Egipat obuhvata istočni deo Sahare, sa nizijama zapadno od Nila i planinskim uzvišenjima na istoku, u primorju Crvenog mora. Turistima celog sveta nudi luksuzne hotele, beskrajno lepo more i još lepše plaže u odmaralištima poput Hurgade, Šarm el Šeika i El Gune
Egipat je jedna od najuticajnijih i najnaprednijih ranih civilizacija, poznat po svojim dostignućima u poljoprivredi, umetnosti i arhitekturi. Vrhunac razvoja Egipat doživljava za vreme XVIII dinastije i Novog kraljevstva. Istoriju Egipta pišu i brojni osvajači: Grci, Rimljani, Arapi, Turci i Britanci. Postaje nezavisna kraljevina 1922. godine, a 1953. republika.
Mapa lokacije HurgadeMnogi kažu da onaj ko se nije kupao u Crvenom moru, ne zna šta je pravo more.
Hurgada se nalazi na obali ovog mora, koja je dugačka oko 40 kilometara, ali grad ne zalazi daleko u pustinju koja ga okružuje. Grad je osnovan početkom XX veka, a od 80-ih veliki broj američkih, evropskih i arapskih investitora ulaže u njega.
Turistima su na raspolaganju različiti tipovi smeštaja: od turističkih seta do luksuznih hotela. Grad se sastoji iz nekoliko delova. U Sakali se nalaze najmoderniji hoteli, Dahar je stari deo u kome se nalazi velika pijaca (bazar), pošta i glavna autobuska stanica. Na oko 40 kilometara južno od Hurgade nalazi se selo Šarm el Naga koje je poznato po lepim i neobičnim plažama.
El Guna je grad-hotel otvoren za turiste, ali ne i za Egipćane koji tu nisu zaposleni. Sastoji se od nekoliko ostrva koja su razdvojena kanalima, a povezana mostovima. Zato ga i zovu "egipatska Venecija".
Destinacija za ronioce
Hurgada se nalazi na obali ovog mora, koja je dugačka oko 40 kilometara, ali grad ne zalazi daleko u pustinju koja ga okružuje. Grad je osnovan početkom XX veka, a od 80-ih veliki broj američkih, evropskih i arapskih investitora ulaže u njega.
Turistima su na raspolaganju različiti tipovi smeštaja: od turističkih seta do luksuznih hotela. Grad se sastoji iz nekoliko delova. U Sakali se nalaze najmoderniji hoteli, Dahar je stari deo u kome se nalazi velika pijaca (bazar), pošta i glavna autobuska stanica. Na oko 40 kilometara južno od Hurgade nalazi se selo Šarm el Naga koje je poznato po lepim i neobičnim plažama.
El Guna je grad-hotel otvoren za turiste, ali ne i za Egipćane koji tu nisu zaposleni. Sastoji se od nekoliko ostrva koja su razdvojena kanalima, a povezana mostovima. Zato ga i zovu "egipatska Venecija".
Destinacija za ronioce
Podvodni svet U Muzeju morske biologije nalazi se akvarijum u kome ćete videti veliki broj riba koje danas žive u Crvenom moru. Smešten je na samo nekoliko kilometara od Hurgade. Veliki akvarijum u Hurgadi nalazi se severno od bolnice u blizini Ad-Dahr. Ukoliko ga posetite, imaćete priliku da vidite bogatu kolekciju raznih riba iz Crvenog mora.
Ronjenje u Hurgadi Ronjenje u Hurgadi je jedinstvena prilika da se upoznate sa koloritnim podvodnim svetom. Najpoznatiji grebeni za ronjenje su Šab um Kamar, koji je udaljen 2 kilometra južno od Um Kamar ostrva. Prosečna dubina je oko 20, a maksimalna 35 metara. Na oko 25 metara dubine leže ostaci malog broda. Stene su pune rupa i pukotina. Mesto je bogato koralima i ribama, ali ni ajkule nisu retkost.
Drugi na spisku poznatih grebena je Um Kamar koji je udaljen 9 kilometara severno od ostrva Giftun, između Hurgade i Šadvana. Prosečna dubina je oko 20, a maksimalna 35 metara. Ovo mesto se nalazi kraj samog ostrva Um–Kamar, ili kako ga na arapskom zovu "Mesečeva majka". Omiljeni deo za ronioce je jugoistočna strana ostrva. Predeo ima strme stene koje se spuštaju na oko 35 metara u dibinu. Ističe se bogatstvom riba, više nego raznolikošću korala. Moguće je videti ajkule, kao i barakude.
Luksor
Drugi na spisku poznatih grebena je Um Kamar koji je udaljen 9 kilometara severno od ostrva Giftun, između Hurgade i Šadvana. Prosečna dubina je oko 20, a maksimalna 35 metara. Ovo mesto se nalazi kraj samog ostrva Um–Kamar, ili kako ga na arapskom zovu "Mesečeva majka". Omiljeni deo za ronioce je jugoistočna strana ostrva. Predeo ima strme stene koje se spuštaju na oko 35 metara u dibinu. Ističe se bogatstvom riba, više nego raznolikošću korala. Moguće je videti ajkule, kao i barakude.
