LJUBLJANA

SKLAD ISTOKA I ZAPADA

Ono što se nikako ne sme zaobići prilikom posete Ljubljani je Tromostovje, most koji se nalazi na reci Ljubljanici, a koji se sastoji iz tri dela, jedan za automobile i dva za pešake. U njegovoj blizini se nalazi i Prešernov trg i Frančiškanska crkva

Ljubljana, glavni grad Slovenije, slovi za jedan od mirnijih gradova, ali nikako i nezanimljivih. Njegov zaštitni znak je zmaj kojeg je moguće videti na raznim znamenjima, kao i na samom grbu grada. Sam dolazak do Ljubljane je moguć na razne načine, ali ono što se nikako ne sme zaboraviti jeste viza koja je neop-odna, pošto je Slovenija članica EU od 2004. godine. Sam postupak dobijanja vize je standardni, ali rešavanje je mnogo brže i vizu je moguće dobiti istog dana kada se i podnese zahtev. Ako se opredelite da idete vozom, uživaćete u prilično lepom prizoru, šuma, brda i neverovatno čistih malih planinskih reka, naročito ako idete iz pravca Zagreba. Ono što je još bitno je i to da državljanima Srbije nije potrebna viza za ulazak u Hrvatsku. Zvanična valuta Slovenije je evro.

Mapa lokacije Ljubljane

Istorija

Sam naziv Ljubljane se prema podacima spominje još u antičko vreme, kada je grad nosio naziv Emona i bio poznat po trgovini. Početkom XII veka grad dobija nemački naziv Lajbah, što ukazuje na jak uticaj zapadne Evrope, koja će zadržatu taj uticaj i u narednim vekovima. Naziv koji Ljubljana danas ima nastao je nešto kasnije i glasio je najpre Luvigana, da bi nešto kasnije prerastao u današnji naziv. Kroz istoriju ona je bila mesto okupljanja i osvajanja, od Turaka do Napoleonovih pohoda.

Panorama Ljubljane

U novijoj istoriji, nakon raspada Austrougarske monarhije postaje formalno centar Savske banovine, da bi tokom socijalizma dobila status glavnog grada, koji je i potvrđen nakon raspada Jugoslavije.

Znamenitosti

Ono što sigurno predstavlja jednu od znamenitosti je i Ljubljanski grad, koji se nalazi u samom gradu, ali na jednoj uzvišici, brdu, na kojem je kula sa vidikovcem sa koje se pruža prelep pogled na grad i okolinu.

Ljubljanski grad

Sam Ljubljanski grad se prvi put spominje u XIII veku, kada je bio u posedu tadašnje goričke vlastele, a nakon toga je pod vlašću dinastije Habsburga, jer je tadašnja Slovenija bila pod vlašću Austrougarske monarhije, sve do 1918. godine. Ono što je danas aktuelno za videti pored vidikovca je i mala kapela, kao i niz malih pomoćnih objekata. Oni koje umori obilazak mogu da predahnu u kafe-restoranu koji se nalazi u samom Gradu, a oni koji su u formi mogu da vide i jedini sunčani sat koji se nalazi u Ljubljani, a čiji način utvrđivanja tačnog vremena nije nimalo komplikovan.

Tromostovje

Ono što se nikako ne sme zaobići prilikom posete Ljubljani je Tromostovje, most koji se nalazi na reci Ljubljanici, a koji se sastoji iz tri dela, jedan za automobile i dva za pešake. U njegovoj blizini se nalazi i Prešernov trg i Frančiškanska crkva. Inače, Franc Prešern je bio poznati slovenački pisac, koji je bio zaljubljen u jednu damu, ali ta ljubav se nije mogla ostvariti zbog tadašnjih društvenih i moralnih normi. Ono što će primetiti pažljiviji posmatrači je da Prešernov kip tačno gleda u susednu zgradu na čijoj se fasadi nalazi isklesan lik njegove neostvarene ljubavi, a koja je prema predanju živela u toj zgradi. Pošto sam trg spada u uži deo grada, tu se nalazi i turistički vozić, mape grada, ali se tu odvijaju i razne kulturne manifestacije.

