AGADIR

POPULARNI FENIKS NA ATLANTIKU

Duge peščane plaže na kojima nema gužve, čist okean i visoki talasi odlike su ovog modernog grada u Maroku koji se digao iz ruševina posle zemljotresa 1960. godine

Pitanje je kako katastrofalan zemljotres može pozitivno da utiče na život jednog grada. Za Agadir, koji je 1960. godine sravnjen sa zemljom, učinio je mnogo, jer se grad izdigao kao feniks iz pepela i sada je jedno od najposećenijih letovališta u Maroku. Iako porušen do temelja, izgrađen je potpuno nov i moderan grad sa brojnim hotelima koji svake godine ugoste brojne turiste iz celog sveta, a posebno Evropljane, koji spas od hladne zime često traže u Maroku, poznatom po umerenoj i toploj klimi.

Mapa lokacije Agadira

U Agadir je najlakše i najbolje doći avionom. Maroko je udaljen između 3 i 4 sata leta od većine evropskih gradova, a sam Agadir ima međunarodni aerodrom. Od aerodroma do željene destinacije u gradu možete se prevesti taksijem, i to za 15 evra u toku dana, odnosno 20 u toku noći. Do Agadira može da se dođe i kolima, jer preko Gibraltara postoje redovne feribot linije, ali to je privilegija onih kojima nije potrebna viza kroz zapadnu i južnu Evropu.

Potpuno drugačiji

U Agadiru dominiraju široki bulevari i avenije sa modernim građevinama koje su mešavina različitih evropskih stilova u arhitekturi. Zbog toga kažu da se ovaj grad u svemu razlikuje od ostalih u Maroku. Ukoliko samo želite da se izležavate na plaži, onda ćete uglavnom biti zadovoljni. Ali, sam grad odaje utisak kao da mu nešto nedostaje. Avanturisti će u njemu provesti dan ili dva pre nego što krenu u posetu mnogo interesantnijim Tarudantu ili Esauiri. Ako možda neko odluči da provede čitav odmor u Agadiru, onda je bolje da isplanira nekoliko celodnevnih izleta, jer u okolini postoji veliki broj fascinantnih sela, gradova i mesta koja treba posetiti.

Agadir, panorama grada

Što se smeštaja tiče, u Agadiru postoji veliki broj kvalitetnih hotela poznatih internacionalnih lanaca. Može se naći i jeftin smeštaj, posebno u delu grada koji se zove Talbordžt (Talborjt). U njemu se nalazi veliki broj privatnih apartmana sa organizovanom ishranom, koji nude smeštaj za one koji nisu spremni da potroše puno novca. Posebno treba obratiti pažnju na rezervaciju unapred, jer je tokom špica sezone – u julu i avgustu, odnosno u vreme novogodišnjih praznika – sve popunjeno. Oni su veoma popularni, a ako i ne nude hranu, u blizini se obično nalaze restorani. Veliki apartmani u kojima može da se smesti i do 8 osoba izdaju se za 35 do 60 evra dnevno. Većina ima dve spavaće sobe i veliki dnevni boravak, kupatilo i zaseban toalet, kuhinju i satelitsku televiziju.

Treba znati i da porodice i prijatelji više od 15.000 poginulih u zemljotresu ovaj deo grada smatraju grobljem, i tu se nalaze još i mala džamija i nedovršena memorijalna bašta. Turistima je najatraktivnija nova medina, u kojoj može da se uživa u tradicionalnoj kupovini i orijentalnom šarmu kakav ima samo Maroko.

Smeštaj može da se nađe i u rijadima, koji su u poslednje vreme postali izuzetno popularni. Rijadi su kuće ili palate sa unutrašnjim dvorištem ili baštom, karakteristični za marokansku arhitekturu. Doduše, danas osim spoljašnje arhitekture imaju malo sličnosti sa onim što su nekad bili, jer su najčešće luksuzno opremljeni.

Agadir, gradska plaža

Nedostatak kulturnih spomenika, muzeja i interesantnih mesta koja mogu da se obilaze nadomeštaju popularne plaže. Njihova atraktivnost među turistima naterala je lokalne vlasti da aktivnije učestvuju u njihovom održavanju i čišćenju. Pesak se čisti svakog jutra, a patrole koje redovno prolaze plažom ne dozvoljavaju prosjacima i skitnicama da na njih zalaze. Takođe, tu je i puno barova i kafića koji prodaju raznorazna pića i izdaju ležaljke i suncobrane.

