KRF

OSTRVO ČUDA I LEPOTE

Kristalno bistro tirkizno more, bujna vegetacija, obala bogata uvalama i rtovima, kao i hotelski kompleksi svih kategorija zadovoljavaju potrebe i najizbirljivijih posetilaca. Na grčkom se ostrvo naziva Korkira i ime je dobilo po nimfi Korkiri koju je Posejdon, bog mora, oteo i zatočio na ostrvu. Ona je postala zaštitnica ostrva

Krf se nalazi na severu Jonskog mora, na samom ulazu u Jadransko more. Nazivaju ga ostrvom čuda i lepota, pošto u svakom trenu može da promeni izgled, a da se time ne poremeti harmonija koja vlada ostrvom. Naizmenično se smenjuju prizori seoske idile prošarani raznovrsnim cvećem, savršena obala i usamljene plaže.

Mapa lokacije i ostrva Krf

Na ostrvu se mogu kombinovati odmor u skrovitom kutku kraj mora i odličan noćni život. Sem epiteta zelenog i cvetnog ostrva tragovi kulturnog nasleđa nekadašnjih vladara Vizantije, Venecije, Francuske i Engleske nalaze se svuda. Homer je prvi koji je opevao lepotu i čari Krfa, u svojoj "Odiseji", opisujući kupanje Odiseja posle brodoloma kada ga je na obali pronašla Nausikaja, ćerka tadašnjeg vladara, kralja Alkinoja. Krf je ostrvo koje je i svedok patnji srpskih vojnika, koji su, sanjajući o oslobođenju Srbije, na Krfu našli svoje večno utočište. Postoji verovanje da će se onaj ko dva puta poseti Krf uvek tamo vraćati.

Geografski položaj

Panorama grada Krfa

Ostrvo Krf pripada jonskom arhipelagu i nalazi se na najzapadnijoj strani Grčke, na samom ulazu u Jadransko more. Zbog povoljnog geografskog položaja i klime večnog proleća važi za najzelenije ostrvo Grčke sa bogatim četinarskim šumama i sa više od tri miliona stabala maslina. Kristalno bistro tirkizno more, bujna vegetacija, obala bogata uvalama i rtovima, kao i hotelski kompleksi svih kategorija zadovoljavaju potrebe i najizbirljivijih posetilaca. Na grčkom se ostrvo naziva Korkira i ime je dobilo po nimfi Korkiri koju je Posejdon, bog mora, oteo i zatočio na ostrvu. Ona je postala zaštitnica ostrva.

Bujna vegetacija ostrva

Krf je u sastavu Grčke od 1864. godine. Do tog vremena se nalazio pod vlašću Vizantije, Venecije, Francuske, Britanije. Ostrvo Vido sa muzejem, Plava grobnica, Mišja pećina večiti su spomenici u znak sećanja na stradanja i podvig srpskih vojnika u vreme Prvog svetskog rata.

Ostrvo Vido

Zabava, prijateljstvo i prijatna atmosfera

Krf nudi mnogo zabave, aktivnosti, parada, okruženje prepuno kulturnih i istorijskih znamenitosti, prijateljstva i više nego prijatne atmosfere. Prepun je zanimljivih, uskih ulica i prolaza, važnih istorijskih građevina, malih trgova kao što je Espinada trg, muzeja, crkvi i još mnogo interesantnih stvari koje treba videti, osetiti i istražiti.

Takođe, možete ići u šoping u karakteristične prodavnice kojih ima puno u starom delu grada Krfa i u blizini crkve Svetog Spiridona, ili u novom delu grada. Poseta crkvi Svetog Spiridona, zaštitnika ostrva, kupovina u prodavnicama u starom delu grada i kafa u čuvenom Listonu samo su neke od mogućnosti da prijatno provedete svoje vreme.

Specijaliteti od ploda kumkvata

Na Krfu ima više od tri miliona stabala maslina, od kojih je vekovima zavisila poljoprivreda. Kuriozitet je i biljka kumkvat (koum-quat), doneta sa Dalekog istoka. Od ploda koji podseća na mandarinu prave se likeri, slatko i džemovi, a sve to može se naći u prodavnicama pića i suvenira. Na ostrvu su i plantaže limuna, a od odličnih vrsta grožđa prave se kvalitetna vina.

