BIZERTA

ZELENO U PLAVOM

Bizerta je najseverniji i najevropskiji tuniski grad, sa pet luka, bogatom prošlošću i dubokim istorijskim vezama sa srpskim narodom

Sa 130.000 žitelja (oko 500.000 u široj regiji) Bizerta je središte oblasti Kap Blank i najveći grad tuniskog severa. Po broju stanovnika pripada mu četvrto mesto u zemlji, a od prestonice ga deli samo 65 kilometara. Sa ostalim delovima Tunisa i svetom povezuju ga dobre saobraćajnice, železnički i plovni putevi i vazdušna luka.

Mapa lokacije Bizerte

Uz skicu za portret grada dobro pristaje predznak naj, koji poznavaoci njegove prošlosti i sadašnjosti potkrepljuju nizom ubedljivih argumenata.

Geografski: Bizerta je najseverniji grad u Tunisu i na afričkom kontinentu, najbliži Evropi u središnjem delu Mediterana (od Sicilije ga deli rastojanje od oko 145 kilometara). Njegovu poziciju slikovito porede sa isturenim svetionikom na sredokraći pomorskih puteva Sredozemlja, što ga čini nezaobilaznim utočištem brodova pred naletima vetrova i nemirnog mora.

Mnogo „naj“

Bizertu nazivaju i najevropskijim tuniskim gradom, poredeći je sa francuskim priobalnim mestima sa druge strane Mediterana. U prvi plan ističu savremenu arhitekturu i njene široke bulevare, sa centralnom ulicom i šetalištem Habiba Burgibe, nadomak prostrane gradske plaže Korniš, okružene drvoredima raskošnih ukrasnih palmi. Na njenim skverovima su i dva nezaobilazna simbola grada: morski konjici čiji je logo utisnut na sva gradska dokumenta i stilizovano jedro, znak prijateljstva, čiji je izraz i regata Tulon – Bizerta (lane je u njoj učestvovalo 70 jahti).

Bizerta – panorama najsevernijeg grada u Tunisu

Uz sve odlike kosmopolitskog grada, u kome se mogu čuti mnogi svetski jezici, ulice okružuju moderne višespratnice i izlozi prodavnica sa šarolikom ponudom svetskih firmi. Bizerta je zadržala i tradicionalna obeležja, pre svega u starom jezgru, sa ukrštenim ulicama, izlozima prepunim nakita, grnčarije, začina, robe za snabdevanje brodova i mnoštva suvenira tipičnih za ove krajeve.

Stilizovano jedro, znak prijateljstva

Klimatski: Bizerta je najhladniji grad na ovdašnjem području, pri čemu pojam "hladno" treba čitati isključivo prema afričkim merilima i tamošnjem poimanju temperaturnih razlika.

Ona je i najzeleniji grad u ovom delu sveta. Okružena je bujnim rastinjem, čitavim šumama, koje niko ne očekuje na peskovitom tlu. Otuda lokalni naziv Bizerte "zeleno u plavom", izveden iz preplitanja zelene boje okoliša sa plavetnilom mora. To je na slikovit način našlo mesto i u izgledu delova grada, pogotovo njegovog starog jezgra, u kome prednjače siva i plava boja prozora i vrata na tradicionalno belim zidovima omanjih zgrada u skladnom nizu.

Bizerta je više od primorskog grada: najvećim delom spustila se na same obale mora, koje se igrom prirode i voljom čoveka uvlači u sve njegove delove, prelamajući se na svakodnevni život ovdašnjih ljudi. More je vazda bilo izvor života, u prošlosti i mnogih nedaća.

Posle prestonice, ona je i drugi po veličini lučki grad. U svom okrilju ima pet luka, koje, zavisno od vremena nastanka i namene, nose primerene nazive: istorijska, ribarska, industrijska, trgovačka i luka slobodne zone. Postoji i šesta, nešto udaljenija, za utovar čeličnih proizvoda i cementa.

Grad je i značajan univerzitetski i još više privredni centar, sa razvijenom industrijskom i carinskom zonom, uz naglašenu brigu o ekologiji. U zaleđu, gde šumovite padine Atlasa smenjuju plodne ravnice, prostire se bogata tuniska žitnica.

