BEČ I SALCBURG

DISKRETNI ŠARM ARISTOKRATIJE

Nekadašnju prestonicu habzburške monarhije svake godine posete milioni turista iz celog sveta. Negdašnje carstvo je obuhvatalo skoro trećinu evropskog kontinenta, ovde se sabiralo sve što je bilo vredno i značajno, pa nije čudno što danas treba puno vremena da se sve to obiđe i vidi

Kada smo starim turističkim tramvajem prošle godine obilazili staro jezgro Beča, zapitali smo vodiča da li zna gde se nalazi kuća u kojoj je živeo i radio Vuk Karadžić.

Mapa dela Austrije sa Salcburgom, Melkom i Bečom

Čovek se na trenutak zbunio, prebledeo i skoro panično počeo da objašnjava da ništa o tome ne zna i da ne može ni da pretpostavi gde se Karadžić sada nalazi. Iako smo ovu anegdotu rado prepričavali, priznajemo da nam je bilo krivo što se ovde tako malo zna o našem prosvetitelju, koji je u Beču proveo veći deo života i u njemu umro. Sa druge strane, kada bi se samo popisala imena značajnih ljudi koji su u glavnom gradu Alpske republike živeli, radili ili povremeno dolazili, verujemo da bi se sačinila knjiga opširnija od telefonskog imenika.

Habzburška monarhija je vekovima bila jedna od najmoćnijih evropskih carevina. Obuhvatala je skoro trećinu kontinenta i sve što je bilo značajno i vredno, po pravilu je završavalo u gradu na Dunavu. Zato i nije čudno što Beč, ali i cela Austrija, danas predstavljaju jednu od najpopularnijih destinacija u Evropi, koju svake godine posete milioni turista. Zahvaljujući ljubaznosti osoblja turističke agencije Šumadija turist iz Beograda, nedavno smo ponovo posetili državu ispod Alpa, i evo šta smo tom prilikom zabeležili.

Raskošna arhitektura

Salcburg, panorama grada

Prva stanica našeg putovanja je bio Salcburg. Grad na severu Republike se i danas smatra muzičkim centrom "stare Evrope" i mesto gde se, uz savremena dostignuća i modernu arhitekturu, zadržala i patina davnih vremena. U centru svih ovogodišnjih kulturnih i turističkih dešavanja je, naravno, Vofgang Amadeus Mocart. Četvrt milenijuma od rođenja proslavljenog kompozitora se obeležava širom Evrope, posebno, a gde bi drugde, u mestu gde je rođen. Tu je kuća u kojoj se rodio i živeo punih 17 godina, njegov muzej i sve drugo što zanima ljubitelje njegove muzike.

Salcburg, dvorac Mirabel

Međutim, u Salcburgu se i može štošta drugo videti. Čak i ako ste samo u prolazu, primetićete raskošnu baroknu arhitekturu, koja je ovde, kao možda nigde u Evropi, sačuvala svu raskoš i autentičnost. Obavezno treba posetiti i dvorac Mirabel, gde se i danas, u mnoštvu figura patuljaka i mitoloških bića, posebno izdvaja figura Pegaza, koja datira iz davne 1664. godine.

Salcburg, manastir svetog Petra

Simbolizuje vodu, vatru, zemlju i vazduh – četiri osnovna elementa života, a harmoniju ljudskog bića i prirode čuva i mala fontana iz davnih vremena. U blizini dvorca, ako imate vremena i volje, treba obići i jedan od najstarijih manastira u Evropi. Potiče iz XII veka, posvećen je svetom Petru, a u njemu i danas žive brojni kaluđeri.

Melk, manastir Melk

Ljubitelji baroka će svakako obići i manastir Melk, podignut u istoimenom gradu, na oko 240 kilometra od Salcburga. To nam je bila usputna stanica na putu ka Beču, ali i mesto odakle, možda, nosimo i najimpresivnije utiske. U manastirskom kompleksu dominira crkva, delo arhitekte Jakoba Prandauera, podignuta na grebenu iznad samog Dunava. Pažnju brojnih hodočasnika privlači i biblioteka čijih 12 odaja čuva više od 120.000 knjiga nastalih u periodu od XVI do XVIII veka. Tavanicu krasi velika freska koja predstavlja suštinu vere, a okružuju je četiri anđela koja simbolišu četiri osnovne ljudske vrline – mudrost, pravičnost, hrabrost i umerenost. Simbolike ovde ima na pretek. Četiri drvene skulpture predstavljaju četiri nauke (teologiju, filozofiju, medicinu i pravo), a Melk je i središte likovne umetnosti koje godinama okuplja slikare iz celog sveta.

Zvezde na pločniku

Proći Austriju a ne svratiti u Beč – isto je kao da niste ni dolazili. za jedan od najlepših evropskih gradova, koji je vekovima bio središte političkih, vojnih i kulturnih zbivanja, najlakše je reći da je ogromni muzej na otvorenom. Skoro da nema kvadratnog metra gde se tokom duge istorije nije dogodilo nešto važno. Urezana imena Štrausa, Betovena, Mocarta i drugih rodonačelnika klasične muzike i danas čuvaju zvezde na pločniku glavne ulice. Ring štrase je avenija gde počinje i gde se završava svaka poseta austrijskoj prestonici. Ako zanemarite čokoladne kuglice koje vas prosto mame iz svakog izloga, treba obratiti pažnju na gradsku kuću. Rathaus je svoj konačni oblik dobio 1883. godine, a smestio se nasuprot pozorišta Burgteatar, koji je, kako kažu, bilo omiljeno mesto carice Marije Terezije. Samo nekoliko metara dalje je i austrijski Parlament, građen u stilu neogrčkog klasicizma, a naše turiste će posebno zanimati podatak da je unutrašnju dekoraciju sale Gornjeg doma radio naš proslavljeni slikar Uroš Predić.