Istorija Krfa

O Krfu se zna još od vremena Homera. Krf se nalazi između Istoka i Zapada i uvek je bio most između ova dva različita sveta. U srednjem veku Krf su osvajali Mlečani, Francuzi i Britanci. Godine 1864. ujedinjuje se sa Grčkom i od tada se 21. maj proslavlja svake godine paradama i manifestacijama na celom ostrvu.

Gradska skupština se nalazi na Trgu Mihail Teotoki. To je građevina iz XVII veka, jedan od karakterističnih primera mletačke arhitekture. Njena izgradnja počela je 1663. godine, a završena je 1693. Nepoznati arhitekta je birao kamen iz Siniesa i dao građevini sjajan renesansni izgled. Stari grad vraća u davnu prošlost; uticaj Evrope vidljiv je svuda i harmonično se uklapa u drevne objekte dajući gradu specifičan kolorit.

Plaže

Kanoni, most koji povezuje ostrvo

Ostrvo karakteriše nekoliko planinskih masiva. Dominira planina Pantokrator, visoka 906 metara. Nedaleko od glavnog grada, u pravcu severoistoka, nalazi se mesto Kanoni, povezano malim mostom sa ostrvom na kome je manastir Panayia Vlakherna.

U nastavku puta su mesta Gouvia, poznato još iz venecijanskog perioda, a sada čuveni turistički centar, zatim Kammeno, Dasia, sa odličnom turističkom ponudom, potom Ipsos, sa dobrom plažom, Purgi, pa Barbati na obroncima strmog Pantokratora i sa velikom šljunkovitom plažom. Tu su i Nisaki, Kalami, Kouloura i Ayos Stephanos.

Na severu ostrva je Kassiopi, slikoviti lučki gradić, Aharavi, sa velikom peščanom plažom, Sidari poznat po Zalivu ljubavi i Roda, mesto sa odličnim mogućnostima za odmor. Na zapadnoj strani ostrva je Paleokastrica, poznata iz Homerovih spevova. U uvali kod Paleokastrice je manastir posvećen presvetoj Bogorodici, smešten na steni sa koje je predivan pogled. U blizini je i Pelekas, mesto ispod kog je još poznatija peščana plaža Glifada. Pesak je crvenkaste boje i krupan, a plaža uvek dobro posećena.

Jug obiluje peščanim i šljunkovitim plažama, a mestašce Kavos često je izbor engleskih turista. Žurka traje 24 sata, pa su i policijske patrole non-stop dežurne.

Turističke atrakcije

Građevine koje treba videti su: Stara i nova tvrđava, Jonska akademija, vizantijska crkva Svetog Jasonosa i Sosipatrosa, Katedralna crkva, crkva Svetog Spiridona, osnivača Krfa. Tu je i Muzej arheologije sa eksponatima od neolita do rimskog perioda, kao i Muzej azijske umetnosti i Muzej Vizantije. Spisak je podugačak, a od vašeg vremena i interesovanja zavisi šta ćete posetiti i čime ćete upotpuniti odmor. Cene ulaznica kreću se oko 4 evra.

Srpska kuća

Tu je i ostrvo Vido, koje nikako ne smete propustiti, mesto gde je Plava grobnica, znak sećanja na srpsku vojsku stradalu u Prvom svetskom ratu. Iskoristite priliku i posetite Muzej Srba na Krfu, takozvanu Srpsku kuću. Sve ostale aktivnosti na ostrvu se kreću do 20 evra, koliko košta dnevna ulaznica u vodeno carstvo, poznatije kao Akvalend.

Noćni život

Krf je prepun kafeterija i restorana, bukvalno stotine njih smeštene su u centru glavnog grada i naprosto im ne možete odoleti. Najveće gužve su ispred čuvenog Listona, gde su nanizani restorani ispod svodova zgrade, pa su se terase pod vedrim nebom proširile i na suprotnu stranu parka. Najzauzetije je subotom i nedeljom kada Grci tradicionalno ručaju u restoranima. U ponudi su grčka musaka, sarme, morski specijaliteti, ali i mesne đakonije.

