TOSKANA

BREŽULJCI SA ČEMPRESIMA

Toskanu godišnje poseti preko deset miliona turista. Ovaj centralni italijanski region vrvi od umetničkih i kulturnih znamenitosti, a poznat je i po dobrim vinima, predivnim pejzažima, gostoprimstvu, šarmu latinskih ljubavnika i još mnogo čemu…

Kokiko je još mesta koja kao Toskana mogu da se pohvale takvom raznolikošću? Malo, vrlo malo. Jer, Toskana je po mnogo čemu jedinstvena.

Mapa Toskane

Po istoriji, umetničkoj baštini, tradiciji, borgovima (varošicama), zamkovima, crkvama, kuhinji koja osvaja i najprobirljivije, vinima, jedinstvenom toskanskom humoru i prepoznatljivom govoru. Svoju "magiju" duguje arhitektonskim drahuljima, muzejima, mondenskim letovalištima. Dika joj je i poduži spisak slavnih Toskanaca, ali možda još više prelepi pejzaži koji neizbrisivo ostaju u sećanju.

Pejzaž iz Toskane

Čini se da je u Toskani svaki pedalj zemlje brižljivo oblikovan. Putopisci iz prošlih vremena često su je opisivali kao "najlepši evropski vrt", a njeni obrisi, boje i senke večiti su izazov umetnicima.

– Toskana ne može da umori. U njoj je utkano toliko različitosti, sve se čini netaknuto, a zapravo je besprekorno uređeno. Ovde je postignuta harmonija prirode i čoveka. Nije je lako portretisati, ali je još teže ostati ravnodušan pred njenom elegantnom lepotom i neverovatnoj fotogeničnosti – kaže Sandro Santioli, italijanski fotograf.

Fotogenična i elegantna

Najveći deo njene površine (66,5 odsto) krase talasasti predeli sa brdašcima na kojima se uzdižu kamene kuće do kojih vode drvoredi visokih, mirisnih čempresa. Tu su i maslinjaci, vinogradi, nacionalni parkovi, šaraju se ostrvca bujnog mediteranskog rastinja, preseca reka Arno, na zapadu zapljuskuje Tirensko more, a na severu i jugu međe je visoki, ponegde jako oštri, Apenini.

Reka Arno

Ko jednom zaluta u ovaj deo "Čizme", celog života žudi da se u njega vrati, to je i razlog što su Toskanu kao stalnu ili privremenu adresu odabrali mnoga poznata imena poput Stinga, princa Ćarlsa, britanskog eksministra Blera, ali i mnogi anonimni Amerikanci i Evropljani. Zato, ako vam na nekom lokalnom putu, posebno u zoni Kjantija, zatreba neka informacija, ne berite brigu zbog neznanja italijanskog – engleski i nemački su poslednjih godina ovde postali "maternji" jezik.

Svesno je toga tri i po miliona stanovnika Toskane. Sem poljoprivrede, zanatstva i industrije, dobar životni standard omogućavaju im upravo turisti kojima su rešili da ugode na sve načine. Seoski turizam ovde doživljava istinsku renesansu. Na svakom koraku tek restaurirane stare kuće, zamkovi i seoske farme pretvaraju se u udobne, često i vrlo luksuzne ugostiteljske objekte sa bazenima, raznim sportskim i golf terenima, u kojima je imperativ relaks i ukusna domaća kuhinja, podrazumeva se, uz toskansko gostoprimstvo i simpatiju.

Toskanska vila, sada gostionica

Ali ne bi Toskana danas bila to što jeste da iza nje ne stoje vekovi, pardon, milenijumi.

Kolevka renesanse

Zna se da je od X do VIII veka pre nove ere na teritoriji današnje Toskane cvetala kultura koju znamo pod imenom Vilanova. U VIII veku p.n.e. u centralnoj Italiji pojavljuju se Etrurci, po kojima cela oblast dobija ime Etrurija. Rimljeni ime izokreću u Tuskija, odnosno Tuskanija, od koje vodi poreklo i današnji naziv regije. Ovaj misteriozan narod, poreklom iz Male Azije, koji je gradio puteve, isušivao močvare, bavio se zanatstvom i trgovinom, osnivao gradove, među kojima je najpoznatija Voltera, mnogo je zadužio Toskanu, a materijalni ostaci njihove kulture vidljivi su i danas u svakom italijanskom muzeju.

Voltera

Sa nestankom Etruraca, u III veku p.n.e. i dolaskom Rimljana, počinje dekadencija. Za vreme dominacije Longobarda (VI vek) Toskana postaje vojvodstvo, a centar oblasti grad Luka koji je i prva opština na teritoriji Italije. Tokom narednih vekova ovu oblast je činilo nekoliko nezavisnih gradova-država, prvih demokratskih društvenih formi, koji će od XII veka početi da se ujedinjuju. Sa pojavom Bokača, Dantea, Đota, kasnije i mnogih drugih slavnih umetnika i mislilaca i stupanjem na istorijsku scenu porodice Mediči, koja će vladati do 1727. godine, Firenca postaje kulturni i ekonomski centar Toskane. Dok je veliki deo Starog kontinenta bauljao u sumraku srednjeg veka, prosvećeni umovi i stvaraoci preporoda načinili su od Firence najsvetliju tačku, riznicu umetnosti, kulture i ostvarenja koja i danas privlače milione turista.

Posle kratke francuske okupacije i vladavine austrijske familije Lorena, Toskana 1860. ulazi u sastav Kraljevine Italije.

Gutljaj po gutljaj

Firenca, Ponte Vekijo

Osnovana kao rimska kolonija u prvom veku pre Hrista, Firenca danas broji oko pola miliona stanovnika i administrativni je centar regije. U ovom gradu, čiju levu i desnu obalu Arnoa spaja Ponte Vekijo, a centar krasi čuvena Pjaca Duomo, uprkos decenijskom levičarskom opredeljenju, aristokratija još uvek slovi za nešto "in".

Firenca, Pjaca Duomo

Teško da ćete naći Firentinca koji nije ponosan na svoje poreklo i koji vas neće podsetiti da i Amerika nosi ime njihovog davnog sugrađanina. A da bi osetili duh renesanse, posetite Firencu 24. juna ili prve nedelje posle Uskrsa, kada se u gradu održavaju tradicionalne kostimirane svečanosti.

San Điminijano

Na putu od Firence do Sijene "ugnezdio" se Kjanti, zona čuvena po prirodnim lepotama i istoimenom vinu koje nosi oznaku petlića. Pošto ste se obreli u zemlji dobrog vina, pokušajte da sada Toskanu uzimate u malim gutljajima. Skrenite sa puta i posetite San Điminijano, grad visokih srednjevekovnih tornjeva, i okusite vino "vernaća di san điminijano". Ne preterujte sa čašama, jer vas čeka još zdravica. Prva, sa izuzetno cenjenim "brunelom" iz Montalčina, a druga u kamenim zidovima opasanom Montepulčanu, sa čašom takozvanog "vino nobile".

Nije lako odoleti ni jedinstvenom šarmu Sijene. Ovaj grad, nadaleko poznat po jednom od najlepših trgova na svetu i konjskim trkama "Paljo", vekovima ljubomorno čuva svoju tradiciju i običaje. Pripadnost jednoj kontradi, gradskoj četvrti, već sedam vekova je glavni ponos svakog stanovnika Sijene, toliki da se i danas brakovi najčešće sklapaju između pripadnika iste kontrade.

