprobajte kulturni život jer Beč je, na kraju krajeva, centar pozorišta i muzike. Pored renomiranih bina, lokacija gde se održavaju mjuzikli i koncerti, postoji i alternativna scena sa brojnim binama malih umetnika i lokalima sa muzikom uživo poput Jazzland, Birdland ili Porgy & Bes.

22.30 – Do kasno u noć vlada živahna atmosfera u pešackoj zoni oko Štefansplaca, a u bočnim uličicama uvek ima prijatnih kafića i dobre zabave.

3. dan
09.00 – Prošetajte posle doručka kroz park Burggarten i preko Heldenplaca u romantični vrt Folksgarten. Prekoputa Folksgartena nalazi se Parlament.

10.00 – Prekoputa bečke Gradske skupštine nalazi se pozorište Burgteater, a najpopularniju bečku varijantu kafe "melanž“ popite u Kafeu Lantman, sastajalištu ljudi iz sveta pozorišta i politike.

Hundertvaserhaus

10.30 – U ostatku dana možete razgledati još mnogo toga. Ko voli čudnovatu arhitekturu, može da razgleda kuću Hundertvaserhaus, jedan "malo drugačiji“ stambeni kompleks, a u obližnjem muzeju KunstHausVin ima još takve razigrane gradnje.

Mostovi

Na kreativan i nekonvencionalan način Kuća muzike predstavlja muzičke vrhunce i vizije, istorijske i zabavne sadržaje.

Muzejska četvrt

Ljubitelji klasične i savremene umetnosti očekuju brojni muzeji, izložbeni prostori i galerije – poput Muzeja istorije umetnosti sa svojom velikom "zbirkom starih majstora.“

Spektakularna kulturna površina i jedna od 10 najvećih svetskih muzejskih četvrti je Bečka muzejska četvrt, kulturna četvrt od nekadašnjih dvorskih konjušarnica i impozantnih novogradnji. U ovoj četvrti se nalaze i Muzej Leopold, bečki Muzej savremene umetnosti fondacija Ludvig, Kunsthale, festivalske hale E i G kao i bečki Arhitektonski centar, Dečiji muzej Zoom i Bečka Džungla – pozorište za decu i prostor za eksperimentisanje kulturnih inicijativa.

"Muzej“ posebne vrste je Centralno groblje sa počasnim grobovima mnogih poznatih političara u umetnika i crkvom u jugendstilu.

U šoping kroz sa ljubavlju restauirane ulice osim Starog grada pozivaju i 7. i 8. opština.

–
B92 (Compress / Kontakt biro grada Beča) – 17.11.2006.

BEČ

CARSKE MUVE U HRAMU UMETNOSTI

Prestonica Austrije je spoj različitih kultura, umetnosti pa i naroda. U njoj i ono što je poznato ima neke drugačije dimenzije i poseban šmek pa čak i tako prozaične stvari kao što je jelo kod nas poznato kao carske mrve

U Beču me je očarao i običaj, doduše pozajmljen od suseda Nemaca, da se u svakom becirku, kvartu, u parku nađe prostor za one koji bi da vikend provedu okruženi zelenilom, u miru i tišini. Zahvaljujući tome postoje manja ili veća vikend naselja bukvalno u centru grada, sa malim placevima, površine do četiri ara. Uz, uglavnom, skromne kućice, na njima je i uredno pokošena trava, poneka leja cveća, ali ima i povrća (paradajza, paprika, krastavaca, blitve) i pogdegde minijaturno stablo voća. Patuljci, labudovi, lavovi i kojekakva mitološka bića se podrazumevaju. Sve to prosečeno je uskim uličicama i obezbeđeno zaključanim kapijama koje sprečavaju radoznalce da nepozvani krstare naseljem i zabadaju nos u tuđa dvorišta.

