GETEBORG

TACK FÖR GĂSTFRIHETEN!

Geteborg je drugi po veličini švedski grad, sa oko 600.000 stanovnika, ako se računa širi region. Osnovan je pre 385 godina, tako što je, po legendi, Kralj Gustav II Adolf prstom pokazao na mesto gde se danas nalazi "njegov" trg i rekao: "Ovde ćemo da podignemo grad!"

Današnji grad nalazi se blizu ušća reke Gota u kanal Skagerak koji spaja Severno i Baltičko more. Inače, ovom rekom se, ploveći kroz dva jezera (Vänern i Vättern) i sistemom kanala i prevodnica, pod zajedničkim imenom Gota kanal, može sa zapadne strane stići do istočne obale Švedske, tj. vodenim putem stići od Geteborga do Stokholma. To uveliko koriste vlasnici jedrilica i čamaca kao glavnu razonodu tokom prolećnih i letnjih meseci.

Mapa lokacije Geteborga

Prvi pokušaji da se ustanovi jak grad-tvrđava u zapadnoj Švedskoj datiraju još negde iz 1470. godine, ali bez većih uspeha. Početkom XVII veka, pod Karlom IX, započeti su radovi na izgradnji novoga grada, ali su Danci ubrzo objavili rat i zapalili grad pre nego što je i mogao biti završen. Tek pošto je sin Karla IX, Kralj Gustav II otkupio zauzetu teritoriju od Danaca, započeta je izgradnja i početak života današnjeg Geteborga. Glavni uticaj u oblikovanju Geteborga imali su holandski graditelji, koji su uspešno sproveli Kraljeve ideje o rasporedu kanala i ulica. Takođe je to bio i jedan od najbolje utvrđenih i branjenih gradova severne Evrope. Tokom XVIII veka, grad je postao važan trgovački centar i luka, odakle je više od 130 brodova plovilo ka Kini i Indiji. Za vreme Napoleona Bonaparte izuzetno su ojačane veze između Velike Britanije i Geteborga, koji je za vreme Napoleonovih "sankcija" Britancima bio ono što su Temišvar ili Budimpešta bili Srbiji, neki vek kasnije...

Panorama Geteborga

Podignuto je mnogo parkova i građevina u engleskom stilu, pa otuda Geteborgu i nadimak "Mali London". Veliki požar i epidemija kolere u XVIII i XIX veku su značajno usporili rast grada, da bi konačno, dvadeseti vek postavio stvari na svoje mesto.

Razvoj tekstilne industrije i brodogradnje (netaknute i u Drugom svetskom ratu zahvaljujući neutralnosti Švedske) doprineo je da Švedska decenijama bude "četvrtoplasirana" zemlja sveta u gradnji brodova. Danas je Geteborg sedište svetski poznatih firmi kao što su npr. Volvo, SKF...

Universeum

Ali osim jake privrede, Geteborg je danas i veliki kulturni i "zabavni" centar zapadne Švedske. Teško je odlučiti se šta je danas pravi simbol Geteborga – da li stari trgovi i zgrade iz prošlih vekova, moderne sportske arene – stadioni Novi Ulevi i Skandinavijum, Muzej svetske kulture, nova zgrada opere, Universeum – splet tropske džungle, džinovskog akvarijuma sa ajkulama i centra vesele nauke za decu, ili čuveni Liseberg zabavni park sa svim mogućim vratolomnim vrteškama...

Klima

Klima u Geteborgu, zahvaljujući blizini morske obale, nije onakva kakva bi se dala očekivati kad se pomisli na švedsku zimu. Krajem januara bilo je čak i toplije nego u Beogradu (mada je to bila ona hladna beogradska nedelja sa temperaturama i do –15). Istina, jedne večeri je bilo –12, ali ni to nije omelo bicikliste Geteborga da koriste svoje omiljeno prevozno sredstvo.

Raskrsnica

Geteborg je pravi biciklistički grad, sa posebnim stazama i semaforima za bicikle i, definitivno zahvaljujući dobrim zimskim gumama, ne možete primetiti da se, i pored snega i blage poledice, vozi sporije. To važi i za automobile. Dobre zimske gume (i galerija svih Volvo modela) i potpuno normalno funkcionisanje saobraćaja, odlika su zimskog transporta... Osim što se može desiti da se, kao prosečan beogradski pešak, zapitate zašto su 3-4 automobila stala ispred pešačkog prelaza, na mestu bez semafora. I posle kraće zadrške shvatite da vozači čekaju da nj.k.v. pešak pređe ulicu, pri tom ne koristeći sirene da ga podsete šta treba da uradi.