Po gradu i ostrvu se lako možete kretati autobusima kompanije Ktel. Plave boje su oni koji prevoze po gradu, a zeleni po ostrvu. Cena karte na bilo kojoj relaciji je 1 evro! Na raspolaganju su vam i povoljne rentakar agencije kod kojih je oko 25 evra dan iznajmljivanja vozila. Bez obzira na to koje prevozno sredstvo izabrali, opustite se i dozvolite ostrvu da vas očara u potpunosti.

Milica Prelević
Stil magazin 23 – 04.06.2007.

KRF

OSTRVO KOJE SRBI VOLE

Posejdon je Krf izabrao za dom svoje ljubavi, nimfe Kerkire, po kojoj je ostrvo i dobilo ime. Srpska vojska je posle prelaska Albanije baš tu pronašla utočište. Danas ga turisti pohode zbog prelepog mora i plaža, bajkovite atmosfere, ali i burnog noćnog života

"Maslinove šume ovde padaju sa bre­gova u dugim srebrnim kaskadama. Bez prastarih maslina ovo ostrvo ne bi imalo ni svoju lepotu, ni svoju slavu. Sve je na ovom ostrvu mirno i prozra­tno, i lako kao senka", pisao je Jovan Dučić o Krfu, grčkom ostrvu koje je imalo značajnu ulogu i u našoj istori­ji. U ovoj oazi tokom Prvog svetskog rata vlada Kraljevine Srbije i brojni sr­pski vojnici našli su utočište. Danas je Krf omiljena destinacija naših turista, jer osim divnih plaža, ima i zanimljivu arhitekturu i veoma živopisna mesta. Ovo ostrvo se preporučuje kako mladima koji su željni dobre zabave, tako i onima koji su raspoloženi za mi­ran porodični odmor.

Mapa i lokacija ostrva Krf

Nestvarni grad

Dragulj ostrva je stari grad Krf koji se nalazi pod zaštitom UNESCO-a i u kome su primetni uticaji kulture Rima, Vi­zantije, Venecije, Francuske i Britanije. Uske, strme uličice, brojne taverne i prodavnice daju mu živost i poseban šarm. Veliki Spijenada trg, ukrašen dr­većem i cvećem, napravili su Francu­zi u XIX veku na površini koja je do ta­da korišćena za vojne vežbe. Kraj nje­ga nalaze se impresivne građevine po­put Palate svetog Mihajla i Đorđa, koji su 1824. sagradili engleski kolonijalisti za svoju upravu, a koju je kasnije grčka kraljevska porodica koristila kao rezidenciju.

Grad Krf

Liston ulica koja prolazi pored trga Spijenada, ukrašena fenjerima, omiljeno je mesto za izlaske, zbog brojnih kafića i restorana. Grad Krf je sagrađen između dve tvrđave, stare, venecijanske i nove ili Tvrđave svetog Marka, a u gradu je i muzej Srpska kuća koju su stanovnici Krfa podigli u znak zahvalnosti srpskim vojnicima u Prvom svetskom ratu.

Odmor za svačiji ukus

Dasija, plaža i bazen

Lepote Krfa poznate su vekovima. Tirkizno more, živopisne plaže, skrivene uvale, bujna vegetacija – njegovi su glavni aduti. Barbati, sa velikom šljunkovitom plažom, odličan je izbor za relaksaciju. Prednosti Dasije su blizina grada Krfa, i takođe, plaže. Na jednoj od njih, Glifadi, žurke traju 24 sata. Ipsos je idealan za noćni, a Guvija za porodični odmor. U Guviji se inače, iskrcala srpska vojska 1916. godine posle prelaska Albanije.

Mauzolej srpskim vojnicima na ostrvu Vido

Ukoliko želite da idete na izlete, Krf pruža brojne mogućnosti: ostrvo Vido na kome se nalazi Mauzolej srp­skim vojnicima, Sidari sa neobično isklesanim stenama, Paleokastrika ko­ja je najstarije naselje na Krfu...

Kakav god godišnji odmor da priželjkujete, ovde ćete sigurno moći da ostvarite svoje planove.