Sijena, glavni trg

Iako su zbog lepote, umetničkog i istorijskog značaja mnoge toskanske građevine, spomenici, pa i cela gradska jezgra upisana na listu svetske baštine UNESCO-a, ova italijanska regija nije alergična na savremena likovna dešavanja.

Piza, Trg Čuda

Jedna od potvrda nalazi se u Pizi, gradučiji centar krasi Trg Čuda (Piazza dei Miracoli) na kome se osim katedrale i krstionice, uzdiže i čuveni Krivi toranj. Kao plod slučajnog susreta jednog pizanskog studenta i Kejta Haringa, tada najpoznatijeg njujorškog predstavnika Street Art-a, na spoljnem zidu manastira Svetog Antonija, 1990. osvanuo je veseli Haringov mural na temu mira u svetu.

Teško joj je odoleti

Kao u svugde, sa prvim sunčanim danima, plaže i šetališta Versilije počinju da se bude. Malo je Toskanaca koji mogu da odole, a da nova kola, garderobu i nakit ne pokažu prvo u mondenskom Vijaređu ili skupom Forte di Marmiju. naravno, ne dolazi se ovamo samo na pokazivanje, valjan razlog su i dobri restorani, kafei, poznate diskoteke, a ako se iz obalu Tirenskog mora krene prema severu, velike su šanse da u kosmopolitskoj Pjetrasanti sretnete nekog od trenutno najvećih vajarskih imena sveta i koji kilometar severnije vidite čuvene kamenolome kararskog mermera, mesto odakle je izvađen i mermerni blok koga je Mikelanđelo pretvorio u čuvenog Davida.

Naravno, ovo je samo mali deo onoga što se u Toskani može videti, doživeti i osetiti. Nije je lako napustiti. To govori i Klaudija kojoj, sem prozračnog tena, od rodne Bavarske nije ništa ostalo:

– Kada sam pre dvanaest godina došla u Toskanu znala sam da je to ono što želim. Prodala sam stan u Minhenu, u okolini Areca kupila sam imanje i posvetila se proizvodnji sireva. Jednostavno, šarmu latinskih ljubavnika i lepotama Toskane koja očarava sva čula nemoguće je odoleti.

Nažalost, ukoliko je nešto slično i vaš san, ne radujte se previše. Usled velike potražnje, kuće i zemljišta u ovom delu Italije nalaze se među najskupljim u Evropi, pa i svetu.

Ratka Petrović
Politika MAGAZIN 472 od 15.10.2006.

MILANO

UMETNOST I MODA

Osim što važi za prestonicu mode i dizajna, Milano je i grad umetnosti. Ovaj epitet nije zaslužio samo zbog Skale, već i zbog brojnih galerija i muzeja, u kojima se čuva neprocenjivo umetničko blago

Poznat kao prestonica mode i dizajna, ali i kao finansijski i industrijski centar značajan u svetskim okvirima, Milano će kod mnogih budućih posetilaca izazvati pogrešan utisak. Mnogi turisti će ga lako zamisliti kao hladan, futuristički grad, sav u betonu, metalu i staklu. Ima i toga, ali samo u pojedinim delovima grada. U centru se, međutim, uzdižu građevine koje nisu novijeg datuma. Upravo zbog toga će susret sa Milanom mnogima biti iznenađenje.

Mapa Milana

Duomo i Skala

Centralni gradski trg Duomo je izuzetno prijatan i ušuškan, jer pristup automobilima nije dozvoljen. Idiličnu atmosferu dopunjavaju golubovi, a narušavaju prodavci semenki koji turiste gotovo da vuku za rukav, pokušavajući da im za pola evra prodaju šaku semenja, kojom će ovi mamiti golubove i tako se slikati sa njima.

Katedrala Duomo

Na trgu Duomo se izdiže istoimena katedrala, jedan od simbola grada. Njena izgradnja je počela krajem XIV veka, a stotinama godina nakon toga nastavljeno je doterivanje njenog velelepnog zdanja. Ovaj hrišćanski hram, treći po veličini u svetu, zaista pleni svojom grandioznošću, pogotovo kad se zakorači unutra. Posetioca će oduševiti i igra svetlosti na raznobojnim mozaicima na prozorima. Katedrala Duomo znana je i po skulpturama koje je ukrašavaju, po njihovoj lepoti, ali i po broju, jer ih ima više od tri hiljade.

Milanska Skala

Drugi simbol Milana je čuvena milanska Skala, jedna od najslavnijih operskih kuća na svetu. Njena spoljašna fasada možda nije raskošna koliko bi se od kuće takvog renomea moglo očekivati, ali joj zato po akustici nema premca. Iz tog razloga ovde nastupaju najveći operski umetnici sveta.

Zgrada koju danas gledamo nije autentična. Prva, koju je uništio požar, bila je sagrađena krajem XVIII veka na mestu nekadašnje crkve Santa Maria della Scala, po kojoj je i dobila ime. U početku je Skala, kao i mnoga druga pozorišta tog doba, bila i kazino, a kockari su sedeli u foajeu. Tokom Drugog svetskog rata je teško oštećena u bombardovanju. Ponovo je sagrađena i otvorena 1946. godine.

Sezona u Skali se tradicionalno otvara 7. decembra, na dan svetog Ambroza, zaštitnika grada. U ovoj operskoj kući postoji strog protokol, od koga se nikad ne odstupa. Sve predstave se moraju završiti pre ponoći, pa duge opere, ako je to potrebno, počinju ranije nego što je uobičajeno. Čak ni onima koji imaju karte nije dozvoljeno da uđu nakon početka predstave. Nema izuzetaka, što je jednom prilikom otkrio i sam Ričard Barton.

U Skali postoji i muzej koji sadrži izuzetnu kolekciju slika, crteža, skulptura, kostima i dokumenata vezanih za operu i istoriju Skale. Posvećen je nacionalnim muzičkim velikanima, kao što su Verdi, Rosini, Pučini, Toskanini… Dva hola posvećena Verdiju sadrže uspomene kao što su spinet na kojem je čuveni kompozitor učio da svira, njegovom rukom pisane beleške i dirigentski štap, koji mu je dodeljen nakon uspeha Aide.

Šoping i kapućino

Galerija Vitorio Emanuele II

Dva najpoznatija obeležja Milana, Trg i katedralu Duomo i Trg i operu Skala, povezuje Galerija Vitorio Emanuele II. Ovaj pokriveni pasaž nosi ime kralja koji je ujedinio Italiju. Izgrađen je u drugoj polovini XIX veka. Pokriven je svodovima od stakla i čelika, što je bio popularan dizajn za tržne centre tog doba. Bio je veći od svojih prethodnika i u odnosu na njih je predstavljao značajan pomak. U međuvremenu su u svetu izgrađeni mnogi moderniji tržni centri, ali je retko koji je uspeo da ga nadmaši po lepoti, pa se Galerija Vitorio Emanuele II i danas smatra jednim od najlepših tržnih centara na svetu. Ovde se nalaze prodavnice visoke mode, knjižare, restorani i kafei. Od Trga Duomo vodi i Korzo Vitorio Emanuele II, pešačka ulica koju tokom dana preplave zaljubljenici u šoping, jer su ovde smeštene prodavnice svetski poznatih modnih kompanija. Ulica je prepuna i tokom večernjih sati, pre svega zbog brojnih bioskopa i barova u koje navraćaju ljubitelji pokretnih slika.

