PARIZ

GRAD LJUBAVI I ROMANTIKE

Grad svetlosti, ljubavi, romantike, samo su neki nazivi za Pariz, grad u koji su se zaljubljivali mnogi umetnici. Nemoguće je ne zaljubiti se u Pariz. Njegova arhitektura je zavodljiva i privlačna, a restorani i noćni život garantuju uživanje

Francuska je zemlja umetnosti i mode, kulinarstva, zamkova i vinograda, luksuznih letovališta i netaknutih seoskih predela. Obale joj zapljuskuju Sredozemno more i Atlantski okean, a njene granice prostiru se duž Pirineja i Alpa. Francuska je svetu podarila najlepša umetnička dela, modu i šampanjac, konjak i parfeme. Zemlja Napoleona, musketara i trubadura, velikih ideja i poznate kuhinje.

Panorama Pariza

Ukoliko se pitate koje je godišnje doba najbolje za posetu ovom gradu, odgovor je da ne postoji najbolje vreme, jer je u njemu uvek živo. Letnji dani izvode ljude na obale Sene ili u jednostavne šetnje brojnim parkovima i šumama, a ispijanje kafe duž obale je već ritual. Zimske noći teraju vas da se zagrejete klizanjem na klizalištu pod otvorenim nebom, a u proleće se oseća prava magija u vazduhu, koji je pun mirisa iz cvetnih bašti.

Pariz je jedan od najvoljenijih gradova sveta. Ne postoji osoba koja ne želi da ga poseti. Vidik sa Ajfelovog tornja ili balizilike Sakr Kera otkriva stotine atrakcija, ali najbolji način da se vidi grad jeste da stavite mapu u svoj džep i dopustite sebi da se izgubite na njegovim ulicama i avenijama. Prefinjen, elegantan, dinamičan, na svakom koraku možete videti spoj tradicije i istorije, različite kulture, ali i duh savremenog života.

Panorama Pariza

Nikako ne smete propustiti da vidite Ajfelovu kulu, ali najbolje je da se na poslednji sprat popnete tek posle nekoliko dana, kad prethodno upoznate Pariz sa zemlje, jer ćete onda imati ovaj grad na dlanu.

Ajfelova kula noću

Tornju se obavezno vratite i noću, kad će vam oduzeti dah nezaboravnim sjajem.

Pogled sa Ajfelove kule

Simboli Pariza

Kulu koja je simbol Pariza podigao je francuski inženjer Gustav Ajfel sa namerom da od nje načini najveći događaj svetske izložbe u tom gradu. Završena je za dve godine, 31. marta 1889. godine. Visoka je 324 metra i teška 7.300 tona. Do vrha vodi 1.665 stepenika. Za toranj se smatralo da je ruglo i pisane su peticije da se skloni. Sačuvan je samo zbog toga što je bio važna antena za telegrafiju.

Avenija Šanz elize i Trijumfalna kapija

Trijumfalna kapija je konstruisana u periodu od 1806. do 1936. godine i predstavlja jedinstven primer imperijalne arhitekture. Posle Napoleona I, Viktor Igo je primio posmrtnu počast pod Trijumfalnom kapijom 1885. godine.

Početkom XVIII veka, dužinom čitave ulice otvaraju se prodavnice. Avenija Jelisejska polja ili Šanz elize, nalazi se između Trijumfalne kapije i trga Konkord i obuhvata kružni tok, zelenu površinu koja je u XVIII veku postala vrlo posećeno šetalište. U gornjem delu avenije 1898. godine izgrađen je prvi hotel "Elize palas". Zatim sledi "Astorija" 1904. godine, hotel "Klaridž" 1919. i mnogi drugi. Danas, avenija Šanz elize za mnoge predstavlja najlepšu aveniju na svetu.

Katedrala Notr Dam

Notr Dam je najznačajniji simbol Pariza. Izgrađena između 1163. i 1345. godine, katedrala se smatra jednom od svetskih vrednosti gotske umetnosti. Masivna unutrašnjost ima 6.000 sedišta i čine je tri veličanstvene roze prozora i ogromne orgulje sa 7.800 cevi. Mnoštvo stepenika, 387 njih, vode do vrha tornja, koji pruža izvrstan panoramski vidik na grad.

Prestonica umetnosti

Muzej Luvr

Luvr je napravljen zahvaljujući Filipu Ogistu, koji prilikom polaska u krstaški rat 1190. godine konstruiše tvrđavu kojoj je namena da zaštiti desnu obalu Pariza za vreme njegovog odsustva. Danas, od prvobitnog Luvra nalazimo samo nekoliko arheoloških ostataka. Poslednje renoviranje Luvra bilo je u periodu od 1981. do 1993. godine. Tada su izgrađene staklene piramide, od kojih je najveća sastavljena od 793 romba i trougla. Najpoznatije delo koje se čuva u ovom muzeju je svakako enigmatična "Mona Liza" Leonarda da Vinčija, koja je zaštićena neprobojnim staklom.

Muzej Orsej

Muzej Orsej je relativno nov po pariskim standardima. Smešten je na bivšoj železničkoj stanici, pored Sene, i sedište je ogromne kolekcije radova iz perioda od 1848. do 1914. godine.

Najpoznatiji je po delima impresionista i postimpresionista, Monea, Manea i Kurbea.

Versaj

Dvorci Versaja se nalaze 24 kilometara jugozapadno od Pariza i jedni su od mnogobrojnih atrakcija. Većina palata je sagrađena između 1664. i 1715. godine, u vreme Luja XIV, poznatog kao Kralj Sunce. Možda najpoznatija soba u palati je Soba ogledala, u kojoj je potpisan Versajski sporazum, dokument kojim je označen kraj Prvog svetskog rata.

Arhitekta Šarl Garnije je pobedio na konkursu raspisanom za izgradnju opere koji je organizovao baron Osman. Opera Garnije je podignuta između 1861. i 1875. godine. Ovo zdanje je tipičan premer barokne umetnosti, sa bogato ukrašenom fasadom i plafonom koji je oslikao Šagal. Izgradnja za to vreme impozantne građevine započinje 1861. i traje 14 godina, zbog teškoća na koje su tokom gradnje majstori nailazili zbog podzemnih voda. Godine 2001. fasada opere Garnije je u celosti renovirana.

Tragovi istorije

Crkva Sakre Ker

Crkva Sakre Ker izgrađena je u vrlo specifičnom stilu, a njeno najvažnije spoljno obeležje bila je belina fasadnog kamena. Sva unutrašnja dekoracija urađena je između 1900. i 1914. godine. Ova crkva je sagrađena isključivo od dobrotvornih priloga, iako je 1873. godine parlament njenu izgradnju proglasio projektom od javnog interesa. U očima velikog dela javnosti crkva Sakre Ker važila je za simbol ružnoće.

Trg Konkord

Konkord je najveći trg u Parizu i nalazi se uz Senu, razdvaja baštu Tileri od Jelisejskih polja. Prvobitni naziv mu je bio Trg Luja XV. kasnije postaje Trg revolucije, na kome je između 1793. i 1795. godine giljotinirano 2.800 osoba, od kojih su najpoznatiji Luj XVI i Marija Antoaneta. Današnji izgled datira iz XVIII veka. Statua Luja XV zamenjena je obeliskom iz Luksora, koji je visok 22,83 metra i težak 230 tona. Obeležavao je ulazak u Amonov hram u Luksoru, a na trg je postavljen 1836. godine. Svaki od uglova osmougaone forme trga krase statue posvećene gradovima Francuske.

