LONDON

MOTIV ZA POVRATAK

Najskuplji, najbučniji, ali i najatraktivniji, najzanimljiviji, najbrži grad u Engleskoj. Ako vam se ne dopadne vreme u Londonu, sačekajte pet minuta…

London je kulturna i poslovna prestonica, "trendsetersko" mesto koje daje pečat kulturi u celom svetu kroz modu, muziku, film. Uz Pariz i Moskvu, London je jedna od tri najveće prestonice Evrope. Sa svojim nezaboravnim restoranima, pabovima, muzejima i galerijama sa neizmernim umetničkim delima, brojnim pozorištima i prelepim parkovima, pored kojih mirno protiče Temza, London jedan je od najuzbudljivijih gradova sveta.

Mapa Londona

Tragom Džeka Trboseka

London je glavni grad Engleske, zemlje mode, Šekspira, Čarlsa Dikensa, Bajrona, Šerloka Holmsa, Džeka Trboseka, ali i fudbala. U ovom gradu vam ni jednog sekunda neće biti dosadno. Ipak, potrebna vam je prilična svota novca kako biste mogli da obiđete sve muzeje, galerije i ostale znamenitosti, a za one koji preferiraju luđi provod tu su mnogobrojni barovi, pabovi i noćni klubovi za svačiji ukus, ali i za to vam je potrebno mnogo novca.

Na sreću, gledanje se ne naplaćuje – dovoljno je da se prošetate južnom obalom Temze, Kovent Gardenom, Karnabi Stritom, Kings Roudom ili Kamden Taunom, odete do buvljih pijaca Portobelo ili Petikout Lejn, uđete u Nacionalnu i Tejt galeriju ili Britanski muzej, provozate se metroom, posmatrate smenu straže ispred Bakingemske palate…

Sve su ovo besplatni, ali i nezaboravni doživljaji. Ukoliko ste prvi put u Londonu, nemojte se brinuti da ćete se izgubiti jer za sve postoje oznake, putokazi, upozorenja.

Park za pričalice

Hajd park

Englezi mnogo vole prirodu, pa se u gradu nalaze parkovi, pretežno u zapadnom delu, od kojih je najveći Hajd park, čuven po svom "ćošku" otvorenom za sve govornike. U ovom parku mogu se javno kritikovati pojedinci, ali i država, a da za ono što kažete ne budete kažnjeni. Jedini uslov je da govornik stoji na stolici, da ne dodiruje tlo nogama. Možda Britanci nisu srdačni sa svima, ali to i jeste deo njihove posebnosti – na distanci su, ali kad im se neko dopadne, njihove simpatije će biti očigledne.

Kompleks parlamenta sa Big Benom

Brojni objekti su simbol grada, a najatraktivniji turistima su: Londonska tvrđava, kompleks parlamenta sa Big Benom; muzeji: Britanski, Londonski, Muzej nauke i kulture, Muzej filma, Prirodnjačko-istorijski muzej, nezaobilazni Muzej madam Tiso, Galerija Tejt i Nacionalna galerija, te Londonsko oko.

Londonsko oko

Kruna kraljice Elizabete II

London Tauer je srednjevekovna tvrđava koja čini jednu od središnjih gradskih tačaka, a nalazi se uz samu obalu Temze. U središnjem delu ove građevine nalazi se četvorougaona Bela tvrđava, koju je u XI veku izgradio engleski kralj Vilijem Osvajač. U XII veku engleski kralj Ričard I Lavlje Srce naredio je da se tvrđava opaše odbrambenim zidom. Henri III izgradio je prateće zgrade i učinio je najvećom kraljevskom palatom. Kompletnu gradnju završio je engleski kralj Edvard I u XIII veku.

Londonska tvrđava

Ipak, London Tauer je mnogo poznatiji po svojoj funkciji zatvora i mučilišta neprijatelja svih režima. U njoj su bile i značajne osobe engleske istorije: engleski kralj Henri VI i njegova supruga Margareta, brat kralja Edvarda IV, Džordž, kralj Edvard V i njegov brat Ričard, kraljica Džejn Grej i mnogi drugi.