Korzo Vitorio Emanuele II

Posetiocima sa dubljim džepom se preporučuje i obližnja Via Monte Napoleone ili Montenapo, kao je Milanezi najčešće zovu. U njoj i okolnim ulicama može se naći veliki broj zlatara i trgovaca starinama, ali je ovaj kraj prvenstveno znan po buticima najpoznatijih svetskih kreatora, kao što su Iv Sen Loran, Guči, Armani, Dior, Šanel, Valentino, Versaće…

Nema nijedne modne kuće koja drži do sebe, a da nema svoju radnju u Milanu. Ova činjenica svrstava centar Lombardije u sam vrh top-liste gradova idealnih za šoping. Ipak, obilazak najprestižnijih svetskih radnji je za mnoge skup "sport". Ako imate manjak para, a višak vremena, prošetajte van centra. Tamo se nalaze znatno jeftinije robne kuće i prodavnice, posebno ako Milano posetite u vreme zimskih (januar i februar) ili letnjih (jul i avgust) rasprodaja. Lako ćete ih pronaći ako se raspitate kod vodiča ili kod samih meštana, a do njih je najlakše stići ako krenete metroom.

Brera je još jedno trendi mesto u Milanu koje se preporučuje za šoping. Nekada su ovaj kraj uglavnom nastanjivali umetnici i boemi, ali je vremenom njegov originalni karakter prilično izmenjen. Breru ne smete zaobići, čak i ako ne želite da kupujete. Vredi prošetati u večernjim satima i probati izvrsni italijanski kapućino. Brojni kafei i restorani u romantičnim ulicama i mnoštvo današnjih boemai turista udahne svake večeri novi život ovom kraju i podseti na njegovu slavnu tradiciju.

Da Vinčijeva "Tajna večera"

Bogatstvo i tradicija

Osim što važi za prestonicu mode i dizajna, Milano je i grad umetnosti. Ovaj epitet nije zaslužio samo zbog Skale, već i zbog brojnih galerija i muzeja, u kojima se čuva neprocenjivo umetničko blago. Najvredniji dragulj u milanskoj riznici je Da Vinčijeva "Tajna večera", koja se nanalazi u crkvi Santa Maria dela Gracia.

Crkva Santa Maria dela Gracia

Crkva je sagrađena još u drugoj polovini XV veka. Upravou njoj je u doba renesanse Leonardo da Vinči naslikao ovo remek-delo. Da bi se danas videlo, potrebno je rezervisati ulaznice mesecima unapred.

Zamak Sforca

Zamak Sforca se takođe ubraja u najatraktivnije znamenitosti Milana. Gradnja je počela u XIV veku. Sredinom XV veka Frančesko Sforca je započeo rekonstrukciju zamla, a dalje su ga menjale nove generacije. najviše pažnje danas privlače toranj sa šarenim satom, kao i muzeji koji se kriju u unutrašnjosti velelepnog zdanja.

Unutrašnjost Galerije Vitorio Emanuele II, osim prodavnica, restorana i kafea, krije, na svom tlu, i mozaik sa slikom bika i udubljenjem. Tradicija nalaže da tu treba stati petom i okrenuti se pun krug na jednoj nozi. Legenda kaže da će se putnik u tom slučaju vratiti u Milano. Naravno, ne "vrte" se ovde baš svi koji dođu da posete centar Lombardije. Ali verovatno nema onog ko nije poželeo da se u Milano vrati.

Vesna Milojević
HORIZONT 08 – 01.01.-28.02.2007.

SICILIJA

TIRENSKI BISERI

Jednom nogom u Evropi, drugom u Africi, Sicilija je rastrzana između prefinjenosti Starog kontinenta i divljine afričkog severa. Zemlja Arhimeda, Herodota i Belinija predstavlja najveće ostrvo na Mediteranu

Obojena zelenilom kaktusa i raskošnih palmi, prosuta crvenim vulkanskim peskom i okružena kristalnim plavetnilom Sredozemnog mora, Sicilija je ostrvo sa najvišim prosekom temperature i kriminala u Evropi. Po savetu iskusnog vodiča, čvrsto sam stupila na nesigurno sicilijansko tle, još čvršće držeći torbu u rukama.

Mapa dela Sicilije

Početna odrednica putovanja bila su Eolska ostrva ili, kako ih Italijani nazivaju, biseri razbacani u Tirenskom moru. Zauzela sam udobno mesto na palubi, ispod suncobrana, sa pogledom na beskrajni horizont. Sunce je umereno pržilo, ali je zato vetar duvao bez prestanka. Eolska ostrva su dobila ime po Eolu, bogu vetra. E, pa onda je sve jasno. Već opomenuta na ovu meteorološku pojavu, vezala sam maramu oko glave.

Prva stanica bili su mondenski Lipari, utočište za slavne i mali raj za prosečne. To ostrvce ostavlja za sobom osećaj neke slatkoće i krhkosti. Na njemu je sve minijaturno i intimno, počevši od uskih uličica, zbijenih lokala, malih kuća i mini-baštica. Potreba za širinom nadoknađuje se pogledom na beskrajni Mediteran.

Postoji više načina za upoznavanje ostrva. Odmah posle iskrcavanja sa broda, putnike preplavi gomila "najpovoljnijih" ponuda za razgledanje: iznajmljivanje skutera za vožnju po suvom ili onih za "jahanje na talasima", obilazak brodićem ili vozićem… A kao jedna od najboljih opcija ostaje i prijatna šetnja kroz mali lavirint kamenih zgrada, tunela i zavesa šarenih afričkih marama.

Lipari

Naredna na putu je bila Taormina, još jedan sicilijanski dragulj. Ona se prostire na nekoliko manjih ostrva, široku obalu sa ekskluzivnim kompleksima hotela i moderno uređenim plažama, sve do samog vrha strmog brega koji leži u blizini obale. Na dve stotine metara visine utisnut je stari gradić, koji je jedno od najvećih arheoloških nalazišta Sicilije. Do vrha se može stići kolima, autobusom koji ide na svakih pola sata ili čak peške – za one avanturističkog duha.

Taormina je najlepše mesto na ostrvu. Na njoj je šteta treptati, svaki pogled je vredan.

Taormina

Mirisi hipnotišu sva čula, zvukovi pokreću svaki deo tela i eksplozija šarenila na sve strane stvara potpuni utiska mesta iz bajke. Prvi sloj grada čine prodavnice koje vrve od raznobojnih suvenira, "gangsterskih" šešira ili tipičnih začina, a među njima su neizbežni "Armani" i "Versaće" modeli, koji se, i sami nakićeni do preteranosti, teško mogu razaznati. Naravno, ako se obrati pažnja na cenu, čarolija nestaje! Nerv za kupovinu tu treba smiriti i pustiti ga da proradi u nekom većem gradu, pred izlozima sa robom na sniženju. U Taormini pak slađe je pojesti čuveni sicilijanski sladoled na glavnom trgu i uživati u onome što nudi kulturna baština.

Pogled na Etnu

Ceo grad je pešačka zona, sa mnogo uskih ulica koje vode ili do trga ili do grčkog pozorišta. Teatro Greko potiče još iz helenističkog doba, ali su ga Rimljani preoblikovali i povećali. Sagrađen je na specifičnom mestu, sa kojeg se pruža fantastičan pogled na zadimljenu Etnu, koja je prvobitno služila kao prirodna scenografija. Nisam nameravala ni da kročim na Etnu, a kamoli da osvajam njenu visinu. Ipak, to je aktivan vulkan… Ali, obilaziti Siciliju, a zaobići Etnu? Etna je najviši, najaktivniji i najistraženiji vulkan u Evropi. Pa, kad je baš toliko istražen…

Etna

Najpre sam otvorila mali priručnik o vulkanima kako bih bolje upoznala neprijatelja – saznala sam da erupcije Etne nisu eksplozivne i opasne su samo za neoprezne i previše radoznale. Od 141. godine stare ere na ovom vulkanu je stradalo svega 48 ljudi. Kolike su šanse da baš ja budem 49? Penjanje počinje!