Zaista, za nedelju dana u Geteborgu, jednom sam čuo automobilsku sirenu i to kada ju je moj tamošnji domaćin stidljivo upotrebio – a sad obratite pažnju: automobil ispred njega je iz nepoznatih razloga stajao tokom celog perioda trajanja zelenog svetla, koje se zatim ugasilo, pa ponovo upalilo, da bi i dalje stajao u mestu i pored novog zelenog svetla! Tek tada, posle kratkog podsećanja sirenom, rasejani vozač je krenuo (a iza njega formirana kolona od desetak automobila)! To su živci!

Arena Skandinavijum

Inače, te večeri smo išli na hokejašku utakmicu lokalnog tima i ujedno aktuelnog švedskog šampiona Frölunda Indians, što je bio poseban doživljaj. Kako ime kaže, simbol kluba je lik indijanskog poglavice, a u skladu sa tim je i navijanje – splet indijanskih ratničkih pesama tokom cele utakmice. Kada padne gol, navijači razvuku ogromnu zastavu sa slikom poglavice, za šta su, te večeri imali priliku tri puta (mada je na kraju bilo 3:3). Karte za tribine koštaju 270 švedskih kruna (tj. skoro 2.700 dinara), a već pomenuta arena Skandinavijum prima oko 12.500 gledalaca. Iako je hala bila dupke puna, ulazak je vrlo bezbolan – ne postoje detektori za metal, policija, policijski psi i slično, već nekoliko simpatičnih čikica cepa karte na ulazu i to je to. Ne morate biti poznavalac hokeja da biste shvatili da gledate vrhunski hokej (a i pravu hokejašku tučnjavu), a posebno vam je prijatno kad shvatite da je na tribinama (za razliku od ledene hale "Pionir") – toplo!

Transport

Saltholmen

Glavna transportna sredstva su autobusi i tramvaji (nešto kao laki nadzemni metro, moderni, udobni tramvaji). Standard je standard, pa tako jedna tramvajska karta u vozilu košta 20 švedskih kruna (ili oko 200 dinara). Bilo je zanimljivo provozati se tramvajem nekih 20-tak stanica od centra Geteborga, sve do Saltholmena, gde je lučica sa brodskom vezom do niza manjih ostrva iz arhipelaga na jugozapadu grada. Tek tu se može osetiti i videti nešto od one surovije strane švedske zime – skoro zaleđen zaliv, nezaobilazne patke koje se brčkaju tamo gde je to još moguće.

Galeb

Osim patki i galebova, od životinja, i to u širem centru Geteborga, u parkovima ili uz neki od kanala, možete sresti i zečeve. Domaćini su mi rekli da to nije ništa neuobičajeno, i da poneki od zečeva i nisu naročito impresionirani ili uplašeni kada ugledaju čoveka. Naravno, posetom Universeumu možete sresti i kolibrije, električne jegulje, kajmane, plave žabe i kojekakve druge tropske životinje. U toj maloj džungli i temperatura i vlaga su odgovarajući, na šta se nije lako aklimatizovati po ulasku sa spoljnjeg minusa. U drugom delu se nalazi veliki akvarijum, kroz koji prolazite tunelom, dok pored vas i iznad vas plivaju ajkule. Tu su i raže i kornjače, kao i poseban deo sa najotrovnijim zmijama sveta. U kompleksu se nalazi i velika radnja sa igračkama, gde su porodice sa decom obično svraćale po obavljenom obilasku Universeuma.

Igračke

Posetivši ovu i još dve velike radnje sa igračkama u centru Geteborga, mogu sa sigurnošću reći – skoro sve što ovde postoji od igračaka, možete naći i u Beogradu. Utoliko je teže kupiti deci nešto zanimljivo i specifično "švedsko" – možda dečji kostim Pipi duge čarape?