Sam okean je prelep, ali se treba paziti podvodnih struja koje su veoma opasne posebno za decu i loše plivače, koji ne bi trebalo da se udaljavaju suviše daleko od obale. Na južnom delu gradske plaže nalazi se klub u kojem se može iznajmiti džet-ski. kada je okean malo nemirniji, mogu se upražnjavati neke od kopnenih aktivnosti kao što su jahanje konja i kamila ili vožnja bagijima po plaži, koja je veoma uzbudljiva i popularna.

Za one koji vole velike talase i surf, pravo mesto je selo Tagazut (Taghazout), severno od Agadira. Mnogi kažu da je ovde najbolje za surfovanje u celoj Africi. Sezona velikih talasa traje od oktobra do aprila, i tada se veliki broj surfera iz celog sveta okuplja na ovom delu obale.

Bog, kralj, država

Kazbah

Kazbah (Kasbah) je velika građevina koja se nalazi na brdu iznad zaliva, i zapravo predstavlja ostatke zidova starog grada. Prepoznatljiv je jer se na padinama brda nalazi natpis na arapskom jeziku koji u prevodu znači "Bog, kralj, država". Ovo su tri stvari o kojima Marokanci nikada ne govore loše. Sa utvrđenja se pruža prelep pogled na Agadir i okean, a osim zidina nema ničeg zanimljivog što može da se vidi u njemu. Do Kazbaha je najlakše doći taksijem i to za svega 2 ili 3 evra, a uz malu naknadu taksista će vas čekati i vratiti nazad. Takođe, može se doći i na kamilama, što je veoma lepo i tradicionalno, a u isto vreme i romantično.

Jedno od omiljenih mesta koja posećuju turisti je park "Dolina ptica" u kojem se može videti veliki broj najrazličitijih vrsta tokom cele godine. Puno kaveza za ptice, životinja, vodopada i igrališta za decu čine ovo mesto idealnim za porodične posete. Park radi dvokratno, od 9.30 do 12.30 i od 14.30 do 18.00 časova svakog dana.

Gradski muzej nije sigurno jedna od glavnih destinacija koje obilaze turisti, ali je dobro mesto za upoznavanje sa lokalnom kulturom, umetnošću i ručno pravljenim predmetima.

Park Džardin de Olhao

"Džardin de Olhao" je jedno od najlepših otvorenih prostora u gradu. Čine ga zelena bašta, dečje igralište i građevine u originalnom berberskom stilu. Takođe, tu se nalazi i mala galerija u kojoj izlažu lokalni umetnici, kao i veoma simpatičan kafe-restoran u kojem se možete okrepiti.

Prizor sa riblje pijace u Agadiru

Jedna od lokalnih atrakcija je i riblja pijaca. Obzirom na to da u Agadiru nema veće pijace, turistički vodiči često vode grupe turista na nju, a zanimljiva je kako zbog svoje veličine tako i zbog živosti trgovaca koji pokušavaju da prodaju velike količine sveže ulovljene ribe na najrazličitije načine.

Nedaleko od Agadira se nalazi "Mala pustinja", mesto na kojem turisti mogu da voze motocikle u pustinjskom okruženju a da ne posete samu Saharu.

Osim onoga što nude veliki hoteli, nema puno diskoteka, klubova i barova sa zabavom do duboko u noć. Ipak, postoji puno kafića i restorana koji rade do sitnih sati i u kojima se može kupiti hrana za svačiji džep – od internacionalne do tradicionalne marokanske kuhinje.

Transport u Agadiru je prilično efikasan i relativno jeftin, sa puno taksija i autobusa koji će vas odvesti do željenog mesta. Ovaj grad nije pravo mesto za duži odmor, ali nikako ga ne treba zaobići, pogotovo ako volite duge peščane plaže na kojima nema mnogo gužve. A oni koji su se odlučili za duži odmor mogu da istraže okolinu koja je veoma zanimljiva i u kojoj se može osetiti i videti kako se nekada živelo u Maroku.

Nikola Jablanov
Prees Kofer 12 – 22.08.2007.