London Tauer je do sredine XX veka služio u vojne svrhe, a danas se u ovoj tvrđavi čuva kruna kraljice Elizabete II, kao i razni kraljevski dragulji. Tauer osigurava elitna grupa čuvara, a vrlo su zanimljivi i gavrani koji su u tvrđavi vekovima. Trenutno ih je osam i svaki od njih ima svoje ime. Postoji verovanje ako vidite gavrana, vratićete se ponovo u ovaj grad.

Zavirite u kraljevski dvor

Stacioniran kraj reke Temze, Šekspirov teatar će vas sigurno vratiti u vreme Romea i Julije. Rekonstrukcija ovog pozorišta trajala je 10 godina i koštala preko 40 miliona funti.

Robna kuća Harods

Jedno od najuzbudljivih mesta za šoping je Kamden market, koji se sastoji od brojnih estorana, antikvarnica, barova, prodavnica. Tu je i čuvena robna kuća Harods, koja se nalazi na trećem mestu po posećenosti kao turistička atrakcija.

Bakingemska palata

Pored toga što je rezidencija kraljevske familije, Bakingemska palata je takođe administrativni centar monarhije i ima najverovatnije najpoznatiju fasadu od bilo koje palate na svetu. Iako je palata ukrašena i dekorisana dragocenim umetničkim delima jedne od najvećih kolekcija na svetu, ovi nije ni galerija ni muzej. On je uglavnom u funkciji članova kraljevske porodice. Turisti je mogu posetiti u organizovanim turama i obići samo neke njene delove.

Razuzdani kvart

Čuveni kvart Soho je središte seks butika, muzike i svile. Soho je i preko dana vrlo živ, tamo je lepo popiti kafu ili pojesti neki od domaćih kolača. Preko dana je, doduše, preplavljen gej svetomi to isključivo muškarcima, a uveče su tamo žene i tranvestiti, koji pred striptiz klubovima nude seks za novac.

Svaki trg, svaka ulica čine istoriju, pa će vas London uvek motivisati da dođete ponovo i da ga svaki put doživite na nov način, jer uvek ostaju mesta koja vredi istražiti.

Milica Prelević
Stil magazin 12 – 19.03.2007.

LESTER

OD KELTA DO SVEMIRA

Lester (Leicester) ima nešto više od 300.000 stanovnika i čak tri univerziteta. Gradski muzeji nude besplatan uvid u istoriju grada omogućavajući vam, na primer, šetnju između ostataka zidova rimskih javnih kupatila ili upoznavanje sa dekorativnom viktorijanskom umetnošću

Na sat vremena vozom od Londona, u centru oblasti Midlends, nalazi se Lester. Još u doba Kelta postojala je naseobina na ovom mestu i moglo bi se reći da od tada teče istorija ovog grada. Rimljani su 48. godine nove ere tu izgradili tvrđavu.

Mapa lokacije Lestera

Grad se kroz vekove menjao.

Danas Lester ima nešto više od 300.000 stanovnika i čak tri univerziteta. Gradski muzeji nude besplatan uvid u istoriju grada omogućavajući vam, na primer, šetnju između ostataka zidova rimskih javnih kupatila, ili upoznavanje sa dekorativnom viktorijanskom umetnošću.

Panorama Lestera

Organizator prve ekskurzije

Iako nije turistički centar, Lester je značajan za istorijat turizma – Tomas Kuk je organizovao prvu ekskurziju vozom od Lestera do Louboroa 1841. godine.

Železnička stanica

Otuda njegova statua pored ulaza na železničku stanicu. Stanovnici Lestera su ponosni na svoje sportiste. Gari Lineker, slavni engleski fudbaler, rođen je u ovom gradu i tu je započeo profesionalnu karijeru. U samom centru nalazi se skulptura koja prikazuje fudbalera, ragbistu i igrača kriketa – predstavnike tri tradicionalna engleska sporta.