Milica Prelević
Stil magazin 10 – 05.03.2007.

FRANCUSKA

SKIJANJE U ALPIMA

Sneg je konačno pao u Evropi, i veliki ski centri počinju da dišu punom parom. Chamonix, Meribel, Avoriaz, Val Thorens...

Sneg je konačno pao u Evropi, i veliki ski centri počinju da dišu punom parom. Chamonix, Meribel, Avoriaz, Val d'Isère, Tigni, Val Thorens...

Mapa Francuskih Alpa sa najpoznatijim ski-centrima

Brides-les-Bains

Nekadašnja banja Brides-les-Bains bila je Olimpijsko selo gde su bili smešteni učesnici zimskih Olimpijskih igara 1992. U njemu vlada atmosfera malog planinskog mesta koja je u apsolutnom kontrastu sa svetski poznatijim mestima na višoj planinskoj visini među kojima su najpopularnije francusko skijalište Courchevel, najviše veliko skijalište u Evropi Val Thorens i najružnije skijalište u Evropi – Les Menuires.

Brides-les-Bains

Smeštaj u Brides-les-Bains je jeftiniji nego u skijalištima na većim visinama, a i uveče je mirniji, i pored toga što je glavni administrativni i komercijalni centar u okruženju.

Brides-les-Bains je još od XIX veka bio poznato banjsko lečilište, a poslednjih decenija je doveo procvat upravo zahvaljujući skijanju. Zahvaljujući termalnoj banji Thermes d'Orsi, ovde radi veliki broj specijalista i profesionalaca, uključujući lekare, masere, nutricioniste i psihologe specijalizovane za fitnes programe i programe za mršavljenje.

Chamonix

Prelepi pejzaži, zimski sportovi, i après-ski: to je ono što ljude privlači u Chamonix (Šamoni). Zagriženi skijaši, snouborderi, i ljubitelji dobrih žurki dolaze u Chamonix u velikom broju, i retko ko se vraća razočaran. Dolina Chamonix okružena je najvišim alpskim vrhovima, među kojima je čuveni masiv Mont Blanc (4.810 metara nadmorske visine).

Chamonix

Čak i ako niste skijaš, uživaćete u Chamonix-u, jer aktivnosti ima na pretek – vožnja snoumobilom, alpinizam, šetnja na krpljama, vožnja na sankama sa psećom zapregom. Posetite Alpinistički muzej i opservatoriju Mont Blanc. Ne propustite nezaboravnu vožnju gondolom do Aiguille du Midi koji se nalazi na visini od 3.482 metara. Crvenim vozićem sa početne stanice u Montenversu možete stići do glečera Mer de Glace (Ledeno more).

Après-ski je u Chamonix-u umetnost svoje vrste. Restorani, kafei, pabovi, barovi, pa čak i kockarnice, ispuniće vam vreme provedeno van ski staze. U gradiću ima najraznovrsnijih restorana, od malenog Chalet le Cerr u kojem se služi tradicionalna lokalna hrana, do modernog L'Eden gde je na meniju klasična francuska kuhinja. Sa dugačke liste barova izdvojićemo samo neke – Le Stone Bar, u italijanskom stilu sa dobrom klopom i vinima, i sa živom muzikom. Za nešto sasvim drugačije, potražite Cybar, internet kafe i poznato mesto za après-ski.

Courchevel

Courchevel je omiljeno pariskog džet seta, koji na skijalište često stižu direktno na mini aerodrom koji se nalazi na samim terenima. Hoteli i restorani u Courshevelu su među najboljim u Alpima, ali i među najskupljim.

Courchevel

Ali, nemojte da vas to odbije: odmor u Courchevelu ne mora da bude preskup, naročito ako odsednete u nekom od sela na nižoj nadmorskoj visini. Osim toga, ni atmosfera često nije preterano ekskluzivna, a staze su odlične. Courchevel je najekstenzivniji i najraznovrsniji deo regiona Three Valleys (Tri doline). Mnogi skijaši koji ovde dođu nikada ne napuštaju Courchevel, iako je do ostalih skijališta Tri doline vrlo jednostavno doći na skijama.

Selo Le Praz je previše naraslo, ali je i dalje prijatno. Nešto tiše i prikladno za porodice sa decom je La Tania. I ova i ostala sela zadržala su deo stare seoske atmosfere, a to ćete osetiti tek kad u njima provedete malo vremena.

Ipak, ne može se reći da je ovo skijalište naročito romantično. S druge strane, ništa nije savršeno, a Courchevel ima dugu listu vrlina koja je dovoljna da privuče ogroman broj stranih turista. Osim toga, Courchevel ima više francuskog duha nego skijalište Méribel koje se nalazi sa druge strane brda, a i sneg je obično bolji.

Šta valja?

– Ekstenzivan i raznovrstan teren koji dogovara i početnicima i naprednim skijašima.
– Jednostavno se stiže do ostaliha skijališta Tri doline.
– Mnogo staza za početnike.
– Veliki izbor smeštaja na samim stazama.
– Impresivna i neprekidno apdejtovan sistem žičara.
– Odlično održavanje staza.
– Izbor u okviru četiri sasvim različita sela.
– Nekoliko zaista savršenih restorana, i dobar après-ski, naročito po francuskim standardima.

Šta ne valja?

– Na nekim stazama često vlada neprijatna gužva.
– U selima u kojima se odseda vlada bezlična atmosfera, uz često gust saobraćaj u centru
– Malo toga zanimljivog osim skijanja, makar tokom dana.
– Francuski duh sve je manje prisutan kako raste broj stranih turista koji otkrivaju atrakcije ovog skijališta

Les Deux Alpes

Les Deux Alpes je skijalište poznato po svoje dve odvojene sezone: zimskoj i letnjoj. Zimi je ovo mesto fantastično zbog freeride skijanja, a leti je popularno zbog skijanja na glečeru.

Kako god da se skijate, Les Deux Alpes će biti prava destinacija za vas, jer predstavlja odličnu kombinaciju dobrog i jeftinog smeštaja i staza koje će zadovoljiti kako napredne skijaše, tako i početnike. Skijaško selo je izuzetno simpatično, a dobre žurke su svakodnevne. A kako je ovo glečersko skijalište, sa snegom nikada nema problema.

Les Deux Alpes

Nigde u francuskim Alpima nećete naći ovako raznovrstan izbor klubova, pabova, i après-ski zezanja. Svako veče je pravo veče za izlazak. Izbor je takav da ćete naći mesto za sebe bilo da ste na skijanje došli sami, u paru, sa porodicom, ili sa prijateljima.

Od jednog do drugog kraja grada treba samo 20 minuta peške, tako da nikada nećete biti daleko od liftova i vašeg hotela. A ako niste raspoloženi za šetnju, sedite u neki od besplatnih autobusa koji neprekidno kruže po gradu.

Šta valja?

– Velika nadmorska visina i garantovan sneg
– Raznovrstan teren, od laganih početničkih staza do ozbiljno strmih padina.
– Efikasan i moderan sistem žičara.
– Odlične i zanimljive početničke staze.
– Fantastičan pogled sa vrhova Ecrins.
– Dobar i raznovrstan noćni život.
– Veliki izbor hotela i pansiona.

Šta ne valja?