Ljudi otvorenog srca

Ribarska luka

Bizerta je i značajan turistički centar ovog dela zemlje, koji namernika dočekuje naglašenim gostoprimstvom i otvorena srca, nudeći mu mnoga neočekivana iznenađenja i zadovoljstva.

Hotel Bizerta Resort

Okosnicu turističke ponude čini desetak privlačnih hotela, čiji su kapaciteti oko 2.000 ležaja, uređene plaže u gradu i bližoj i daljoj okolini i gradska marina sa vezom za 180 jahti. Pre dve godine ovde je boravilo oko 140.000 stranih turista, 2006. desetak hiljada više, uz domaće goste. Ovde planiraju da turizam sa petog mesta privrednih aktivnosti izbije u prvi plan, uz ambiciozna ulaganja. Buduća marina, na čiji se završetak neće dugo čekati, biće veća od sadašnje za više od šest puta (moći će da primi rekordnih 1.200 jahti). U narednih pet godina broj ležaja u modernim hotelima biće uvećan za još 3.000, uz dodatno uređenje i opremanje 12 velikih plaža, čija je ukupna dužina oko 50 kilometara (izuzev jedne, sve su peskovite). Time će započeti nova era u životu grada, koji i danas ima šta da ponudi i pokaže gostima, ne samo tokom glavne sezone od maja do oktobra, kada morske struje donose željeno osveženje, i posebno, tokom leta kada su temperature oko 38. podeoka, već i zimi, kada su, uz retke izuzetke, temperature, uglavnom, prolećne.

Trbušni ples

Uz tradicionalno gostoprimstvo, gostima nude različite oblike zabave i noćni život "začinjen" trbušnim plesom, sportove na zemlji i vodi, uz nezaobilazno ronjenje do bogatih koralnih sprudova.

Bašta restorana u Bizerti

Tradicionalnu i mediteransku kuhinju dopunjuje prebogata ponuda raznovrsne ribe i plodova mora, a riblji restorani su na glasu i izvan tuniskih prostora. Za njihovo snabdevanje "zadužena" je čitava flota ribarskih brodova, koji dremuckaju ukotvljeni u staroj usnuloj luci, prepoznatljivoj slici sa gradskih razglednica, spremni da se svakog časa otisnu na pučinu i zabace mreže.

Ribarska pijaca

Deo njihovog ulova put do trpeze nalazi u pokrivenoj ribarskoj pijaci, uz uobičajeno cenkanje i glasnu ponudu bogatog izbora ribe i drugih plodova mora različitog naziva, izgleda, veličine i boja, izloženih u maštovitim aranžmanima, koji podsećaju na cvetne ikebane. Među neobičnim vrstama je riba "kaiš", nalik zmiji, duža od jednog metra. Riba je i značajan ovdašnji izvozni proizvod.

Drevna pomorska baza

Bizerta je i najstariji tuniski grad, sa uočljivim tragovima prošlosti koji uokviruju stari deo grada i najstariju luku. U njemu je podignuto više džamija. Najveća potiče iz 1652. godine. Nedaleko od nje su katolička i ruska pravoslavna crkva prepoznatljive arhitekture, što svedoči o ukrštanju puteva naroda u prošlosti i verskoj toleranciji. Prema istorijskim izvorima prvi tragovi života potiču iz perioda hiljadu godina pre nove ere, kada je ovde postojao veliki feničanski grad i luka. Kasnije će se na ovom području smenjivati različiti narodi i pohodiće ih mnoge vojske, ostavljajući manje ili više očuvane tragove svog prisustva i načina života.

Ulica u Medini

Posle Feničana, Vizantinci su gradili lučke kanale i dvostruke zaštitne zidove koji su, uz manja preuređivanja, odoleli propadanju do današnjih dana. Za Rimljane tokom njihove viševekovne vladavine, severni deo Tunisa je, između ostalog, davao bogatu žetvu pšenice i izobilje korala. Arapi su ovde pristigli 698. godine. Tokom XV veka Bizerta je bila snažno uporište gusara koji su harali vodama Sredozemlja. Od 1537. je pod vlašću Španaca, a od 1572. u sastavu Osmanlijskog carstva. O tom razdoblju svedoče dobro očuvani delovi dve tvrđave.