Sve mi se činilo pet puta gore i teže nego što je zaista bilo i, naravno, stalni teret u mojoj glavi – ovo je aktivan vulkan. Čas sam gledala u pravcu kratera, koji je mamio da se dosegne, čas se okretala za sobom, sa željom da se vratim dole. A onda, kad sam već prestala da se osvrćem i da gledam kuda idem, vrh je bio pod mojim nogama. Osećaj je bio više osvajački, kao čovek koji je koračio na Mesec, iako sam, zapravo, stigla samo do jedne od 250 manjih kupa.

Kriminal i kultura

Duomo u Kataniji (južnom Milanu)

U senci najaktivnijeg evropskog vulkana nalazi se Katanija, drugi po veličini siciljanski grad. Rušili su je zemljotresi, razarali vulkani, pustošili Rimljani, pljačkali Normani, ali je danas, upravo zahvaljujući vulkanu, ipak poznati turistički centar. Blizina vulkana je u mnogo čemu obeležila izgled i život grada. Skoro sve ulice popločane su gotovo potpuno crnim vulkanskim kamenom, u prodavnicama se mogu kupiti suveniri načinjeni od lave, a litice oko plaža obojene su crnim pepelom. Sa jedne strane fenomen Etne, a sa druge snaga kolosalnog baroka čine da grad odiše posebnim duhom. Ipak, u njemu sam se najviše osećala kao kod kuće. Verovatno zbog tempa života velikog grada, širokih ulica i visokih zgrada. Posle sam čula da Kataniju nazivaju i južnim Milanom.

Čim sam stigla, upozorili su me na fenomen kriminala, koji odlikuje ovaj grad koliko i neponovljiva lepota njegovih kulturnih zdanja. Čvrsto držeći torbu u rukama, obišla sam glavne turističke odrednice: Trg slonova, Rimski amfiteatar, zamak Ursino, muzej Vinćenca Belinija, crkvu svete Agate…

Katanija – zamak Ursino

U kasnijim popodnevnim časovima, prolazeći glavnom ulicom Etnea, našla sam se usred parade okićenih kamiona, iz kojih je treštala muzika, a hipnotisana gomila ljudi igrala je oko njih. Čisto da se ne zaboravi koliko je Italija vesela zemlja.

Dragana Barjaktarević
Stil magazin 3 – 15.01.2007.

FIRENCA

EMBRION MODERNE EVROPE

Predstavljamo vam Firencu, prestonicu Toskane, iz jednog drugačijeg ugla. Pogledajmo jedan od najlepših gradova sveta "na drugi pogled"...

Ako postoji zvanični hrišćanski kalendar koji deli vreme na pre i posle Hrista, zašto onda i mi, "obični smrtnici", ne bismo imali neki svoj, intimni, lični kalendar, koji bi razdvajao događaje u odnosu na neke važne datume iz ličnog života? Na primer, ja beležim važne datume "pre i posle sidnejske Olimpijade", koristeći ovaj planetarni sportski događaj kao merilo... I tako, kod mene su neki događaji počeli da se dešavaju nešto pre pomenute Olimpijade... U tom smislu sam, nekih pet godina pre nje (po mom ličnom kalendaru, 5. godine pre "nove ere"), otputovala iz Sidneja za Firencu, po prvi put.

Mapa Firence

Sidnej je izrazito gostoljubiv grad, baš kao i Firenca, pa je tako i bilo logično da se matični grad pobratimi sa gradom u kome živi veliki broj Italijana. Te, 2000. godine, kada je Sidnej preplavila masa sportskih fanatika, spakovala sam kofere i pobegla iz njega u nešto mirniju Firencu.

Očigledna sličnost dva grada, na dva suprotna kraja zemaljske kugle, ogleda se u mnogo čemu, ali jednom rečju opisano, poznata groznica za italijanskim kulinarstvom, modom, arhitekturom i stilom života, nije ni Sidnej mimoišla... Čak se ni prepoznatljivi italijanski akcenat u engleskom, ne može izbeći... U Sidneju su čitavi kvartovi nastanjeni Italijanima. Poznata italijanska užurbanost i vreva, dozivanja i sitna dobacivanja, dok u žurbi zastajete da popijete jedan espreso ili makijato, potpuno vas zbune – da niste možda u Italiji?

Panorama Firence

Ali, ima li danas nekog većeg grada na svetu koji nema svoj kvart "Piccola Italia", "Nino’s pasticceria"-e, "Mama’s pizzeria"-e ili "Giuseppe’s cafeteria"-e? Spaghetti, rigatoni, spiragli i bottoni, pane di casa, parmiggiano, prosciutto, vino bianco e rosso di casa? Ko nije čuo za Vespu ili Fiat "Topolino" (italijanski "mišić", u bivšoj SFRJ bio je poznat kao "Fića", nacionalne klase)? Jednom rečju, Italija je svuda oko nas. Ali, posle priče o ovoj "globalnoj italijanizaciji", vreme je da krenemo na izvorište svega – u sámu Italiju.

Umesto bunara – želje ispunjava "Porčelino"!

Svinjica Porčelino

Međutim, malo turista zna za "Porčelina" (Porcellino), bronzanu statuu "svinjice" koja se nalazi na Pjaci dela Palja (Piazza della Paglia), u centru Firence, nedaleko od Katedrale Santa Marija del Fjore... Ovo je, doduše, samo kopija, dok se originalna statua, izrađena u mermeru, nalazi u obližnjoj Galeriji Ufici (Galleria Uffizi). No, to ne umanjuje atraktivnost samog prasenceta, koje je poznato po tome što ljudima "ispunjava sve želje". Tu je još jedna veza, koju svaki Australijanac mora primetiti, veza sa prethodno pomenutim Sidnejom – naime, jedna kopija simpatičnog divljeg praseta (koje oslonjeno na prednje noge udobno sedi na zadnjim, dok su mu njuška i sve četiri kljove, a delimično i vrhovi ušiju, uglačani od učestalog dodirivanja turista i prolaznika, koji veruju da će, ako dodirnu ovu simboličnu životinju, imati priliku da se ponovo nađu u ovom gradu ili da će, pak, posetiti neki od desetak gradova-pobratima Firence), nalazi se ispred samog Okružnog parlamenta Novog Južnog Velsa (The New South Wales Parliament House), u najvećem i najpopularnijem australijskom gradu, Sidneju.

Italijanski kremasti sladoledi

U mom pre-olimpijskom periodu ("eri"), često sam prolazila pored simpatične "svinjice" i bar dva ili tri puta joj dodirnula njušku, eto, reda radi, i možda baš uz pomoć toga, ponovo se našla u gradu u kome se engleski govori sa onim simpatičnim akcentom, i gde još uvek zaljubljeni idu držeći se za ruke, i gde se kremasti sladoled sa ukusom mediteranskih i egzotičnih ukusa jede od prvih prolećnih dana.