– Mreža staza je skromna, naročito po standardima francuskih mega skijališta.
– Samo jedna plava staza za povratak u skijaško selo, a i na njoj često vlada gužva. Preostale staze do sela su crvene i plave, i često upropašćene suncem.
– Nema bukvalno nijedne staze kroz šumu.
– Saobraćajne gužve su česte.
– Mali broj dobrih restorana na stazama.

Les Menuires

Iako nije tako simpatično kao neka druga evropska skijališta, Les Menuires je jedno od najpraktičnijih i najfunkcionalnijih, uz pravi odnos cena-kvalitet. Les Menuires se često naziva "Alpski osmeh" koji je ime dobio po luku na glavnoj zgradi, a skijanje po sunčanim stazama na kojima nema gužve sigurno mami osmeh kod skijaša. Posle Val Thorensa, koji se nalazi sa druge strane doline, ovo je sa 1.850 metara najviše skijalište u okolini.

Les Menuires

Sa vrhova liftova pruža se neverovatan pogled na Les Menuires, čiji se kvartovi nižu jedan za drugim po sunčanoj i prostranoj dolini. Kvartovi se drastično razlikuju jedan od drugog, od modernističkih do tradicionalnih. Najbolji šoping oduvek je bio u kvartu La Croisette.

Iz svakog kvarta se lako stiže do sistema lifotva, koji obuhvata 45 žičara sa kapacitetom od više od 50.000 skijaša na sat. Skijalište ima 160 kilometara staza koje se prostiru na preko 5.000 hektara. Kako žičare služe i za komunikaciju između kvartova, otvorene su do 23:00. Osim toga, lokalni busevi su besplatni tako da nećete imati problema da se krećete po skijaškom selu.

Šta valja?

– Ovo je verovatno najjeftinije skijalište na ogromnom području tri doline.
– Nekoliko zaista fantastičnih dugih staza.
– Veliki izbor smeštaja na samim stazama.

Šta ne valja?

– Verovatno najružnije skijaško selo u Alpima.
– Na crvenim i plavim stazama se često topi sneg.
– Nema staza koje idu kroz šumu.
– Na početničkim stazama je često gužva

Megève

Megève je sušta suština rustičnog šika. Ono ima srednjevekovnu dušu, ali je u stvari sagrađeno 1920-ih kao francuska alternativa švajcarskom St. Moritzu. I mada je Courchevel odavno preuzeo primat fancy skijališta u Francuskoj, preskupi hoteli i u Megève i dalje privlače bezbrojne 'lepe ljude' sa bundama i debelim novčanicima. Srećom, danas vam nije potrebno ni jedno ni drugo da biste uživali u ovdašnjem skijanju.

Megève

Megève se može pohvaliti sa 300 kilometara obeleženih staza, koje opslužuje 81 žičara (bez ijednog sidra). Staze su veoma raznovrsne i pogodne sa skijaše svih kategorija. Od kada je otvoreno 1913. godine, ovo skijalište je uvek igralo važnu ulogu u razvoju skijaškog sporta, a Svetski kupovi se ovde regularno održavaju. Danas postoje i odlične staze za snoubording.

Skijalište opslužuje savremen i brz sistem žičara. Osim toga, ovde godišnje padne u proseku oko 200 cm snega, tako da su staze dobro pokrivene. U slučaju da sneg ipak zakaže, skijalište raspolaže sa preko 170 snežnih topova.

Šta valja?

– Duge staze, od kojih kilometri i kilometri plavih, što je idealno za početnike i srednje obučene skijaše.
– Predivan pejzaž i fascinantan pogled.
– Šarmantan centar sela.
– Fancy šoping.
– Nekoliko sjajnih luksuznih hotela.
– Gurmanski planinski restorani u atraktivnom okruženju.
– Odlične staze za langlauf, od kojih su neke na velikoj nadmorskoj visini.
– Veliki broj aktivnosti izvan staza.

Šta ne valja?

– Većina staza se nalazi ispod 2.000 m tako da postoji rizik da sneg bude vrlo loš, naročito na stazama koje vode do skijaškog sela.
– Skijalište se sastoji od tri odvojene planine – dve su povezane liftovima, ali ne i stazama, dok treća nije uopšte povezana.
– Ne tako mnogo izazovnih crnih staza.
– Saobraćajne gužve i zagađenost izduvnim gasovima su česti, naročito vikendom.

Méribel

Za zagrižene skijaše koji ne vole nalickana skijališta, Méribel je pun pogodak. Nalazi se u sred Tri doline – najvećeg kompleksa skijališta na svetu. Sa 600 km staza, i beskrajnim mogućnostima izvan staza, ovde se retko ko dosađuje. Do skora su fanovi Courchevela i Val Thorensa prezirali lokalne staze u Méribelu, ali od kako je pre nekoliko godina otvoren Mont Vallon, Méribel može da se meri sa najboljim skijalištima.

Méribel

Selo je sagrađeno u tradicionalnom stilu, i skoro sve kuće i hoteli su u drvetu. Centar mesta je vrlo prijatan, sa podignutim trotoarima i bezbojnim radnjicama. Poslednjih godina selo se vrlo brzo širi i sad već obuhvata i drugu stranu brda. Veoma je popularno među Britancima, od kojih mnogi ovde imaju vikendice. Osim toga, na stazama i u barovima se češće čuje engleski nego francuski.

Mesto je prilično fancy i nije jeftino. Ali regularni posetioci ga obožavaju i tvrde da mu nema ravne.

Šta valja?

– Nalazi se u centru najveće mreže ski staza na svetu, i zato je idealno za srednje napredne skijaše koji vole da prelaze kilometre i kilometre, ali zanimljivo je i za stručnjake.
– Savremen sistem žičara koji se neprekidno renovira, što znači da ima veoma malo čekanja, kao i da se do staza stiže lako.
– Dobro održavane staze.

Šta ne valja?

– Glavno selo je suviše raštrkano, a veliki broj hotela je daleko od staza.
– Skupo.
– Satelit Méribel-Mottaret je prilično beživotan.

Morzine Avoriaz

Morzine je staro francusko skijalište, a popularno je jer se nalazi blizu glavnih puteva, zbog tradicionalne atmosfere, i prijatnih staza od kojih mnoge prolaze kroz šumu. Za zagrižene skijaše koji žele da se skijaju na Portes du Soleil, glavni nedostatak odsedanja u Morzineu je što su onda prinuđeni da se voze autobusom, a zatim gondolom da bi stigli do Avoriaza i glavnih staza. Lokalne staze u Morzineu ponekad pate od prilično lošeg snega.

Morzine Avoriaz

Ipak, ti problemi se najlakše izbegavaju sopstvenim prevozom. Na nekoliko kilometara od Morzine nalazi se malo korišćena gondola Ardent, odakle možete stići do glavnih staza, a da pri tom izbegnete Avoriaz, na kojem je često gužva. Ako je lokalni sneg loš, auto će značiti i da imate alternativu da posetite obližnji Flaine, koji je mnogo prijatniji od Avoriaza, a često ima i bolji sneg.

Šta valja?

– Morzine Avoriaz je deo ogromne mreže žičara Portes du Soleil.
– Lokalne staze su šire nego u ostalim skijalištima u Portes du Soleil.
– Dobar noćni život.
– Prilično atraktivan gradić.

Šta ne valja?