Prva je sa ovdašnjim nazivom Medina i tipičnim prodajnim prostorom – sukom – a njene zidine predstavljale su deo dvostrukog zaštitnog zida, štiteći grad i luku od neželjenih gostiju i udara vetrova i talasa.

Amfiteatar za 12.000 posetilaca

Druga, visoko iznad grada, sazidinama koje nose pečat otomanskog i španskog stila gradnje, ima očuvan amfiteatar koji prima 12.000 posetilaca i predstavlja centar kulturnih zbivanja. Odatle puca prelep pogled na zaliv, delove grada, njegove luke, kanale i mostove kojima su natkriveni.

Francuzi su osvojili Bizertu 1881. godine, razvijajući u njoj snažnu vojnu pomorsku bazu, u kojoj će ostati oko osam decenija. U međuvremenu se našla u vrtlogu dva svetska rata. U Prvom kao snažno savezničko uporište, a u Drugom su je 1942. okupirali Nemci, da bi je nakon uzastopnih bombardovanja i rušenja, maja 1943. oslobodili Amerikanci. Poslednji francuski vojnik je napustio Bizertu 15. oktobra 1963, pet godina nakon proglašenja tuniske nezavisnosti. Za oslobođenje grada život je položilo hiljadu mladih Tunišana.

Veliki kanal dubine 12 metara, koji spaja morske luke sa lukom u Bizertskom jezeru, prokopan je 1889. godine. Natkriljuje ga i deo pokretnog mosta, koji dva sata dnevno propušta brodove sa zastavama iz celog sveta. Prepoznatljiva gradska atrakcija. Da li će i koliko opstati, pokazaće vreme, jer sve više postaje "usko grlo" gradskog saobraćaja.

Tuniski Zejtinlik

Malo je poznato da je u priču o prošlosti Bizerte i njene okoline utkana i značajna epizoda iz naše nacionalne istorije. Prema zapisima sledbenika i poštovalaca srpskih ratnika 1914–1918, na inicijativu francuskog generala Emila Geprata, pre devet decenija u severnom Tunisu i susednim afričkim zemljama utočište su našli delovi srpske vojske. U Bizerti i okolini bile su smeštene bolnica i Pešadijska podoficirska škola, iz koje je na Solunski front upućeno 400 podoficira. Niklo je i manje naselje Jugoslovena, čiji su žitelji bili demobilisani vojnici. Imali su biblioteku, pozorište, štampariju... Meštani su široka srca prihvatili iznemogle i ranjene srpske borce nakon povlačenja preko Albanije – upućene na oporavak i lečenje – i dobrovoljce pristigle iz prekookeanskih zemalja (oko 60.000 ljudi). U bolnicama je lečeno oko 40.000 vojnika, a oko 3.000 ratnika podleglo je ranama daleko od otadžbine. Sahranjeni su na 24 groblja u 22 grada.

Na hrišćanskom ratnom groblju u Bizerti podignuta je spomen-kosturnica okružena starim grobovima, a na spoljnim zidovima ispisana su imena 600 srpskih ratnika koji su ovde podlegli ranama ili bolestima. Unutar kapele namernika dočekuju prigodni natpisi, venci posetilaca (najnoviji ambasade Srbije u toj zemlji) ali i upaljene sveće, o čemu brinu lokalne vlasti koje brižljivo održavaju ovaj prostor.

Srpsko vojničko groblje u Menzel Burgibi

Hiljadu i po vojnika počiva u delu savezničkog spomen-kompleksa – na Srpskom vojničkom groblju u mestu Menzel Burgiba, petnaestak kilometara južnije od Bizerte. Umesto klasičnih spomenika, Francuzi su u besprekornom poretku, u senci borova i čempresa, postavili spomen-obeležja u vidu stilizovanih sablji u obliku krsta, na kojima su imena stradalnika i nazivi jedinica kojima su pripadali.

Spomen-obeležja srpskim ratnicima su najuređeniji delovi savezničkih spomen-područja u Bizerti i Menzel Burgibi. Ostaje samo da što više građana dođe ovde i pokloni se senima predaka. Izazov za one koji brinu o tradiciji i prošlosti, još više za domaće turističke agencije. One su, recimo, samo u 2006. dovele u Tunis oko 30.000 građana Srbije. Spisak odredišta mogle bi da dopune Bizertom i severnim Tunisom ili da iz poznatih letovališta organizuju posete srpskim vojničkim grobljima, da ona prerastu u neku vrstu tuniskog Zejtinlika.