Liseberg park – švedski Diznilend

Dečje carstvo je Liseberg park, (ali ne samo dečje), mali švedski Diznilend, mesto koje godišnje poseti preko tri miliona dece i odraslih! Sve moguće vrteške, električna vozila, čamci, ringišpili, galije, kriva ogledala, džinovski stub sa stolicama odakle se strmoglavljujete 20-30 metara na dole, i razne druge sprave za "mučenje" su pravi izazov za turiste koji posete Geteborg. Za vreme predbožićnog perioda Liseberg je sav u milionima sijalica i ukrasa i nemoguće ga je mimoići s koje god strane ulazite u grad.

Hotel Gothia Towers

Tako se, dakle, na istom potezu nalaze Novi Ulevi stadion, sa nekoliko pomoćnih terena, zatim Skandinavijum i uz njega najveći bazen u Skandinaviji, da bi se kompleks građevina nastavio sa švedskim sajmom i Kongresnim centrom, kao i hotelom (ili hotelima) Gothia Towers – dva staklena tornja sa po 23 sprata sa spoljnim providnim liftom za turiste. Lift vodi do restorana sa koga se pruža predivan pogled na ceo Geteborg... pod uslovom da tog dana ne bude maglovito, što se meni, nažalost, desilo. Ako produžite istom ulicom, tu je i Liseberg park, kao i pomenuti Universeum, sa muzejem svetske umetnosti na kraju ovoga bloka.

Znamenitosti

Mape grada i knjižice – turistički vodiči grada nalaze se na svakom koraku i besplatni su. Ulice Geteborga su, zahvaljujući konfiguraciji terena, raspoređene uglavnom pod pravim uglom. Sa istočne strane reke nalazi se centralni deo grada, dok je na zapadnoj strani veći deo industrije, rafinerije, luka...

Postoji nekoliko centralnih gradskih zona, a jedna od njih se nalazi blizu obale, i tu se nalaze i nova gradska opera, zatim crveno-beli neboder, koji zbog boje i oblika nazivaju "karmin za usne" (lipstick), a koji bi sigurno fantastično odgovarao za upravnu zgradu FK Crvena Zvezda..., zatim Nordstan – najveći skandinavski pokriveni tržni centar, trg Gustava Adolfa, zaokružen brojnim zgradama gradske administracije, centralna železnička stanica sa najmodernijim vozovima (definitivno bolji od onih uvezenih), savremeni autobuski terminal...

Kungsgatan (kraljeva ulica)

U drugoj zoni, na potezu između Rosenlund i StoraHamn kanala, prostiru se predivne ulice, kao što je čuvena Kungsgatan (kraljeva ulica) sa brojnim ekskluzivnim radnjama, što sve zajedno čini veliki tržni centar gde možete kupovati i kupovati...

Trg kralja Karla IX

Tu je i Trg kralja Karla IX, kaoi čuvena "Riblja crkva", zgrada koja spolja oblikom podseća na druge crkve po gradu, ali je namenjena prodaji morskih (i rečnih) proizvoda.

"Riblja crkva"

U ovom delu grada nalazi se i zatvorena pijaca, prostor gde možete kupovati sireve, meso i mesne prerađevine, zatim malo sesti i nešto pojesti ili popiti, a onda nastaviti sa kupovinom grčkihspecijaliteta ili istočnih začina, i naravno svog mogućeg voća i povrća, nezavisno od godišnjeg doba.

Treća, glavna gradska zona, sa čuvenom ulicom Kungsportsavenyn ili, skraćeno, Avenijom – je možda i najlepši deo Geteborga. Duž Avenije se nalazi mnoštvo simpatičnih, ali i ekskluzivnih restorana i kafića, i radnji sa najpoznatijim svetskim markama odeće i obuće. Ulica se završava trgom Gotaplatsen, kulturnim centrom grada još od 1920, gde se osim skulpture Posejdona, nalaze i Gradska biblioteka, Muzej umetnosti, Koncertna hala i Gradsko pozorište.

Skulptura Posejdona

Za Aveniju se može reći da podseća na pariski Šanzelize, mada je pitanje da li je baron Osman (Haussman) možda posetio Geteborg pre nego što je projektovao glavne pariske bulevare...

Univerzitet

Ako od vrha Avenije krenete ka istoku, stižete do Skandinavijuma, ako krenete ka južnom delu, dolazite do Chalmers-a, čuvenog univerzitetskog centra, a ako krenete ka zapadu, prelazite u predivne delove grada – Haga i Masthugget.