– Treba dosta vremena da bi se stiglo do Avoriaza i glavne mreže žičara Portes du Soleil.
– Veliki broj hotela je daleko od žičara.
– Niska nadmorska visina često znači loš sneg, iako vodeni topovi dosta dobro odrađuju posao.
– Ne tako dobre staze za početnike.
– Ne tako dobre staze za vrlo dobre skijaše.
– Vikendom su velike gužve.

Tignes

Tignes

Privlačnost skijališta Tignes je jednostavna: dobar sneg i ogromni tereni. Tignes i Val d'Isère zajedno čine ogroman kompleks Espace Killy, koji je Meka za napredne skijaše. A Tignes je istovremeno i odlična baza: nadmorska visina je visoka, što je dobro za kvalitetan sneg, okružen je odličnim terenima, i lako se dolazi do glečera Grande Motte.

Neki tvrde da je Val humanije mesto, zaokruženije skijalište i bolji kao centralna baza za istraživanje čitave oblasti, ali ne zavaravajmo se, jer budućnost leži u Tignesu. Put kroz Tignes-le-Lac je pre nekoliko godina prokopan ispod zemlje, tako da prilikom komunikacije između zapadnih i istočnih staza više nema zagušenja. Osim toga, i parkirališta su ispod zemlje tako je ovo raj za one koji ne podnose saobraćaj i izduvne gasove.

Tignes – sunčanje

Šta valja?

– Dobar sneg je garantovan tokom cele sezone, i verovatno je najbolji u Alpima.
– Ogromna količina terena koji zadovoljavaju sve standarde.
– Veliki broj hotela je u neposrednoj blizini staza.
– Lako se dolazi do staza na Val-d'Isère.

Šta ne valja?

– Gotovo da nema staza koje idu kroz šumu, što pogotovo nije dobro po vetrovitom vremenu.
– Sedežnice su prilično spore.
– Ne tako dobri restorani na stazama.
– Nema laganih i dugih staza za početnike.
– Ograničen après-ski.

Val d'Isère

Val-d'Isère je jedno od najboljih svetskih skijališta za napredne skijaše, ali istovremeno atraktivno i za srednje napredne koji vole duge, a ne tako teške staze. Ipak, nije potrebno da budete veliki avanturista da biste uživali. Osim toga, ambijent sela je značajno poboljšan poslednjih godina.

Val d'Isère

Šta valja?

– Ogromno skijalište, sa stazama koje zadovoljavaju sve standarde.
– Velika nadorska visina znači da je sneg manje više garantovan.
– Veliki izbor ski škola, naročito za skijanje po dubokom snegu izvan staza.
– Gradić je atraktivan, veoma živahan noću, sa dobrim izborom restorana.
– Održavanje staza veoma je napredovalo poslednjih godina.

Šta ne valja?

– Većina liftova ne radi kada je vreme loše.
– Staze za povratak u selo su prilično teške.
– Na pojedinim stazama su ogromne gužve u punoj sezoni.
– Neki liftovi su zastareli.
– Restorani na stazama su pomalo razočaravajući.

Val Thorens

Val Thorens je za entuzijaste koji traže najbolji sneg na Alpima – teško je naći bolje skijalište. Osim toga, arhitektura sela je vrlo simpatična.

Val Thorens

Šta valja?

– Duge staze koje zadovoljavaju sve standarde.
– Lako se stiže do ostatka ogromne Tri doline
– Skijalište na najvišoj nadmorskoj visini u Alpima što garantuje dobar sneg.
– Kompaktno selo u kojem se većina hotela nalazi u neposrednoj blizini staza.

Šta ne valja?

– Može da bude komplikovano po lošem vremenu – nema nijednog drveta na vidiku.
– Nema mnogo toga zanimljivog izvan skijanja.
– Pojedini delovi staza su često krcati skijašima.
– Ponegde se čeka na žičaru, naročito na gondolu za Cîme de Caron.

–
B92 (Ski Europe) – 02.02.2007.

PARIZ

PRVI ARONDISMAN

Centar savremenog Pariza, Prvi Arondisman (1er Arr = 1er Arrondissement) nekada je bio i centar kraljevskog Pariza, mesto gde su smešteni Louvre, Tuileries, i Palais Royal. Danas ovaj kvart vrvi od atrakcija koje privlače turiste svih kalibara: tu su najlepši parkovi, najbolji muzeji, najpoznatije prodavnice, i svetski poznati barovi. 1er Arr obuhvata desnu obalu reke Sene i zapadni deo ostrva Île de la Cité

Iako zahvata tako mali prostor, 1er Arr se drastično razlikuje od kutka do kutka. Zapadni deo kvarta je ekstremno fancy, dok se istočno od Palais Royal haos i vreva metropole osećaju na svakom ćošku.

Mapa Prvog arondismana u Parizu

Ako krenete još dalje ka istoku, naići ćete na opuštenu pešačku zonu oko Les Halls i Samaritaine, gde se turisti, i naročito mladi Parižani i Parižanke, okupljaju u ogromnom broju.

Panorama Prvog arondismana

Metro stanica Châtelet/Les Halles je najveća i najprometnija u Parizu, koja je puštena u rad još 1900. godine. Ukupno ima 7 ulaza koji su raštrkani na potezu od Les Halles i Place du Chatelet, uključujući i ulaze iz podzemnog šoping centra Les Halles. Ovu metro stanicu mnogi porede sa njujorškom Grand Central Station.

Place du Chatelet

Kad stignete u Prvi Arondisman (1er Arrondissement) najbolje je da se po njemu krećete peške. Ako se i zamorite, metro je ekstremno dobro organizovan, i intuitivan, a taksi je po evropskim standardima prilično jeftin.

Atrakcije

Louvre, jedan od najpoznatijih muzeja sveta.

Jardin des Tuileries, Métro: Tuileries. Ovaj park nalazi se odmah iza Luvra i predstavlja centralni otvoren prostor u Parizu. Tu su izložene savremene skulpture, okružene kafeima i kioscima za sladoled i palačinke.

Place Vendôme

Place Vendôme, Métro: Tuileries ili Opera. Temelji ovog veličanstvenog trga postavljeni su 1699. kao mesto na kojem će se postaviti statua Kralja Sunce Luja XIV na konju. Statua je uklonjena u revolucionarnom zanosu 1792, a 1806. na njeno mesto postavljen je Colonne de la Grande Armée. Ovaj stub napravljen je po uzoru na Trajanov stub u Rimu, međutim, današnji stub je samo replika, a originalni je srušen tokom Pariske komune 1871. Place Vendôme je reprezent šik Pariza, mesto sticaja ekskluzivnih butika, čuvenog nakita, modnih marki – Cartier, Boucheron, Trussardi, van Cleef & Arprels – i nekoliko velikih banaka. Tu je i francusko Ministarstvo Pravde, kao i Hotel Ritz.

Palais Royal

Palais Royal, palata čiju je izgradnju 1629. naredio kardinal de Richelieu (1585-1642), premijer Kralja Luja XIII. Palata je završena 1636, i prvobitno se zvala Palais Cardinal. Kada je Anne d'Autriche, žena Luja XIII napustila Louvre i prešla ovde da živi, ime palate je promenjeno u Le Palais Royal. U njoj je živeo i Luj XIV, sve dok se nije preselio u Versaj. Unutar palate nalazi se prostrana bašta Les jardins du Palais Royal, gde su se desili neki od ključnih događaja Francuske revolucije. U bašti se nalazi nekoliko čuvenih restorana od kojih je najpoznatiji Le Grand Véfour.