Ovdašnje goste, koji pored Bizerte žele da posete i druge znamenitosti tuniskog severa, dočekuju mnoga zanimljiva izletišta, sa različitim sadržajima. Do njih se stiže šumovitim padinama, na kojima se vide crveni krovovi hotela i kuća. Prava retkost za ovdašnje prilike.

Crveni pelikani

Igličaste stene u Tabarki

Prva adresa: Tabarka. Lep primorski gradić u belom, nadomak granice sa Alžirom, u moru zelenila, sa peščanim i stenovitim plažama i čistim morem, udaljen 170 kilometara od tuniskog glavnog grada. Tabarka je značajan centar zdravstvenog turizma, talasoterapije (za lečenje i blagotvorno opuštanje) a more je bogato koralnim sprudovima – izazov za ronioce i proizvođače ogrlica i drugih suvenira. Na rubnim delovima i vidikovcima grada su impresivan golf-teren sa pratećom školom i Đenovljanska tvrđava iz XVI veka, a u njenom podnožju neobične kamene figure u stenama koje je priroda izvajala.

Na sredokraći između dva grada, udaljeno 30 kilometara od Bizerte, leži prostrano prirodno jezero i nacionalni park Ičkul koji nadvisuje istoimena planina, zimsko stanište oko 80 vrsta ptica. Tokom zime ovde se mogu videti jata koja premašuju 200.000 ptica, a simbol jezera je crveni pelikan.

Ajn Dram, panorama grada

Lovci iz mnogih zemalja rado svraćaju u znamenito planinsko mesto Ajn Dram, na nadmorskoj visini od 1.000 metara, na šumovitim padinama Atlasa koje zimi povremeno zabele. Odatle kreću u lov na divlje svinje, čije se meso može naći na jelovniku ovdašnjih lovačkih restorana.

Nedaleko od Tabarke je ušuškano banjsko mesto Hamam Burgiba, u kome se gostima pored netaknute prirode nude različite mogućnosti lečenja mineralnom vodom i njihovim isparenjima, posebno organa za disanje.

Oni koji dublje zađu u unutrašnjost zemlje očekuju iskopine dvaju najznačajnijih gradova iz rimskog perioda, koja su puni procvat doživela u II i III veku. U Bula Regiji razvijenoj u pitomoj ravnici, posebnu pažnju privlače ostaci duboko ukopanih soba (donji spratovi vila) radi zaštite od letnje žege, sa atraktivnim mozaicima na podovima, stubovima sa kapitelima i otvorima za ventilaciju i dnevnu svetlost. Grad je imao oko 70.000 stanovnika (dve trećine su bili robovi).

Arheološko nalazište Duga, smešteno na kamenitoj uzvišici (550 metara) najočuvaniji je rimski grad, koji je upisan u registar kulturnih dobara UNESCO-a. Posetioce dočekuju sačuvane ulice i trgovi, ostaci kuća, otvoreno pozorište sa 3.500 posetilaca, Saturnov hram sa kapitelima, rezervoari za vodu, lukovi, kapije, statue i ispisani kameni blokovi.

Izazov za znatiželjne i istraživače.

Stanoje Jovanović
Politika MAGAZIN 492 – 04.03.2007.

SUS

MEDINA ARAPSKOG TURIZMA

U svakom tuniskom letovalištu možete kupiti "najki" zlatni lančić koji su izradili beduini, naučiti pravila arapskog seksa i uživati u starinama iz IX veka

Titov prijatelj Habib Burgiba, otac modernog Tunisa i oslobodilac žena, bio je oženjen Francuskinjom Matildom, koja je prihvatila islam i ime Mufida. Burgiba se od Mufide kasnije razveo, ali je pre toga zakonom regulisao razvod i osnovao fond za izdržavanje nezbrinutih i razvedenih žena. Zakonom je zabranio i poligamiju i omogućio devojkama da same sebi biraju muža. Tunižanke danas marame nose po želji, a u gradovima je sve više devojaka koje su jasmin u kosi zamenile mini suknjama. A i horde turista učinile su svoje.