Mapa Beča

Ni Prater nije ono što je bio

Ovih vikend naselja najviše ima oko Pratera, čuvenog zabavnog parka sa još čuvenijim panoramskim točkom visokim 64,75 metra sa kojeg se pruža veličanstven pogled na grad. Nekad je ovde bilo carsko lovište, a onda je car Josif Drugi odlučio da od njega napravi mesto za odmor i razonodu. Nikli su kafei, krčme, preteče današnjih kioska sa brzom hranom za one željne uživanja, ali plitkih džepova. Možda carska glava nije imala u vidu da stvara odmorište baš za običan svet ali je, upravo zahvaljujući njemu, nekadašnje lovište postalo Narodni park.

Panoramski točak u Prateru

Vek i nešto kasnije, u Parku je, po projektu engleskog inženjera Voltera Baseta, sagrađen panoramski točak, do tada neviđena atrakcija. Točak, koji je u međuvremenu postao simbol grada, besprekorno je funkcionisao sve do poslednjih dana Drugog svetskog rata kada su mu uništene sve kabine i mehanizam koji ga je pokretao. Samo godinu dana kasnije, sa njega je ponovo pucao pogled na grad.

Scena iz parka Prater

Ovaj ponos Bečlija ostavio me je prilično ravnodušnom, možda i zbog ambijenta u kojem se danas nalazi. Pored ove, nekad, svetske atrakcije danas se nalaze razne kuće strave i užasa, autodromi, metalne skalamerije i gusenice koje po njima gamižu i prevrću se uz ciku i vrisku i dece i odraslih, kioske brze hrane. Tu su i gomile razbacanih kesa, konzervi, hrane, plastičnih boca. Očigledno, ni Prater više nije što je bio, već nimalo privlačno mesto za jeftinu zabavu hiljada uglavnom stranih turista.

Privilegija jermenskog trgovca

Nedaleko od Pratera nalazi se i groblje koje je, po rečima Borka Ivankovića, nezaobilazno kada su u pitanju naše đačke ekskurzije, jer su na njemu poslednje utočište našli mnogi naši ljudi među kojima i Vuk Karadžić. Želela sam da vidim i bar neku od kuća u kojoj je stanovao, što i nije bilo tako jednostavno, budući da je promenio tridesetak adresa. Poslednja, obeležena spomen-pločom, nalazi se u neposrednoj blizini naše crkve i ambasade. Danas je ovo prilično miran kraj koji od centra deli jedva nekoliko tramvajskih stanica.

Spomen-ploča na kući Vuka Karadžića u Beču

U samom centru je i zgrada u kojoj je živeo Dositej Obradović, takođe obeležena spomen-pločom, neobična po tome što je vrlo uska. Teško je zamisliti život u tako skučenom prostoru kad su svuda unaokolo zdanja koja impresioniraju i veličinom i izgledom.

Zanimalo me je i da vidim gde su živeli i drugi znameniti Srbi, recimo Branko Radičević, ali vremena za to nije bilo. Za to bi mi bio potreban čitav godišnji odmor, tešio me je moj domaćin, koji je, kako se ispostavilo, živa enciklopedija. Pored ostalog, znao je da je rodonačelnik bečkih kafea bio jermenski trgovac Johanes Diodatus kome je car Leopold Prvi 1685. godine dao privilegiju da prodaje i kuva kafu. Prvi bečki kafe nalazio se u prvom becirku, ali te zgrade više nema. Umesto nje stoji samo tabla koja radoznalca obaveštava šta se tu nalazilo.

Beč je još u mnogo čemu bio prvi. U njemu je 1736. godine izdat prvi kuvar, a 1752. postao jeprvi grad u svetu koji je dobio zoološki vrt, 1802. ovde je izveden prvi let balonom, 1824. se na njegovim ulicama pojavio prvi omnibus sa konjskom zapregom.. U nesumnjivu zanimljivost spada i podatak da 1900. godine jednoj trećini njegovih stanovnika maternji jezik nije bio nemački, a ako se zna da je 1910. u njemu živelo preko dva miliona ljudi, ta brojka nije nimalo zanemarljiva.