Ono što je takođe zanimljivo je i vašar starih stvari koji se svake nedelje održava kraj reke Ljubljanice i na kojem se mogu pronaći razne stvari, od znački i ordenja iz bivše Jugoslavije (koji su posebno zanimljivi strancima) do harmonika, escajga, slika, knjiga i mnogo toga još. Naravno i cene su pristupačne.

Zgrada Univerziteta

U samom gradu je moguće videti još veliki broj zgrada, kao što je zgrada Univerziteta, pojedinačnih fakulteta, zgrada filharmonije, biblioteke, kao i veliki broj crkava, među kojima i jedna pravoslavna, posvećena Sv. Ćirilu i Metodiju. Ono što je karakteristično je i to da je u planu da se uradi i prva džamija, pošto postoji brojna islamska zajednica.

U toku Drugog svetskog rata grad je bio okružen bodljikavom žicom i ogradom, kako bi se ostvarila veća kontrola građana, a nakon rata ograda je pretvorena u stazu "uspomena i drugarstva", koja se danas obilazi u turističke, rekreacione i ceremonijalne svrhe. Ono što je zanimljivo za sve generacije je i BTC, odnosno ogromni trgovinsko-zabavni centar u kojem je moguće provesti nekoliko dana kako bi se obišao. Posebno treba ukazati na akva park i ringišpil za decu, restorane i kafee, ogromne prodavnice obuće i odeće, kao i sve popularnije sale za kuglanje.

Da bi se stiglo u sve delove grada preporučuje se taksi, mada je to moguće i gradskim saobraćajem, koga čine autobusi, pošto je tramvajski saobraćaj ukinut 1961. godine, posle 60 godina korišćenja.

Za sve one koji posete Ljubljanu u sećanju će im sigurno ostati sklad između Istoka i Zapada, starog i novog, specifičnih vrednosti i, naravno, poželeće da se ponovo vrate.

Katarina Jonev
Travel magazine – OnLine izdanje

LJUBLJANA

GRAD U KOME SE MISLI ČULIMA

Svaki posetilac će u Ljubljani doživeti radost otkrivanja mesta punih energije, svežine, kreativnog naboja i dobrog ukusa

Ljubljana je jedna od najmanjih prestonica u Evropi, a Slovenija se, sa nešto više od dvadeset hiljada kvadratnih kilometara teritorije takođe ubraja u manje evropske države. I pored svih brojki, Sloveniju često nazivaju "Evropa u malom", jer je od svih evropskih metropola usvojila ponešto. Kvalitet života je na visokom nivou. Na svakom koraku će vas oduševiti dobra organizacija i urednost po nemačkom i austrijskom modelu.

Mapa lokacije Ljubljane

Sa druge strane, uživanje u vinu, kafi, hrani i umetnosti, na čiju raširenost je verovatno uticala blizina mora i Italije, podsetiće vas na mediteranski šarm primorskih mesta. Ljubljana je grad koji u isto vreme ima sve ono što svaka veća svetska metropola može da ponudi i mirniji tempo svakodnevnog života koji se sreće u manjim gradovima. Neko ko pokuša da pronađe noćni provod poput onog koji se sreće po berlinskim, pariskim i londonskim klubovima, mogao bi se razočarati. Međutim, svaki posetilac će u Ljubljani doživeti radost otkrivanja mesta punih energije, svežine, kreativnog naboja i dobrog ukusa.