Beč, gradska kuća

Prolazeći gradskim centrom ubrzo ćete stići i do gradske Opere, završene iste godine kada i Narodno pozorište u Beogradu (1869.), a tu je i jedna od najlepših gradskih građevina – Hofburg, nekadašnja carska palata a sada sedište austrijskog predsednika. Koliko god da ste "tanki" sa vremenom, ovde se jednostavno mora svratiti.

Beč, austrijski Parlament

Kompleks Hofburga obuhvata nacionalnu biblioteku, carsku riznicu, etnografski muzej, a neponovljiv doživljaj je, svakako, nedeljna misa u srednjevekovnoj kapeli, gde se mogu čuti anđeoski glasovi hora Bečkih dečaka.

Beč, palata Hofburg

Da bi se sve ovo videlo, doživelo i opisalo, potrebno je zaista puno vremena.

Beč, katedrala posvećena svetom Stefanu

Ali kako zaobići katedralu u najužem jezgru grada, posvećenu svetom Stefanu, koju krasi najveće zvono u Austriji. Ili, na primer, dvorac Belvedere, remek delo Lukasa fon Hildebranta sa početka XVII veka, koji se i danas smatra jednim od najboljih baroknih arhitekata.

Beč, dvorac Šenbrun

Treba li spomenuti Muzej Albertinu gde upravo ovih dana počinje izložba Pabla Pikasa, koja će trajati sve do Božića naredne godine.

Beč, Muzej Albertina

Sve ovo, naravno, valja obići pešice, ali ako "padnete s nogu" Bečlije su se potrudile da organizuju više nego efikasan prevoz. Osim fijakera i već pomenutog turističkog tramvaja, koji svojom starošću podseća na našu Romantiku, meštanima i brojnim turistima su na raspolaganju udobni i čisti gradski autobusi, savremeni tramvaju i metro. Grad je isprepleten mrežom "brzih pruga", a na voz se najduže čeka oko tri minuta. U svakom vozilu su istaknuti crteži i mape grada, pa se i bez vodiča možete lako snaći. Karte se kupuju na automatima, pojedinačna vožnja staje evro i po, cena dnevne karte je 5 evra, a trodnevna, koja istovremeno služi i kao ulaznica za brojne muzeje, staje 16,90 evra. Treba znati da prevoz radi samo do ponoći, a ako želite da se kroz centar grada provozate fijakerom koje vuku lipicaneri, platićete 40 evra po osobi.

Sanja Drča
HORIZONT 09/06

BEČ

BEČ ZA 72 SATA

Nikada niste bili u Beču? Onda je krajnje vreme jer ima mnogo toga da se vidi. Naši saveti za 72 sata u gradu vode vas na najlepša mesta u Starom gradu, u Šenbrun, Prater, na Dunavsku plažu...

Bez okolišanja, obzirom da na raspolaganju imamo samo 72 sata (3 dana) do sledeće destinacije, odmah krećemo u razgledanje najlepših mesta ovog grada na lepom plavom Dunavu…

Mapa Beča

1. dan

09.00 – Nakon dobrog bečkog doručka počnite dan obilaskom Hofburga i razgledajte privatne odaje cara Franca Jozefa Prvog (vladao 1848–1916) i njegove supruge, lepe carice Elizabet, zvane Sisi. Carski escajg može se videti u Srebrnoj komori, a nikako se ne sme izostaviti Riznica blaga sa jedinstvenim krunskim draguljima.

Graben

10.45 – Za predstave Španske jahačke škole trebalo bi unapred da se rezervišu karte, odmah pored može se posetiti Muzej lipicanera.

Spomenik princu Eugenu (Heldenplac)

11.30 – U pauzi svratite u pekaru Hofcukerbekeraj, ali požurite jer u 12 sati na Hoen Marktu otkucava sat Ankerur – to je predstava za sebe. Posle toga idite na Judenplac, gde je moguć pogled na Muzej Judenplac i na spomenik u znak sećanja na progone Jevreja. Ili istražujte zapetljane uzane ulice u kojima se čini kao da je vreme stalo.

14.00 – Nastavljamo sa najstarijom bečkom crkvom St. Rupreht (iz VIII v.) odakle imate dobar pogled na Dunavski kanal i kej Franca Jozefa. Sada ćete stići do središta Beča – katedrale Sv. Stefana koja je zaštitni znak grada star 850 godina. Ko uspe da savlada 343 stepenika, popeće se na južni toranj – imate panoramu koja se isplati.

Fijakeri

15.30 – Vreme je za šoping: kako Graben sa baroknim spomenikom kugi, tako i čuvena ulica Kernter Štrase okruženi su lepim prodavnicama i kafićima. Prošetajte pešačkom zonom do Secesije stare 100 godina, paradnog primera bečke arhitekture Jugendstila i – ne žurite sa Betovenovim frizom Gustava Klimta.