Umesto klasičnog itinerera od Uficija, renesansnog remek-dela arhitekte Vazarija, Palate vlasti (Palazzo della Signoria), vekovnog centra društvenog života Firence, pa sve do veličanstvenog religioznog centra grada, koga sačinjavaju Katedrala sveta Marija od cveća (Santa Maria del Fiore, poznata i kao Duomo), Đotov toranj (Campanile di Giotto) i Krstionica (Battistero ili ibel San Giovanni, "lepi sveti Jovan", kako ga je zvao Dante), za čije je razgledanje, u idealnim uslovima, potrebno čak nekoliko dana, zavirimo u prošlost i u manje poznate činjenice vezane za ovaj grad...

Vekovni uzor ostatku Evrope

Firenca je, pre svega, grad plemstva (città dei nobili). Kada je kult viteštva obuzeo čitavu Evropu u XIV veku, i kada je ono bilo priznati izvor nadahnuća, romantike i učenosti, Firenca je zauzela vodeće mesto u ovoj, ponovo otkrivenoj, ljudskoj vrlini.

Katedrala sveta Marija od cveća

Samo vek kasnije, Firenca postaje pokretač nove evropske misli i učenosti – učenosti teorije evropske diplomatije. Iako osnov ceremonijalne diplomatske prakse potiče iz Vizantije, govornički dar firentinskih predstavnika XIV veka, utro je put modernoj diplomatiji. U to doba Firenca je prednjačila u ceremonijalu ambasadorskog službenog postupka, a govornički dar njenih predstavnika bio je od naročitog značaja. Tako je interesovanje za firentinsku školu diplomatije, za Ciceronov latinski, kao i za položaj javnog govornika, postajao sve popularniji. Zato nije ni čudo sto se Firentinci ponose svojom prošlošću. Nije čudo što smatraju da je biti "Fiorentino vero" (pravi Firentinac), ili "da Firenze" (iz Firence), pitanje statusa, i dan-danas...

Striktni zakoni

Da je i moralnost od velikog značaja za katolički orijentisane Italijane, govori i činjenica da je, još u XIV veku, u Firenci donet zakon o oblačenju i nošenju nakita. Na primer, udate žene su smele da nose samo dva prstena i jedan srebrni privezak. U suprotnom, bile bi kažnjavane. Ali, kao i kod primene savremenih zakona, tako je i ovaj ubrzo izgubio svoju snagu, pa je danas sklonost Italijanki ka bogatoj dekoraciji širom poznata.

Đotov toranj

U isto vreme kada je ovaj zakon bio donet, bilo je propisano i koliko ste gostiju smeli da imate u poseti, kao i koliko je jela smelo da se služi. Na sličan način su bile regulisane i proslave i sahrane... Ali, danas nije poznato koliko i u kojoj meri su ovi propisi bili poštovani.

Sve ovo govori u prilog tome da je etikecija od davnina imala značaja u društvenom životu Firentinaca. Oni su veoma ponosni na svoje običaje i veoma ih poštuju.

Iako su lideri u modi, umetnosti, filigranstvu, tekstilnoj industriji i još mnogo čemu, Firentinci su imali veoma tradicionalna shvatanja. Prema davno propisanim načelima, porodični život Firentinaca bio je zakonom regulisan.

Sklapanje braka tretirano je kao poslovni akt. Brakovi su bili "udešeni". Žena je morala da bude verna svome mužu, nije smela da podigne glas, morala je da bude stroga prema posluzi i slugama, nije smela da nosi šminku, morala je da zna da kuva, mada je najčešće nadgledala poslove u kuhinji, i nije se uplitala u porodične odluke svoga muža.

Krstionica

Firentinke su danas moderne žene, ali je i dalje uloga mame značajna. "Mamina" kuhinja je najbolja, i tokom dvočasovne pauze za ručak ulice Firence bi, da nije turista, bile potpuno prazne.

Po završetku prepodneva, kao po strogom švajcarskom časovniku, kancelarije, prodavnice i galerije se zatvaraju, i uz buku automobila i skutera (kao i svuda u Italiji), Firentinci odlaze kućama na porodični ručak.

Samo retki turisti ostaju pred zatvorenim vratima da nestrpljivo čekaju kada će se, oko četiri, ponovo otvoriti radnje sa cipelama, torbama i garderobom.

Usput, spas traže u ponekoj rashlađenoj galeriji, ili u senci drveta jednog od desetina parkova u gradu...

Ponte Vekijo (Ponte Vecchio) – udžbenik istorije

Dok je ostatak Evrope u mračnom XIII veku uglavnom bio orijentisan na selo, Firenca je, naglim razvojem tekstilne industrije, doživela prosperitet do stepena koji je prevazišao ostatak zapadne Evrope. Međutim, i danas veoma napredna tekstilna industrija, koja dominira u Firenci, ima i svog velikog rivala u bankarstvu i sitnom zanatstvu, u kome prednjači izrada nakita i ukrasa od kovanog zlata i plemenitih materijala.

Ponte Vekijo

Tako će mnogi na putu do jednog od gore pomenutih parkova, potražiti spas na poznatom Starom mostu (Ponte Vecchio), mostu koji je najverovatnije postojao i u vreme Rimljana. Ovo je jedan od najstarijih i najkarakterističnijih mostova u Firenci. Ovo jedinstveno građevinsko delo, šoping zona sa desetinama malih kućica – prodavnica nakita i ukrasa od murano-stakla, bilo je uništeno u poplavi u XIV veku, a obnovljeno je nekih desetak godina kasnije.

Kada se nađete na polovini Ponte Vekija, gde se pod česmom mnogobrojni turisti osvežavaju ili peru ruke umrljane od sladoleda, koji se brzo topi pri visokoj letnjoj temperaturi, protegnite vrat na levu stranu, ka galeriji Ufici, i obratite pažnju na zelenu površinu na kojoj se, u elegantnim ligeštulima, izležavaju članovi ekskluzivnog veslačkog kluba... i nemojte se iznenaditi ako baš u tom trenutku niz Arno, ispod mosta na kome stojite, uz snažne zamahe vesla, proklizi veslač golih, snažnih ramena u čamcu jednosedu, jer su Firentinci poznati kao ljubitelji ovog sporta.

Galerija Ufici

Boboli – spoj istorije i preostale aristokratije

Pošto dolazim iz zemlje koja obiluje parkovima i bujnom vegetacijom, nekako se prirodno nametne da, u vreme praznog hoda, potražim neki obližnji park za odmor. Ako ste već obavili kupovinu na Ponte Vekiju, uputite se ka vrtovima Boboli. Ovo je tipičan italijanski vrt, u kome je očigledan spoj elegantne arhitekture i dara prirode.

Vrtovi Boboli

Sa ovog mesta pruža se panoramski pogled na grad i okolinu i, iako u srcu grada, moći ćete da na kratko doživite pravu Toskanu, sa pogledom na valovita brda, makijasto rastinje i špalire čempresa, odmah ispred vas. Ako zauzmete centralnu poziciju na rubu terase, zamislite da držite sekstant u ruci, i pod uglom od oko 30 stepeni na levo, opazićete jednu oker-žutu vilu, naizgled običnu, za koju kažu da pripada princu Čarlsu, a za isto toliko stepeni – na desno, jedna veoma slična vila toj, pripada njegovoj prijateljici Kamili Parker Bouls.

Kažu da baš na toj lokaciji ima i drugih "nobl" vlasnika ovih prelepih vila, do čijih privatnih prostora možete dopreti samo pogledom sa vrha ovog parka, i tako zadovoljiti svoju želju da na kratko budete u društvu evropske aristokratije, makar i ovako, izdaleka.

