CRVENO MORE

TO JE EGIPAT, ZAR NE?

Egzotični sukovi, čista voda, netaknuti koralni sprudovi, i mnogo sunca tokom zime

I ne samo to. Ovo neobično parče mora je spektakularno stecište korala, natopljeno legendama i drevnom istorijom. Pored toga, Crveno more je i sve dostupnija destinacija za turiste, koja nudi mnogo više od prosečnog letovališta. Zemlja faraona se prostire sa jedne strane, dok samo more ima biblijski značaj, naročito u priči o Egzodusu prema kojoj je Mojsije razdvojio more i tako spasio Izraelce od egipatske vojske.

Mapa severnog dela Crvenog mora

U terminima današnjih geopolitičkih podela, Crveno more je okruženo Egiptom, Sudanom, Eritrejom na zapadu, i Izraelom, Jordanom, Saudijskom Arabijom i Jemenom, na istoku. To je u suštini vodena granica između Afrike i Bliskog Istoka. Ono predstavlja rukavac Indijskog okeana, koji je na najužem mestu, u južnom tesnacu Bab al Mandab širok samo 27 kilometara.

Dahab (Egipat)

Na severu se nalazi uzak prolaz do Mediterana, koji postoji od 1869. kada je završena izgradnja Sueckog kanala. Obzirom da je odsečeno od glavnih okeanskih struja, i da nema velikih reka koje se u njega ulivaju, Crveno more je začuđujuće mirno, čisto i toplo, a otuda i obilje korala i životinjskih vrsta, od jata raznobojnih riba papagajki do morskih kornjača, delfina i pelikana.

Hotel Arabella, Hurghada (Egipat)

More nije crvene boje, odakle potiče ime?

Grci su ovo more nazivali Arabicus Sinus, pre svega zbog toga što je toliko usko. Naziv Crveno more je smišljen kasnije i pretpostavlja se da je ime dobilo po tome što povremeno dobija bledo crvenu boju zbog sezonskog cvetanja jedne vrste sićušne alge cyanobacteria, koja ima crvenkasti pigment, a živi ispod same površine vode. Postoji i malo poetičnija teorija, po kojoj je more naziv dobilo zbog vatrenih izlazaka i zalazaka sunca, koji zajedno sa crvenkastim planinskim vencima daju crven odsjaj. I mada niko nije sasvim siguran odakle potiče njegovo ime, postoji sveopšti konsenzus da je Crveno more jedno od najboljih mesta za zimsko sunčanje i kupanje.

Koja su glavna letovališta?

Najbolje akcije na plaži su na severu, oko zaliva Aqaba gde i Izrael i Jordan imaju mali izlaz na more, ali i veoma poznata letovališta Eilat i Aqaba. Eilat (Izrael) je primorski gradić sa 36,000 stanovnika i postaje vrlo značajan turistički centar; Aqaba (Jordan), koji se golim okom vidi iz Eilata, je manji i manje komercijalan. I u jednom i u drugom ima dobrih plaža i organizovanih aktivnosti na vodi. Ipak, Eilat nudi mnogo veći izbor smeštaja, a Aqaba je manje frenetična i predstavlja dobro odmorište na putu ka fenomenalnim mestima u Jordanu kao što su Wadi Rum i Petra.

Podvodni svet u okolini Hurghade (Egipat)

Egipat ima četiri velika letovališta na istočnoj strani Sinajskog poluostrva, nasuprot Zaliva Aqaba. Na samom vrhu se nalazi Taba, u neposrednoj blizini izraelske granice, koja uspešno odoleva navalama turista i još uvek je mirno mesto. Jedan sat vožnje južnije, nalazi se lučki gradić Nuweiba, sa predivnim plažama i nekoliko vrlo dobrih hotela. Ako krenete još južnije, naići ćete na Dahab, laid-back hippy-chic mesto, a na južnom špicu nalazi se Sharm-el-Sheikh, koji vrvi od ekskluzivnih hotela i ima dobar izbor sportova na vodi i peskovitih plaža koje se utapaju u pustinjski pejzaž. Ovde je u julu 2005. izveden teroristički napad u kojem je poginulo više od 70 ljudi. Od tada su mere bezbednosti povećane duž čitave obale.