Slottsskogsparken

Tu negde počinje i "gigantski" park, Slottsskogsparken, ogromna zelena površina... osim ako ne svratite u januaru, kada je to takođe ogromna, ali bela površina. Na obodu parka, u kome se inače nalazi nekoliko malih jezera, ružičnjak i zoološki vrt, možete videti i botaničku baštu, jednu od verovatno najpoznatijih u Evropi.

Crkva Oskar Fredrik

Takođe, u centru, ali i u celom regionu Geteborga, možete videti na desetine crkava, preciznije – blizu stotinu crkava, od kojih su mnoge impresivne, prelepe građevine, kao što je naprimer Oscar Fredrik crkva, u neogotskom stilu, sa velikim orguljama sa 45 registara. U Geteborgu se nalazi i pravoslavna Crkva Svetog Stevana Dečanskog, u ulici Eklagatan 18.

Restorani Geteborga su posebna priča. Prvo, ništa lakše nego prepustiti se izboru i preporuci vaših domaćina. Morski specijaliteti u svim oblicima (uključujući i jastoge, škampe, bakalar – ali svež, školjke...) su nešto što je obeležje geteborških restorana, što je i logično za jedan primorski grad. Mnoštvo restorana (svih svetskih kuhinja) i moderno uređenih kafića, poslastičarnica, čokolaterija i ostalih gastronomskih svetilišta nalaze se posvuda, a posebno u okolini Avenije ili na potezu između Hage i Masthuggeta.

Šta je to neobično

Dok šetate Geteborgom, povremeno osetite da je nešto neobično, ali ne možete odmah da otkrijete šta. Ulice bez parkiranih automobila! Ovde ne mislim na pešačke zone grada, već na činjenicu da u Geteborgu ima veoma mnogo parkinga (na 2-3 sprata) i garaža po stambenim zgradama, tako da u pojedinim ulicama nema nijednog automobila parkiranog na trotoaru. Fasade velikih parkinga su spolja veoma lepo uređene, tako da se neprimetno uklapaju u gospodski stil susednih zgrada. Po celom gradu postoji info-sistem koji vas obaveštava u kojem od najbližih parkinga ima koliko slobodnih mesta, tako da je lako naći mesto za parkiranje. Inače, kako je Geteborg (i cela Švedska) u znaku ekologije i čistog vazduha, tako, na mestima gde je parkiranje dozvoljeno 10-20 minuta, možete ostaviti svoj automobil i do 2 sata ako koristite "ekološki" prijateljska goriva – prirodni, tečni gas...

Geteborg se ponosi čistim vazduhom – a kako i ne bi: sedamdesetih godina emisija sumpora u atmosferu bila je blizu 5.000 tona godišnje, da bi danas bila ispod 50 (pedeset) tona godišnje! Slično je i sa emisijom azotnih gasova i ugljen dioksida... Vizija koju je imala gradska vlast pre dvadeset godina sada je skoro potpuno realizovana. Tu naravno nije kraj... Geteboržani su već napravili viziju Geteborga 2050. kao dodatni projekat okrenut budućnosti.

Sistem daljinskog grejanja je takav da se kao energenti koriste – otpadna energija iz dve naftne rafinerije, otpadna energija iz spalionice smeća, dodatna energija koja se dobija izdvajanjem toplote iz glavnog kanalizacionog kolektora – upotrebom toplotnih pumpi, zatim biomasa i biogas, piljevina i drveni briketi... Nekih 10-tak procenata otpada na prirodni gas, a 1% na mazut! U sistemu daljinskog grejanja postoji još nekoliko "rezervnih" toplana i kombinovanih postrojenja na gas i mazut, koja se koriste samo kada je veoma hladno... (Za podsećanje – "Beogradske elektrane" kao energente koriste, kada je sve u redu – 82% prirodni gas, 16% mazut i 4% ugalj i lož ulje). Zacrtani energetski cilj Švedske je da se do 2020. godine u potpunosti oslobode zavisnosti od fosilnih goriva. Sistem poreza je sada takav da je neki put potrebno više platiti za porez na energente nego na same energente, naročito kada se radi o ekološki "neprijateljskom" gorivu.