Telefoniranje

17.00 – Na Karlsplacu su paviljoni gradske železnice koje je izgradio Oto Vagner – jedan služi kao kafić, drugi je ogranak Bečkog muzeja. Našmarkt je bazarski spektakl za nos, uho i oko – tu se primeti da u Beču počinje Balkan (ili čak Orijent?).

18.30 – Pre nego se bacite u noćni život trebalo bi da napravite pauzu u hotelu.

19.30 – "Prabečki“ večernji užitak su Hojrige, jednostavni lokali vina u prirodi; što su skromniji i udaljeniji, to su lepši. Potražite ih zato ne samo u Grincingu, nego i u Ziveringu, Peclajnsdorfu ili s druge strane Dunava u Štamersdorfu.

22.30 – Prošetajte malo kroz Stari grad i završite veče u jednom "in“-lokalu, kao na primer u Bermudskom trouglu, gde su nanizani lokali.

Šenbrun

2. dan

09.00 – Vozite se metroom (linija U4) do Dvorca Šenbrun i popnite se do kafea Glorijete gde vas očekuje fantastičan pogled na dvorac i grad ili svratite do zoološkog vrta. U samom dvorcu neka vas kroz raskošne prostorije vodi "audio-gajd“ da dobijete predstavu o tome gde su stanovali i radili Habzburzi.

12.00 – Natrag u centar gde najpre šetate preko Karlsplaca sa crkvom Karlskirhe i paviljona Ota Vagnera.

13.00 – Ako ste ogladneli, idite u prijatni "bajzl“ – krčmu.

14.00 – Počinje obilazak u Državnoj operi – svečane stepenice, mermerna sala i crveno-zlatna sala za publiku. Iza opere idite u Hotel Zaher koji je poznat po torti i razgledajte Spomenik protiv rata i fašizma na trgu ispred Albertine.

15.00 – Sasvim u blizini počivaju mošti Habzburgovaca u hladom podrumu Kapucinergruft. Posle ovoga uživajte u grandioznoj panorami sa Gornjeg Belvederea u kojem su, između ostalog, izložena dela Klimta, Šilea i Kokoške.

Nakon ovoliko umetnosti i istorije na redu je zabava. Od Južne železničke stanice stižete do čuvenog Vurstelpratera. Vozite se čuvenom Panoramom, probajte specijalitete u restoranu Švajcerhaus.

Prater

19.30 – Sada isprobajte kulturni život jer Beč je, na kraju krajeva, centar pozorišta i muzike. Pored renomiranih bina, lokacija gde se održavaju mjuzikli i koncerti, postoji i alternativna scena sa brojnim binama malih umetnika i lokalima sa muzikom uživo poput Jazzland, Birdland ili Porgy & Bes.

22.30 – Do kasno u noć vlada živahna atmosfera u pešackoj zoni oko Štefansplaca, a u bočnim uličicama uvek ima prijatnih kafića i dobre zabave.

3. dan
09.00 – Prošetajte posle doručka kroz park Burggarten i preko Heldenplaca u romantični vrt Folksgarten. Prekoputa Folksgartena nalazi se Parlament.

10.00 – Prekoputa bečke Gradske skupštine nalazi se pozorište Burgteater, a najpopularniju bečku varijantu kafe "melanž“ popite u Kafeu Lantman, sastajalištu ljudi iz sveta pozorišta i politike.

Hundertvaserhaus

10.30 – U ostatku dana možete razgledati još mnogo toga. Ko voli čudnovatu arhitekturu, može da razgleda kuću Hundertvaserhaus, jedan "malo drugačiji“ stambeni kompleks, a u obližnjem muzeju KunstHausVin ima još takve razigrane gradnje.

Mostovi

Na kreativan i nekonvencionalan način Kuća muzike predstavlja muzičke vrhunce i vizije, istorijske i zabavne sadržaje.

Muzejska četvrt

Ljubitelji klasične i savremene umetnosti očekuju brojni muzeji, izložbeni prostori i galerije – poput Muzeja istorije umetnosti sa svojom velikom "zbirkom starih majstora.“

Spektakularna kulturna površina i jedna od 10 najvećih svetskih muzejskih četvrti je Bečka muzejska četvrt, kulturna četvrt od nekadašnjih dvorskih konjušarnica i impozantnih novogradnji. U ovoj četvrti se nalaze i Muzej Leopold, bečki Muzej savremene umetnosti fondacija Ludvig, Kunsthale, festivalske hale E i G kao i bečki Arhitektonski centar, Dečiji muzej Zoom i Bečka Džungla – pozorište za decu i prostor za eksperimentisanje kulturnih inicijativa.

"Muzej“ posebne vrste je Centralno groblje sa počasnim grobovima mnogih poznatih političara u umetnika i crkvom u jugendstilu.

U šoping kroz sa ljubavlju restauirane ulice osim Starog grada pozivaju i 7. i 8. opština.

–
B92 (Compress / Kontakt biro grada Beča) – 17.11.2006.