Još južnije, na drugoj obali Crvenog mora, kod same istočne Sahare, nalazi se Hurgada koja je mnogo živopisnija nego Sharm, a i prilično je jeftinija. Nalazi se relativno blizu antičkog grada Luksora, na otprilike 4 sata vožnje. Tridesetak kilometara niže obalom od Hurgade nalazi se novo letovalište El Gouna, sagrađeno sa namerom da bude turističko mesto. Kroz El Gounu prolazi čitava mreža kanala sa kamenim mostovima, a lokalci je zovu "Mala Venecija Crvenog mora".

Eilat (Izrael)

Da li da pobegnete u podvodni svet?

Ah, tu Crveno more dolazi do izražaja. Najrazličitije vrste riba, spektakularni morski sunđeri, umirujuće koralne bašte – obilje i raznovrsnost podvodnog života u kristalno čistoj vodi čini ovu oblast savršenom destinacijom za ronioce. Neki od najdramatičnijih, a dostupnih mesta za ronjenje nalaze se između Sharm-el-Sheikha i Hurghade: zid Giftun Seghir je bogat crnim koralima; Bluff Point je strmi koralni sprud kod ostrva Gubal Seghira, koji obiluje mekim koralima, a često se mogu videti kornjače i delfini; nezaobilazna je i olupina britanskoj trgovačkog broda Thistlegorm, koji je potopljen 1941.

Pojedine ronilačke lokacije na severu Crvenog mora znaju da budu krcate turistima, a time i nekomforne za opušteno razgledanje podvodnog sveta. I pored toga što se čine veliki napori da se podvodno okruženje zaštiti, ogroman broj turista koji se tamo sliva sigurno proizvodi negativan efekat. Ali južna egipatska obala još uvek nije prepuna turista, a mesta za ronjenje ima na pretek.

Eilat, plaža (Izrael)

Do te oblasti je danas lakše doći, naročito od kada je 2001. izgrađen aerodrom kod mesta Marsa al Alam. Oko 65 km severno je Port Ghalib, turistička destinacija u usponu, i predstavlja dobru bazu za izlete do već legendarnih korala Elphinstone. Preko agencije za ronilačke ture RegalDive, nedelju dana odmora u Port Ghalibu krajem februara košta od £379 (560 evra) po osobi, a u cenu je uključen avionski let, polupansion i smeštaj u hotelu Coral Beach Diving. Petodnevni ronilački paket aranžman, uključujući prevoz i iznajmljivanje opreme, košta dodatnih £136 (200 evra) po osobi.

Ako ste ronilački fanatik, odlučite se za "liveaboard" odmor. Umesto u hotelu, spavaćete i jesti na komfornom brodu, koji će vas voziti na udaljena i manje poznata mesta za ronjenje. Tony Backhurst Scuba Travel (www.scuba.co.uk) organizujete devetodnevne ronilačke paket aranžmane na obali Sudana. Aranžman košta od £1,195 (1,770 eur), a uključuje let od Londona do Kaira, i od Kaira do grada Port Sudan; dve noći sa doručkom u hotelu u Kairu; i sedam noćenja i punih pansiona na brodu u Sudanu.

Sharm-el-Sheikh (Egipat)

Avantura na kopnu?

U većini turističkih mesta na Crvenom moru moći ćete da organizujete dnevne izlete do obližnje pustinje, ali za pravu avanturu obratite se nekoj od turističkih agencija. U Jordanu obiđite prestonicu Aman, čuveni drevni grad Petru, grčko-rimski grad Jerash, kao i Wadi Rum.

U Egiptu ne propustite piramide, živopisni Kairo, Aleksandriju, kao i "najveći muzej na otvorenom" – Luksor. Jedna od velikih atrakcija je i izolovani manastir Sveta Katarina na poluostrvu Sinaj.

Pojedine agencije organizuju putovanja i u Eritreju, koja je nezavisnost od Etiopije stekla 1993, i polako razvija turizam. Prestonica Asmara poznata je po fantastičnoj art deco i italijanskoj kolonijalnoj arhitekturi. Ne propustite ni gorštački grad Keren, ali ni eritrejsku obalu odakle možete da sednete na brod do obližnjeg malo poznatog arhipelaga Dahlak.

El Gouna (Egipat)

Da li je moguće šetkati se od mesta do mesta feribotom?