Skulptura fudbalera, ragbiste i igrača kriketa

Ako posle posete Londonu dođete u Lester, to će biti pravo osveženje za vas. Nema reke turista, gužve, jurnjave, nervoze. Ljudi deluju opušteno i raspoloženo, uprkos vremenu – od kiše se ne može pobeći, mada nje nije bilo mnogo sredinom avgusta.

Stanovnici Lestera će vam brzo razbiti predrasudu da su Englezi hladni – fizička distanca pri razgovoru je poželjna, ali ljubaznost i dobrodošlica su svugde prisutni.

To i nije tako čudno imajući u vidu da skoro da nema religije ili nacije čiji pripadnici ne žive u Lesteru.

Stanovnici iz Azije, Afrike ili sa Kariba

Više od 36 procenata stanovnika vodi poreklo iz Azije, Afrike ili sa Kariba. Svi oni, bez obzira na to da li posećuju džamiju, sinagogu, hinduistički hram ili hrišćansku crkvu, žive jedni pored drugih u miru i slozi, međusobno se pomažući i učeći jedni od drugih. U vremenu povećanih verskih tenzija u Engleskoj, Lester je mali grad koji mnogo veće gradove može da nauči štošta o multikulturalizmu.

Gradska većnica

Obilazak Gradske većnice je veoma interesantan, posebno ako počasni gradonačelnik (Lord Mayor) Pol Vestli organizuje mali prijem za vas i vaše prijatelje sa raznih strana sveta sa kojima ste u volonterskom kampu u njegovom gradu.

Na tipičnoj engleskoj čajanci imate priliku da iznesete utiske o gradu, a zauzvrat vas lično gradonačelnik vodi u obilazak prelepe zgrade iz XIX veka.

Nacionalni svemirski centar

Kao savremeni grad zagledan u budućnost, Lester je dom i Nacionalnog svemirskog centra.

To je sigurno najspektakularnija atrakcija grada. U objektu futurističkog izgleda možete da se upoznate sa kosmičkim mitovima, istorijom astronomije, razvojem svemirskih putovanja, a sve to pomoću interaktivnih postavki. Uživanje je svima zagarantovano.

Jelena Cvijović Beograd
Pollitika PUTOVANJA – 22.11.2006.

OKSFORD

KOMPLETAN VODIČ

Oksford je najpoznatiji univerzitetski centar na svetu. To je i grad sa bezbroj pabova i dobrim noćnim životom

Oksford (Oxford) je najstariji univerzitetski grad u Engleskoj. Nalazi se oko 80 km zapadno od Londona i glavni je grad okruga Oxfordshire. Kroz grad protiču reke Temza (u Oksfordu poznata kao The Isis), i reka Cherwell. Zajedno sa Kembridžom (koji je drugi najstariji univerzitetski grad i veliki rival Oksforda), ovaj grad je dugo bio reprezent engleskog akademskog establišmenta i elite. Oksford je danas živopisan moderan grad kojim dominiraju srednjevekovne crkve i fakulteti, u karakterističnom gotskom sjaju. Slikovita arhitektura i brz moderan život kojem doprinose studenti, laka industrija i tehnologija, okruženi zelenom prirodom okruga Oxfordshire čine ovaj grad sjajnom destinacijom za putovanje.

Mapa lokacije Oksforda

Oksford su prvobitno naseljavali Saksonci, i tada je bio poznat kao Oxanforda. Naselje je nastalo oko ženskog samostana St Frideswide u VIII veku, a u pisanim dokumentima pvi put se pominje 912. godine u Anglo-Saxon Chronicle. Do XI veka Oksford je postao značajni vojni pogranični grad između kraljevina Mercia i Wessex, a unekoliko navrata su ga osvajali Danci.