G. Opalić
Press Kofer 49 – 28.05.2008.

KRF

ODISEJ JE ZNAO GDE DA STANE

Posle silnih lutanja Homerov junak, kralj Itake, pre nego što je punim jedrima zaplovio kući, našao se na obali Krfa gde su ga ugostili Alkinos i njegova kći Nafsika. Na ovom ostrvu završila se i odiseja preko sto hiljada Srba koji su 1916. godine prošli albansku golgotu i ovde pronašli spas

Izvan svake sumnje, bar tako govore izveštaji mnogih turističkih agencija, Krf ili, kako ga još nazivaju, Kerkira i Smaragdno ostrvo jedna je od najomiljenijih destinacija srpskih turista. Svejedno da li ih vuče pijetet prema ne tako davnoj prošlosti, krvna veza sa nekim od onih 20.000 stradalnika koje je progutala "plava grobnica", ili samo želja da provedu odmor na nekoj lepoj plaži uz pesmu zrikavaca i šum talasa besprekorno čistog mora. Naši ljudi se ovde osećaju dobro, kao kod kuće, kaže Goran Pašić, iz novosadskog "Perla tursa" u čijoj organizaciji smo se i mi našli ovde. Jezička barijera im ne predstavlja naročitu prepreku. I minimalno znanje engleskog, poneka reč grčkog, pripomoć ruku, dovoljni su da gostoprimljivi i srdačni ostrvljani shvate šta se od njih želi. Sve ovo, uz dobar smeštaj, nastavlja Pašić, čini da se oni koji jednom dođu, po pravilu, vraćaju na ovo najsevernije i drugo po veličini jonsko ostrvo.

Mapa i lokacija ostrva Krf

Iz ličnog primera to mogu da potvrdim. Ma koliko puta čovek došao na Krf, on je onaj stari koji ste ostavili, sačuvali u sećanju kao najlepšu sliku, ali i uvek nov, neponovljiv, neotkriven, onaj koji mami da skrenete sa uobičajenih staza i zaronite u uzbudljiv svet prirodnih lepota, zelenila, neobičnog rastinja atraktivnog izgleda i boja, lepih žena, muškaraca očiju boje mora, pesme i muzike. Ona je u toj meri sastavni deo života da gotovo svako naseljeno mesto, ma kako malo bilo, ima muzičku školu. U skladu sa tom tradicijom, na ovdašnjem Jonskom univerzitetu pored istorije i jezika izučava se i muzika.

Pogled na Paleokastricu – prirodne lepote i zelenilo

Kad se i namćori smeškaju

I uopšte, celo ostrvo, posebno grad Krf, odiše tradicijom. Ovde se tradicionalno gaje masline, mada taj običaj ne potiče iz antičkih vremena, kako bi se moglo pomisliti, već su ga nametnuli Mlečani. Kada su u XIV veku stavili Kerkiru pod svoju vlast, iskrčili su vinograde i podigli zasade maslina. Razume se, to nije jedino što su za četiri veka ostavili u nasleđe. Šetnja kamenom popločanim ulicama starog grada, stešnjenog između dve tvrđave, učini da čovek na časak poveruje da se nalazi u Veneciji. Ista arhitektura, prozori sa drvenim škurama, raskošni balkoni od kovanog gvožđa, ukrasi od mermera ili belog kamena. I mada su neke ulice toliko uske da se od neba vidi tek plava traka, ceo grad pleni nekom čudesnom raspevanošću i odiše tako pozitivnom energijom, da čak i najveći namćori ovde počnu da gledaju kroz ružičaste naočare.

Poglede na grad Krf

Ipak, deo koji je najlepši, odakle sve šetnje počinju i gde se završavaju, jeste Spjanada, prostor između starije tvrđave i Listona. Ovaj trg je, kažu, najveći na Starom kontinentu. Severni deo zatvara nekadašnja palata engleskog guvernera, u kojoj se danas nalazi nekoliko muzeja, pored ostalih i onaj posvećen azijskoj umetnosti, jedini u jugoistočnoj Evropi. Središnji deo je pretvoren u veliki park sa rotondom na kojoj se priređuju koncerti, zatim spomenik Jonskoj republici kojoj je Krf pripadao pre nego što se 1864. godine pripojio Grčkoj, i igralište za kriket, sport koji su ostrvljanima u nasleđe ostavili Englezi. Na Spjanadi je i veliko parkiralište gde je i van turističke sezone teško naći mesto. Sa zapadne strane trga pruža se Liston, zgrada čuvena po svojoj kolonadi, sagrađena za vreme francuske okupacije ostrva. Projektovao ju je, po ugledu na ulicu Rivoli u Parizu, Ferdinand Leseps – koji je započeo i izgradnju Sueckog kanala.