KAPRUN

U SENCI MOĆNOG GLEČERA

Malo mesto u pokrajini Salcburg je veliki letnji i zimski turistički centar Austrije, a njegovu atraktivnu ponudu dopunjuju gorostasni lednik Kicštajnhorn i obližnje čarobno jezero Cel

U Alpima ima mnogo prelepih zimovališta i poznatih skijaških centara, a svako od njih ima neku osobenost koja ga razlikuje od drugih. Posetioci se opredeljuju za boravak u nekom od njih na osnovu svojih afiniteta, skijaških mogućnosti, priča prijatelja i poznanika, turističke ponude, prirodnih lepota, opremljenosti zimskog centra i kvaliteta usluge, ali pritom ne zanemaruju cene smeštaja, ski-pasa i prevoza. Ipak, na kraju odluči neka sitnica ili podatak koji naizgled i nije toliko bitan za lep odmor na snegu.

Mapa lokacije Kapruna

Zato svi alpski gradići itekako brinu o svakoj sitnici, a po mišljenju brojnih skijaša, iskusnih majstora i ljudi koji se načinili tek prve korake na smučkama, posebno se izdvaja Kaprun, jer svake godine priređuje svojim gostima nešto novo i kvalitetnije.

Kaprun je malo mesto u austrijskoj pokrajini Salcburg i veliki centar letnjeg i zimskog turizma ove alpske države. Prosto je ušuškano na obodu istoimene doline, podno padina razuđenog planinskog masiva, a senka moćnog i atraktivnog glečera Kicštajnhorna, čiji vrh para nebo na 3.203 metra, brzo pretvara dan u noć i zamagli odsjaj sunca skoro u trenu. Istočno od Kapruna je jezero Cel, udaljeno nešto više od četiri kilometra, pravo čudo od prirode i njenih stvaralačkih mogućnosti, posebno kada se površina smrzne a led postane ogromna pista za klizanje i prkošenje silama gravitacije.

Osim toga, zaleđeno jezero se koristi i za organizovanje automobilskih i konjičkih trka, a to su prizori koji se ne mogu da vide baš tako često.

Panorama Kapruna

"Šminkerski" ili "šmekerski" gradić

U "šminkerskom" ili "šmekerskom" gradiću, kako Kaprun karakterišu mladi gosti, simpatične gorske kuće su zbijene jedna uz drugu, ne dozvoljavajući niskim temperaturama da ohlade toplinu i gostoprimljivost ovdašnjih stanovnika. Mestom dominira stari zamak Kaprun i govori o burnoj istoriji oblasti Pincgau, a prošlost i sadašnjost se ukršataju malo dalje, na zapadnim obroncima, gde se nalazi velika hidrocentrala, pravi podvig građevinskog umeća i važan objekat energetskog sistema Austrije. Uz srednji deo jezera, sedam kilometra od Kapruna, nalazi se drugi poznati turistički centar ovog kraja – Cel am Ze, a oni su toliko bliski da se njihova imena često povezuju, stvarajući jedan pojam.

Jezero Cel

Boravak u Kaprunu nije jeftin, bar za većinu naših ljudi, kao uostalom ni u drugim alpskim mestima, ali on pruža sve što gostu treba za nezaboravan odmor. Leti se ovde može da kupa, igra golf, vozi bicikl, uživa u bajkovitim panoramama, pentra po visovima, jure divokoze i bere raznobojno gorsko cveće. Kupanje je moguće i zimi u nekom hotelskom bazenu, ali to nije ono što gosta opredeljuje da dođe u Kaprun, već tereni za skijanje i vožnju snouborda, a oni se nalaze na ogromnom prostranstvu i podeljena su u tri parka: Glečer, Ajs i Central. Najlepše staze počinju od prevoja Maiskogel, sa 1.875 metara nadmorske visine, a ko hoće nebu pod oblake, odlazi na sam lednik, do najviše tačke – stanice Gipfel i 3.029 metara.

Kaprun

Ski-liftovi, žičare, uspinjače i gondole prevoze putnike i do najudaljenijih krajeva ovog centra, dok se do početnih stanica dolazi ski- busevima iz samog Kapruna, a to zadovoljstvo dnevno odraslu osobu košta oko 34, ili 161 evro za šest dana, s tim što karta obuhvata i skijanje u centru Cel am Ze. Za one koji koji se umore, žele da pocrne na suncu, uživaju u pogledu, malo se osveže ili jednostavno – lenčare, tu su dobri restorani. Na najvišoj tački je "Bela Vista", nešto niže je "Glečermule", u Alpskom centru su "Big epl", "Skilajn" i "Parasol", a na polazištu gondola su "Kic 900" i "Hojlalm".

U gornjim delovima sneg četiri metra

Moćni i atraktivni glečer Kicštajnhorn

U dolini često nema snega, ili ga ima veoma malo, iako temperatura bude ispod nule na Celzijusovom termometru. Ali, zimi ga uvek ima već iznad 1.200 metara nadmorske visine, a pogotovo na padinama glečera, gde se može da skija preko cele godine.

Skijaški tereni

Na gornjim delovima delovima staza snežni pokrivač može da bude i četiri metra, pri dnu je uvek više od jednog metra, a na najnižim kotama su snežni topovi – za svaki slučaj. Međutim, obilje snega nije uvek garancija za dobro skijanje, jer se vremenske prilike često menjaju, pogotovo na glečeru, gde iznenada može da fijukne mećava, pa da brzo obavije i sve druge terene. Onda nema druge nego da se vreme provede u hotelu ili u nekom od ne baš brojnih ugostiteljskih objekata u samom mestu.