Mapa lokacije Susa

Berberski brendovi

Sus (Sousse), glavni grad pokrajine Sahel, na velika vrata turizma kročio je pre desetak godina pomoću stranog kapitala i ponudio kombinaciju evropskog standarda i komercijalne egzotike. Nikao je na istočnoj obali Tunisa, na mestu starog feničanskog grada Hadrumeta.

Danas Susom dominira tvrđava Medina koju su sagradili Arapi u IX veku, a većinom njenih uličica načičkanih dućanima ne prolaze čak ni bicikli jer su široke svega metar. Prodavci stoje ili sede pored svoje robe, a kad ugledaju turistu, skaču, vuku ga za ruku, obećavajući robu bolju i jeftiniju od komšijine. Obično se služe istom trgovačkom pričom – "prepoznaju" vas kao gosta hotela gde navodno honorarno rade, te vam kao novopečenim prijateljima nude posebne cene ili iz neke fioke vade robu koju "ne prodaju svakome, nego čuvaju za posebne kupce".

Sus – tvrđava Medina

Naravno, cenkanje je obavezno. Trgovac izgovara uvek isti monolog, pokazuje vam beležnice prepune arapskih znakova kojima dokazuje kolika je nabavna cena određenog proizvoda. Ako se turista okrene i ode bez reči, dešava se da će za njim poleteti i poneka sočna psovka na arapskom ili na nemačkom. Trgovci su inače savladali temelje nemačkog: brojke, svoj monolog ("Želiš li da me uništiš? Znaš li koliko ja imam dece?") i psovke rezervisane za kupce koji se tvrdoglavo drže niskih cena i odbijaju kompromis.

A nudi se sve i svašta: velike marame, lažne "kelvin klajn" i "najki" majice, a "najki" znak se može naći čak i na srebrnom i zlatnom nakitu koji izrađuju saharski Berberi, brojni začini i gomila suvenira, od kojih mnogi imaju veze sa Tunisom koliko i urme sa Srbijom. Ako neko natuca koju reč arapskog, sigurno postiže povoljnu cenu, a prilično ih odobrovolji kad čuju da je neko musliman iz Bosne.

Raj za kupovinu

Na ulazu u medinu je državni tržni centar, u kojem je roba malo skuplja, ali i kvalitetnija. Ovde se mogu kupiti čuveni svileni tepisi, koji će vas posle letovanja čekati u Beogradu. najpouzdanije mesto za kupovinu vrednijih stvari jesu upravo državne radnje.

Fitilj za bračne dužnosti

Suk

Iz suka se izlazi pravo na Ribat skver, skoro u samom centru grada, gde se u VIII veku izgrađene džamija i tvrđava, koja 12 metara širokim zidinama štitila njegove stanovnike od neprijatelja. Na spratu su bili smešteni strelci i vojnici spremni da vatrenim kuglama i vrelim uljem počaste napadače ukoliko probiju kapiju.

Na visoravni iznad grada u delu stare tvrđave Kazbah smešten je Nacionalni muzej, čuven po rimskim mozaicima i katakombama, u kojem su sahranjivani hrišćani od VI do VIII veka. Ipak, najzanimljiviji je stan visokog državnog službenika iz XIX veka, smešten pri vrhu medine, koji je pretvoren u muzej.

Višejezični natpisi daju zanimljiv, a ponekad i intrigantan uvid u svakodnevni život stanovnika kuće i njihove međusobne odnose. tako je dotični službenik, kao i svaki boljestojeći Arapin, imao dve žene, od kojih je prva polagala puno prava na njega i imovinu, a druga ga je mogla imati tek kad prva to dozvoli. Zanimljivo je da je druga žena spavala u malom i skrajnutom sobičku, a prva je imala uzak krevet u glavnoj sobi.

Kasbah

Ipak, za bračne dužnosti u istoj prostoriji stajao je ogroman i svilom bogato opremljen krevet, pored kojeg je žena palila uljanu svetiljku. Muž je morao paziti da se bračne dužnosti ne završe pre nego što fitilj dogori, a njegovu dužinu određivala je žena.