Donekle. U Egiptu lokalni feriboti povezuju Hurghadu i Sharm-el-Sheikh, a vožnja traje oko sat i po. Međunarodni feriboti voze od grada Nuweiba na egipatskom Sinajskom poluostrvu do Aqabe u Jordanu. Vožnja brzim katamaranom traje oko sat vremena, a starijim feribotom oko pet sati. Osim toga, računajte i da ćete izgubiti dosta vremena zbog formalnosti na granici. Za informacije o redu vožnje i cenama posetite www.touregypt.net/ferries.htm.

Da li je bezbedno?

U okolini Crvenog mora, naročito u Egiptu, bilo je više terorističkih napada, a meta su bili upravo turisti.

Turizam je bio drastično ugrožen zbog terorističkih napada 1990-ih, a najviše nakon masakra u Luksoru 1997. Ipak, uprkos bombaškom napadu u Sharm-el-Sheikhu u julu 2005, broj turista je u proteklih godinu dana porastao za 5 odsto. Mere bezbednosti su pojačane oko luksuznih letovališta.

Port Ghalib (Egipat)

Britanski Foreign Office (www.fco.gov.uk) naglašava da u Egiptu postoji visoka pretnja od terorizma, ali ne upozorava putnike da ne odlaze tamo. Sličan savet dat je i za putovanja u Jordan, gde se turistima savetuje da budu obazrivi, dok se za Izrael savetuje izbegavanje oblasti koje su poznate po nemirima, kao što je Pojas Gaze.

Eilat, na plaži (Izrael)

Situacija u Sudanu i Eritreji je prilično nestabilna, mada ima nekoliko turističkih agencija koje organizuju putovanja u relativno bezbedna područja. Saudijska Arabija je uglavnom izvan mape rekreativnog turizma.

Turisti u Jemenu rizikuju da budu kidnapovani, što je bilo očigledno u decembru kada su oteti jedan bivši nemački političar i grupa italijanskih turista. Britanski tur operateri izbegavaju ovu oblast od 1999. kada je oteto 16 turista, od kojih je četvoro ubijeno.

Još informacija...

Kontaktirajte:

egipatski Tourist Office (www.touregypt.net);
izraelski Tourist Office (www.go-israel.org); ili
jordanski Tourist Office (www.visitjordan.com).

Harriet O'Brien
B92 (Independent) – 10.11.2006.

MRTVO MORE

GDE SUNCE ŽEŽE, A NE PEČE

Nijedan živi organizam ne može da opstane u čudu zvanom Mrtvo more. Ne mogu da opstanu ni čamci ni splavovi, sve so pojede u rekordnom roku. Mrtvim morem plutaju jedino razgaljeni kupači

Odlazak u Izrael obično se poistovećuje sa hodočasničkim putovanjem u Svetu zemlju. Činjenica je da od blizu dva miliona turista, koliko godišnje poseti ovu nama prijateljsku zemlju, dobar broj dođe da bi se poklonio svetinjama jedne od tri velike religije ponikle na tom tlu, ali većina turista ipak voli da spoji duhovne i svetovne sadržaje. Za to je Izrael idealan i zato se definitivno pretvara u novu turističku Meku mediteranskog basena.

Mapa i lokacija Mrtvog mora

Četiri izraelska mora

Glavni aduti su im dobar provod, gradovi u kojima život vri, izvanredna hrana, šoping i mogućnost da se tokom većeg dela godine kupate u jednom od četiri izraelska mora, stotine hotelskih bazena da ne pominjemo.

Morem Izraelci, pored Sredozemnog, Mrtvog i Crvenog, nazivaju i Galilejsko jezero. Najzanimljivije je, svakako, kupanje u Mrtvom moru. Izlet do Mrtvog mora uključen je u svaku turu po Izraelu i, što je najlepše, to je more od februara do decembra toplo., a nećete se smrznuti ni u ona dva preostala meseca u godini.

Doduše, plivanje se svodi na plutanje i održavanje ravnoteže, pošto je voda zasićena sa 30 odsto soli i minerala. Ukupno ih ima 47 vrsta i svi su blagotvorni za kožu. Kad se legne na vodu, veći deo tela ostaje iznad površine i ako vam je do plivanja, dovoljno je da tu i tamo zamahnete šakama. Osećaj je nalik na bestežinsko stanje.