St Eustache, ogromna crkva, jedan od najpoznatijih primera ranog gotskog stila. Nalazi se u blizini Les Halles i Bourse de Commerce.

La Conciergerie, 1 quai de l'Horloge. Stara srednjevekovna tvrđava i zatvor nalazi se na ostrvcu Cite. Conciergerie je prvobitno bila deo palate Kralja Philipa IV (1284-1314). Taj deo palate kontrolisala je osoba od visokog poverenja, concierge ili čuvar kraljevske palate. Ovde ćete videti i ćeliju Marije Antoanete neposredno pred pogubljenje 1793. godine, kao i mnoštvo revolucionarnih asocijacija.

Muzeji i galerije

Muzej Luvr

Musée du Louvre (Place du Carrousel, Métro: Louvre), radno vreme od 10:00 do 18:00. U rangu za londonskim British Museum i njujorškim Metropolitan Museum, Louvre predstavlja bukvalno izložbu svetske kulture kroz istoriju, od drevnog Egipta, klasične Grčke i Rima, srednjevekovne Evrope i Napoleonove Francuske. Naravno, njegovu najpoznatiju postavku čini Mona Lisa Leonarda da Vinčija, oko koje se gotovo uvek guraju turisti i škljocaju foto aparati. Za obilazak celog muzeja ostavite najmanje dva dana. Ipak, pametnije je odabrati stvari za razgledanje, jer su kolekcije prikupljane pre svega da bi bile kompletirane, manje vodeći računa o kvalitetu svih eksponata.

Musée de la Mode et du Costume, 105-107 rue de Rivoli. Métro: Palais Royal. "Muzej mode i odeće" nalazi se u okviru kompleksa Louvre, a u njemu možete videti oko 16.000 komada odeće kroz čitavu istoriju.

Musée de la Orangerie. Umetnička galerija impresionista i post-impresionista nalazi se na trgu Place de la Concorde. Ovde ćete videti dela slikara kao što su Paul Cézanne, Henri Matisse, Amedeo Modigliani, Claude Monet, Pablo Picasso, Pierre-Auguste Renoir, Henri Rousseau, Chaim Soutine, Alfred Sisley i Maurice Utrillo.

Jeu de Paume, nalazi se u severozapadnom uglu Jardin des Tuileries. Izgrađen je 1861. za vreme vladavine Napoleona III. Do 1986. ovde su izložena manje poznata dela velikih Majstora. Muzej je izgrađen na mestu nekadašnjeg teniskog igrališta pa otuda i ime igre prethodnice tenisu, "jeu de paume". U periodu između 1941. i 1944, nacistički režim u Francuskoj je ovde čuvao opljačkanu jevrejsku kulturnu baštinu.

Hodajte. Probajte da Prvi arondisman što više obiđete peške i uživate u bukvalno svakom kutku, upijajte haos velegrada, umetnost arhitekture, i osetite puls grada. Naročito je interesantan relativno veliki pešački deo koji se nalazi oko šoping centra Les Halles. Ako u Pariz dolazite leti obavezno svratite na najnoviji modni krik Pariza – Paris Plage. Na desnoj obali Sene po lepom vremenu kej je pun ljudi koji se sunčaju i ponašaju kao da su na moru.

Šoping

Les Halles

Les Halles (čita se le al) je nekadašnja buvlja pijaca na čijem mestu je 1971. izgrađen moderan podzemni šoping centar. Centar ima i otvoreni deo koji se nalazi ispod nivoa ulice, a unutra ćete naći na prodavnice, bioskope, a još dublje najveću metro stanicu u Parizu, Chattelet-Les-Halles. Centralna pariska pijaca je na ovom mestu podignuta još 1183, a ime Les Halles je dobila kada su 1850-ih tu sagrađene masivne strukture od stakla i čelika. Danas su Les Halles poznate i kao najveće stecište dilera u centru grada.

Rue Montorgueil, Métro: Les Halles ili Etienne-Marcel. Severno i zapadno od Les Halles su pešačke ulice uključujući i ovu, gde možete naći veliki broj najrazličitijih prehrambenih prodavnica, dve vrhunske pekare, riblju pijacu, i prodavnicu organski gajene hrane.

Le Carrousel Du Louvre. Podzemni šoping centar, neposredno pored muzeja Louvre.

W. H. Rivoli, 248 rue de Rivoli, Métro: Concorde. Najveća knjižara sa izdanjima na engleskom jeziku u Parizu.

Colette, 213 rue Saint-Honoré, Métro: Tuileries ili Pyramides. Jedno od najinteresantnijih šoping iskustava, eklektički skup dizajna, mode, gedžeta i muzike.

Librarie Galignani, 224 rue Rivoli, Métro: Concorde. Britansko-američka knjižara, specijalizovana za umetnost.

Restorani

Restoran La Victoire Suprême du Coeur

U Prvom Arondismanu ne možete da omanete sa hranom, ima je na svakom ćošku. Veliki izbor jeftinih snekova možete naći na kioscima u pešačkoj zoni oko Les Halles. Ali, sa druge strane, fancy restorani su takođe sveprisutni. Izdvojićemo neke:

Jeftini

La Crypte Polska, place Maurice Barrés, Métro: Concorde. Verovali ili ne ovaj mali poljski restoran se nalazi ispod kripte crkve Notre Dame de l’Assomption. Očekujte da platite od 12 do 20 evra po osobi.

La Victoire Suprême du Coeur, 41 rue des Bourdonnais, Métro: Châtelet. Pravi vegetarijanski restoran sa upadljivo kultnom atmosferom. Cena: 12-20 evra.

Café Marly

Malo skuplji

Café Marly, 93 rue de Rivoli / cour Napoléon du Louvre, Métro: Palais Royal. Ovo mesto je nastalo kao deo preuređenja celog područja oko Luvra. Otvoreno je 1994. i nalazi se na balkonu severne terase Cour Napoleon. Iz udobnih fotelja možete posmatrati piramidu kod Luvra i turiste koji se slivaju. Obzirom na lokaciju cene nisu previsoke. Preporučujemo.

Aux Trois Oliviers, 37 rue Montpensier, Métro: Palais Royal-Louvre. Ovaj živopisan i nepretenciozan restoran nudi veliki izbor jela iz Francuske ili iz celog sveta. Svakog petka uveče su žive svirke francuskih šansona. Cena: 15 do 25 evra.

Chez Denise, 5 rue Prouvaires, Métro: Les Halles. Tradicionalna francuska kuhinja u rustičnom okruženju. Otvoren je do neverovatnih 05:00. Predjela su 10-12, a glavna jela 18-25 evra. Dobar izbor vina.

La Robe et le Palais, 13 rue des Lavandieres Sainte Opportune. Mali restoran koji služi u glavnom ukusnu baskijsku hranu. Odličan izbor vina.

Point Bar

Skupi

Point Bar, 40 Place du Marché Saint-Honoré. Métro: Opéra ili Pyramides. Alice Bardel, čiji je otac čuveni francuski chef de cuisine, Jean Bardet, otvorila je sopstveni restoran i napravila sopstveno ime u ovom biznisu. Ona sama kaže da je bukvalno odrasla u restoranu svojih roditelja i da je tu pokupila stil, tehniku i osećaj za korišćenje kvalitetnih sastojaka. Očekujte 40 evra po osobi.

