MILANO

„SONO IN RITANDO“, AL NA SRPSKI NAČIN

“Milano za posao, Milano za studije, Milano za život”, kratak gradski vodič, kupljen je već pri prvom dolasku u grad mode, dizajna, umetnosti, izvanrednih građevina prošlosti. Grad svetske slave manekenki i modela, velikih brendova, metropola mogućnosti, nacionalnih razlika, pojam ludila i brzine, gužve u saobraćaju, dovoljan je razlog da vam jedan brzi dan u Milanu oduzme dah

Naravno, ako ste turista sa željom da osetite lepotu prestonice italijanskog gospodarstva i zadržite dah, obavezan je mali vodič. Zatim fotoparat, po mogućstvu od 1 GB memorije, udobna obuća za pešačenje, dosta živaca za gradsku gužvu, i naravno osmeh ako želite ljubaznost Italijana.

Mapa Milana

A ako ne govorite italijanski, u nadi da ćete se uz pomoć engleskog snaći… zaboravite! Italijani jednostavno ne govore druge jezike. Dovoljno je da naučite “Buongiorno”, a za uzvrat ćete dobiti “Prego, Grazzie mile" i srdačno "Arrivederci”, a to sve posebno, ako ste bogati turista sa namerom da potrošite koji evro. Takođe, ako ste bogati turista savetovala bih vam i turističkog vodiča, ako ne želite da prvog dana boravka proučavate mapu grada, i osetite prednosti i mane gradskog prevoza.

Trg i katedrala

Milanski metro

Iako nisam više turista ovog višemilionskog grada, svakog puta kada krenem stepenicama za gradski metro, iznova gledam da li je moj pravac zelena, žuta ili crvena linija. Postoji još i plava linija, ali do sada nisam zalazila u milanske periferije. Potvrđujem red vožnje i stanicu na kojoj treba da izađem, uvek iznova, na karti kretanja metroa, iako sam prethodno na internetu pogledala da je moj pravac, zelena linija, Milano Lambrate, a stanica na kojoj izlazim danas je Lanza (Brera), ili deo grada poznat po uskim italijanskim ulicama, za razliku od ostalih delova urbanog Milana.

Umetnička galerija Brera

Lavirint kaldrme, zgusnutih barova, kafeterija, đelaterija (sladoledžinica) kultno je mesto za okupljanje studenata akademije Brera ili akademije lepih umetnosti. A umetnička galerija Brera, kao prva kolekcija radova najpoznatijih italijanskih slikara, dnevno okuplja vise stotine turista. Ovaj deo tradicionalnog Milana je preporučljiv za upoznavanje grada kroz umetnost i istoriju, a ako posetite neku od galerija, ljubazni kustos će vam objasniti značaj Pallazze Brera, i njenu simboličnost.

Pre toga, dovoljno je da pročitate prve redove turističkog vodiča, i saznaćete da je Milano drugi grad po veličini u Italiji, a najveći grad regije Lombardija. Sam grad ima više od milion stanovnika, a celokupna milanska opština broji 7 miliona. Kaže se da ime grada vodi poreklo od engleske reci Milliner (modist, modistkinja), pa nije ni čudo sto je Lombardijska metropola jedan od svetskih modnih, finansijskih i komercijalnih centara.

Piazza Duomo

Stanovnici Milana, poznatiji su kao Milanezi, i rado će vam izaći u susret, ako slučajno zalutate i potreban vam je pravac, za neku od kulturnih institucija, koju ste namerili da posetite i upoznate. Njihova ljubaznost i želja za razgovorom, a posebno ako ste sredovečni turista, će vas uputiti na Piazzu (trg) Duomo koja je i simbol Milana.

Katedrala Duomo

Moj prvi susret sa milanskom katedralom, bila je prethodna vožnja tramvajem, koji ne preporučujem, ako ste u trku, što bi Milanezi uobičajno rekli “sono in ritardo”, a što i jeste svakodnevnica ovog grada – “život u trku”. Međutim, htela sam da izbegnem nedavnu famu u gradskom metrou. Pojava “žene mačke”, tj. ulične striptizete koja pleše između šipki vagona, zabavljajući tako putnike. Dok se vozim tramvajem do Duoma, čitanje novina ili knjiga je obavezno. Članak o “ženi mački”, koja je poreklom Italijanka, i koja se navodno odlučila na taj potez kako bi zaradila i platila studije, ne ostavlja me ravnodušnom, ali isto tako i nije neki šok, za normalnost pojave “noćnih žena” na ulicama Milana.

