Glavni grad Vojvodine, a drugi grad po veličini u Srbiji, centar i kulture i duhovnosti, poznat je po znamenitim crkvama, muzejima, galerijama, raskošnim palatama i – lepim ženama
I oni koji nisu iz Novog Sada smatraju ga jednim od najlepših podunavskih gradova. Njegove živopisne ulice, široki bulevari i trgovi pažljivo su, kao kockice nekog umetničkog mozaika, uklapani u raskošno prirodno okruženje. Veći deo grada je na levoj obali Dunava, na obodu nepregledne bačke ravnice. Sa druge strane reke je šumovita Fruška gora sa manastirima i vinogradima iz kojih su potekla čuvena vina služena i na dvorovima, dospela i na Titanik…
Sa terase Petrovaradinske tvrđave podignute u XVIII veku na visokoj steni na drugoj obali Dunava, vide se kao na dlanu visoki krovovi novosadskih baroknih kuća...
Uživajući u prizoru, Ivo Andrić je jednom prilikom uzviknuo: "Pogledajte ove krovove, to je Evropa!"
Šetnja direktno kroz istoriju
Kako ovaj grad od blizu 300.000 stanovnika izgleda danas i koliko je evropski?
Kad iz Beograda posle prevaljenog osamdesetog kilometra novim ali pomalo monotonim putem kroz ravnicu stignete u grad na Dunavu, buka i saobraćajna gužva podsetiće vas na mane velegrada – sve ostalo su prednosti grada u kojem se oko ima čemu radovati. Dovoljno je da prošetate centrom, pešačkom zonom, pa ćete zahvaljujući zdanjima koja predstavljaju mešavinu gotike, baroka, secesije i neoklasicizma, u kojima su živeli znameniti Novosađani, imati utisak da šetate direktno kroz istoriju.
Uživajući u prizoru, Ivo Andrić je jednom prilikom uzviknuo: "Pogledajte ove krovove, to je Evropa!"
Šetnja direktno kroz istoriju
Kako ovaj grad od blizu 300.000 stanovnika izgleda danas i koliko je evropski?
Kad iz Beograda posle prevaljenog osamdesetog kilometra novim ali pomalo monotonim putem kroz ravnicu stignete u grad na Dunavu, buka i saobraćajna gužva podsetiće vas na mane velegrada – sve ostalo su prednosti grada u kojem se oko ima čemu radovati. Dovoljno je da prošetate centrom, pešačkom zonom, pa ćete zahvaljujući zdanjima koja predstavljaju mešavinu gotike, baroka, secesije i neoklasicizma, u kojima su živeli znameniti Novosađani, imati utisak da šetate direktno kroz istoriju.
U gradskom jezgru su sem nekadašnjih privatnih palata smeštene i najvažnije institucije, muzeji, galerije… U galeriji Matice srpske, čuva se najlepša i najpotpunija zbirka slika i grafika srpskog slikarstva, u Vojvođanskom muzeju je stalna postavka stilskog nameštaja i predmeta primenjene umetnosti, u Muzeju grada Novog Sada u Petrovaradinskoj tvrđavi nalazi se pravo umetničko-istorijsko blago…
Posetilac koji je prvi put u gradu ne zna kud pre da pogleda i gde najpre da svrati. Da li u Sabornu crkvu Sv. Đorđa u kojoj je ikonostas radio čuveni srpski slikar Paja Jovanović...
... da li da se divi katoličkoj crkvi iz 1895. godine u gotskom stilu na čijem se tornju presijava pozlaćeni krst...
... ili da se prošeta do raskošne sinagoge iz 1809. godine u kojoj je zbog akustičnosti održavaju i koncerti.
Ako je vreme lepo, neće pogrešiti ni ako se uputi u Dunavski park, u produžetku Dunavske ulice, jedne od najstarijih i najlepših u Novom Sadu , gde se može odmarati u hladovini platana, lešnika, breza, koprivića, srebrne lipe…
Zasađena je i žalosna vrba kao spomen na ubijenu austrijsku caricu Jelisavetu. Po malenom jezeru klize patke i labudovi, a idilu upotpunjuje fontana sa statuom nimfe. U ovom parku su i spomenici pesniku Đuri Jakšiću i novinaru i piscu Miroslavu Antiću. Kad je 1895. park kultivisan, obično su se ujutru šetale dadilje sa decom, u podne stariji, a uveče, uz muziku vojne kapele, provodila se mladež.
Najlepše devojke "suviše dižu nos"
Danas se mladi okupljaju u kafićima duž ulice Laze Telečkog a omiljen je i onaj u vagonu tramvaja "parkiranog" na početku Zmaj Jovine, kao uspomene na ovo prevozno sredstvo koje je uvedeno 1910. godine, a u žargonu zvano "trčka". Tu se mogu videti najlepše devojke koje produžavaju tradiciju lepote i otmenosti Novosađanki, kojima muškarci jedino zameraju "što suviše dižu nos".