U Geteborgu do kraja godine treba da se završi "investicija" od oko 2 milijarde švedskih kruna – izgradnja kombinovanog postrojenja za proizvodnju električne i toplotne energije (koja će pokrivati oko 30% potrošnje Geteborga), postrojenje koje će raditi prvo na prirodni gas, a zatim verovatno na kombinaciju prirodnog i biogasa, uz koeficijent iskorišćenja ili efikasnosti celog postrojenja od 92,5% ! Ceo posao izgradnje trajaće dve godine (od "poljančeta" do gotovog postrojenja) i za sada, na oko 60% završenih radova, nema probijanja vremenskih rokova niti probijanja budžeta! Bez komentara.

Firma Göteborg Energi

Inače, lokalna firma, Göteborg Energi, moj domaćin, bavi se – osim isporukom toplotne energije još i distribucijom i proizvodnjom električne energije, daljinskim hlađenjem, ali i povezivanjem na mrežu optičkih kablova, pružanjem konsultantskih usluga vezanih za energiju, održavanjem lokalnih sistema grejanja za jednu ili nekoliko zgrada... U poslednjih godinu dana, firma, koja je u 100% vlasništvu Grada, ostvarila je profit od oko 60 miliona evra! Jedan od poslednjih projekata kojim se bave je izgradnja prvog postrojenja u Švedskoj koje neće emitovati ugljen-dioksid – postrojenje VOLVO-a od 5 "vetrenjača" – proizvodnja struje upotrebom snage vetra. Zanimljivosti vezane za Göteborg Energi su brojne – od sistema za grejanje motora vozila na parkingu, do analiza (u godišnjem izveštaju) koliko je povećana upotreba vozova i železnice (u odnosu na automobile – "zagađivače") za službena putovanja Geteborg-Stokholm! Ili, koliko zaposlenih koristi bicikl za dolaske na posao...

Mornareva žena

Brod napušta luku Geteborg

Kako je Geteborg grad na reci, a manje više i primorski grad, brodovi su njegova svakodnevnica. U luci se mogu videti svi mogući brodovi, od specijalnih, ultrabrzih brodova koji plove do Danske i Nemačke, pa do onih najvećih, prekookeanskih, koji na put polaze sa tzv. američkog keja. Brodove na put "ispraća" skulptura – "Mornareva žena", postavljena na tornju visokom 82 metra, još jedno od mnogih obeležja današnjeg Geteborga. Skulptura je posvećena svim ženama koje nisu dočekale svoje mornare da se vrate sa plovidbe... U blizini se nalazi i pomorski muzej sa akvarijumom, muzej koji odslikava 400 godina švedske pomorske istorije.

Sa sigurnošću se može reći da je Geteborg predivan grad, a pretpostavljam da se u punom sjaju prikazuje svojim gostima u proleće i leto, sa svim svojim zelenilom, parkovima, ružičnjacima, baštama, sa otvorenim Liseberg parkom, sa jahticama i brodićima.

Uzgred, kada sam se, još u Beogradu, dogovarao oko posete Geteborgu sa dvojicom naših konsultanata, Šveđana-"Geteboržana", pitao sam ih da li postoji mogućnost da se na jedan dan "skokne" do Stokholma (s obzirom koliko ste "često" u prilici da putujete u Švedsku, uvek imate nerealne želje da vidite pola Švedske u dva dana...) – ali su mi obojica začuđeno odgovorila: "Ko još želi da vidi Stokholm ako može da bude u Geteborgu?" Naravno da su se malo šalili, ali lako je shvatiti zašto su stanovnici Geteborga tako ponosni na svoj grad. (Mada, kada vidite ovako lepe evropske gradove, uvek se zapitate kako bi Beograd danas izgledao da nas je mimoišao barem neki iz galerije manijaka koji su ga temeljno rušili svakih nekoliko decenija...).

Toranj Utkiken

Uzgred, svi Šveđani sa kojima sam imao kontakte za vreme boravka u Geteborgu, bili su izuzetno ljubazno i prijatno društvo. Engleski se svuda koristi bez ikakvih problema. I, koristeći knjižicu "sa Švedskim u svet", šta reći za kraj nego: "Tack för găstfriheten!" (Hvala na gostoprimstvu!)

Autor je zaposlen kao Direktor projekta korporativnog razvoja (finansiranog od strane švedske organizacije SIDA) u JKP "Beogradske elektrane".
Putopis je nastao tokom studijske posete Goteborg Energiju od 22-29.01.2006. godine.

Slobodan Ogrizović
B92 – 12.01.2007.