Krf, trg Spjanada

Liston je, sa svojim manje ili više otmenim kafanama i kafićima, u kojima, pored ostalog, može da se naruči i pivo od đumbira, još jedno od engleskih nasleđa, centar društvenog života ostrva. Svako ko drži do sebe, tu se pojavljuje svakog dana da vidi i bude viđen. To važi i za mlade. Zahvaljujući tome, Spjanada se u predvečerje pretvara u promenadu koja ključa od života i lepote.

Šta je Večera doručkovala

Šta sve nudi letovanje na Krfu teško je reći na malom prostoru, kakav je obično u novinama. Tu je "milion" kafana, kafanica i restorana sa tradicionalnom grčkom kuhinjom i neizbežnom jagnjetinom, sa cenama koje su možda nešto malo više nego u severnoj Grčkoj, ali ne i zastrašujuće. Oni koji u Beogradu, Novom Sadu, Nišu ili Čačku imaju običaj da odlaze u restoran na ručak ili večeru, neće morati da dublje zavlače ruke u džep nego što to rade u svom gradu.

Kako se od 110.000 stanovnika ostrva najveći broj bavi poljoprivredom, ponuda voća i povrća je izuzetno bogata. Isto tako i mesa i mlečnih proizvoda. Nekih ovdašnjih proizvoda nema u drugim delovima Grčke. To su, po tvrđenju ostrvljana, gravijera (vrsta sira) i numpolo (specijalno dimljen svinjski file). Ono po čemu je Kerkira još jedinstvena jesu liker i slatko od kumkvata, agruma poznatog i pod imenom mala kineska pomorandža. Osim ovde i u Sikeliju, ne gaji se više nigde u Evropi. Slatko je božanstvenog ukusa koji još dugo ostaje na nepcima, a liker je sladak i veoma jak, te se ne preporučuje više od nekoliko gutljajčića ukoliko se želi siguran hod.

Liker od kumkvata – specijalitet Krfa

A šta obići i gde sve zaviriti? Srpsku kuću, naravno, koja je u samom centru grada, spomen kosturnicu na Vidu, spomenik u Guviji, gde su se srpski ratnici iskrcali posle albanske golgote u Prvom svetskom ratu, selo Agijas Mateos u kojem se nalazi spomenik vojnicima Drinske divizije, zatim Ahileon, vilu koju je podigla austrougarska carica Elizabeta, majka prestolonaslednika Rudolfa koji je na prilično misteriozan način okončao život zajedno sa svojom velikom ljubavi – Marijom Večerom. Krfom i danas kruži priča da melanholična Sisi (kako su zvali caricu), sklona poeziji i sanjarenju, nije na ostrvo dolazila samo zbog njegove lepote i blage klime, već i zato što se tu povukao njen jedinac – koji se, zapravo, nije ubio. Jedna priča kaže da je nesrećna carica ovde rado boravila da bi utehu našla u naručju naočitog Grka. No, bez obzira na to zašto je austrijska carica ovde dolazila, prelepu vilu – okruženu ništa manje lepim parkom, koju je nazvala po imenu svog omiljenog mitskog junaka Ahila – trebalo bi videti i zbog toga što je u njoj bila srpska bolnica za oficire.

Vila Ahileon

Na listi onoga što bi svakako trebalo obići jeste i manastir Pondikonisi na Mišjem ostrvu, uvala i plaža Paleokastrica i istoimeni manastir iznad nje, pa Sidari, čuven po stenama koje se okomito dižu iz vode formirajući male fjordove u Kanalu zaljubljenih.

Manastir Pondikonisi na Mišjem ostrvu

Veruje se da par koji uspe da prođe kroz njega čeka večna ljubav. Nedopustivo je mimoići i Pantokrator, 960 metara visok vrh koji se zimi beli pokriven snegom i sa koga se pruža veličanstven pogled na ostrvo i, naravno, akvapark, najveći u ovom delu Evrope. Ono što ne stignete prvi put, obići ćete sledeći. Sigurno ćete se vratiti.

Olga Vukadinović
Politika MAGAZIN 567 – 10.08.2008.