Oksfordski Univerzitet je osnovan u XII veku, kao najstariji univerzitet na engleskom jeziku. Oksford se, kao i Kembridž, od mnogih univerziteta razlikuje po tome što nema sopstveni "kampus", i što ne postoji centralna univerzitetska zgrada. Umesto toga, Univerzitet se sastoji od oko 30 koledža i pridružnih zgrada, kao što su Exam Schools u ulici High Street (zatvoreno za posetioce), svetski čuvena biblioteka Bodleian Library (glavna zgrada na trgu Radcliffe Square, sa ograničenim pristupom za posetioce) i nekoliko izuzetno dobro opremljenih muzeja.

Krovovi Oksforda

Svaki koledž ima svoju individualnost – neki su čak iz XIII veka, dok su drugi stari jedva nekoliko decenija. Mnogi koledži su zatvoreni za posetioce, naročito tokom ispita.

Orijentacija

Centralni Oksford situiran je oko dve glavne ulice koje se seku pod pravim uglom. High Street (ili samo the High) proteže se u pravcu istok-zapad. Tu se uliva glavni put od Headingtona, kao i London Road.

U pravcu sever-jug je ulica koja ima različita imena na različitim deonicama – St Aldates i St Giles, između kojih se nalazi Cornmarket, koji je danas pešačka šoping zona.

Kako stići

Aerodrom Gatwick

Avionom: Oksford nema svoj aerodrom, osim malog aerodroma na koji sleću samo privatni avioni. Najbliži komercijalni aerodromi su londonski Heathrow i Gatwick, kao i aerodrom kod Birmingema.

Od aerodroma vozi Oxford Bus Company. Karta Heathrow-Oxford je £16 u jednom pravcu, a £17 povratna, a Gatwick-Oxford £20 u jednom pravcu, £25 povratna.

Autom: Oxford je udaljen 80 km od Londona, i povezan autoputem M40 na kojem često zna da bude gužva, tako da vožnja traje od 50 do 90 minuta. M40 produžava severno od Oxforda i vodi do drugog po veličini grada u Engleskoj, Birminghama, i oblasti West Midlands.

Propisi vezani za parkiranje u uskim uličicama centralnog Oksforda su vrlo strogi; na nesavesne vozače paze i policajci i kamere, a kazne su visoke. Turistima se preporučuje da za parkiranje koriste Park and Ride parkinge koji su kružno raspoređeni u predgrađima Oksforda. Park and Ride je zamišljen tako da vozači do predgrađa dođu svojim autom, parkiraju ga, i zatim nastave gradskim prevozom. Dnevna karta za parkiranje je 60 penija, a povratna autobuska karta do centra grada je £1,90.

Christ Church (Meadows Bld), jedan od najvećih koledža

Vozom: Oksford ima veliku železničku stanicu koja se nalazi u zapadnom delu grada, neposredno levo od centra i južno od istorijskog kvarta Jericho. Vozovi idu do zapadnog Londona (Paddinton i Ealing Broadway), Birminghama i Manchestera.

Autobusom: Frekventni i udobni autobusi do Oksforda voze sa nekoliko stanica u Londonu, od Victoria Station, preko Marble Arch, Notting Hill i Shepherd's Bush. Kompanije koje voze do Oksforda su Oxford Tube, Oxfordespress i low-cost firma Megabus.com. Povratna dnevna karta košta od £10 do £13.

Atrakcije

Turistima se u Oksfordu obično savetuje da obiđu najmanje jedan muzej, posete najmanje jedan koledž, čuju makar jedan od svetski poznatih studentskih crkvenih horova i obiđu što više pabova

Bodleian Library je glavna istraživačka biblioteka Univerziteta u Oksfordu i istovremeno jedna od najstarijih u Evropi i Velikoj Britaniji, i može da se meri samo sa London's British Library. Otvorena je 1602. godine, a prve knjige bile su kolekcija Thomasa Bodleya. Danas postoji nekoliko ogranaka ove biblioteke po čitavom Univerzitetu, a bibliofilima se preporučuje da se zagnjure u centralni deo (Duke Humfrey's Library koja se nalazi iznad Divinity School, zatim Old Schools Triangle, Radcliffe Camera i Clarendon Building).