Poželjna integracija

Danas u prestonici Austrije živi oko 1.650.000 stanovnika od kojih oko deset odsto čine naši ljudi. Većina, po rečima Borka Ivankovića, dolazi sa idejom da zaradi za kola, stan, nameštaj, kuću i da se jednog dana vrati u Srbiju. Mnogi su ostavljali decu kod baba i deda, a onda ih ipak dovodili u Beč. Prva prepreka o koju su se, i deca i odrasli, spoticali bio je jezik, što je, naravno, prouzrokovalo brojne probleme. Jedan od načina da se oni prevaziđu bili su kursevi jezika. Oni se danas organizuju već u vrtiću kojim je obuhvaćeno 92 odsto mališana. Ovakav način zbrinjavanja dece naišao je na dobar prijem i kod naših ljudi budući da grad daje subvencije, pa izdvajanja za vrtić nisu velika ili ih uopšte nema ako se proceni da su roditelji slabijeg imovnog stanja. I dok naša deca uče jezik kroz igru i tako započinju svoju integraciju u austrijsko društvo, za mame, bake i deke takođe se organizuju kursevi jezika. Za kurs koji obuhvata 300 časova treba izdvojiti samo 90 evra.

Deca u obdaništu

Razume se da deca koja su jezik savladala u vrtiću sa lakoćom prate nastavu u školi. Posle devet godina odlučuju da li će školovanje nastaviti u školama sa jednostavnijim programima ili u gimnazijama koja predstavljaju pripremu za fakultet. Visokoškolske studije su gotovo besplatne, s obzirom da se plaća 360 evra po semestru što u ovom gradu sa standardom daleko iznad našeg i ne predstavlja naročit izdatak. Ali, ni njega nema ukoliko se studenti bave nekim socijalnim radom, te zato ne iznenađuje činjenica što ambicije naših ljudi i njihove dece u Beču sve više rastu. I što sve više njih odlučuje da u zauvek ostane ovde. Doduše, sa uvek spremnim koferom. Ako ništa drugo, ono bar da leto provedu u zavičaju.

Restoran Esterajher im MAK

Što se pak mene tiče, ja bih takođe da uvek imam spreman kofer. Da kad god poželim mogu da prošetam duž Kertner štrase i odem, recimo, na ručak u Esterajher im MAK (u prevodu Austrijanac u Muzeju primenjene umetnosti) restoran pod krovom Muzeja primenjene umetnosti za koji kažu da je najotmeniji u gradu, i u kome su carske mrve, i kod nas znane, ili „mocart knedle”, nešto što vam razgali srce i pri samoj pomisli na Beč.

Olga Vukadinović
Politika MAGAZIN 561 – 29.06.2008.

BEČ

KAPIJA ISTOKA

Kažu da je čuveni austrijski državnik i političar, kancelar punih 27 godina, Klemens Meternih govorio da od njegove palate počinje istok. Bilo to tačno ili ne, tek Beč (ovo ime smo pozajmili od Mađara, na nemačkom je Vin), predstavlja i granicu između severnog i južnog dela Starog kontinenta

Mada odavno više ne u prvom susedstvu, kao što je to bio dok se SFRJ nije raspala, Beč je nekako ostao u komšiluku. Već i samo pominjanje njegovog imena ne zvuči ni mnogo tuđe ni tako daleko, kao kad je reč o drugim evropskim prestonicama koje su nam geografski čak i bliže. Ništa čudno ako samo i ovlaš zagrebemo po prošlosti jer odmah na površinu isplivaju čvrste istorijske veze, kako političke tako i kulturne, koje traju puna dva veka.

Mapa i lokacija Beča

Nekad omiljena destinacija srpskih kneževa i kraljeva, mesto školovanja i utočište onih koji su svojim radom zadužili srpski narod, prestonica Austrije se i danas doživljava nekako "naški". Ne samo zbog ekonomskih i (opet) političkih veza već i zato što je, posle Čikaga, ovo najveći "srpski" grad u dijaspori. Smatra se da u Beču živi između 100 i 150.000 Srba, što, otprilike, iznosi gotovo 10 odsto njegovih stanovnika. Zato se valjda i nisam, uprkos nepoznavanju nemačkog jezika, osećala nimalo strano dok sam boravila u ovom gradu, a tome su svakako doprineli gospođa Karin Krisper koja je u, ime agencije Compress Wien, odnosno grada Beča, bila moja domaćica, te profesor Borko Ivanković iz Magistratskog odeljenja za integraciju i diverzitet.