Priča se da ove devojke uglavnom dolaze iz istočne Evrope i azijskih zemalja, a i njihovi makroi su im uglavnom zemljaci. Tako da kao stranac koji dolazi iz neke od ovih zemalja, možete ponekad osetiti nemile poglede urođenika. Međutim, veliki grad nacionalnih razlika i normalnosti prisustva drugih naroda, ne odaje utisak, da možete da se osetite loše kao stranac. Opet, druge stvari, kao šverc droge, kriminal i lopovluk, uglavnom se prepisuju imigrantima, što i nije daleko od istine. A pitanje porekla i razvoja mafije, ostaje u backgroundu, dok se ne desi neka velika stvar, kao što je nedavno hapšenje Provencana.

Tramvaj

U svakom slučaju, znala sam da na pitanje iz koje zemlje dolazim, mogu naići na različite reakcije, a i ne mogu da se otmem utisku da stanje srpske dijaspore u Italiji i nije na zavidnom nivou, ako izuzmemo pojedinačne slučajeve naših manekenki i modela, koji su vrhunac slave doživele u Milanu, ili većinu srpskih studenata na jednom od najelitnijih i najskupljih univerziteta – Bocconi. No, i u generalnom srpskom konzulatu u Milanu, nisu bili u mogućnosti da objasne stanje srpske dijaspore u Italiji, tako da priču “biti Srbin u Italiji”, ostavljam na pojedinačnim slučajevima i ličnom iskustvu.

Pogled na Duomo prekida svaku misao na nacionalne razlike i previranja. Čitav plan Milana diktiran je odnosom prema katedrali, jer ulice ili vode prema Duomu ili ga okružuju. Iako je gradnja počela još 1386 godine, i kroz godine više puta renovirana, katedrala još uvek nije završena, jer i danas postoje komadi kamenja, koji nisu pretvoreni u skulpture. Više stotina turista svakodnevno posećuje ovu građevinu, a piazza (trg) ispred Duoma i ulice koje ga okružuju deo je grada koji uvek živi bez obzira na godišnje doba, ili smenu dana i noći.

Galerija

Galleria Vittorio Emanuele

Nedaleko od piazze, nalazi se i Galleria Vittorio Emanuele ili bolje reći najstariji svetski šoping centar, kao dobrodošlica u moderni Milano. Radnje italijanskih kreatora i njihova ponuda na jednom mestu, ostaviće vas bez daha. A vaša odluka između Guccija, Prade, Dolce & Gabbane, ili možda Versacea, svakako će vas ostaviti praznog novčanika. A ako niste bogati turista, a dopada vam se Luj Viton torba od samo 450 evra, možete naći na izgled sličnu takvu kod afričkih crnaca, tu odmah iza ugla, na ulici, po veoma povoljnijim cenama od 100, 60 i 30 evra, u zavisnosti kakva vam je sposobnost cenkanja. Međutim, ako želite samo da prošetate galerijom i možda usput odmorite u nekom od mnogobrojnih barova, savetujem da ne sedate ako niste spremni da kelneru ostavite barem 10 evra, za jedan kapućino, brioš (kroasan) i račun za mesto sedenja na kome želite da predahnete. Naravno, cenovnik kapućina i brioša, koji su tradicija italijanskog doručka, se razlikuje od bara do bara, u zavisnosti u kojoj zoni grada se nalazite.

Srpski Milanezi

Via Montenapoleone

A deo grada, u danima milanske mode “Milan fashion week”, dva puta godišnje, transformiše se u veliki modnu pistu. Skup svetskih dizajnera i dugačkih žena, svakako će vas naterati da posetite neku od najpoznatijih ulica mode (Via Montenapoleone, Manzoni, Spiga ili Borgospesso). Tržište mode je tada prestiž, a vlasnik jedne od najpoznatijih modnih agencija "Names", jedan od srpskih milaneza Dragan Marković, svakako može da se pohvali svojim modelima, uglavnom lepih srpskih žena. Još jedna lepa srpska žena, mlada manekenka, novosađanka Nina Seničar prošle godine uzdrmala je javnost svojom pojavom, a paparaci su je odmah stavili u isti koš sa muzičkom zvezdom Erosom Ramazotijem. Bila halabuka ili ne, dovoljno je da znamo da i srpski milanezi jesu slavni i poznati.