Uz morsku obalu se protežu brojni hoteli, čak 45. Svi su komforni, relativno novi, ali i ne preterano luksuzni. Uglavnom su opremljeni bazenima, teniskim igralištima, kockarnicama, maštovitim kafićima i restoranima koji serviraju odlične obroke. U sobama se obavezno nalazi televizor sa satelitskim programima, klima uređaj i frižider, a neki hoteli imaju i zatvorene privatne plaže, iako su plaže najvećim delom otvorene za javnost. U marini su ukotvljene jedrilice i veliki jedrenjaci kojima turisti plove do Monastira.

Noćna tarifa u podne

Port el Kantaui

Susednu gradići mogu se obići lokalnim autobusima, prevoz je jeftin i odlično organizovan i bolji je od taksija, jer su taksisti skloni da uključe noćnu tarifu u podne. Za desetak minuta autobusom stiže se u Port el Kantaui, grad hotela, koji se ugnezdio tik uz Sus, a diči se dvema dugim plažama i raskošnom marinom gde je usidreno na stotine jedrilica i jedrenjaka, čamaca, gusarskih jedrenjaka, mini-podmornica, sa bezbrojnim mogućnostima izleta, pecanja, posmatranja delfina ili ronjenja.

Monastir – grob bivšeg predsednika Habiba Burgibe

Na 20 kilometara od Susa je grad Monastir, najveća vazdušna luka posle prestonice Tunisa, ali i rodno mesto Habiba Burgibe. Vođa nesvrstanih i doživotni tuniski tuniski predsednik sagradio je sebi za života mauzolej nalik na Tadž Mahal, i to na mestu gde je sahranjena njegova majka kojoj je bio veoma privržen. Svakoga petka pod kupolama prekrivenim zlatom vernici čitaju delove iz Kurana svom voljenom vođi.

Ono što se ne propušta u Tunisu svakako je safari preko peščanih dina Sahare. Izbor je šaren, od kamila, konja, magaraca do džipova, motora ili balona, a možete iznajmiti i beduinsko odelo. Preko pustinjskog peska danas možete jezditi i na skijama, dok se Tunižani radije opredeljuju za borbe i trke kamila, saharsko venčanje, a pesnici se nadmeću stihovima o najvećoj pustinji na svetu.

Sanja M. Tomić
Press Kofer 15 – 12.09.2007.

TUNIS

ORIJENTALNI BISER MEDITERANA

Najsevernija afrička država pravi je raj za posetioce jer obiluje atraktivnom turističkom ponudom, kojom su naročito zadovoljne porodice sa decom, zbog mnoštva zabavnih programa i aktivnosti namenjenih najmlađima

Zbog svojih prirodnih lepota Tunis je odavno poznat turistima sa svih meridijana sveta. Ovaj orijentalni biser Mediterana privlači čistim morem, peščanim plažama dugim više od 1.200 kilometara, kao i izvanrednom uslugom, pa zato ne čudi što je ova afrička zemlja jedna od najatraktivnijih turističkih destinacija tokom čitave godine. Kao najsevernija država Afrike, Tunis je kolevka mnogih naroda i kultura.

Mapa i lokacija Tunisa

U njegovoj bogatoj istoriji tragove su ostavili Feničani, Rimljani, Turci, Španci i Francuzi. Ostaci tih kultura – od islamske arhitekture sa srednjevekovnim gradovima pa sve do rimskih ruševina, dramatične peščane dine i guste oaze palmi pružaju jedinstven prizor.

Turističkom ponudom naročito su zadovoljne porodice sa decom, zbog mnoštva zabavnih programa i aktivnosti namenjenih najmlađim. Takođe, za sve ljubitelje sportova na vodi ova zemlja pavi je raj, zbog svojih predivnih plaža i kristalno čistog mora.

Tunis, glavni grad Tunisa

Široka ponuda hotela i restorana koja nude jela kako internacionalne, tako i jela tuniske kuhinje, vrlo je originalna i jedinstvena. Povrće, voće, riba, meso, a sve začinjeno dobrim pivom ili vinom iz raznih regiona zemlje.