Hotel Zonblik

Hoteli su luksuzni, lepo uređeni, usluga je na najvišem nivou, a sve to prate i odgovarajuće cene. U hotelima sa četiri zvezdice, kao što su "Zonblik", "Kaprunerhof", "Rudolfshof", "Falkenštajn" i "Orgler", noćenje i doručak u dvokrevetnoj sobi koštaju od 74 do 129 evra po osobi. Cene u hotelima sa tri i dve zvezdice su niže za dvadesetak procenata u proseku, ali se u njima teško može da nađe mesto, jer ne mogu da ugoste mnogo ljudi. Međutim, broj zvezdica baš i nije najvažnija odrednica za troškove smeštaja, jer, naprimer, u pansionu "Austrija", sa dve zvezdice, sedam noćenja koštaju 630 evra, a kraći boravak ne postoji u ponudi. Dakle, za posetu slikovitom Kaprunu treba dosta para.

Srećko Pašić
HORIZONT 12/06

EVROPA

EVROPSKI BANJSKI CENTRI

Banje su do skoro smatrane mestima za odmor i lečenje mahom starijih ljudi sa raznim zdravstvenim tegobama. Međutim, sa novim aspektima rehabilitacije i relaksacije i drugači-jim pristupom banjskim tretmanima one su dobile potpuno novo značenje. Danas, boravak u spa rizortima, u kojima se pružaju tretmani kompletnog obnavljanje uma i tela predstavlja jedno od obeležja modernog doba, ponekad i stvar prestiža

Evropa može da se pohvali bogatom ponudom spa rizorta, sa njih oko 1.200, koji predstavljaju raj za sve one koji čeznu za odmorom, relaksacijom i pročišćenjem organizma. Klasični tretmani koji su donedavno korišćeni zamenjeni su izuzetno velikim brojem najrazličitijih tretmana u kojima se koriste aromatična ulja, primenjuju najraznovrsnije istočnjačke masaže za opuštanje i osveženje organizma.

Mapa lokacija banjskih centara u Evropi

Među najpopularnijim tretmanima su akupunktura i akupresura, terapija najrazličitijim travama, balneoterapija (umanjenje stresa, jačanje imunog sistema, poboljšavanje cirkulacije morskom vodom ili vrelom mineralnom vodom). Zatim, tu su i najrazličitiji tretmani detoksikacije tela, duboka, tajlandska, šiacu masaža, sauna i talasoterapija (tretmani morskom vodom i biljem) i još mnogi drugi tretmani. Zbog izuzetno velikog broja banja, predstavićemo tek nekoliko, da bismo vam pružili generalnu sliku o ovom izuzetno bogatom segmentu Evrope.

Austrija

Austrija je bogata termalnim izvorima, naročito zapadni deo zemlje.

Badgaštajn (1) (Badgastein) se nalazi u okolini Salcburga i jedna je od najboljih termalnih banja u Austriji.

Badgaštajn

Izvori, kojih ukupno ima 18, najpogodniji su za lečenje artritisa, artroze, astme, oštećenja kičme i kičmenog stuba. Relaksaciju, opuštanje i fitnes možete da potražite u centrima Alpen Therme i Felsentherme. Alpen Therme pruža mogućnost relaksacije u spa centru i saunariumu, opuštanje u parnom kupatilu, vežbanje u teretani, kao i programe prilagođene najmlađima.

Badgaštajn, Alpen Therme

Informacije: www.gastein.com, www.alpentherme.com

Badgaštajn, Felsentherme

Felsentherme nudi šest spa oblasti, bazen za relaksaciju i rekreaciju, fitnes zonu sa najmodernijim spravama.

Informacije: www.felsentherme.com

Bad Glajhenberg (2) (Bad Gleichenberg) se nalazi nedaleko od granice sa Slovenijom u predivnom okruženju brda i vinograda.

Bad Glajhenberg

Pored banja, ova oblast je bogata i po istorijskom i prirodnom blagu. Banja je najpogodnija za lečenje respiratornog sistema, poremećaja cirkulacije, reume, psorijaze, fibromijoze; za rešavanje problema sa kičmom i unutrašnjim organima. Na raspolaganju je nekoliko masaža, poput masaže za refleksnu zonu, masaže sa akupunkturom, dubinske, relaksacione i tako dalje.

Sedam različitih termalnih izvora obogaćuje organizam kalcijumom, kalijumom, magnezijumom i pospešuje rad unutrašnjih organa. Relaksacija je moguća u turskom i finskom kupatilu, kao i u sauni.

Informacije: www.bad-gleichenberg.at

Belgija

Od XIV veka grad Spa (3) u Belgiji je poznat po svojim lekovitim termalnim izvorima, koji su mnoge posetioce dovodili u ovu zemlju.

Spa

Danas, je njihovim korisnicima na raspolaganju moderan kompleks sa otvorenim i zatvorenim bazenima, prostorijama za termalne i fizioterapije, hidromasažu, anticelulit masažu, šiacu masažu, tretmane u blatu, podvodne masaže, relaksaciju na vodenom krevetu i naravno ulepšavanje sa oko desetak različitih tretmana za lice i telo, kako za odrasle tako i za decu.