U Zmaj Jovinoj ulici na mestu nekadašnje Magazinske je sadašnji "siti" s tim što su pijacu i negdašnje trgovačke dućane zamenile svetske firme i butici. U kući sa brojem 13 živeli su Marija i Jovan Trandafil, veliki dobrotvori i zadužbinari, u broju 10 je stanovao Svetozar Miletić, kome je grandiozni spomenik od bračkog mermera podignut nešto dalje na trgu, ispred prelepe Gradske kuće. Oko bronzane statue u prirodnoj veličini lekara i pesnika Jovana Jovanovića Zmaja, svakog juna, u dane Zmajevih dečijih igara, roje se najmlađi. Dođu da se slikaju kraj svog čika-Jove. Njegovi stihovi, puni ljubavi i topline, objavljivani su nekad u časopisu "Neven" koji je uređivao.
Zasađena je i žalosna vrba kao spomen na ubijenu austrijsku caricu Jelisavetu. Po malenom jezeru klize patke i labudovi, a idilu upotpunjuje fontana sa statuom nimfe. U ovom parku su i spomenici pesniku Đuri Jakšiću i novinaru i piscu Miroslavu Antiću. Kad je 1895. park kultivisan, obično su se ujutru šetale dadilje sa decom, u podne stariji, a uveče, uz muziku vojne kapele, provodila se mladež.
Najlepše devojke "suviše dižu nos"
Danas se mladi okupljaju u kafićima duž ulice Laze Telečkog a omiljen je i onaj u vagonu tramvaja "parkiranog" na početku Zmaj Jovine, kao uspomene na ovo prevozno sredstvo koje je uvedeno 1910. godine, a u žargonu zvano "trčka". Tu se mogu videti najlepše devojke koje produžavaju tradiciju lepote i otmenosti Novosađanki, kojima muškarci jedino zameraju "što suviše dižu nos".
U Zmaj Jovinoj ulici na mestu nekadašnje Magazinske je sadašnji "siti" s tim što su pijacu i negdašnje trgovačke dućane zamenile svetske firme i butici. U kući sa brojem 13 živeli su Marija i Jovan Trandafil, veliki dobrotvori i zadužbinari, u broju 10 je stanovao Svetozar Miletić, kome je grandiozni spomenik od bračkog mermera podignut nešto dalje na trgu, ispred prelepe Gradske kuće. Oko bronzane statue u prirodnoj veličini lekara i pesnika Jovana Jovanovića Zmaja, svakog juna, u dane Zmajevih dečijih igara, roje se najmlađi. Dođu da se slikaju kraj svog čika-Jove. Njegovi stihovi, puni ljubavi i topline, objavljivani su nekad u časopisu "Neven" koji je uređivao.
U ovom gradu se štampa i Letopis Matice Srpske, koji spada među najstarije književne časopise u svetu! Matica srpska, koja je inače osnovana 1826. godine u Pešti a 1864. preseljena u Novi Sad, najznačajnija je institucija kulture srpskog naroda na ovim prostorima. Grad se ponosi i Srpskim narodnim pozorištem, osnovanim 1865. i najstarijim u nas, gde su glumili Milka Grgurova, Ilija Stanojević, kasnije i Mira Banjac… Po ugledu na njega, a na inicijativu kneza Mihaila, oduševljenog novosadskim glumcima, u Beogradu je 1868. osnovao Narodno pozorište.
Ponosni na tamburaške "bande"
Ponosni na tamburaške "bande"
U užem jezgru je i Trg mladenaca, jedan od najstarijih a zahvaljujući svojim "kapijama" i najneobičniji i najlepši u nas. Sklapanje brakova uvek je pratila i muzika a njome se ovde posebno diče. Tamburaške "bande" su umele da sviraju i bećarce na uvce i serenade pod devojačkim prozorima.
Nekada je "car" bio Janika Balaž, danas je i muzika brza i agresivna kao i život a EXIT simbol muzičkih svetskih trendova. Da Novosađani cene svetske muzičare svedoči i činjenica da su jednoj ulici dali ime Džona Lenona. Legendarni panonski mornar i ambasador dobre volje Ujedinjenih nacija Đorđe Balašević miri ukuse svih, omiljen i među mladima i među njihovim roditeljima.
Kako je u ovom gradu i Univerzitet sa devet fakulteta, nije samo nekadašnji već i današnji kulturni i duhovni centar Vojvodine, opravdavajući negdašnji epitet srpska Atina…
Kako je u ovom gradu i Univerzitet sa devet fakulteta, nije samo nekadašnji već i današnji kulturni i duhovni centar Vojvodine, opravdavajući negdašnji epitet srpska Atina…
Nađa Orlić
Politika MAGAZIN 500 – 29.04.2007.
Politika MAGAZIN 500 – 29.04.2007.
Нема коментара:
Постави коментар