MAROKO

MAGIJA KRALJEVSKIH GRADOVA

Nezaobilazni bučni, miomirisni Marakeš, Fes, Rabat, Mekneš, mesta impresivne arhitekture, trgova načičkanih prodavnicama, zabavljačima, proročicama – bajka kojoj turisti iz celog sveta ne mogu da odole

U Maroku mir i tišinu možete naći samo ako duboko zagazite u Saharu, u gradovima – ne. Čudesni maro­kanski gradovi od evropskih se razlikuju po tome što ljudi uglavnom rade na ulicama, druže se na ulicama, a ponekad se čak i mole na ulicama. Živahni, i opušteni, Marokanci će vam za nekoliko dira­ma učiniti sve – dati da držite tek rođenu kozu ili jašete kamilu, pomoć da nađete hotel kom ste zabora­vili adresu, čuvati kola celu noć, odvesti do skrivenih vodopada u planini, a ako treba i ponuditi vožnju – na magarcu. A da je skupo – nije. Gde još na svetu ima sok od ceđene narandže za 20 dinara? Kožne san­dale za 200 dinara? Tepih za 400? Dobro ste zaključili, Maroko je raj za šoping, ali pod uslovom da ima­te živaca za cenkanje. Tako uz cenk­anje u lepom hostelu možete da prenoćite za 4 evra što uključuje i doručak, ceđenu pomorandžu možete da pijete za 0,30 centi, večerate u restoranu za 5 evra.

Mapa i lokacije Maroka i kraljevskih gradova

U magrebskom kraljevstvu se nađe ponešto za svačiji ukus. Mediteran i Atlantik, visoki Atlas, strmi kanjoni, mirise oaze, početak (ili kraj) najveće pustinje na svetu... i četiri kraljevska grada koji se ne smeju zaobići: Rabat, Mekneš, Fes i Marakeš.

Trg pun života

Zmija na trgu Đema el-Fna u Marakešu

Dok šetate glavnim marakeškim trgom Đema el-Fna, nećete ni primetiti, a oko vrata će vam se naći zmija. Kad shvatite šta je to hladno i glatko što vam se migolji oko ruke, vešti vlasnik gmizavca već će tražiti koji diram (marokan­ska valuta) za sliku sa njegovim ljubimcem. Dok plaćate jednom rukom, druga će vam već biti osli­kana kanom jer devojke koje to rade ne pitaju da li želite crtež. Tako funkcioniše turizam u egzotičnom i razigranom Marakešu. Ovaj trg je svetska prestonica boja, mirisa, muzike, nagradnih igara, proda­vaca, krotitelja zmija i dresera majmuna, proročica sudbine, tatu­- majstorica, trbušnih igračica.

Marakeš, medina

Samo u medini (starom delu grada) živi oko 300.000 ljudi, dok grad uku­pno ima oko dva miliona stanovni­ka.

Marakeš je jedan od retkih marokanskih gradova gde je novi deo grada jednako privlačan kao stari. Kraljevsku palatu, doduše, ne možete videti iznutra, ali dobra zamena je El Baija palata koja otkri­va kako je to bilo biti nobles u XIX veku u Maroku. Vlasnik je u njoj živeo sa četiri žene i 24 konkubine, a harem, kao i 150 soba, i danas je otvoren za posetioce. Sve je autentično, osim što nema žena i konkubina.

Marakeš, Muzej islamske umetnosti u Mažorel vrtovima

U novom delu grada nalaze se i Mažorel vrtovi, koje je dizajnirao glavom i bradom Iv Sen Loran, inače veliki zaljubljenik u Marakeš. U vrtu je i spomenik slavnom kreatoru, kao i Muzej islamske umetnosti.

Najstariji grad

Fes, pogled na stari deo grada

U ogromnoj medini najstarijeg grada u Maroku neverovatno je lako izgubiti se. Uvek možete dečaku koje se igra na ulici platiti da vas odvede gde želite, ali gubljenje ovde ima svojih čari. U Fesu se novim distriktima naziva­ju oni koji nisu menjani po 700 godina, pa imate utisak da ste u srednjem veku. Prodavnica ima na stotine, pa ako vidite nešto što vam se sviđa, odmah pazarite jer teško da ćete se na isto mesto vratiti dva puta.

Fes, štavljenje kože

Neverovatan doživljaj je obilazak kvarta gde se štavi koža. Marokanci za to upotrebljavaju kravlju mokraću i izmet goluba, pa je miris toliko neprijatan da prolaznicima daju grančicu nane kako bi je mirisali dok kupuju. Za manje stresna iskustva, u Fesu se može obići jedan od najstarijih univerziteta na svetu, dekorativne fontane i kapije kraljevske palate, a za pot­punu relaksaciju tu su na desetine hamama.