Plaže okupane suncem

Sus, grad sa mediteranskim šarmom

Veoma atraktivna lokacija svim turistima koji dolaze u Tunis jeste i stari grad Sus, koji se nalazi 140 kilometara od glavnog grada Tunisa i svojim mediteranskim šarmom osvaja na prvi pogled. Osim suncem okupanih plaža, koje se kao krila prostiru sa obe strane, ovo mesto nudi i puno interesantnih zdanja. On je istorijska i moderna prestonica, važan administrativni centar, glavana ribarska luka, značajan proizvođač maslinovog ulja i veliki turistički centar.

Posebna osobenost grada su 5 kilometara duge katakombe, sa više od 240 arheoloških grobnica. Pijace na kojima se možete oprobati u veštini cenkanja pri kupovini "umetničkih dela" meštana, splet uličica u kojima ćete naići na trgovce raznog nakita i tkanina, sve to ostavlja na turiste romantičan utisak…

Monastir, mauzolej Habiba Burgibe sa zlatnom kupolom

Na 20 kilometara udaljenosti od Susa nalazi se Monastir, gradić koji je naziv dobio po hrišćanskom manastiru Monasterijum. U njemu se rodio Habib Burgiba, prvi predsednik Tunisa, te u to ime gradom dominira veličanstveni mauzolej sa zlatnom kupolom. Ukrašen drvoredima palmi, svojom peščanom obalom od zlatnog peska i velikim brojem hotela koji pružaju odličan odmor i rekreaciju, ovaj prelep gradić rado dočekuje turiste. U Monastiru se nalaze prijatni hoteli raznih kategorija, koji pružaju komfor, luksuz, široku ponudu sportske zabave, počevši od skijanja na vodi sve do skakanja padobranom… Ljubiteljima golfa sigurne će odgovarati dva terena sa po 18 rupa.

Nezaboravno krstarenje

Prvi i ubedljivo najveći planski izgrađeni turistički centar je Port el Kantaui, koji je smešten na 140 kilometara od glavnog grada Tunisa. Sagrađen po uzoru na francusku rivijeru, sa starim jezgrom grada presvučenim kaldrmom, izuzetno skupim ribljim restoranima, brojnim kafeterijama, lokalnim čajdžinicama sa pušionicama nargila, suvenirnicama i fontanama u cvetnim parkovima, Port el Kantaui je najveći ponos Tunižana. Budući da se nalazi na samoj obali, nudi mogućnost zabavne plovidbe po Sredozemnom moru. Luka je odlično opremljena i kapacitet joj je 300 jahti.

Đerba, ostrvo zaljubljenih

Ostrvo Đerba (Jerba) je jedna od najatraktivnijih lokacija u Tunisu. To je svojevrsni raj na zemlji, koji čine maslinjaci, vinogradi, palme i prelepe peščane plaže, čiji je zaštitni znak ružičasti flamingo. Ovo ostrvo se nalazi Gabeskom zalivu, poznatijem kao Mali Sirt i zbog bajkovitih uslova za odmor i uživanja dodali su mu još jedno ime: Ostrvo zaljubljenih.

O lepoti Đerbe pesnici su pevali još od vremena Homera. Ostrvo sa 10.000 palmi toliko je očaralo Odiseja da je jedva uspeo da se od njega odvoji.

Hamamet, hotelski kompleks

Tražena i atraktivna turistička destinacija svakako je i Hamamet, nekadašnje ribarsko se-lo, a od XIX veka omiljeno letovalište poznatih: Vinstona Čerčila, Sofije Loren, Gistava Flobe-ra, Oskara Vajlda… More, nebo, sunce, žarki pesak, palme, pomorandže i limuni koji se povijaju pod teretom.

U celom Hamametu možete naići na zgrade u tipičnom tuniskom arhitektonskom stilu, koje su verne tradiciji, elegantne i reprezentativne. Za turiste postoje, osim 8 kilometara dugih plaža, i hotelski kompleksi, dva terena za golf na kojima se održavaju i međunarodna takmičenja, mogućnost bavljenja svim vodenim sportovima i dovoljno razonode kada padne veče.

Blizu Hamameta nalazi se Nabeul – živopisno mesto pored mora i centar grnčarstva i keramike, u kome se takođe mogu pronaći fini vezovi, proizvodi od metala, trske kao i skulpture sa antičkim motivima, laneni tepisi, duvano staklo…

–
GAZETA Put pod noge – 25.04.2008.