PITIO

KAFENISANJE NA VRHU GLOBUSA

Iako su Beograd i ovaj gradić u švedskoj pokrajini Norboten u istoj vremenskoj zoni, u ovo doba godine tamo se smrkava već u pola tri popodne

Život je, uprkos svemu, i dalje nepredvidiv. U "novogodišnjoj rezoluciji" za 2007. odlazak Deda Mrazu u pohode nije se uopšte našao na mojoj listi. Imao sam toliko preča posla. I nijedan me od tih poslova nije vodio ka severu Švedske. Šta bih tamo? Ipak, rezultanta moga života u tih 365 dana neočekivano je promenila pravac. Dogodilo se nemoguće.

Mapa lokacije gradića Pitio

Umesto prasetine, o praznicima sam ručao pečenje od irvasa, losa, haringe… I pitepalt – knedle punjene usoljenim svinjskim mesom zahvaljujući kojima Pitio (Piteå ili samo Pitea), gradić od četrdesetak hiljada stanovnika na obali Baltičkog mora i nadomak polarnog kruga, uživa sličnu slavu kao što Leskovac uživa zahvaljujući mućkalici.

Pitepalt je jaka hrana, iz doba kada se radilo u polju ili u šumi i kada se nije imalo. Danas je, uz jak naglasak, sastavni deo lokalnog identiteta, onog koji ni globalizacija ne uspeva da poravna. Lokalni dijalekat, ipak, polako ali sigurno nestaje.

Pitio – gradski trg

Iako je na geografskoj karti vrlo blizu "kraja" sveta, do oblasti Norboten, čiji su najveći centri gradovi Lulio i Pitio – iz Stokholma se stiže relativno jednostavno. Mada može da potraje: avionom se stiže za sat, kolima je potrebno 9-10 sati, vozom čitavih 13. A kad se jednom "popnete" gore, skoro na vrh globusa, dole, prema jugu, možete da se spuštate sankama. Sve je nizbrdica.

Pošto Pitio nema aerodrom, leteli smo do susednog Šleftija, koji je na sat vremena kolima, ali pripada drugoj "županiji". Tu sa porodicom živi Junas, brat moje devojke Ane, pa je "bilateralni susret" ugovoren još nekoliko meseci ranije, kada je putovanje još bilo u početnoj fazi planiranja.

Iz velikog aviona silazimo u malu aerodromsku zgradu. Nema ni pola pet, napolju je mrkli mrak. Svuda unaokolo beli se sneg. Kako automobili jedan po jedan odlaze sa parkinga i otvaraju vidik, postaje jasno da je aerodrom prektično usred šume. Svetla grada se ne naziru. Zima ne štipa prema očekivanju. Psihološki sam se pripremio na -25, a nema ni -5. Da li je to posledica globalnog zagrevanja? Ili je možda svevišnji hteo da me poštedi jer zna da sam zimogrožljiv?

Zaleđeno more

Autobus za dvoje

Ukrcavamo se u aerodromski autobus do grada. Nikako da krene. "Svakog časa treba da sleti još jedan avion, moramo da sačekamo i te putnike", saopštava nam ljubazna žena šofer, žilava teta od pedesetak leta. Samouverena je, kao da po putevima prekrivenim snegom i ledom može da vozi vezanih očiju.

Šleftio izgleda kao začarani gradić sastavljen od "lego" kockica. Na ulicama nema žive duše. More je zaleđeno. Praznična svetla obasjavaju kamerni ambijent. Nedelja pred Božić.

Ženski šofer telefonira. Neće moći da nas odveze do naše stanice. Uskoro sleće koš jedan avion i mora da žuri nazad na aerodrom. Javila je, međutim, kolegi da nas pokupi. Nismo čekali ni dva minuta, a gradski autobus je već bio tu. Prazan, samo za nas dvoje. Majstor nas pita dokle idemo. Zna koji je kraj, ali ne zna tačno ulicu. Nije šofer, već dispečer i seo je u autobus da bi rešio "vanrednu situaciju". Doveo nas je skoro do pred Junasova vrata.

Ni mi nismo tačno znali koji je broj kuće, što i nije bio neki problem. Što zbog manjka svetlosti, što zbog duboko interiorizovanih luteranskih načela, tek malo ko ima navučene zavese. Kroz maltene svaki prozor može da se prati "direktan prenos". Prepoznajemo naš program. Ulazimo unutra i izuvamo se. Ni u jednu kuću se ne ulazi u cipelama.