Prestonica

Rabat, kolonijalna arhitektura

Glavni grad Rabat je čisto lice države i dom kraljevske porodice. Bilbordi sa likom monarha Mohameda VI su svuda, a mlada populacija ga smatra "kul tipom jer se bavi ekstremnim sportovima". Kralj je u Rabatu ocu podigao prel­epi mauzolej. Iako moderan, grad ima i veliku tradiciju. Kolonijalna arhitektura oduzima dah, uz aveni­je su visoke palme, a medina nije neprijatno pretrpana ljudima.

Za ljubitelje starudije, buvlja pijaca je pun pogodak. Od starih džezvi za marokanski čaj i LP ploča, preko "second hand" kaftana, pa do kanarinaca, ovo je mesto za najjeftiniji i najbizarniji šoping u Maroku.

Marokanski Versaj

Mekneš, trg El-Hedim

Turisti obično stignu u Mekneš, nekadašnji dom sultana, umorni od feske gužve, posle čega je ovaj grad prava oaza mira. Srce medine je trg El-Hedim, koji je nekada služio za egzekucije i kraljevske proglase. Danas je ovaj trg odlična polazna tačka za istraživanje "marokanskog Versaja", ali i za čaj od nane uz koji možete posma­trati ulični fudbalski meč, nadrilekare koji prodaju preparate za lečenje svih bolesti, i porodice u šetnji.

Mekneš, kapija Bab el-Mansour

Kapija Bab el-Mansour je ponos grada i posetioci se ne vraćaju iz Mekneša bez fotografije ispred nje.

Nataša Gološin
BLIC nedelja – 19.07.2009.

MAROKO

MAGIČNA CRVENA ZEMLJA

Od Sredozemnog mora preko vrelog peska Sahare pa sve do Atlantskog okeana prostire sa Maroko, crvena zemlja egzotičnih mirisa i plesova koja uvodi turiste u tajne 1001 noći

Maroko se nalazi u severozapadnoj Africi. Sredozemno more na severu i Atlantski okean na zapadu čine prirodnu granicu u odnosu na moderan svet, dok na jugu i istoku, Sahara i obronci planine Atlas crtaju granicu sa Alžirom.

Marokom gospodare kraljevi više od 360 godina. Danas vlada mladi kralj Mohamed VI po ugledu na moderne evropske monarhije. Kraljevski gradovi Marakeš, Fes, Meknes i prestonica Rabat, najveća su atrakcija ove zemlje. I, naravno, Kazablanka.

Mapa i lokacija Maroka

Ovo je zemlja koja čuva tragove starih civilizacija već 30 vekova, večita inspiracija umetnika celog sveta, riznica egzotičnih mirisa, zvukova i boja. Gradovi u Maroku dele se na stari deo ili medinu i novi deo ili ville novelle. To su dva različita sveta – u jednom se kazaljka na satu zaustavila u srednjem veku, a drugi je moderan, brz i drži korak sa svetom.

Rabat

Nekadašnje gusarsko utočište, danas glavni grad Maroka, četvrti je kraljevski grad. U Rabatu se mogu kupiti najbolji tepisi, a legenda kaže da je to zahvaljujući jednoj rodi. Naime, dok je letela iznad kuća, roda je bacila komad tepiha koji je pokupila negde u planinama. Žena ga je našla i, videvši čudan dizajn, došla je na ideju kojom je zaradila bogatstvo jer niko drugi nije izrađivao takve tepihe.

Rabat, glavna ulica

Rabat je i značajna industrijska luka koja uključuje proizvodnju tekstila, prehrambenih proizvoda i građevinskih materijala. U Rabatu su smešteni Univerzitet Mohameda V, Nacionalni konzervatorijum muzike, plesa i dramskih umetnosti, a posebno je interesantno videti mauzolej Hasana V sa istoimenom kulom.

Fes

Fes, zidovi starog grada

Fes se sastoji, kao i ostali veći marokanski gradovi, od medine Fes el Bali (stari deo grada,
opasan zidinama) i novog dela. Za Fes el Bali se veruje da je najveća urbana pešačka zona na svetu. U srcu Fes el Bali tvrđave nalazi se ogromna džamija, ali u nju mogu da uđu samo muslimani. Turistički obilazak je najbolji način da se upustite u upoznavanje tradicionalnog Fesa, ali hrabri mogu da se otisnu prepunim alejama, previše uzanim za vožnju motorom, rizikujući da se izgube i potom da se cenkaju sa lokalnim vodičima da ih vrate na pravi put.