Maceo, 15 rue des Petits Champs, Métro: Pyramides. Nekada samo dobar vinski bar sa pristojnom hranom, danas je restoran koji se ne sme propustiti, i u kojem je chef zvezda francuske kuhinje Thierry Bourbonnais. Glavna jela su 25-28 eur.

Popijte piće

The Hemingway Bar, 15 Place Vendôme. Métro: Pyramides. Omiljeni bar čuvenog američkog pisca koji je u avgustu 1944, potpomognut alkoholom, kao prethodnica Slobodne francuske 2. tenkovske divizije krenuo da "oslobodi" hotel Ritz.

Le Comptoir Paris-Marrakech, 37, rue Berger. Métro: Les Halles. Fancy mesto na ugliću, preko puta Les Halles. Udobni kauči razbacani po celoj prostoriji, prijatno meze. Uveče se ovde okuplja raznoliko društvo.

Le Kong

Le Kong, 1 rue du Pont Neuf, Métro: Pont Neuf ili Châtelet. Nedavno otvoreni bar sa temama dalekog istoka. Dominiraju jarke boje i murali inspirisani japanskom Mangom. Pića su oko 10 evra.

Juvénile's, 47 rue Richelieu. Dobro vino i dobre tapas.

Willi's Wine Bar, 13 rue des Petits Champs. Još jedan vinski bar, sa nešto skupljim vinima i odličnom hranom.

–
B92 (Wikitravel) – 01.05.2007.

BORDO

SINONIM ZA NAJKVALITETNIJA FRANCUSKA VINA

Bordo, čije je ime postalo sinonim za najkvalitetnija francuska vina, i pored malog broja stanovnika, odiše kosmopolitskim duhom, te deluje kao parče Pariza, izmešteno nekoliko stotina kilometara jugozapadno

Možda lepotu i sjaj ovog grada, grandiozne osamnaestovekovne arhitekture, širokih avenija, prostranih trgova i elegantnih restorana najbolje ilustruju reči Vikora Igoa, koji je oduševljen njime zapisao: "Uzmite Versaj, dodajte Antverpen i dobićete Bordo."

Mapa lokacije Bordoa

Prvi susret sa Bordoom doživeo sam na Glavnoj železničkoj stanici San Žan (Saint Jean), monumentalnoj građevini iz XIX veka, u koju pristigoh posle udobne vožnje brzim TGV vozom, kojim se od španske granice do Bordoa stiže za svega sat vremena. Kako sam doputovao u kasnim večernjim časovima, a s obzirom na svoje višegodišnje "bekpekersko" iskustvo, odlučih da prespavam na stanici, jer je u to doba besmisleno tražiti smeštaj. Posle predaha uz nekoliko sendviča i kafu, noć sam proveo prevrćući se na neudobnoj klupi u staničnoj čekaonici, sa još nekoliko putnika koje je zadesila ista nezgoda.

Atrakcije grada

Benediktinska crkva Saint-Kroa

Sledećeg jutra, u cik zore, započeo sam obilazak grada, pešice, potcenivši njegovu veličinu. Prva značajnija sakralna građevina na koju sam naišao nasumično šetajući u pravcu centra grada, bila je benediktinska crkva Sant-Kroa (Sainte-Croix), iz XII veka. Građena u romanskom stilu, sa bogato ukrašenom skulpturalnom zapadnom fasadom karakterističnom za jugozapad Francuske, ona je jedan od retkih sačuvanih svedočanstava procvata srednjovekovnog Bordoa. Naime, upravo nakon udaje grofice Elonore Akvitanske za grofa Anrija Platanženea, budućeg engleskog kralja Henrija II, početkom XII veka, grad naglo počinje da se razvija, pre svega zahvaljujući lokalnoj proizvodnji i izvozu vina, nakon što je pripojen Engleskoj u čijem će sastavu ostati naredna tri veka.

Bazilika San Mišel

Nedaleko od ove crkve nalazi se još jedna građevina – bazilika San Mišel (Saint Michel) u stilu plamene gotike, jedan od simbola grada. Specifičnost ove bazlike iz XIV, čija je gradnja trajala nekoliko vekova, jeste u tome što je njen zvonik, drugi po visini u Francuskoj, posle katedrale Strazbura, izgrađen kao zasebna celina. Spada u grupu od 69 najznačajnijih hodočasničkih crkava, na putu za čuveni galicijski grad Santjago de Kompostelu i pod zaštitom je UNESCO-a.

Na trgu pred bazilikom zatekao sam se baš tokom održavanja buvlje pijace, koja, verovali ili ne, izgleda još neurednije od naših buvljaka. Ubrzo shvatam da je, ipak, najbolje da je što pre napustim, budući da je malo falilo da kupim glomazne antikvitete za neverovatno male pare, a koje bih posle, sa teškom mukom, transportovao kući.

Kameni most Pon di Pjer preko Garone

Nekoliko stotina metara dalje, u pravcu centra grada, nalazi se Pon di Pjer (Pont du Pierre) - prvi i jedini kameni most preko Garone, čiju je gradnju naredio Napoleon. Ima sedamnaest pilona, koji simbolišu broj slova Napoleonovog imena i prezimena. Ipak, danas ovaj most predstavlja veliki problem za plovidbu Garonom, koja je za velike brodove i nemoguća uzvodno od njega. Tako delovi najnovijeg Airbus-a 380 moraju da se transportuju brodovima iz Engleske do luke Bordo, a dalje, u pravcu Tuluza specijalnim baržama koje mogu da prođu između uzanih lukova ovog mosta, i to samo kada vodostaj to dozvoli. Most vodi u Aveniju Viktora Igoa, na čijem ulazu se nalazi Port d’ Burgonj (Porte de Bourgogne), jedna od nekoliko sličnih kapija na ulazima u stari deo grada, tipičan primer neoklasicizma XVIII veka. Veliki deo Bordoa je planski izgrađen još sredinom XVIII veka, a njegov model primenio je 100 godina kasnije baron Osman (Hausmann), prilikom čuvene transformacije Pariza.

Katedrala San Andre

Pomenuta Avenija Viktora Igoa, jedna od nekoliko glavnih gradskih saobraćajnih arterija, formirana je baš u tom periodu, kada su izgrađeni i veliki blokovi zgrada koji čine današnje gradsko jezgro. Ipak, retke srednjovekovne civilne građevine bile su pošteđene rušenja, poput gotsko-renesansnog Gros Kloša (Grosse Cloche) – velike sahat kule i zvonare nekadašnje gradske većnice, kroz koju se ulazi u četvrt La Rusel (La Rouselle). Šetnja njenim uskim ulicama, oivičenim pomalo zapuštenim fasadama elegantnih kamenih kuća, dovela me je do najznačajnijeg i najvećeg sakralnog zdanja Bordoa – katedrale San Andre (Saint Andre). Ova velika bazilika, u kojoj se odigralo već pomenuto venčanje Elonore Akvitanske i Anrija Platanženea, a koju je papa Urban II osvetio još 1096. godine, svoj današnji, gotički izgled, dobila je tokom XIV i XV veka.