Panorama Beča

Pešice, najbolje

Odmah po odocnelom dolasku, a za više časovno zakašnjenje ovog puta nije (poslovično) bila kriva naša železnica, naoružana planom grada i petodnevnom kartom za gradski prevoz – koja je koštala 13,50 evra – krenula sam u čuveni Ring, srce Beča sa urbanističkim izgledom dobijenim još za vreme vladavine cara franje Josifa. Uostalom, njegova ideja je i bila da se središte prestonice, sa svim njenim palatama, pozorištima i dućanima, odvoji jednim bulevarom od onog što je u to doba nazivano periferijom. U međuvremenu, Ring je postao tek jedan od 23 becirka, ili, ako vam se tako više sviđa, kvartova glavnog grada Austrije. I kad se on obiđe – a na volju vam tramvaj, autobus, metro, iznajmljeni bicikl ili, možda najbolje, pešačenje – može se reći da ste praktično videli ono što je najlepše, najzanimljivije i najznačajnije u Beču.

Gradska većnica

Pored pomenutih palata, među kojima je i carska, tu je i Gradska većnica sa tornjem visokim 98 metara i ljudskom figurom na vrhu, okružena cvetnom alejom ispred pročelja i parkom u kojem se leti održavaju besplatni koncerti i filmske projekcije, ali i razni sajmovi i festivali koji neodoljivo podsećaju na slične manifestacije kod nas. Između načičkanih šatri i tezgi, drvenih i raznih improvizovanih pultova, stolova i stolica, tiska se masa sa neizbežnim sendvičem iz koga vire svakojake kobasica i viršle u jednoj i kriglom piva u drugoj ruci. I svi uglavnom ozarenih ili zajapurenih lica. Ko ne voli kobasice, može da se odluči i za neki specijalitet arapske, tajlandske i kakve sve ne (belo) svetske kuhinje. Sve u svemu, jedan ovakav, većini očigledno prijatan ugođaj, u dobroj atmosferi, ne košta više od 10 evra, čak ni toliko.

Parlament

Vrlo blizu većnice je Parlament, takođe jedno od monumentalnih bečkih zdanja, ali građeno u stilu antičke Grčke. Njegova dva krila sa središnjim delom poduprtim sa osam korintskih stubova deluju zaista impresivno i čine da se čovek, pred ovom raskošnom lepotom, sam sebi učini mali. I preko puta Parlamenta je park, zar treba reći uredan i tako "skockan" da kratak predah na jednoj od bezbroj klupa predstavlja odmor i praznik i za oči i za dušu. Na njegovom drugom kraju čekalo me je iznenađenje: ogroman travnjak čiji je jedan deo takođe bio pokriven tezgama na kojima je nuđeno pivo, hrana pogodna da se jede s nogu ali i razni proizvodi domaće radinosti, među kojima nisu nedostajali ni oni za negu tela i lica. Međutim, ono što me je očaralo bile su Bečlije koje su ovde, usred grada, same ili u društvu jele, pile, leškarile. Nigde nikog da ih opomene da "ne gaze travu", da im zabrani badminton, fudbal ili odbojku. Vrlo me je zanimalo kad to i kako nadležne službe održavaju travnjak, ali i da li oni imaju (naše) muke i strahovanja od krpelja. Ali, to je već druga priča.

Majstor nije odoleo

Put odavde, doduše prilično krivudav pošto sam htela da vidim mnogo toga, vodio me je pored opere, pa čuvenog Landman kafea gde se oko podne može sresti veliki broj političara do Kertner štrase. Ova pešačka zona obrubljena je luksuznim zdanjima u čijim prizemljima šljašte butici svih vrsta najpoznatijih svetskih imena, kafei sa tradicijom dugom više od veka, restorani sa vidno istaknutim cenovnicima tako da odmah znate da li će ulazak u neki od njih predstavljati šok za vaš džep. Cene u izlozima ove nekad i modne prestonice Evrope uglavnom se ne razlikuju od onih na koje smo navikli u beogradskoj Knez Mihailovoj. Tu je katedrala Sv. Stefana, preoznatljiv simbol grada sa tornjem visokim 137 metara vidljivim iz svih delova Beča.