Mrtvo more

Nijedan živi organizam ne može da opstane u toj sredini. Ne mogu da opstanu ni čamci ni splavovi, sve so pojede u rekordnom roku. Mrtvim morem plutaju jedino razgaljeni kupači.

Uživanje u kupanju samo je deo priče. Čudotvoran je efekat Mrtvog mora na ljudsku kožu. To je jedino mesto na svetu gde psorijaza može da se izleći i jedino mesto gde je dovoljno bućnuti se, istuširati, obrisati i već ste kao novi. Koža postaje savršeno nežna, meka i elastična.

Kupači na Mrtvom moru

Na plaži bez UV zaštite

Mrtvo more je najniža tačka na celoj zemaljskoj kugli. Nalazi se na 416 metara ispod nivoa svih svetskih mora i okeana.

U novembru je spoljna temperatura oko 25 stepeni, u januaru se spusti na 20, a more je uvek toplije od vazduha. Od maja do septembra vladaju tropske vrućine, ali i kad se temperatura popne iznad 40 stepeni, ne treba vam UV zaštita. Dodatni sloj atmosfere i specifična mikroklima štite od opekotina.

Plaža

Voda čini čuda

Na kilometar od obale Mrtvog mora ugnjezdio se kibuc Ain Gedi, čija je botanička bašta jedan od sedam svetskih vrtova koje je UNICEF proglasio za zaštićene prirodne rezervate. Kibuc je počeo da sadi biljke iz svih krajeva sveta pre četrdesetak godina i danas 14.000 vrsta buja između stambenih kuća i zajedničkih objekata komune.

Među njima je i ogroman fikus bendžamin, posađen pre tačno 27 godina, tj. 1980. godine. Kibucnici u šali kažu da možete da vidite kako raste, ako se smestite na klupu ispod njega i tu provedete jedno prepodne.

Kibuc živi od flaširanja i prodaje vode sa ovog izvora, ali vlasnici su i velikog hotela na obali mora, hostela, SPA centra i apartmanskog naselja.

Kibuc Ain Gedi

Tradicija Masade

Pre dve hiljade godina na Masadi, jednom od brda u zaleđu Mrtvog mora, jevrejski ustanici su tri godine odolevali opsadi rimskih osvajača. Carstvo je pobedilo, a poslednji branioci prvo su poubijali žene i decu, potom na herojskoj lutriji izvukli imena desetorice koji su pobili muškarce i ime jednoga koji je ostao poslednji da presudi ostalima i sebi.

Tvrđava na Masadi

Arheolozi su otkrili pločice sa njihovim imenima, a iskopavanja ni izdaleka nisu okončana. Dva milenijuma stara pisana svedočanstva o ustanku pomogla su izraelskim arheolozima da nedavno otkriju grob cara Iroda, graditelja tvrđave na Masadi.

I na kraju da vam kažemo i to da Izraelci tvrde da su oni prvi u svetskom ugostiteljstvu uveli raskošne švedske stolove za doručak. Standardna ponuda uključuje na desetine salata i toplih jela, različitu ribu, voće, kolače, peciva, maštovite hlebove, sireve, pahuljice, jaja…

–
BLIC Žena 132 – 28.05-03.06.2007.

JERUSALIM

SVAČIJI I NIČIJI GRAD

Grad u kojem se nalaze najznačajniji istorijski spomenici hrišćanstva, judaizma i islama

Jerusalim je grad star 5.000 godina, svačiji i ničiji, odlukom Ujedinjenih nacija proglašen je otvorenim i međunarodnim. Grad u kome je skoro svaki kamen istorija i u kom svaki posetilac bar na trenutak postane hodočasnik. Jerusalim je jedan od najstarijih gradova na svetu i izvorište tri najveće monoteističke religije. Okružen zidovima, stoji već hiljadama godina grad oko kojeg su se lomila koplja od osnivanja u XV veku p.n.e., pa sve do današnjih dana.

Mapa Jerusalima

U starom delu Jerusalima, opasanom zidinama, na samo nekoliko kvadratnih kilometara nalaze se najsvetija mesta tri svetske vere.

Zid plača

Jevrejstvo bi bez Jerusalima, bez Zida plača, bilo bi nezamislivo.