Tipične kuće dalekog severa

Od Šleftija do Pitija, gde žive Anini roditelji, vozimo se kroz noć. Širok i dobar autoput, farovi bacaju svetla daleko, nigde ni kučeta ni mačeta. Samo sneg i drveće. Da, u šumi ima životinja – irvasa, medveda, vukova… Kada bismo se udaljili od obale i krenuli ka unutrašnjosti, verovatno bismo se na nekom sporednom putu naišli na Laponce – iliti, politički korektno, pripadnike naroda Sami – i njihove irvase. Oni se spuštaju ka obali kad je u planinama veliki sneg.

Miris novca

Pitio i dan danas živi od drveća. Dimnjak fabrike papira ne prestaje da se puši ni praznikom. "To je miris novca", kaže Roger, starosedelac, aludirajući na vonj "prerade papira" koji sa vremena na vreme zapahne čitav kraj.

Iako su Beograd i Pitio u istoj vremenskoj zoni, narednih dana intenzivno zevam, nezavisno od dužine sna. Dan je kratak – sunce nije pošteno ni izašo, a već zalazi. Več oko 14.30 spušta se gust mrak. Kafa je jedna od zamena za sunčevu svetlost. Skuva se "na veliko", "spakuje" u termos i onda se dosipa. Imam osećaj da meni, nenaviknutom na polarne prirodne fenomene, ne bi pomoglo ni kada bih kofein u organizam unosio intravenozno. Tako bih rado pao u hibernaciju i probudio se kad dođe proleće.

Autoput E4 od Šleftija za Pitio

Ali, nema spavanja! Život ide uobičajenim ritmom, kao da je dan stvarno dan. Doručak u osam, ručak u podne, večera u šest. Prazničnim danima, naravno, i taj red vožnje je fleksibilniji. Temperaturni minus je, međutim, konstanta mesecima. Kratkad obdanica takođe. Ali to je prosto tako – prirodno stanje – i o tome skoro da se i ne priča. Zimi je mračno, ali je zato leti dugačak dan i to, kažu, deluje kao energetska kapsula. Aktivan si i sa minimumom sna.

Topla vatra za hladnu zimu

Iz Beograda mi stižu vesti kako je u gradu opšti haos zbog snega i leda. Ovde su sneg i led od jeseni do proleća... i sve funkcioniše cakum-pakum. Razmišljam kako često zaboravljamo na blagodeti mesta na kojem su se nekad davno "parkirali" naši preci. Mislimo da nam je sve to bogomdano i olako traćimo bogatstvo koga najčešće nismo ni svesni.

Zimska idila

Nikada ranije nisam bio negde gde je život u tolikoj meri uslovljen ćudima prirode i gde su ljudi sa prirodom odistinski saživljeni. Gde se uživa u slikama "zimske idile", škripanju snega, pucketanju leda. Gde se poštuje zima koja ledi krv u žilama. I gde se uprkos "radikalnoj" klimi uselio udoban život. Zahvaljujući i tehnološkom napretku, ali pre svega zahvaljujući razvijenoj svesti, dobroj organizaciji i solidarnosti.

Prvog dana posle Božića na naslovnoj strani lokalnih novina je priča o radniku koji je ostao bez posla dok je bio na bolovanju. Tražim da mi prevedu tekst. "To tako ne sme", glasi naravoučenije. Švedski sever brani tekovine svoje socijaldemokratije. To se osvajalo generacijama i ne prepušta se tek tako, bez borbe. Iako je pritisak sve jači.

Za božićnu trpezu, švedski sto, naravno

Za ljude sa severa Švedske važi kako su suzdržani u ispoljavanju emocija, kako ne vole da dele pohvale i komplimente da ne bi tako "pokvarili" onoga koji je pohvale možda zaslužio. Porodične situacije – posete, kafe i čajevi, (praznični) ručkovi – izgledaju, međutim, neverovatno slične našim. Samo što se jede manje masna hrana, što se mnogo manje priča o politici o što se nigde, ali baš nigde u zatvorenom prostoru (bilo da javni ili privatni), ne puši.

Ne znam kako bi sve bilo da sam kojim slučajem u te krajeve stigao sam, ali sa beogradskom Pitijankom kraj sebe ni u jednom trenutku se nisam osetio kao stranac.

Predrag Dragosavac
Politika MAGAZIN 540 – 03.02.2008.