Brnik, aerodrom Ljubljana

Ljubljana je otvoren i gostoljubiv grad. Veliki broj turista koji svakodnevno dolaze u grad doprineo je širenju lepe reči. U turističkim brošurama Ljubljanu često nazivaju "drugim Pragom", iako se to lokalnom stanovništvu ne dopada previše, s obzirom da grad ima drugačiji genius loci. Ulaskom Slovenije u Evropsku Uniju i dolaskom EasyJet-a na ljubljanski aerodrom, ovaj grad je postao omiljena vikenddestinacija. Samopouzdanje, veru u nacionalne kvalitete i pokretačku energiju, Slovenija je dobila kad je postala članica Evropske Unije, nakon ekonomske renesanse posle osamostaljivanja 1991. godine.

Nezaobilazno

Prešernov trg

Gotovo sve važnije znamenitosti u Ljubljani mogu se obići peške, i to u jednom danu. Ipak, grad se može obići na više načina i tako doživeti iz različitih perspektiva.

Walking friendly – šetnja po gradu omogućiće vam da u prijatnom ambijentu ljubljanskih ulica, trgova i parkova pratite tokove, mirise i zvuke, hraneći se vizuelnim impulsima grada. Sa koje god strane da dođete u grad, dospećete na Prešernov trg, centalni ljubljanski plato. Radovi na njegovoj rekonstrukciji započeti su avgusta ove godine, tako da je ceo kraj zatvoren za motorni saobraćaj, što ga čini još udobnijim prostorom. Na trgu se nalazi spomenik čuvenom slovenačkom pesniku Francu Prešernu, koji je u svoje vreme naročito kritikovan zbog nage figure pesnikove Muze.

Trgom dominiraju crvena fasada crkve sv. Frančiška, kao i balustrade Plečnikovog Tromostovja, koje naglašavaju tokove prema tvrđavi, tržnici i krivudavim ulicama Starog grada. Trostruki most je remek-delo slovenačkog arhitekte i zapravo podržava pravce ulica koje se ulivaju na Prešernov trg. Plečnik je projektovao i uzanu tržnicu koja se pruža duž obale Ljubljanice. Ukoliko želite da upoznate lokalna pravila trgovanja i usput kupite neku sitnicu, ne propustite buvlju pijacu nedeljom ujutru. Ukoliko vas nedeljna gužva umori, prepustite se šetnji pored reke u idiličnom ambijentu baroknih fasada, treperave vode, kafića na otvorenom i umetničkih instalacija. Reka Ljubljanica kroz grad protiče između utvrđenja i brda Rožnik, i na deset kilometara severoistočno od grada uliva se u Savu. Ljubljanica je "reka sa sedam imena", jer toliko puta ponire i ponovo izvire, svaki put pod novim imenom. Mnogobrojni mostovi nad njom pribli-žavaju obale, nastavljaju ulice i neprestano nagone prolaznike da prelaze sa jedne na drugu obalu.

Tromostovje

Dok šetate pored Ljubljanice, od Zmajskog mosta, preko Tromostovja, Drvenog mosta i Šuštarskog mosta do Trnovskog pristana, pred vama se smenjuju različiti ambijenti i obalska uređenja. Za najlepši deo obale, gde se nekoliko stepenika blago spušta prema reci dovodeći nas na svega nekoliko santimetara iznad vode, zaslužan je Jože Plečnik. Prvobitna namena ovakvog obalskog uređenja bila je da se olakša pristup vodi stanovnicima naselja Trnovo i Krakovo zbog pranja veša, da bi danas Trnovski pristan postao omiljeno mesto za porodične i romantične šetnje, odmor, rekreaciju, ali i sviranje na otvorenom, hranjenje pataka ili razmišljanje.

Iznajmljivanje bicikla košta svega pet evra na dan a bicikl je veoma popularno prevozno sredstvo, jer se zahvaljujući dobrim stazama lako dospeva do svih delova grada – moderne poslovne zone Bežigrad, groblja Žale, parka Tivoli... Većina Ljubljanaca svakodnevno razdaljine savladava peške ili biciklom. Zato su buka, smog, saobraćajna gužva i problemi sa parkiranjem, pojmovi nepoznati u Ljubljani.