Informacije: www.thermesdespa.com

Češka

Karlove Vari

Češka je nadaleko poznata po banjskom gradu Karlove Vari (4) (Karlovy Vary) ili Karlsbadu (Carlsbad), kako ga naročito Englezi zovu. Grad je omiljena destinacija ljubitelja spa centara jer pruža mogućnosti za relaksaciju, opuštanje, rekreaciju i terapijsko lečenje. Sa 12 izvora celokupna ponuda obuhvata različite tretmane u kadi (sa termalnom vodom, vodom obogaćenom ugljendioksidom, jodom ili lekovitim biljem), tretmane parafinom i glinom, dubinske, refleksne i podvodne masaže, hidroterapije, fizioterapije. Minimalni banjski tretman traje nedelju dana, a klasični aranžmani uključuju sobu sa punim pansionom i kompletan tretman.

Informacije: www.karlovyvary.cz

Italija

Italija obiluje termalnim i mineralnim izvorima koji sa blagom klimom čine odličnu kombinaciju za pravi "rasadnik" banja. Italija se u načelu deli u 20 banjskih regiona, a među najposećenijim, što zbog banjske ponude, što zbog lepog okruženja i slikovitih predela jesu Toskanske banje.

Montecatini

U njima se leče bolesti respiratornog sistema i fizikalne povrede, oboljenja vaskularnog sistema, oboljenja kože, urinarnog trakta. Koriste se tretmani sa lekovitim blatom, termalna kupatila, inhaliranje, različite vrste masaža i hidromasaže, terapije morskom vodom, kao i kozmetički tretmani. Svaki od izvora ima različitu koncentraciju minerala i gasova, te se i koriste u različite namene. Banje su opremljene najmodernijim terapeutskim pomagalima i aparatima za dijagnostiku, kao i velikim brojem otvorenih i zatvorenih bazena. Među najposećenijim banjama je Montecatini (5) jer nudi veoma širok izbor tretmana za relaksaciju, osveženje, pročišćenje i ulepšavanje.

Informacije: www.enit.it, www.termeditoscana.com

Nemačka

Kao i u mnogim drugim zemljama Evrope i u Nemačkoj postoji veliki broj banja, njih oko 300.

Baden Baden

Najpoznatiji banjski centar u Nemačkoj nalazi se u pokrajini Baden-Vurtemburg (Baden-Wuerttemburg), to jest u gradu Baden Baden (6). U XIX veku to je bilo glavno mesto okupljanja evropske aristokratije, a ni danas mu ne manjka posetilaca. Baden Baden je u pravom smislu reči mesto za obnavljanje uma, duše i tela. Na raspolaganju su programi za rehabilitaciju uz pomoć doktora, antistres i antiaging terapije, masaža refleksnih zona stopala, talaso i termalna terapija, tretmani ulepšavanja i opuštanja, tri termalna kupatila i desetak kliničkih centara. Banja je pogodna za lečenje kardiovaskularnog sistema, pospešenje metabolizma i cirkulacije, relaksaciju i opuštanje, rehabilitaciju.

Informacije: www.baden-baden.de

Mađarska

Prvi sused, Mađarska, velikom broju naših turista poznata je po, takođe bogatom izboru banja koje su najviše skoncentrisane u oblasti Budimpešte i oko nje (oko 130 izvora) i oko jezera Balaton, ali ih ima i u ostalim delovima Mađarske.

Đula

Banja Đula (7) se nalazi na samom jugoistoku zemlje. Ima 6 dubokih termalnih izvora, a voda ima odlično dejstvo na lečenje poremećaja motorike, nervnih problema, rehabilitacije, bolesti želuca kiselinskog porekla i ginekoloških zapaljenja. Pri lečenju se koriste pakovanja sa muljem, magnetoterapija, galvansko kupanje, lečenje inhalacijom, ugljenokiselinska kupka, lečenje tangentorom, tj. lekovito plivanje. Osvežavajuće masaže se vrše lekovitom kremom, a na raspolaganju su i sauna i parno kupatilo.

Informacije: www.varfurdo.hu

Heviz

Banja Heviz (8) udaljena je oko šest kilometara od jezera Balaton i leži na jezeru Heviz koje se smatra najvećim termalnim jezerom na svetu. Voda je podjednako bogata mineralima i gasovima, a lekovito blato sa dna jezera se koristi za medicinske tretmane. Pored relaksacije i opuštanja termalni izvori pomažu i u ozdravljenju kože i tkiva, kod oboljenja zglobova, lečenja gojaznosti, celulita, artritisa i reumatizma.

Informacije: www.heviz.hu

Luksemburg

U Luksemburgu, nedaleko od glavnog grada, nalazi se banjski rizort Mondor le Ban (9) (Mondorf-les-Bains). U sklopu rizorta se nalaze teretana, unutrašnja staza za vožnju bicikla, fitnes klub, tereni za skvoš, sauna i otvoreni bazen, tursko kupatilo, solarijum, virpul, sauna i tursko kupatilo samo za dame i prostorije za masažu.

Mondor le Ban

U ponudi su najrazličitije vrste tretmana za opuštanje, termalna kupatila, salon za ulepša- vanje. U banji se leče bolesti kože, različite vrste povreda, ortopedske povrede, respiratorni trakt, problemi sa cirkulacijom.

Informacije: www.mondorf.lu

Švajcarska

Švajcarska može da se pohvali dobrim vazdušnim banjama, koje zbog odlične klime, sunca i okruženja dobro utiču na ozdravljenje i obnovu organizma.