A ako se odlučite na milanski turizam u danima dizajna “Milan design week”, koji se tradicionalno održava prve nedelje aprila svake godine, opet se možete naći među slavnim i poznatima. Pretvaranje javnih prostorija grada u izložbene sale, poznatije je kao “Fuorisalone”, pored izložbenog prostora milanskog sajma “Fiera Milano” sa više od 80 izložbenih performensa, okuplja posetioce iz svih delova sveta.

Opet za pohvalu, u kontekstu dizajna, još jedan Srbin u Milanu, mladi umetnik (newmedia artist) Marko Simić, kao jedan od osnivača asocijacije “Ministero della grafica”, grupe milanskih dizajnera koji podržavaju vizuelnu komunikaciju kao stratešku disciplinu. Inače ova asocijacija se sprema da organizuje bienale grafike u Umbriji ove godine.

Skala

Operska kuća Skala

A potvrda neprikosnovenosti milanskog dizajna, estetike lepog i umetnosti stvaranja je izvanredna građevina, poznatiju kao operska kuća Skala – “La Scala”. Svečano otvaranje scene ovog teatra je 7. decembra, na dan Svetog Ambrosia, što je i dan grada Milana, a karte za godišnju premijeru se kupuju 6 meseci unapred. I ove godine Skala je ugostila italijanski džet set, a i fudbaleri Intera bili su važni gosti ovoj kulturno-tradicionalnoj manifestaciji.

Dvorac “Castello Sforcesco”

Iako nisam bila počasni gost ove dive, svakako nisam propustila proslavu dana grada. Tradicionalni vašar ove godine premešten je u dvorište gradskog dvorca “Castello Sforcesco”, zbog nekih radova na putu u okolini bazilike Saint Ambrogio. Veliki i mali proizvođači hrane, pića i zanatskih radova iz cele Italije, svake godine izlaze u susret Milanezima sa svojim proizvodima po veoma povoljnim cenama. Tako da za relativno mali novac, možete da se najedete, napijete, kupite neko parče garderobe i zadovoljno odete kući. Ja sam zadovoljstvo pronašla u sicilijanskim kolačićima, ukusa badema, a možda i marcipana.

Vreme božićnih i novogodišnjih praznika, nekako miriše sasvim drugačije u odnosu na mirise Balkana. Božić je jedan od najznačajnijih praznika za Italijane. Ceo grad u danima ovog praznika je u njegovom znaku, a Italijani su tada najveći potrošači.

Panettone

"Buon Natale" je rečenica na svakom koraku, a Božić ne bi bio dobar bez tradicionalnog milanskog kolača “Panettone”, specifične mešavina testa i sušenog voća. Uobačajena gradska gužva, tada prevazilazi sve granice, pa nikako nije preporučljivo da se tih dana bavite milanskim turizmom. Italijani tada kupuju, okupljaju se i slave. Na ulicama ćete videti užurbane građane, koji uglavnom ulaze i izlaze iz prodavnica sa velikim kesama. Paradoks mase na ulicama je sam dan Božića kada retko koga možete sresti na ulici, a da je Italijan. No odmah posle božićnog praznika su dani pred doček Nove godine, tako da se kupovina i slavlje nastavljaju, sve do prvog radnog dana u novoj godini.

A radni dan u Milanu, kada bi mogao da traje duže od 24 sata, trajao bi duže za još jedan dan, pa nije ni čudo sto je “Život u trku”, doslovan prevod, milanskog “sono in ritardo”, ali na srpski način.

Šta svako treba da zna…

– Da izvorno ime grada dolazi od keltskog Medelhan, ”di Terra di Mezzo”, označavajući lokaciju između reke Olone i tadašnjeg grada Seveso.
– Da je katedrala Duomo druga najveća građevina u Italiji, odmah posle Sv. Petra u Rimu, i druga najveća gotska katedrala u svetu.

Panorama Milana

– Da je ceo Milano izgrađen u koncentričnim krugovima, a da je zaštitnik grada Sveti Ambrozije poreklom iz Sirmiuma (sadašnja Sremska Mitrovica)
– Da spoj tradicije i modernosti, svakako treba videti u danima Fashion ili Design week-a, a pre nego što krenete na put savetovala bih da pogledate programe događaja (www.camera-moda.it, www.fuorisalone.it), za slučaj da ne želite da se izgubite.

Tatjana Đorđević
B92 – 19.01.2007.