Posle muzeja malo odmora

Zgrada suda Tribunal de Grande Instance

Pred katedralom se nalazi prostrani trg, na kojem se nalazi i današnja gradska većnica, smeštena u Pale Roan (Palais Rohan). Krenuvši ka obližnjem Muzeju lepih umetnosti, naišao sam na neobičnu, ultramodernu zgradu Tribunala d’ Gran Instans (Tribunal de Grande Instance), sa neobičnim, "kruškastim" delovima koji štrče iz njene staklene fasade i talasastog krova. Radi se o delu poznatog francuskog arhitekta Rišara Rožera (Richard Rogers), koji je radio pariski centar Pompidu sa Rencom Pjanom. Zgrada je iz 1997. godine, a pomenuti "kruškasti " elementi, u kojima se nalaze sudnice, predstavljaju reminiscencije na staru tvrđavu For di A (Fort du Hâ), koja se tu nekada nalazila.

Sam Muzej lepih umetnosti, koji je smešten u jedno od krila gradske većnice, iznenadio me je bogatstvom svojih kolekcija. Pored verovatno najpoznatije slike koja se nalazi u ovom muzeju – Grčke na ruševinama Misolongija Ežena Delakroa, mogu da se vide i sjajna dela Ticijana, Veronezea, Rubensa, Van Dajka, te Koroa, Renoara i Matisa. Doduše, bio sam pomalo i razočaran, jer nemaju nijedno Gojino delo, iako je čuveni španski slikar, prognan, svoj poslednji period života proveo u ovom gradu.

U njegovoj neposrednoj blizini nalaze se Muzej primenjenih umetnosti, Prirodnjački muzej i Muzej Žan Mulen, posvećen Francuskom pokretu otpora u Drugom svetskom ratu.

Pešačka zona

Obilazak nastavljam nasumičnom šetnjom uskim uličicama starog kvarta San Pjer (Saint Pierre), prepunom turista. Srce ove četvrti je pešačka Ulica San Katrin (Sainte Catherine), najduža ovog tipa u Evropi, sa mnogobrojnim prodavnicama najpoznatijih modnih proizvođača, starinskim poslastičarnicama i vrhunskim restoranima sa viševekovnom tradicijom. Sveukupan ambijent starog dela grada, sa prometnim ulicama, monumentalnom arhitekturom i luksuznim izlozima, izrazito je kosmopolitski. To ne može da se oseti ni u jednom drugom francuskom gradu njegove veličine.

Trg D’ La Komedi

Veliki broj emigranata iz bivših francuskih kolonija, pridošlih naročito u periodu posle Drugog svetskog rata, uslovio je i pojavu brojnih restorana lokalnih kuhinja, koji svojom raznovrsnošću i mirisima samo doprinose takvoj atmosferi. Ulicom San Katrin dolazi se do Trga D’ La Komedi (Place de la Comédie), na kojem se nalazi monumentalno pozorište Gran Teatr (Grand Théâtre), delo arhitekta Viktora Luja (Victor Louis). O značaju ovog zdanja, građenog za vreme Luja XV i Luja XVI, u istoriji francuske arhitekture govori i podatak da je pariska Opera Šarla Garnijea (Charles Garnier), nastala skoro vek kasnije, njena čista imitacija.

Preko puta nje, nalazi se Kuća vina (Maison du Vin), smeštena u prelepoj zgradi iz iste epohe, čiji oštar ugaoni završetak isturen ka trgu neodoljivo podseća na njujorški Flatajron Bilding (Flatiron Building) sa početka XX veka. Tada sam, ušavši u jedan od otmenih restorana u neposrednoj blizini, osetio francusku aroganciju i neljubaznost na svojoj koži – odbili su da mi daju čašu obične vode, kao i da me puste u toalet.

Kuća vina

Razočaran i ogorčen, krenuh dalje prema Trgu Kenkons (La place des Quinconces) šetalištem Turni (Les Allées de Tourny) sa velikim drvoredima, takođe trasiranim u vreme Luja XV, u sklopu velike, planske obnove Bordoa. Ovaj najveći trg u Evropi, koji zauzima površinu veću od 12 hektara, nastao je na mestu renesansnog dvorca Trompet (Trompette) početkom XIX veka. Sa jedne njegove strane nalazi se ogromni obelisk iz 1902. godine, sa fontanom u svom dnu (Monument aux Girondins), posvećen žirondinskim deputatima, koje je Robespjer poslao na giljotinu za vreme Francuske revolucije. Na suprotnom kraju ovog ogromnog trga, pored samog keja, nalaze se još dva obeliska posvećena francuskoj mornarici, podignuta sredinom XIX veka, od kojih jedan simbolizuje trgovinu, a drugi navigaciju. Kasnije su na njihove vrhove dodate statue dvojice najznamenitijih građana u istoriji Bordoa – Mišela de Montenja (Michel de Montaigne) i Šarla Monteskjea (Charles Mon-tesquieu).

Kej Luja XVIII

Najbolji način da se doživi Bordo, da se sagleda njegova velelepna arhitektura u svom punom sjaju, i da se zamisli njegov nekadašnji izgled najveće francuske trgovačke luke, pruža se sa keja Luja XVIII (Quai Louis XVIII).

Kao i ostali delovi grada, kejevi leve obale Garone uređeni su sredinom XVIII, "zlatnog veka" Bordoa, nazvanog tako zbog enormnog ekonomskog procvata grada u tom periodu, nastalog zahvaljujući izvozu vina u mnoge prekomorske zemlje. Nažalost, tokom moje posete gradu, čitav ovaj deo uz reku bio je u fazi rekonstrukcije, u sklopu velikih radova na obnovi grada, čiji se završetak planira za 2009. godinu.

Palata berze

Hodajući uz kej, prolazim pored nepreglednog niza kamenih, neoklasičnih fasada, nastalih u sklopu već pomenutog projekta izgradnje Bordoa u vreme Luja XV, koji je bio poveren njegovom dvorskom arhitekti Žaku Gabrijelu (Jacques Gabriel). U okviru tog projekta, nastao je i reprezentativni kompleks na Trgu D’ la Burs (Place de la Bourse), koji sačinjavaju tri simetrična zdanja – palate gradske berze, carine i mornarice. Prvobitno su služile kao tri krila kraljevske palate, a tokom oba svetska rata u njih je bio preseljen francuski parlament i svi ostali državni organi. Pred ovim veličanstvenim arhitektonskim kompleksom, centralnom gradskom tačkom projekta Žaka Gabrijela, završavam svoj planski deo obilaska Bordoa, pošavši polako u pravcu železničke stanice, kako bih na vreme uhvatio voz koji će me odvesti u sledeći grad.

Završetak posete

Panorama Bordoa

Prolazeći te večeri kroz njegove stare gradske ulice, sve prometnije kako se spuštao mrak, kraj mnogobrojnih, sada prepunih kafea, gledajući one iste građevine, koje noću, osvetljene, ostavljaju još jači utisak, zažalio sam što je moja poseta trajala tako kratko i što moram da ga napustim.

Ukoliko dolazite u Pariz na više od nedelju dana, obavezno isplanirajte jednodnevni izlet do Bordoa. U Francuskoj se velike razdaljine prelaze veoma brzo, zahvaljujući sjajno organizovanoj železnici i veoma brzim, komfornim i tačnim TGV vozovima, tako da je ovakav izlet, iako za naše poimanje železničkog prevoza neizvodljiv, tamo normalna stvar.

Konstantin Novaković
B92 (Travel magazine) – 10.04.2007.