Kafe Maček

U večernjim satima, mnogobrojni kafići i barovi između Mestnog, Starog, Novog i Prešernovog trga postaju prepuni posetilaca. U letnjim mesecima cela oblast dobija karakter promenade, na kojoj je važno pronaći dobro mesto, videti i biti viđen. Među studentima i mlađom populacijom omiljena mesta su kafe Romeo i Bi-ko-fe u Starom gradu, kao i kafe Žmavc, Du bop i mnogobrojni klubovi i kafei u okruženju hostela Celica. Legendarni kafe Maček na samoj obali Ljubljanice, fancy Dvorni bar sa neverovatnom ponudom vina ili kafe Minimal veoma svedenog enterijera, zadovoljiće najprobirljivije uživaoce estetizovane atmosfere i vrhunske ponude.

Grad se može obići i vožnjom brodom po Ljubljanici. Uz prijatnog vodiča i laganu jednočasovnu vožnju, dok posmatrate grad iz riblje perspektive, čućete neverovatne istorijske priče i anegdote o arhitektonskim draguljima. Staklene strane broda, pa čak i krova, pružaju vam jedinstvenu priliku da mostove – ponos grada, sagledate sa svih strana.

Ljubljanski grad

Tvrđava na brdu, koju još nazivaju i Ljubljanski grad, najveća je atrakcija za posetioce i poseban gradski simbol. Do nje možete doći pešice uskim krivudavim puteljcima, vozeći se turističkim vozićem koji svakog sata polazi sa Prešernovog trga ili se provozati savremenom panoramskom uspinjačom. Ljubljanski grad je nekada bio zamak, kasnije rezidencija vladara i, na kraju, zatvor. Nekoliko puta je rekonstruisan, oslikavan i obnavljan. Njegovi najstariji zidovi potiču čak iz rimskog perioda, iako prvi poznati pisani izvori svedoče o naseljavanju ovog zamka tek u XII veku. Danas je tvrđava arhitektonski i kulturni spomenik od posebne važnosti i svakom posetiocu pruža neverovatan ugođaj i uživanje. Sa tornja se pružaju panoramski vidici prema svim delovima grada, a po lepom danu se pogledom može obuhvatiti i trećina Slovenije.

Arhitektura

Ferantov vrt

Ljubljana je grad koji je i pored burne istorije uspeo da sačuva ostatke zidanih građevina iz davnih vremena. Postoji legenda po kojoj je grad osnovao grčki princ Jason sa svojim Argonautima. U legendi se pominje i borba sa strašnom nemani iz reke Ljubljanice, koju je Jason savladao i zauvek zatočio u kuli Ljubljanskog grada na brdu. Ta neman je bio zmaj i navodno je od tog događaja postao zaštitni simbol grada. Navodi se da je Ljubljana bila naseljena još mnogo pre nego što su Rimljani u I veku izgradili urbanu naseobinu na levoj obali reke pod nazivom Emona. Rimski ostaci se nalaze unutar arheološkog parka koji je u XX veku uredio Jože Plečnik.

Današnje ulice Slovenska cesta i Rimska ulica zadržale su pravac nekadašnjih gradskih osa cardo i decumanus na čijem se ukrštanju nalazio rimski forum. Danas deo rimskog trga zauzima Ferantov vrt, skupina od tri stambene zgrade koje je projektovao slovenački arhitekta Edvard Ravnikar krajem šezdesetih godina prošlog veka. Polukružni fasadni zid od opeke prati formu kružne rimske palate koja se nalazila na istom mestu, dok su javna dvorišta organizovana u tri nivoa kako bi rimski ostaci bili pregledni.