Sent Moric

Na raspolaganju je sedam velikih termalnih banja. U banjskom centru u Sent Moricu (10) (St. Moritz) mogući su tretmani u različitim mineralnim kupatilima, sa lekovitim blatom. Na raspolaganju su individualne i grupne fizikalne terapije, različite vrste masaža, tretmani tradicionalne kineske medicine. Banja je pogodna za posetioce sa bolovima u leđima, mišićnom tenzijom i reumatizmom mekog tkiva. Doprinosi revitalizaciji, harmonizaciji i opuštanju tela.

Informacije: www.heilbad-stmoritz.ch

Lojkerbad

Lojkerbad (11) (Leukerbad) je najveća termalna banja u Alpima, sa 22 termalna bazena. Na raspolaganju su tretmani sa aromatičnim biljem, ajurveda, terapije kamenjem, lekovitim blatom, masaže, rehabilitacija. Tretmani pozitivno utiču na različite vrste oboljenja vaskularnog sistema, respiratornog sistema i odlični su za relaksaciju i opuštanje.

Informacije: www.leukerbad.ch

Francuska

Francuska najveće termalno bogatstvo čuva kraj francuskih Alpa i kao i većina banja u Evropi odličnom kombinacijom lekovitih voda, čistog vazduha i tretmana blagotvorno deluje na organizam.

Kontrekevil

Kontrekevil (12) (Contrexéville) je postao poznat po svom lečilišnom blagu još u XVIII veku. Banjski kompleks se nalazi u centru grada i podeljen je u dve glavne oblasti: termalna kupatila i centar za balneoterapiju. Od tretmana na raspolaganju su virpul, mlazne masaže, akvarobik, podvodna masaža, ručna masaža, dubinski tretmani lica, dubinski tretmani tela blatom, esencijalnim uljima, morskom travom, kao i tretmani lepote. Banja je pogodna za oslobađanje od celulita i gojaznost, lečenje fizikalnih povreda, stimulisanje mišića i cirkulacije, relaksaciju, pročišćenje kože, lečenje digestivnog trakta i urinarnog sistema. Pored standardne ponude, moguće je kombinovati tretmane u skladu sa potrebama posetioca.

Informacija: www.contrex-minceur.com/thermes-contrexeville.html

Vitel

Grad Vitel (13) (Vittel), dom poznate istoimene mineralne vode je i dom popularnog francuskog banjskog centra. Banja je poznata po lečenju reumatoloških problema, urinarnih infekcija, digestivnog sistema, poremećaja metabolizma, a koristi se nekoliko vrsta tretmana: lečenje konzumiranjem mineralne vode, fizioterapija, termalna fizikalna terapija, termalna kupatila, lekovito blato.

Informacije: www.thermes-vittel.com

Pored navedenih banjskih centara, detaljniji spisak banjskih asocijacija po zemljama možete da potražite na sajtu Evropske asocijacije banjskih centara:

www.visiteuropeanspas.com

Miljana Tomić
B92 (Travel magazine) – 09.05.2008.

BEČ

CARSKE MUVE U HRAMU UMETNOSTI

Prestonica Austrije je spoj različitih kultura, umetnosti pa i naroda. U njoj i ono što je poznato ima neke drugačije dimenzije i poseban šmek pa čak i tako prozaične stvari kao što je jelo kod nas poznato kao carske mrve

U Beču me je očarao i običaj, doduše pozajmljen od suseda Nemaca, da se u svakom becirku, kvartu, u parku nađe prostor za one koji bi da vikend provedu okruženi zelenilom, u miru i tišini. Zahvaljujući tome postoje manja ili veća vikend naselja bukvalno u centru grada, sa malim placevima, površine do četiri ara. Uz, uglavnom, skromne kućice, na njima je i uredno pokošena trava, poneka leja cveća, ali ima i povrća (paradajza, paprika, krastavaca, blitve) i pogdegde minijaturno stablo voća. Patuljci, labudovi, lavovi i kojekakva mitološka bića se podrazumevaju. Sve to prosečeno je uskim uličicama i obezbeđeno zaključanim kapijama koje sprečavaju radoznalce da nepozvani krstare naseljem i zabadaju nos u tuđa dvorišta.

Mapa Beča

Ni Prater nije ono što je bio

Ovih vikend naselja najviše ima oko Pratera, čuvenog zabavnog parka sa još čuvenijim panoramskim točkom visokim 64,75 metra sa kojeg se pruža veličanstven pogled na grad. Nekad je ovde bilo carsko lovište, a onda je car Josif Drugi odlučio da od njega napravi mesto za odmor i razonodu. Nikli su kafei, krčme, preteče današnjih kioska sa brzom hranom za one željne uživanja, ali plitkih džepova. Možda carska glava nije imala u vidu da stvara odmorište baš za običan svet ali je, upravo zahvaljujući njemu, nekadašnje lovište postalo Narodni park.

Panoramski točak u Prateru

Vek i nešto kasnije, u Parku je, po projektu engleskog inženjera Voltera Baseta, sagrađen panoramski točak, do tada neviđena atrakcija. Točak, koji je u međuvremenu postao simbol grada, besprekorno je funkcionisao sve do poslednjih dana Drugog svetskog rata kada su mu uništene sve kabine i mehanizam koji ga je pokretao. Samo godinu dana kasnije, sa njega je ponovo pucao pogled na grad.

