HURGADA

RAJ NA CRVENOM MORU

Egipat obuhvata istočni deo Sahare, sa nizijama zapadno od Nila i planinskim uzvišenjima na istoku, u primorju Crvenog mora. Turistima celog sveta nudi luksuzne hotele, beskrajno lepo more i još lepše plaže u odmaralištima poput Hurgade, Šarm el Šeika i El Gune

Egipat je jedna od najuticajnijih i najnaprednijih ranih civilizacija, poznat po svojim dostignućima u poljoprivredi, umetnosti i arhitekturi. Vrhunac razvoja Egipat doživljava za vreme XVIII dinastije i Novog kraljevstva. Istoriju Egipta pišu i brojni osvajači: Grci, Rimljani, Arapi, Turci i Britanci. Postaje nezavisna kraljevina 1922. godine, a 1953. republika.

Mapa lokacije Hurgade

Mnogi kažu da onaj ko se nije kupao u Crvenom moru, ne zna šta je pravo more.

Hurgada se nalazi na obali ovog mora, koja je dugačka oko 40 kilometara, ali grad ne zalazi daleko u pustinju koja ga okružuje. Grad je osnovan početkom XX veka, a od 80-ih veliki broj američkih, evropskih i arapskih investitora ulaže u njega.

Turistima su na raspolaganju različiti tipovi smeštaja: od turističkih seta do luksuznih hotela. Grad se sastoji iz nekoliko delova. U Sakali se nalaze najmoderniji hoteli, Dahar je stari deo u kome se nalazi velika pijaca (bazar), pošta i glavna autobuska stanica. Na oko 40 kilometara južno od Hurgade nalazi se selo Šarm el Naga koje je poznato po lepim i neobičnim plažama.

El Guna je grad-hotel otvoren za turiste, ali ne i za Egipćane koji tu nisu zaposleni. Sastoji se od nekoliko ostrva koja su razdvojena kanalima, a povezana mostovima. Zato ga i zovu "egipatska Venecija".

Destinacija za ronioce

Podvodni svet

U Muzeju morske biologije nalazi se akvarijum u kome ćete videti veliki broj riba koje danas žive u Crvenom moru. Smešten je na samo nekoliko kilometara od Hurgade. Veliki akvarijum u Hurgadi nalazi se severno od bolnice u blizini Ad-Dahr. Ukoliko ga posetite, imaćete priliku da vidite bogatu kolekciju raznih riba iz Crvenog mora.

Ronjenje u Hurgadi

Ronjenje u Hurgadi je jedinstvena prilika da se upoznate sa koloritnim podvodnim svetom. Najpoznatiji grebeni za ronjenje su Šab um Kamar, koji je udaljen 2 kilometra južno od Um Kamar ostrva. Prosečna dubina je oko 20, a maksimalna 35 metara. Na oko 25 metara dubine leže ostaci malog broda. Stene su pune rupa i pukotina. Mesto je bogato koralima i ribama, ali ni ajkule nisu retkost.

Drugi na spisku poznatih grebena je Um Kamar koji je udaljen 9 kilometara severno od ostrva Giftun, između Hurgade i Šadvana. Prosečna dubina je oko 20, a maksimalna 35 metara. Ovo mesto se nalazi kraj samog ostrva Um–Kamar, ili kako ga na arapskom zovu "Mesečeva majka". Omiljeni deo za ronioce je jugoistočna strana ostrva. Predeo ima strme stene koje se spuštaju na oko 35 metara u dibinu. Ističe se bogatstvom riba, više nego raznolikošću korala. Moguće je videti ajkule, kao i barakude.

Luksor

Luksor – Dolina kraljeva

Luksor je popularno turističko mesto poznato kao muzej na otvorenom. Broj i očuvanost građevina su na zavidnom nivou. Ovo je oduvek bilo jedno od najposećenijih mesta Egipta, još od samih početaka razvoja turizma. Posećivali su ga i divili mu se stari Grci i Rimljani, a tako je ostalo sve do danas.

Danas je Luksor moderno mesto za turiste, sa puno hotela i drugih sadržaja neophodnih za prijatan odmor. U njemu živi oko 150.000 ljudi, a sama oblast ima jaku autonomiju, jaču nego bilo koja oblast u Egiptu.

Ukoliko imate priliku da posetite ovo mesto, ne propustite da vidite: Veliki hram, Dolinu kraljeva, Rameseum, Karnak, Medinet Habu…

Luksor – hram Karnak

Egipatska kuhinja i barovi

U jednostavnim kafeima i barovima, kao i na uličnim tezgama, možete kupiti hranu po znatno nižim cenama nego u restoranu. Iako na ulici možete da kupite grickalice, pite i sendviče, ipak se turisti češće odlučuju za restorane koji su skuplji i koji pored domaće kuhinje nude i internacionalne specijalitete.

Napojnice su vrlo poželjne, a u većini restorana i obavezne. Najidealnije je ako napojnica iznosi oko 10 odsto od računa. Hleb se, kao i kod nas, jede uz svaki obrok. Tammiya, tahina, torshimakarona, kushari, shawarma samo su neka od tradicionalnih jela. U restoranima uglavnom prvo služe meze, zatim supu (najpoznatija je molukhiyya), a potom ide glavno jelo (dva najčešća su mahshi i torly, obično od ovčijeg ili goveđeg mesa, mada može biti i meso magarca ili kamile). Postoje dva tipa egipatskog sira: gibna beyda (beli sir) koji je ukusom sličan grčkoj feti i gibna rumi (romanski sir) koji je tvrd, žut i jakog ukusa.