Zgrada Opere

Veći deo urbane matrice Starog grada formiran je u srednjem veku i sa utvrđenjem je bio povezan samo putevima koji su polazili sa Mestnog trga. Grad pamti dva velika zemljotresa. Posle zemljotresa 1511. godine, kuće u starom jezgru su pretrpele velike promene. Prostorna organizacija blokova i ulica je zadržana u srednjovekovnom maniru, dok su fasade dobile novo, pretežno barokno lice. Tokom više od pet vekova Ljubljana je bila važna rečna luka u okviru Habzburške monarhije. Izgradnja železnice prema Trstu i Beču, kao i nagla industrijalizacija, izmenile su karakter grada u potpunosti.

Nacionalna galerija

Veoma važni institucionalni objekti poput zgrada Opere, Nacionalnog muzeja, Nemačkog pozorišta, Nacionalne galerije, Filharmonije, Suda i zgrade današnje Vlade, podignute su krajem XIX veka po uzoru na slične objekte u Beču i Pragu. Drugi zemljotres koji je pogodio Ljubljanu 1895, označio je prekretnicu u razvoju arhitekture grada. Iako je pomoć stizala sa svih strana, tadašnji gradonačelnik grada Ivan Hribar je prednost dao slovenačkim arhitektima i planerima. Prvi put u svojoj istoriji, Slovenija počinje da traga za nacionalnim stilom. Progresivna secesija ili Art Nuvo postaju izraz nacionalnog bunta sa političkim konotacijama – odraz su želje da se suprotstavi nemačkom istoricizmu i neostilovima. Hotel Union, Zgrada Centromerkur i Zmajski most – možda su najlepši primeri Art Nuvo stila u Ljubljani.

Plečnikova Ljubljana

Šuštarski most

Veoma perspektivan, vizionarski nadahnut arhitekta, Jože Plečnik je Ljubljani ostavio veliki broj arhitektonskih i urbanističkih ostvarenja. Posle studija u Beču kod arhitekte Ota Vagnera (Otto Wagner) i boravka u Pragu, vratio se u rodnu Ljubljanu i predano radio na razvijanju slovenačkog nacionalnog arhitektonskog stila. Jože Plečnik je svoju arhitekturu zasnovao na klasičnom stilu i antičkim vrednostima, dodajući joj regionalne i lokalne osobenosti. Na realizovanim delima u Ljubljani poput romantičnog Tromostovja i Šuštarskog mosta, čuvene Tržnice, sređivanje obale Ljubljanice ili urbanističkih planova Vegove i Zevsove ulice – uviđamo da je Plečnik, vođen vizionarskim ubeđenjima o večnim vrednostima u arhitekturi, ignorisao trenutne trendove. Na zgradi Nacionalne biblioteke i zgradi Triglav osiguranja, ovekovečena je Plečnikova originalnost i inovativnost u tumačenju istorijskog i regionalnog.

Ukoliko se u Ljubljani zadesite za vreme Dana mrtvih, prisustvovaćete tradicionalnom odlasku na groblje Žale, jedno od najlepših Plečnikovih ostvarenja, gde ulazni portal simbolično odvaja svet mrtvih od sveta živih. Najpopularniji ljubljanski koncertni i festivalski prostor na otvorenom, zapravo je dvorište srednjovekovnog manastira, koje je Plečnikovim dizajnom, zasnovanim na renesansnim principima, pretvoreno u letnji teatar Križanke.

Alternativni prostori

Posle osamostaljivanja Slovenije 1991, u Ljubljani je veliki broj vojnih i industrijskih objekata napušten ili ostao bez funkcije. Metelkovo mesto je možda najpoznatiji primer. Nekada je bio austrougarski, a kasnije jugoslovenski vojni kompleks. Neposredno posle proglašenja nezavisnosti, severni deo kompleksa su naselili skvoteri, a ostatak kompleksa je postepeno dobio nove namene. Neki objekti, poput nekadašnjeg vojnog zatvora, renovirani su, dok su neki zadržali autentični oblik a u okviru njih su mesto našli mnogobrojni avangardni klubovi, barovi, kafići, galerije, studiji i nevladine organizacije. Metelkovo mesto je danas centar alternativne kulturne i umetničke scene Ljubljane u kome se svakodnevno okupljaju umetnici, filozofi, buntovnici, socijalni i kulturni aktivisti i mnogi drugi pojedinci i organizacije.