U društvu sa najslavnijim stvaraocima

Ako zbog žurbe nemate dovoljno vremena da posetite sve poznate objekte, svakako izaberite osnovnu liniju od Starog mosta do Katedrale, jer tako ćete, kud god krenuli, skoro zasigurno opet doći do "centra centra", što je u ostalom i bila glavna zamisao srednjovekovnog graditelja Firence – ostvarivanje veze crkva (Katedrala) – država (Piazza della Signoria).

Piazza della Signoria

Firenca je grad koji ne opterećuje svojim vizuelnim bogatstvom. To je živ grad, u kome jednako žive umetnici iz prošlosti i oni koji tek očekuju prve dane slave. U jednom blaženom trenutku, družite se sa tehničkim i umetničkim genijima, Filipom Bruneleskijem, Gilbertijem, Paolom Učelom, Donatelom, Đotom, Pizanom, Mikelanđelom, Filipom Lipijem, kao i najvećim majstorima evropskog slikarstva Rafaelom, Rubensom i mnogim drugima, dok ste u isto vreme nesvesno okruženi preostalom aristokratijom ovog vremena...

Zorica Marinković
B92 (Travel magazine) – 31.03.2005.

MILANO

„SONO IN RITANDO“, AL NA SRPSKI NAČIN

“Milano za posao, Milano za studije, Milano za život”, kratak gradski vodič, kupljen je već pri prvom dolasku u grad mode, dizajna, umetnosti, izvanrednih građevina prošlosti. Grad svetske slave manekenki i modela, velikih brendova, metropola mogućnosti, nacionalnih razlika, pojam ludila i brzine, gužve u saobraćaju, dovoljan je razlog da vam jedan brzi dan u Milanu oduzme dah

Naravno, ako ste turista sa željom da osetite lepotu prestonice italijanskog gospodarstva i zadržite dah, obavezan je mali vodič. Zatim fotoparat, po mogućstvu od 1 GB memorije, udobna obuća za pešačenje, dosta živaca za gradsku gužvu, i naravno osmeh ako želite ljubaznost Italijana.

Mapa Milana

A ako ne govorite italijanski, u nadi da ćete se uz pomoć engleskog snaći… zaboravite! Italijani jednostavno ne govore druge jezike. Dovoljno je da naučite “Buongiorno”, a za uzvrat ćete dobiti “Prego, Grazzie mile" i srdačno "Arrivederci”, a to sve posebno, ako ste bogati turista sa namerom da potrošite koji evro. Takođe, ako ste bogati turista savetovala bih vam i turističkog vodiča, ako ne želite da prvog dana boravka proučavate mapu grada, i osetite prednosti i mane gradskog prevoza.

Trg i katedrala

Milanski metro

Iako nisam više turista ovog višemilionskog grada, svakog puta kada krenem stepenicama za gradski metro, iznova gledam da li je moj pravac zelena, žuta ili crvena linija. Postoji još i plava linija, ali do sada nisam zalazila u milanske periferije. Potvrđujem red vožnje i stanicu na kojoj treba da izađem, uvek iznova, na karti kretanja metroa, iako sam prethodno na internetu pogledala da je moj pravac, zelena linija, Milano Lambrate, a stanica na kojoj izlazim danas je Lanza (Brera), ili deo grada poznat po uskim italijanskim ulicama, za razliku od ostalih delova urbanog Milana.

Umetnička galerija Brera

Lavirint kaldrme, zgusnutih barova, kafeterija, đelaterija (sladoledžinica) kultno je mesto za okupljanje studenata akademije Brera ili akademije lepih umetnosti. A umetnička galerija Brera, kao prva kolekcija radova najpoznatijih italijanskih slikara, dnevno okuplja vise stotine turista. Ovaj deo tradicionalnog Milana je preporučljiv za upoznavanje grada kroz umetnost i istoriju, a ako posetite neku od galerija, ljubazni kustos će vam objasniti značaj Pallazze Brera, i njenu simboličnost.

Pre toga, dovoljno je da pročitate prve redove turističkog vodiča, i saznaćete da je Milano drugi grad po veličini u Italiji, a najveći grad regije Lombardija. Sam grad ima više od milion stanovnika, a celokupna milanska opština broji 7 miliona. Kaže se da ime grada vodi poreklo od engleske reci Milliner (modist, modistkinja), pa nije ni čudo sto je Lombardijska metropola jedan od svetskih modnih, finansijskih i komercijalnih centara.

Piazza Duomo

Stanovnici Milana, poznatiji su kao Milanezi, i rado će vam izaći u susret, ako slučajno zalutate i potreban vam je pravac, za neku od kulturnih institucija, koju ste namerili da posetite i upoznate. Njihova ljubaznost i želja za razgovorom, a posebno ako ste sredovečni turista, će vas uputiti na Piazzu (trg) Duomo koja je i simbol Milana.

Katedrala Duomo

Moj prvi susret sa milanskom katedralom, bila je prethodna vožnja tramvajem, koji ne preporučujem, ako ste u trku, što bi Milanezi uobičajno rekli “sono in ritardo”, a što i jeste svakodnevnica ovog grada – “život u trku”. Međutim, htela sam da izbegnem nedavnu famu u gradskom metrou. Pojava “žene mačke”, tj. ulične striptizete koja pleše između šipki vagona, zabavljajući tako putnike. Dok se vozim tramvajem do Duoma, čitanje novina ili knjiga je obavezno. Članak o “ženi mački”, koja je poreklom Italijanka, i koja se navodno odlučila na taj potez kako bi zaradila i platila studije, ne ostavlja me ravnodušnom, ali isto tako i nije neki šok, za normalnost pojave “noćnih žena” na ulicama Milana.

Priča se da ove devojke uglavnom dolaze iz istočne Evrope i azijskih zemalja, a i njihovi makroi su im uglavnom zemljaci. Tako da kao stranac koji dolazi iz neke od ovih zemalja, možete ponekad osetiti nemile poglede urođenika. Međutim, veliki grad nacionalnih razlika i normalnosti prisustva drugih naroda, ne odaje utisak, da možete da se osetite loše kao stranac. Opet, druge stvari, kao šverc droge, kriminal i lopovluk, uglavnom se prepisuju imigrantima, što i nije daleko od istine. A pitanje porekla i razvoja mafije, ostaje u backgroundu, dok se ne desi neka velika stvar, kao što je nedavno hapšenje Provencana.

Tramvaj

U svakom slučaju, znala sam da na pitanje iz koje zemlje dolazim, mogu naići na različite reakcije, a i ne mogu da se otmem utisku da stanje srpske dijaspore u Italiji i nije na zavidnom nivou, ako izuzmemo pojedinačne slučajeve naših manekenki i modela, koji su vrhunac slave doživele u Milanu, ili većinu srpskih studenata na jednom od najelitnijih i najskupljih univerziteta – Bocconi. No, i u generalnom srpskom konzulatu u Milanu, nisu bili u mogućnosti da objasne stanje srpske dijaspore u Italiji, tako da priču “biti Srbin u Italiji”, ostavljam na pojedinačnim slučajevima i ličnom iskustvu.

Pogled na Duomo prekida svaku misao na nacionalne razlike i previranja. Čitav plan Milana diktiran je odnosom prema katedrali, jer ulice ili vode prema Duomu ili ga okružuju. Iako je gradnja počela još 1386 godine, i kroz godine više puta renovirana, katedrala još uvek nije završena, jer i danas postoje komadi kamenja, koji nisu pretvoreni u skulpture. Više stotina turista svakodnevno posećuje ovu građevinu, a piazza (trg) ispred Duoma i ulice koje ga okružuju deo je grada koji uvek živi bez obzira na godišnje doba, ili smenu dana i noći.