Katedrala Sv. Stefana

Katedrala je sagrađena u gotskom stilu i izaziva strahopoštovanje svojim dimenzijama a divljenje arhitektonskim rešenjima i izuzetno bogatom reljefnom plastikom. U njoj je mnogo toga vredno, ali se čini da najviše pažnje izazivaju čudotvorna ikona Bogorodice sa Hristom i orgulje, među najvećima u Evropi, čija melodija ispunjava svaki kutak bogomolje i posetioca. Njihov majstor nije bio imun na sujetu, pa je podno njih uklesao svoj lik da pokolenja znaju kako je izgledao ovaj čarobnjak zvuka.

U Kertner štrase čuju se svi jezici sveta, nemački ponajmanje. Čuje se i srpski, i to uobičajeno glasan, ponajviše zahvaljujući desetinama hiljada koje ovde žive i rade ali i turistima, pa onima koji su došli u šoping, te studentima koji obavljaju mnoge poslove da bi zaradili za džeparac.

Gužva je od jutra do iza ponoći, samo je čine ljudi različitog starosnog doba: tokom dana sredovečni i parovi sa decom, noć pripada mladima. A mesta za izlaz bezbroj, zavisno da li se ide samo na kafu, ili kolač pride, pivo i ćaskanje sa društvom, neko oštro piće ili večeru.

Kočije za obilazak grada

Romantični mogu da se provozaju kočijama, sa uniformisanim kočijašima među kojima se nađe i poneka žustra ali uljudna dama. A konji, dobro istimareni, sjajne dlake kao da su bili na obuci u čuvenoj Španskoj školi jahanja. Ali, ako ste pomislili da se zbog njih srcem grada širi vonj, prevarili ste se. Uprkos mnoštvu konja, balege nema: specijalne kožne "pelene" postavljene su tačno gde treba.

Plaže u centru grada

Da bečki maniri nisu prevaziđena stvar, vidi se na svakom koraku. Svako kome se obratite, odgovoriće vam uljudno i nastaviti svojim poslom. U taj manir valjda spada i to što kad uđete u neki kafe, popijete kafu ili čaj i pročitate sve novine koje vas zanimaju, i u tome provedete celo popodne, tražeći ponekad samo običnu vodu (uzgred, u Beču je izvanredna) niko vas neće mrko gledati što mu zauzimate sto. A možda i to što se pauza za ručak ne koristi da se uz jelo dobro potegne iz čaše. Ovde se finim i pristojnim smatra samo krigla piva i čaša vina uz dnevni obed.

Bašta kafea

Ono što nekadašnju prestonicu muzike – gde su živeli i stvarali Betoven, Mocart, brojna porodica Štraus – izdvaja od drugih, ili bar onih na Balkanu, jeste privrženost biciklu. On, i bukvalno, može da se uz pomoć žetona iznajmi na svakom ćošku. Njime mnogi odlaze na posao, između ostalih i moji domaćini, ne samo zato što predstavlja najjeftiniju vrctu prevoza već i zbog fizičke kondicije. A ako se ko umori, jednostavno sa njim uđe u prvi tramvaj ili autobus. To je ovde sasvim normalna stvar, baš kao i uvođenje kućnog ljubimca u javni prevoz, na povocu i uz kupljenu kartu. Ono što me je ispunilo čežnjom jesu intervali u kojem gradska vozila idu, a posebno uočljivo postavljeni displeji koji odbrojavaju minute do pojave onog koji tek nailazi.

Uredan, sa fasadama koje nesumnjivo govore o standardu onih koji u njima stanuju i rade, i ovaj grad može da se pohvali da živi u zagrljaju dve reke. Dunav ovde nije tako širok i moćan kao kod nas, nije ni plav, ali su njegove obale brižljivo uređene i na njima se nalazi niz plaža, sa redovima ležaljki i suncobrana, tuševima i bazenima. U reci se niko ne kupa. Osim Dunava, Beč preseca i njegova pritoka Vin.

Olga Vukadinović
Politika MAGAZIN 560 – 22.06.2008.