KORZIKA

BISER MEDITERANA

Korzika je, posle Sicilije, Sardinije i Kipra, četvrto po veličini mediteransko ostrvo. Nalazi se zapadno od Italije, ali politički pripada Francuskoj. Proslavljena je kao rodno mesto osvajača Napoleona Bonaparte, koji se, tokom godina provedenih u izgnanstvu na Svetoj Jeleni, sa nostalgijom prisećao specifičnog mirisa korzikanske makije. Prema francuskoj izreci Korzika je najbliže od svih dalekih ostrva. I zaista, svako ko je posetio ovo nesvakidašnje mesto mogao je da se uveri u to.

Korzika je ostrvo koje se nalazi otprilike 200 kilometara od Azurne obale, zapadno od Toskane i severno od Sardinije. Ova zemlja puna je enigmi i kontrasta, ali svakom ko ju je posetio ostala je u nezaboravnoj uspomeni.

Mapa i lokacija ostrva Korzika

To ostrvo je prava planina Mediterana jer njegov najviši vrh premašuje 2.000 metara, a ima i još 50 vrhova koji dostižu tu visinu. U priobalnom delu prostire se dve stotine plaža što su samo neke od neobičnosti ovog ostrva. Dovoljno je da krenete kroz Skalu di Santa Ređina ili uvalu Golo koja vodi do visoravni Niolo, pređete jedan od divljih planinskih prolaza Kol de Verđo, spustite se kroz borovu šumu Etone do lokalne luke Porto pa da shvatite spoj čudesnih prizora ovog kraja.

Čudesni prizori ovog kraja

Korzikanci

Granitne korzikanske visine odredile su karakter tamošnjih ljudi, koji su ostali zarobljeni u starim navikama i načelima. Lepota prirode nije ništa naspram neobične prirode stanovništva koja ostavlja najdublji utisak na turiste.

Na istoriju Korzike su uticale mnoge zemlje Mediterana, zbog čega je ona ostala potpuno različita od svih ostalih. Tako su na današnjoj Korzici i moral i običaji drugačiji od onih francuskih ili italijanskih.

Ako obilazeći ovo čudesno ostrvo sretnete starog pripovedača, zastanite i saslušajte šta će vam ispričati o toj regiji. Kad se dva Korzikanca sretnu prvi put, jedan drugom postave pitanje: "Iz kog si sela?", čime se iznova snažno poistovećuju sa mestom svog porekla.

Napoleon Bonaparta

Napoleon

Knjige često navode prestonicu Ajačo (francuski izgovor je Ažaksio) kao grad u kojem se rodio Napoleon, ali mala opština u Finistereu, Sent-Sev, takođe se hvali da je rodno mesto Napoleona Bonaparte.

Bilo kako bilo, pored najslavnijeg među njima, na ovom ostrvu su se rodili i Jozef Feš, Napoleonov ujak, kardinal i senator, Feliks Paskal Bačoki, princ Luče i Pjombina muž Elize Bonaparte, Napoleonove sestre, Karlo i Marija Leticija Bonaparta, Napoleonovi otac i majka, Jozef Bonaparta, Napoleonov brat i kralj Napulja i mnogi drugi koji su pripadali bližoj ili daljoj familiji velikog osvajača.

Istorijat ostrva

Korzika je bila pod uticajem ili u sastavu Kartagine sve do 237. godine p.n.e., kada potpada pod Rimsku Republiku. Vandali su zavladali ovim područjem 430, a Vizantijci od 522. godine. Kasnije, ostrvo je pod Arapima (Mavrima) i Lombardijcima, da bi 1282. palo pod đenovljansku upravu posle bitke kod Melorije. Korzika uglavnom ostaje pod Đenovom do 1768. godine kada je Francuska kupila to ostrvo.

Značajna ličnost korzikanske istorije je general Paskal Paoli (1725–1807), koji se borio za korzikansku nezavisnost i protiv Đenove i protiv Francuske. Za vreme ovog vojskovođe Korzika dobija amblem mavarske glave, po periodu mavarske vlasti (850–1034), ali nije izborila svoju nezavisnost.

Čuvari vremena

Ajačo

Gradska jezgra na Korzici nude izvanredan spoj istorije, lokalnog kolorita, zanimljive arhitekture i brojnih gastronomskih uživanja. Tokom letnjih meseci, celo ostrvo preplave brojni posetioci, prevashodno iz obližnje Italije i Francuske. Tada se u korzikanskim gradovima i selima održavaju brojni festivali i godišnje svetkovine koje su pravi praznik i za oči i za uši. Turistima se nude originalne rukotvorine, jela i pića, ali i priređuje uživanje u tradicionalnim korzikanskim polifonijama.

Korzika ima nekoliko velikih i lepih gradova – Ajačo, Bastija, Kalvi ili Bonifacio, od kojih svaki nudi neobične i originalne sadržaje. Lučka atmosfera i neposredna blizina mora pretapaju se sa karakterističnim gradski pejzažom mediteranskog tipa, uz poseban francuski šarm.

Arhitektura

Korzikanska svetovna i sakralna arhitektura uvodi posetioca u svojevrstan vremeplov kroz periode kada su razni narodi vladali ostrvom, ostavljajući za sobom neizbežan neimarski pečat.

Bastija

Karakteristične su romanske crkve podizane od raznobojnih granitnih ploča, što je tipično za stil graditelja iz Pize, dok su Đenovljani gradili barokne crkve, čiji se tornjevi uzdižu duž obale. Osobena je vojna arhitektura, prisutna u svakom većem priobalnom mestu uz neizbežne tvrđave sa bastionima, barutanama i palatama lokalnih zapovednika.

Kalvi

Groblja na Korzici predstavljaju poseban kuriozitet, sa brojnim kapelama bogatih porodica koje predstavljaju umetnička ostvarenja za sebe. I stambene kuće, obično podizane od kamena, nude zanimljive prizore sa svojim svedenim, a ipak maštovitim ukrasima, porodičnim grbovima, kulama i prozorima u raznim stilovima.

Bonifacio

Zahvaljujući snažnoj porodičnoj tradiciji koja vlada na ovom neobičnom mediteranskom ostrvu, kuće najčešće pripadaju istoj familiji vekovima, otkako su sagrađene.
Obala i plaže

Na mnogim mestima duž obala Korzike nalaze se kule osmatračnice koje potiču iz đenovljanskog perioda. Na zapadnoj strani ostrva protežu se brojni zalivi i plaže do koji se najčešće može doći samo peške ili uz pomoć barke ili jedrilice. Istočna obala je oivičena peskovito-muljevitim područjem uz koje se proteže autoput, ali i tu se može pronaći neki skriveni kutak.

Plaža u Bastiji

Sever i jug se ponose nekim od najprivlačnijih odrednica na ostrvu, ali upravo zbog toga znaju da budu pretrpani brojnim posetiocima, letnjim nomadima u potrazi za suncem i predahom.

Korzikanska osobenost

Prijatna klima, prelepe planine i plaže pravi su mamac za brojne turiste koji stižu tokom cele godine iz Francuske, ali i svih drugih zemalja Evrope. Ostrvo se još nije razvilo kao ostale francuske regije pa tako, na sreću, nije ugroženo industrijskim razvojem.

Lepota predela, osobenost korzikanske kulture i mentalitet ljudi stvorili su nesvakidašnju sliku o zemlji koja nikoga ne može da ostavi ravnodušnim.

Zorica J. Marković
Stil magazin 29 – 16.07.2007.