Hurgada – panorama grada

Egipatska kuhinja kombinuje elemente libanske, turske, sirijske, grčke i francuske kuhinje i prilagođava ih lokalnim prilikama. Teži se da jela budu napravljena od svežih sastojaka pa tako hrana zavisi i od sezone. Hrana na jugu Egipta je začinjenija od hrane na severu zemlje. Pirinač i hleb su svakako glavni sastojci egipatske kuhinje, zajedno sa povrćem, dok je meso u drugom planu.

Prodavnice u kojima možete kupiti razne stvari "na meru" su česte i zovu ih ma'la. U mnogim prodavnicama možete kupiti vodu i slatkiše kojih ima u izobilju i donekle su slični turskim i grčkim poslasticama. Tokom zime je u Egiptu sezona pomorandži i banana, a leti manga i grejpfruta.

Milica Prelević
Stil magazin 28 – 09.07.2007.

EGIPAT

NEKA VAM SFINGA DONESE SREĆU!

Osim uzbudljivog putovanja kroz istoriju nama najstarije poznate civilizacije, čeka vas i odličan smeštaj jer su i manje luksuzni hoteli pravi raj

"Vreme prkosi svemu, ali piramide prkose vremenu", kaže jedna ara­pska poslovica. Upravo tako – piramide u Gizi su i danas, prema svim istraživanjima najpop­ularnija turistička odrednica, a još u helen­sko doba bile su uvrštene među Sedam svet­skih čuda.

Zato, gotovo da nema čoveka koji ne poželi da se bar jednom približi tom čudu.

Mapa lokacija Kaira i Hurgade

Kairo – Giza

Nadomak egipatske prestonice u oblasti Gize nalaze se tri grandiozne grobnice faraona četvrte dinastije – Keopsova, Kefrenova i Mikerinova piramida.

Piramide

Nastale su pre 4.500 godina, negde oko 2650. i 2550. godine pre naše ere. Susret namernika sa egipatskim piramidama, mističnim arhitektonskim čudi­ma jedne drevne kulture i nedovoljno istražene civilizacije, izaziva emotivnu mešavinu stra­hopoštovanja i opčinjenosti.

Keopsova ili Velika piramida

Na istočnom obo­du kompleksa piramida u Gizi, poput ogromnog čuvara groblja, nalazi se grandiozna kamena Sfinga, tajanstveni složeni lik grabežljive mačke i vladara. U sedam metara širine i 20 visine smeštena je legenda o bogu Sunca iz kojeg se rađa novi život i nada faraona da će, sahranjen u kožu grabežljive mačke, dobiti priliku da u novom životu bude tako moćan i lep. Sfinga je omiljeni "pejzaž" na fotografi­jama iza osmeha euforičnog turiste koji se našao u Egiptu.

Sfinga

Hurgada – rajsko mesto

Osim uzbudljivog putovanja kroz istori­ju nama najstarije poznate civilizacije, u Egiptu vas čeka i odličan smeštaj. Jedno od omiljenih letovališta gde idu turisti željni mediteranskih čari je Hurgada, ili Gardagu, kako je Egipćani zovu, koja je nekada bila malo ribarsko selo dok danas sija kao turistička oaza na obali Crvenog mora. Raskoš hotelskih kompleksa poređanih između pustinje i mora čini 20 kilometara dugu obalu rajskim mestom za svakovrsno uživanje. Ronioci sa svih meridijana, po pravilu, najlepše uspomene nose sa uzbudljivih pustolovina sa raznobojnim vrstama riba oko unikatnih koralnih grebena u toplom i čistom Crvenom moru.

Podvodni svet Crvenog mora

Osim raznovrsnih ronilačkih disciplina, u Hurgadi možete savladati i osnove jedrenja na dasci i surfinga, a skoro svaki hotel u ponudi ima opciju jahanja kamile. Ipak, kada su u pitanju ove pustiiijske dive, nemojte se zadovoljiti kaskanjem po hotelskom kompleksu, već obavezno krenite na izlet gde ćete na kamil­ama krstariti kroz nepregledne peščane dine.

Po povratku u Hurgadu, celodnevne aktivnosti uveče treba umiriti uz voćni koktel na nekoj od terasa bezbrojnih baro­va gde će vam zaobljene orijentalne lepo­tice u nešto kasnijim večernjim satima upriličiti uzbudljivu lokalnu verziju trbušnog plesa.

Hrana – hotelska, voda – flaširana

Nije preporčljivo konzumirati uličnu brzu hranu jer je trovanje gotovo zagaran­tovano. U svim hotelima služi se evrops­ka hrana, a lokalni specijaliteti su po izboru. Inače, hrana je uglavnom izvrsna. Što se tiče vode, vodiči će vas odmah upozoriti da za svaki slučaj iz predostrožnosti par dana pijete tablete protiv stomačnih tegoba, a vodu iz česme – zaboravite.

Hurgada, hotelski kompleks

Flaširanu vodu kupljenu u supermarketu turistkinje obično kada ulaze u hotel kriju u velikim platnen­im torbama jer je, naravno, u hotelu i do tri puta skuplja.

Aleksandar Nikolić BLIC Panorama 77 – 01.06.2008.