Galerija

Galleria Vittorio Emanuele

Nedaleko od piazze, nalazi se i Galleria Vittorio Emanuele ili bolje reći najstariji svetski šoping centar, kao dobrodošlica u moderni Milano. Radnje italijanskih kreatora i njihova ponuda na jednom mestu, ostaviće vas bez daha. A vaša odluka između Guccija, Prade, Dolce & Gabbane, ili možda Versacea, svakako će vas ostaviti praznog novčanika. A ako niste bogati turista, a dopada vam se Luj Viton torba od samo 450 evra, možete naći na izgled sličnu takvu kod afričkih crnaca, tu odmah iza ugla, na ulici, po veoma povoljnijim cenama od 100, 60 i 30 evra, u zavisnosti kakva vam je sposobnost cenkanja. Međutim, ako želite samo da prošetate galerijom i možda usput odmorite u nekom od mnogobrojnih barova, savetujem da ne sedate ako niste spremni da kelneru ostavite barem 10 evra, za jedan kapućino, brioš (kroasan) i račun za mesto sedenja na kome želite da predahnete. Naravno, cenovnik kapućina i brioša, koji su tradicija italijanskog doručka, se razlikuje od bara do bara, u zavisnosti u kojoj zoni grada se nalazite.

Srpski Milanezi

Via Montenapoleone

A deo grada, u danima milanske mode “Milan fashion week”, dva puta godišnje, transformiše se u veliki modnu pistu. Skup svetskih dizajnera i dugačkih žena, svakako će vas naterati da posetite neku od najpoznatijih ulica mode (Via Montenapoleone, Manzoni, Spiga ili Borgospesso). Tržište mode je tada prestiž, a vlasnik jedne od najpoznatijih modnih agencija "Names", jedan od srpskih milaneza Dragan Marković, svakako može da se pohvali svojim modelima, uglavnom lepih srpskih žena. Još jedna lepa srpska žena, mlada manekenka, novosađanka Nina Seničar prošle godine uzdrmala je javnost svojom pojavom, a paparaci su je odmah stavili u isti koš sa muzičkom zvezdom Erosom Ramazotijem. Bila halabuka ili ne, dovoljno je da znamo da i srpski milanezi jesu slavni i poznati.

A ako se odlučite na milanski turizam u danima dizajna “Milan design week”, koji se tradicionalno održava prve nedelje aprila svake godine, opet se možete naći među slavnim i poznatima. Pretvaranje javnih prostorija grada u izložbene sale, poznatije je kao “Fuorisalone”, pored izložbenog prostora milanskog sajma “Fiera Milano” sa više od 80 izložbenih performensa, okuplja posetioce iz svih delova sveta.

Opet za pohvalu, u kontekstu dizajna, još jedan Srbin u Milanu, mladi umetnik (newmedia artist) Marko Simić, kao jedan od osnivača asocijacije “Ministero della grafica”, grupe milanskih dizajnera koji podržavaju vizuelnu komunikaciju kao stratešku disciplinu. Inače ova asocijacija se sprema da organizuje bienale grafike u Umbriji ove godine.

Skala

Operska kuća Skala

A potvrda neprikosnovenosti milanskog dizajna, estetike lepog i umetnosti stvaranja je izvanredna građevina, poznatiju kao operska kuća Skala – “La Scala”. Svečano otvaranje scene ovog teatra je 7. decembra, na dan Svetog Ambrosia, što je i dan grada Milana, a karte za godišnju premijeru se kupuju 6 meseci unapred. I ove godine Skala je ugostila italijanski džet set, a i fudbaleri Intera bili su važni gosti ovoj kulturno-tradicionalnoj manifestaciji.

Dvorac “Castello Sforcesco”

Iako nisam bila počasni gost ove dive, svakako nisam propustila proslavu dana grada. Tradicionalni vašar ove godine premešten je u dvorište gradskog dvorca “Castello Sforcesco”, zbog nekih radova na putu u okolini bazilike Saint Ambrogio. Veliki i mali proizvođači hrane, pića i zanatskih radova iz cele Italije, svake godine izlaze u susret Milanezima sa svojim proizvodima po veoma povoljnim cenama. Tako da za relativno mali novac, možete da se najedete, napijete, kupite neko parče garderobe i zadovoljno odete kući. Ja sam zadovoljstvo pronašla u sicilijanskim kolačićima, ukusa badema, a možda i marcipana.

Vreme božićnih i novogodišnjih praznika, nekako miriše sasvim drugačije u odnosu na mirise Balkana. Božić je jedan od najznačajnijih praznika za Italijane. Ceo grad u danima ovog praznika je u njegovom znaku, a Italijani su tada najveći potrošači.

Panettone

"Buon Natale" je rečenica na svakom koraku, a Božić ne bi bio dobar bez tradicionalnog milanskog kolača “Panettone”, specifične mešavina testa i sušenog voća. Uobačajena gradska gužva, tada prevazilazi sve granice, pa nikako nije preporučljivo da se tih dana bavite milanskim turizmom. Italijani tada kupuju, okupljaju se i slave. Na ulicama ćete videti užurbane građane, koji uglavnom ulaze i izlaze iz prodavnica sa velikim kesama. Paradoks mase na ulicama je sam dan Božića kada retko koga možete sresti na ulici, a da je Italijan. No odmah posle božićnog praznika su dani pred doček Nove godine, tako da se kupovina i slavlje nastavljaju, sve do prvog radnog dana u novoj godini.

A radni dan u Milanu, kada bi mogao da traje duže od 24 sata, trajao bi duže za još jedan dan, pa nije ni čudo sto je “Život u trku”, doslovan prevod, milanskog “sono in ritardo”, ali na srpski način.

Šta svako treba da zna…

– Da izvorno ime grada dolazi od keltskog Medelhan, ”di Terra di Mezzo”, označavajući lokaciju između reke Olone i tadašnjeg grada Seveso.
– Da je katedrala Duomo druga najveća građevina u Italiji, odmah posle Sv. Petra u Rimu, i druga najveća gotska katedrala u svetu.

Panorama Milana

– Da je ceo Milano izgrađen u koncentričnim krugovima, a da je zaštitnik grada Sveti Ambrozije poreklom iz Sirmiuma (sadašnja Sremska Mitrovica)
– Da spoj tradicije i modernosti, svakako treba videti u danima Fashion ili Design week-a, a pre nego što krenete na put savetovala bih da pogledate programe događaja (www.camera-moda.it, www.fuorisalone.it), za slučaj da ne želite da se izgubite.

Tatjana Đorđević
B92 – 19.01.2007.

VENECIJA

IZMEĐU MORA I NEBA

Venecija je jedan od najromantičnijih turističkih centara, inspiracija svima: umetnicima, zaljubljenim parovima, mladima i starima. U Veneciji ima malo hotela, ali oni koji postoje su tako luksuzni, raskošni kao na filmovima!

Grad, pristanište i čuveno turističko mesto u Italiji, na Jadranskom moru, broji preko 400.000 stanovnika. Venecija je izgrađena na 118 malih ostrva na ušću reke Brente u Venecijanski zaliv i ima preko 170 kanala po kojima se odvija saobraćaj gondolama, čamcima i malim parobrodovima, ali i motornim brodovima.

Mapa Venecije

Grad Venecija i neki njeni kanali proglašeni su za Svetsku baštinu. Nivo grada je na 40 cm iznad mora, ali veliki problem predstavlja činjenica da grad tone po 2 cm godišnje. Kada padne velika kiša, postavljaju se balvani da bi ljudi mogli da prolaze jer su onda i ulice pokrivene vodom.