Hristov grob

Takođe, i hrišćanstvo bez Hrama, groba i vaskrsenja Hristovog.

Islam se poslednji pojavio, on smatra da se prorok Muhamed sa jerusalimskog brda uzdigao u nebo.

Džamija na mestu nekadašnjeg Solomonovog hrama

Neki delovi Jerusalima su podjednako sveti svima, i tu nastupaju teškoće. Najveći problem je, ipak, prostrano brdo u istočnom delu, gde se već vekovima nalazi ogromna džamija. Na tom brdu je u vreme Hrista stajao velelepni jevrejski Solomonov hram. U današnje vreme postoji želja da se na istom mestu hram obnovi. Arapi to doživljavaju kao objavu rata celom islamskom svetu. Strasti su na obe strane veoma usijane.

Stotine crkava i džamija najčešće deli samo kameni zid. Iako su u ovom gradu odnosi između Arapa i Jevreja više nego napeti, po zakonu su svi verski objekti dostupni. Najveći broj pravoslavnih svetih mesta čuvaju muslimani, a dve turske porodice koje čuvaju Hristov grob spadaju u najbogatije ljude u Jerusalimu. Svaki vernik ovde ostavlja prilog na ploči groba Gospodnjeg i pali sveće, a cena jedne sveće je dolar.

Hrišćanstvo

Crkva Rođenja u Vitlejemu, najstarija crkva na svetu

Raznolikost hrišćanskog prisustva je veoma uočljiva. Samo u Jerusalimu se ispoveda trideset dve različite hrišćanske veroispovesti. Vekovima su se žestoko sukobljavali predstavnici raznih veroispovesti zbog posedovanja prava nad svetim mestima. Hrišćani su Jerusalim, kao mesto Isusovog stradanja, načinili središtem svetske religije pre 2.000 godina. U Vitlejemu se nalazi najstarija crkva na svetu – crkva Rođenja u kojoj je smeštena i pećina rođenja. To je jedina crkva koju nisu dirali ni Persijanci ni Arapi, a porušili su gotovo sve crkve i manastire. U VI veku, kad su Persijanci rušili sve pred sobom, u ovoj bogomolji su videli mudrace sa istoka i u njihovoj odeći prepoznali svoje pretke, te su odustali.

U XII veku krstaši su obnovili sve porušene crkve.

Spomenici

Jedno od najposećenijih mesta je ostatak Solomonovog hrama, Zapadni zid, poznatiji kao Zid plača. Jevreji iz celog sveta dolaze da se mole ispred ovog zida ostavljajući poruke na hartiji u pukotinama zida. Ovde se, takođe, mole i hasidi – vernici sa dugačkim zulufima, crnom bradom, u crnim odorama i sa šeširima koji liče na cilindre. Religija im ne dozvoljava da rade subotom, pa su svi važni uređaji u domaćinstvu programirani da na taj dan (šabat) rade sami. Petak je dan kada se većina jevrejskog stanovništva priprema za šabat, jer on traje od petka uveče do subote uveče. Za to vreme ljudi se pozdravljaju sa "šabat šalom" (mir subotom).

Via Dolorosa (Put suza)

Posetiocima je takođe zanimljiva i ulica kojom je Hrist prošao kada je vođen na raspeće. Njeno ime je Via Dolorosa, što znači Put suza. U ulici su označena mesta na kojima je Isus padao noseći krst. Danas se tu nalazi pijaca. Na brdu Golgota, gde je Hrist razapet, danas se nalazi crkva, a u rupu u zemlji u koju je bio poboden krst posetioci stavljaju ruke.

Srpski manastir u Jerusalimu

Sveti Sava je među prvim Srbima posetio Jerusalim, i to dva puta. Na povratku sa drugog, upokojio se u Bugarskoj. Pravoslavni vladari, naši takođe, hodočastili su u Svetu zemlju i bogato darivali tamošnje crkve i manastire. Srbi su nekada imali svoj manastir u Jerusalimu, nedaleko od groba Gospodnjeg. On je bio posvećen svetom arhangelu Mihailu. Ovaj manastir i danas postoji, a već više vekova je pod upravom Grka, odnosno Jerusalimske patrijaršije.

Suzana Obradović
Stil magazin 54 – 07.01.2008.