Luksor
Luksor – Dolina kraljeva Luksor je popularno turističko mesto poznato kao muzej na otvorenom. Broj i očuvanost građevina su na zavidnom nivou. Ovo je oduvek bilo jedno od najposećenijih mesta Egipta, još od samih početaka razvoja turizma. Posećivali su ga i divili mu se stari Grci i Rimljani, a tako je ostalo sve do danas.
Danas je Luksor moderno mesto za turiste, sa puno hotela i drugih sadržaja neophodnih za prijatan odmor. U njemu živi oko 150.000 ljudi, a sama oblast ima jaku autonomiju, jaču nego bilo koja oblast u Egiptu.
Ukoliko imate priliku da posetite ovo mesto, ne propustite da vidite: Veliki hram, Dolinu kraljeva, Rameseum, Karnak, Medinet Habu…
Danas je Luksor moderno mesto za turiste, sa puno hotela i drugih sadržaja neophodnih za prijatan odmor. U njemu živi oko 150.000 ljudi, a sama oblast ima jaku autonomiju, jaču nego bilo koja oblast u Egiptu.
Ukoliko imate priliku da posetite ovo mesto, ne propustite da vidite: Veliki hram, Dolinu kraljeva, Rameseum, Karnak, Medinet Habu…
Luksor – hram Karnak Egipatska kuhinja i barovi
U jednostavnim kafeima i barovima, kao i na uličnim tezgama, možete kupiti hranu po znatno nižim cenama nego u restoranu. Iako na ulici možete da kupite grickalice, pite i sendviče, ipak se turisti češće odlučuju za restorane koji su skuplji i koji pored domaće kuhinje nude i internacionalne specijalitete.
Napojnice su vrlo poželjne, a u većini restorana i obavezne. Najidealnije je ako napojnica iznosi oko 10 odsto od računa. Hleb se, kao i kod nas, jede uz svaki obrok. Tammiya, tahina, torshimakarona, kushari, shawarma samo su neka od tradicionalnih jela. U restoranima uglavnom prvo služe meze, zatim supu (najpoznatija je molukhiyya), a potom ide glavno jelo (dva najčešća su mahshi i torly, obično od ovčijeg ili goveđeg mesa, mada može biti i meso magarca ili kamile). Postoje dva tipa egipatskog sira: gibna beyda (beli sir) koji je ukusom sličan grčkoj feti i gibna rumi (romanski sir) koji je tvrd, žut i jakog ukusa.
U jednostavnim kafeima i barovima, kao i na uličnim tezgama, možete kupiti hranu po znatno nižim cenama nego u restoranu. Iako na ulici možete da kupite grickalice, pite i sendviče, ipak se turisti češće odlučuju za restorane koji su skuplji i koji pored domaće kuhinje nude i internacionalne specijalitete.
Napojnice su vrlo poželjne, a u većini restorana i obavezne. Najidealnije je ako napojnica iznosi oko 10 odsto od računa. Hleb se, kao i kod nas, jede uz svaki obrok. Tammiya, tahina, torshimakarona, kushari, shawarma samo su neka od tradicionalnih jela. U restoranima uglavnom prvo služe meze, zatim supu (najpoznatija je molukhiyya), a potom ide glavno jelo (dva najčešća su mahshi i torly, obično od ovčijeg ili goveđeg mesa, mada može biti i meso magarca ili kamile). Postoje dva tipa egipatskog sira: gibna beyda (beli sir) koji je ukusom sličan grčkoj feti i gibna rumi (romanski sir) koji je tvrd, žut i jakog ukusa.
Hurgada – panorama grada Egipatska kuhinja kombinuje elemente libanske, turske, sirijske, grčke i francuske kuhinje i prilagođava ih lokalnim prilikama. Teži se da jela budu napravljena od svežih sastojaka pa tako hrana zavisi i od sezone. Hrana na jugu Egipta je začinjenija od hrane na severu zemlje. Pirinač i hleb su svakako glavni sastojci egipatske kuhinje, zajedno sa povrćem, dok je meso u drugom planu.
Prodavnice u kojima možete kupiti razne stvari "na meru" su česte i zovu ih ma'la. U mnogim prodavnicama možete kupiti vodu i slatkiše kojih ima u izobilju i donekle su slični turskim i grčkim poslasticama. Tokom zime je u Egiptu sezona pomorandži i banana, a leti manga i grejpfruta.
Prodavnice u kojima možete kupiti razne stvari "na meru" su česte i zovu ih ma'la. U mnogim prodavnicama možete kupiti vodu i slatkiše kojih ima u izobilju i donekle su slični turskim i grčkim poslasticama. Tokom zime je u Egiptu sezona pomorandži i banana, a leti manga i grejpfruta.
Milica Prelević
Stil magazin 28 – 09.07.2007.
Stil magazin 28 – 09.07.2007.
Нема коментара:
Постави коментар