Biser između mora i neba, kako je brojni turisti zovu, nalazi se u zagrljaju mora sa svih strana. Sam grad između kanala može se satima obilaziti hodom, pa nije neophodno voziti se gondolama. Sama vožnja košta oko 60 evra, ali trošak možete podeliti sa ostalim turistima. Iako nećete doživeti onu pravu romantiku vožnje kao kada se voze samo parovi, iskusićete nešto što je nazaobilazno u Veneciji. U samoj Veneciji ima malo hotela, ali oni koji postoje su tako luksuzni, raskošni kao u filmovima.

Razgledanje istorije

Gondole

Za Veneciju su kanali oduvek bili glavne saobraćajnice. Nekada u prošlosti to je bio jedini način da se stigne do pojedinih delova grada. Vremenom gradile su se šetačke zone i danas ih ima više, pa na neka mesta jedino možete stići pešice. Na raspolaganju vam je i vodeni taksi. To je najbrži i najbolji način da dođe do udaljenijeg odredišta. Ali, ukoliko ste u škripcu sa novcem, bolje je izabrati neki drugi vid vožnje. razdaljine između najvažnijih turističkih atrakcija nisu velike i moguće ih je obići pešice. To je ujedno i najjeftiniji način da obiđete grad.

Basilica dei Frari

Basilica dei Frari je velika gotska crkva izgrađena u XIV veku i prvenstveno je poznata kao mesto sahrane Ticijana i venecijanskog skulptora Antonija Kanove. Ticijanov grob je u južnom crkvenom krilu, okrenut ka ogromnoj mermernoj grobnici u piramidi koju je kreirao Kanova. Unutrašnjost crkve je ukrašena radovima poznatih umetnika. To uključuje radove Belinija, Donatela, kao i Ticijanovo poznato delo "Uspenje Bogorodice" i njegovu Madonu od Kase Pesaro.

Škola San Roko

Škola San Roko je bila mešavina udruženja i religioznog bratstva gde su članovi uplaćivali godišnju članarinu kako bi podržali siromašnije kolege i dekorisali školsle prostorije. Škola svetog Roka je poznata po slikarskim delima Jakopa Tintoreta koji je ukrašavao unutrašnjost ove velike škole u kojoj je prikazao svoj strastveni stil i duboka verska ubeđenja. Njegov stil karakterišu brzina izvođenja, velika živost boja i sklonost ka raznovrsnoj perspektivi. Tintoreto je bio zadužen za dekorisanje škole i posvetio se ovom zadatku 23 godine.

Markov grad

Trg svetog Marka

Centar i najposeceniji deo grada je Trg svetog Marka koji je uvek bio jezgro i osnova Venecije i nezaobilazno mesto svih turista koji posete ovaj grad. Ovaj trg predstavlja dragulj italijanske arhitekture. Trgom dominira renesansni toranj Campanile, zvonik visok 98,5 metara. Ovo je ujedno i najviša zgrada Venecije, a svavako najpoznatija i najraskošnija građevina na trgu je Bazilika svetog Marka, zaštitnika grada Venecije, zbog koga se Venecija naziva i "Markov grad".

Bazilika svetog Marka

Crkva svetog Marka građena je po uzoru na Baziliku svetog Apostola u Konstantinopolju i na njoj se jasno vidi opčinjenost Venecije arhitekturom Istoka. Izgradnja crke je počela još u IX veku. U crkvu su ugrađivani brojni predmeti dovezeni sa Istoka, a posebno su zanimljivi bronzani konji iz doba Aleksandra Velikog koji su dopremljeni iz Carigrada i nalaze se na ulazu u Crkvu svetog Marka.

Turisti koji žele da popiju kafu, ili pojedu nešto, na ovom trgu imaju veliki izbor kafića, ali za to zadovoljstvo moraće da izdvoje popriličnu svotu novca. Ukoliko samo skrenete iza ugla, u brojnim uličicama naći ćete kafiće sa mnogo pristupačnijim cenama.

Duždova palata

Nezamislivo je doći u Veneciju i ne videti Duždovu palatu koja je nekada bila sedište duždova (vojvoda) i čitave vlade Mletačke republike. Sagrađena je 814. godine, ali tad nije bila veličanstvena kao što je danas. Naime, svoj sadašnji izgled poprimila je u XV veku. Blizu Duždove palate stoje dve čuvene granitne kule podignute 1180. godine, jedna držeći krilatog lava svetog Marka, dok se druga drži na krokodilu svete Teodore od Studijuma. U pozadini Duždove palate je čuveni Most uzdaha, koji spaja palatu sa javnim zatvorima. On je bio mesto kuda su zatvorenici prolazili ka putu za gubilišta, a odatle su mogli poslednji put u životu da vide spoljašnji svet.

Most uzdaha

Kanal Grande najvažniji je i najširi kanal u Veneciji. Dug je 3.750 i širok 62 metra, deli grad na dva dela. Najpoznatiji mostovi koji presecaju kanal su most Rialto iz XVI veka i most Ponte dei sospri, poznat još i kao "Most uzdaha".

Most uzdaha

Venecija je svetski poznata i po gondolama, kojima gondolijeri prevoze turiste u razgledanje grada. Nijedno krstarenje ne može zameniti vožnju gondolom, a svaki drugi gondolijer je Luka koji će se slatko ispričati sa vama na italijanskom i, ne brinući o tome da li ga razumete, sigurno će vam ulepšati vožnju.

Za vožnju gondolama veže se i jedna legenda. Ako se dvoje mladih, vozeći se u gondoli ispod Mosta uzdaha, poljube tačno u podne, u budućnosti će se venčati.

Most Rialto

Najpoznatiji i najipozantniji most u Veneciji je most Rialto koji je originalno napravljen od drveta, ali kada je pokazao znake nestabilnosti, na njegovom mestu sagrađen je kameni most koji je dizajnirao Antonio Ponte. Most je završen 1592. godine i izdignut je 7,5 metara iznad vode.

Tajne večnog grada

Jedna od oblasti po kojima je Italija veoma poznata jeste moda, pa ne čudi što je i u Veneciji veliki broj prodavnica. Glavne šoping oblasti su od Trga svetog Marka do Rialto oblasti, Merćerie i u blizini Ulice dei Fabri. Armani, Laura Biađoti, Guči, Kricia, MaxMara, Misoni, Prada, Trusardi, valentino i Versaće, nalaze se u okolini Trga svetog Marka. Nešto jeftinije stvari nalaze se u ulicama od Rialto oblasti do San Polo.

Za Italiju generalno uobičajeno je da se 10% doda na račun, taksisti od 5% do 10%, a svi ostali očekuju malu napojnicu.

Staklo Murano

Ukoliko vam se ukaže prilika, ne propustite izlet u jedan od najlepših gradova sveta! Ovaj živi muzej očaraće vas neizbrisanim tragovima svoje prošlosti, svojim kanalima i mostovima, trgovima, ulicama, crkvama i palatama. Tokom šetnje mnogim uličicama, koje se nekada davno bile sastajalište umetnika, gde svaka zgrada i palata imaju svoju skrivenu priču, videćete umeće venecijanskih majstora arhitekture. Imaćete i mogućnost da prisustvujete izradi jednog od simbola Venecije, prekrasnog i jedinstvenog stakla Murano. Pored svih atrakcija i znamenitosti, imaćete dovoljno vremena da i sami otkrijete poneku tajnu koju skriva ovaj večni grad!

Milica Prelević
Stil magazin 13 – 26.03.2007.