Marakeš

Marakeš je četvrti grad po veličini, u kojem živi više od milion i po ljudi. Dok je zaštitna boja Fesa žuta, Marakešu je crvena. Stara legenda kaže da kada je džamija izgrađena u srcu grada, toliko je krvi poteklo njegovim ulicama da su svi zidovi, kuće i ulice poprimili crvenu boju.

Marakeš

Marakeš je danas prestonica marokanskog turizma, čiju su lepotu prepoznali mnogi, tako da su hoteli u rukama stranog kapitala, a mnogi glumci i druge svetske zvezde imaju svoje vile baš u Marakešu.

Kazablanka

Kazablanka

Kazablanka je, za razliku od Fesa, pravi moderan grad. Nalazi se na obali Atlnatskog okeana, najveći je marokanski grad i ekonomsko središte.

Glavno obeležje Kazablanke je džamija Ha-sana II. Napravljena je 1993. godine i druga je po veličini na svetu.

Kazablanka, velika džamija Hasana II

Marokanci imaju podeljeno mišljenje o njoj, neki se njome ponose dok drugi misle da se silan novac koji je u nju uložen mogao potrošiti drugačije. Grad ima železnicu, glavne saobraćajnice i međunarodni aerodrom. Takođe, ima jednu od najvećih luka na svetu, a žitarice, koža i vuna su glavne sirovine za izvoz.

Đavolje oko

Mnogi Marokanci veruju u đavolje oko koje donosi zlo, a od njega se štite na simboličan način, pokazuju dlan prstima okrenut nagore. Ta Fatimina ruka, ćerke proroka Muhameda, često se može videti nacrtana na vratima kuća ili kao privezak u prodavnici nakita.

Takođe, mnogi veruju da kameleon poseduje magične moći. Na primer, da bi joj muž bio ponovo veran, žena mora da ubaci kameleonove kosti u njegovu hranu. Ako misle da ih prati nesreća, Marokanci će baciti kameleona u peć na drva i obići je pet puta. Ako kameleon eksplodira, zlo je odstranjeno, a ako samo izgori, još će ih pratiti zla sudbina.

Tradicionalno tetoviranje žena

Tradicionalno tetoviranje žena

Gotovo svaka žena na ruci, nozi, licu ili zglobovima nosi neku tetovažu kanom. Žene koje crtaju tetovaže su prave umetnice, a njihovi radovi izgledaju poput crtane čipke.

Mlade žene ukrašavaju samo ruke, a kad se udaju, dopušteno im je da ukrašavaju i noge, a kasnije i ostale delove tela. Običaj je da se žena za svoje venčanje posebno uređuju kanom. Devojke se često tetoviraju kako bi se označio njihov ulazak u svet odraslih, a dizajn tetovaže govori da li je žena udata ili ne.

Neke tetovaže se stavljaju kako bi naglasile osetljivost ženskog tela, a za neke se veruje da imaju isceljujuću moć.

Kuhinja

Nacionalno jelo, kus-kus

Glavno nacionalno jelo Maroka je kus-kus. Iako se misli da je ovo tunižansko nacionalno jelo, on se sprema u svim severnoafričkim zemljama na drugačiji način. U Maroku ga spremaju sa mesom (jagnjetina, teletina ili piletina) i sedam vrsta povrća.

Tradicionalna jela su harira – čorba od ovčijeg ili goveđeg mesa, kefta – ćufta i tadžine – jelo od različitih vrsta mesa. Često se sprema i kuvana riba. Nacionalno piće je čaj od nane.

Svinjetina i alkoholna pića su verski zabranjena, ali ne i zakonom.

Koža visokog kvaliteta

Fes, kožarske radionica

Maroko je poznat po proizvodnji meke kože visokog kvaliteta. Ipak, poseta kvartu sa kožarskim radionicama, u blizini Karauin džamije, preporučuje se samo onima sa izdrživim stomakom, jer je poznat po neprijatnom mirisu, a glavna je atrakcija Fesa.

Posetioci mogu da se popnu na neku od terasa koji pripadaju okolnim prodavnicama kože, sa kojih se pruža pogled na celokupan teren sa radionicama, burad sa bojama i štavljenom kožom.

Milica Prelević
Stil magazin 67 – 07.04.2008.