Hostel Celica – bivši vojni zatvor

Zgrada u kojoj se nalazi Hostel Celica nekada je bila vojni zatvor. Renoviranjem je zadržana originalna ljuštura, dok su razni umetnici svakoj ćeliji dali jedinstven karakter. Tako možete kroz zatvorske rešetke da birate izgled vaše hostelske sobe. U okruženju hostela nalazi se veliki broj klubova i kafića, kao i gay i lesbian bar, koji rade do duboko u noć i u kojima se svakodnevno organizuju različiti kulturni i muzički događaji.

Sličnu sudbinu su doživeli industrijski objekti poput nekadašnje fabrike duvana koja je delom pretvorena u muzej, a delom naseljena kulturnim organizacijama, dizajnerskim studijima i prodajnim salonima. U jednom od prostora nalazi se uspešan slovenački arhitektonski studio Bevk-Perović, kao i showroom svetski poznatog slovenačkog modnog brenda Oktober. Takođe je zanimljivo posetiti prostore stare fabrike šećera, tzv. Cukarne, kao i vojne kasarne Roška u Poljanama, koje još nisu pronašle svoju novu namenu.

Savremena arhitektura

Chamber of Commerce and Industry of Slovenia

Nekoliko godina posle osamostaljivanja, Slovenija doživljava klimaks tranzicione energije koja uslovljava drastične promene na polju arhitekture. Generacije arhitekata koji su se školovali na poslediplomskim studijima u inostranstvu, vraćaju se i osnivaju arhitektonske biroe. Sadar Vuga Arhitekti dobijaju prvu nagradu na konkursu za novu zgradu Chamber of Commerce and Industry of Slovenia koja je doživela neverovatan uspeh i postala najčešće publikovani noviji slovenački objekat, kako u zemlji, tako i u inostranstvu. Najviše se gradi u oblasti socijalnog stanovanja, mada sve veći poslovni centri osvajaju gradske blokove. Inteligentnim promišljanjem arhitektura postaje medij koji reflektuje ekonomske i političke stavove mlade države.

Za novu generaciju arhitekata, integrisanje u Evropsku Uniju donosi slobodnu razmenu informacija i tehnoloških znanja. U Gradskoj kući je trenutno u toku izložba 22 projekta koji će definisati budući razvoj Ljubljane do 2025, kao i projekta čuvenog holandskog studija Neutelings Riedijk za novu koncertnu i opernu dvoranu, koja će po uzoru na mnogobrojne moderne teatre širom Evrope predstavljati novi kulturni simbol grada. Najviše zadivljuje činjenica da je svima podjednako stalo da novi objekti koji se gradi što bolje reprezentuju državu u Evropi i održavaju kontakt sa aktuelnim trendovima u arhitekturi i građevinarstvu.

"Tetris" naselje

Ukoliko pripadate zaljubljenicima u savremenu arhitekturu i želite da uporedite na koji način razmišljaju arhitekti u Ljubljani, obavezno pronađite stambena naselja Šiška, Polje, popularno "Tetris" naselje u Misarskoj, Matematički fakultet, novi studentski dom, kao i stambenu zgradu u Gradaškoj ulici ili "Salamander" na Trnovskom Pristanu. Novoizgrađeni objekti stvaraju živopisan i moderan cityscape Ljubljane i menjaju odnos stanovnika prema gradu, okruženju i prirodi, svakodnevno podižući standarde u graditeljstvu.

Sandra Drašković
B92 (Ambijenti) – 11.01.2008.