Scena iz parka Prater

Ovaj ponos Bečlija ostavio me je prilično ravnodušnom, možda i zbog ambijenta u kojem se danas nalazi. Pored ove, nekad, svetske atrakcije danas se nalaze razne kuće strave i užasa, autodromi, metalne skalamerije i gusenice koje po njima gamižu i prevrću se uz ciku i vrisku i dece i odraslih, kioske brze hrane. Tu su i gomile razbacanih kesa, konzervi, hrane, plastičnih boca. Očigledno, ni Prater više nije što je bio, već nimalo privlačno mesto za jeftinu zabavu hiljada uglavnom stranih turista.

Privilegija jermenskog trgovca

Nedaleko od Pratera nalazi se i groblje koje je, po rečima Borka Ivankovića, nezaobilazno kada su u pitanju naše đačke ekskurzije, jer su na njemu poslednje utočište našli mnogi naši ljudi među kojima i Vuk Karadžić. Želela sam da vidim i bar neku od kuća u kojoj je stanovao, što i nije bilo tako jednostavno, budući da je promenio tridesetak adresa. Poslednja, obeležena spomen-pločom, nalazi se u neposrednoj blizini naše crkve i ambasade. Danas je ovo prilično miran kraj koji od centra deli jedva nekoliko tramvajskih stanica.

Spomen-ploča na kući Vuka Karadžića u Beču

U samom centru je i zgrada u kojoj je živeo Dositej Obradović, takođe obeležena spomen-pločom, neobična po tome što je vrlo uska. Teško je zamisliti život u tako skučenom prostoru kad su svuda unaokolo zdanja koja impresioniraju i veličinom i izgledom.

Zanimalo me je i da vidim gde su živeli i drugi znameniti Srbi, recimo Branko Radičević, ali vremena za to nije bilo. Za to bi mi bio potreban čitav godišnji odmor, tešio me je moj domaćin, koji je, kako se ispostavilo, živa enciklopedija. Pored ostalog, znao je da je rodonačelnik bečkih kafea bio jermenski trgovac Johanes Diodatus kome je car Leopold Prvi 1685. godine dao privilegiju da prodaje i kuva kafu. Prvi bečki kafe nalazio se u prvom becirku, ali te zgrade više nema. Umesto nje stoji samo tabla koja radoznalca obaveštava šta se tu nalazilo.

Beč je još u mnogo čemu bio prvi. U njemu je 1736. godine izdat prvi kuvar, a 1752. postao jeprvi grad u svetu koji je dobio zoološki vrt, 1802. ovde je izveden prvi let balonom, 1824. se na njegovim ulicama pojavio prvi omnibus sa konjskom zapregom.. U nesumnjivu zanimljivost spada i podatak da 1900. godine jednoj trećini njegovih stanovnika maternji jezik nije bio nemački, a ako se zna da je 1910. u njemu živelo preko dva miliona ljudi, ta brojka nije nimalo zanemarljiva.

Poželjna integracija

Danas u prestonici Austrije živi oko 1.650.000 stanovnika od kojih oko deset odsto čine naši ljudi. Većina, po rečima Borka Ivankovića, dolazi sa idejom da zaradi za kola, stan, nameštaj, kuću i da se jednog dana vrati u Srbiju. Mnogi su ostavljali decu kod baba i deda, a onda ih ipak dovodili u Beč. Prva prepreka o koju su se, i deca i odrasli, spoticali bio je jezik, što je, naravno, prouzrokovalo brojne probleme. Jedan od načina da se oni prevaziđu bili su kursevi jezika. Oni se danas organizuju već u vrtiću kojim je obuhvaćeno 92 odsto mališana. Ovakav način zbrinjavanja dece naišao je na dobar prijem i kod naših ljudi budući da grad daje subvencije, pa izdvajanja za vrtić nisu velika ili ih uopšte nema ako se proceni da su roditelji slabijeg imovnog stanja. I dok naša deca uče jezik kroz igru i tako započinju svoju integraciju u austrijsko društvo, za mame, bake i deke takođe se organizuju kursevi jezika. Za kurs koji obuhvata 300 časova treba izdvojiti samo 90 evra.

Deca u obdaništu

Razume se da deca koja su jezik savladala u vrtiću sa lakoćom prate nastavu u školi. Posle devet godina odlučuju da li će školovanje nastaviti u školama sa jednostavnijim programima ili u gimnazijama koja predstavljaju pripremu za fakultet. Visokoškolske studije su gotovo besplatne, s obzirom da se plaća 360 evra po semestru što u ovom gradu sa standardom daleko iznad našeg i ne predstavlja naročit izdatak. Ali, ni njega nema ukoliko se studenti bave nekim socijalnim radom, te zato ne iznenađuje činjenica što ambicije naših ljudi i njihove dece u Beču sve više rastu. I što sve više njih odlučuje da u zauvek ostane ovde. Doduše, sa uvek spremnim koferom. Ako ništa drugo, ono bar da leto provedu u zavičaju.

Restoran Esterajher im MAK

Što se pak mene tiče, ja bih takođe da uvek imam spreman kofer. Da kad god poželim mogu da prošetam duž Kertner štrase i odem, recimo, na ručak u Esterajher im MAK (u prevodu Austrijanac u Muzeju primenjene umetnosti) restoran pod krovom Muzeja primenjene umetnosti za koji kažu da je najotmeniji u gradu, i u kome su carske mrve, i kod nas znane, ili „mocart knedle”, nešto što vam razgali srce i pri samoj pomisli na Beč.

Olga Vukadinović
Politika MAGAZIN 561 – 29.06.2008.