Biblioteka Radcliffe Camera

Radcliffe Camera, Radcliffe Square. Sagrađena je 1737-1749. Okrugla "Camera" služi kao čitaonica za oksfordske studente i zbog toga nije pristupačna za širu javnost. Ali, grandiozni eksterijer Radcliffe Camera je u svakom slučaju vredan obilaska.

Sheldonian Theatre, Broad Street. Ova neobična zgrada bila je prva velika arhitektonska narudžba Sir Christophera Wrena. On je u to vreme na Univerzitetu bio profesor astronomije.

Crkva Svete Marije Device

University Church of St Mary the Virgin, High Street (ulazi se iz the High i iz Radcliffe Square). Jedan od najboljih pogleda na Oksford je sa tornja ove crkve koji datira iz 1280. Sama crkva, rekonstruisana u XIV i XV veku, puna je arhitektonskih i istorijskih zanimljivosti. Kod crkve se nalazi coffee shop The Vaults and Garden, +44 01865 279112, koji je specijalizovan za organsku hranu, kao i za čaj i kafu. Menadžer je Will Pouget, poznat po Alpha Baru koji se nalazi na pokrivenoj pijaci.

Koledži

Christ Church – Ovaj koledž, poznat i po knjizi Brideshead Revisited, osnovao je 1525. godine Kardinal Wolsey pod imenom Cardinal College. Tu je sniman film Harry Potter.

Magdalen koledž

Magdalen College – Nalazi se na kraju High Street, +44 01865 276000. Osnovao ga je 1458. William of Waynflete, Biskup od Winchestera i to je prvi koledž koji posetioci mogu da vide kad u Oksford dolaze putem London Road, a njegov toranj prepoznatljivo je obeležje Oksforda. Na Magdalenu su diplomirali CS Lewis, Oscar Wilde, Seamus Heaney i Edward Gibbon. U okviru koledža postoji prodavnica za turiste i zanimljiv cafe. Ulaznica za odrasle je £3, a za decu is studente £2.

Muzeji i galerije

Ashmolean Museum, Beaumont Street (između Worcester i St. Giles), +44 01865 278-000, utorak-sreda 10:00-17:00, nedelja 14:00-17:00. Ogroman i impresivan, Ashmolean je najstariji javni muzej u Britaniji – osnovan je 1683. U muzeju su izložena umetnička dela iz starog Egipta, Bliskog istoka, Grčke i Rima, ali i umetničke kolekcije iz zapadne Evrope i Dalekog istoka. U muzeju postoji i restoran i prodavnica. Ulaz je besplatan.

Prirodnjački muzej, skeleti dinosaurusa

Oxford University Museum of Natural History, Parks Road (preko puta Keble College), +44 1865 270949. Otvoren je svakog dana od podne do 17:00, osim za Uskrs i Božić. Izložene su kolekcije zooloških, entomoloških, geoloških, palaentoloških i mineroloških primeraka koje su prikupljane u protekla tri veka. Glavne atrakcije su Oksfordski Dodo i najveći skelet dinosaurusa izložen izvan Londona. Ulaz besplatan.

The Pitt Rivers Museum, South Park Road. Otvoren svakog dana od podne do 16:30. Oksfordski muzej antropologije i etnologije, sagrađen u viktorijanskom stilu. Za obilazak Pitt Rivers-a potrebno je vreme i energija, ali je zadovoljstvo nemerljivo. U muzej se ulazi kroz Oxford University Museum of Natural History (OUMNH) koji se nalazi u Parks Road. Ulaz besplatan.

Modern Art Oxford, 30 Pembroke Street. Galerija sa umetničkim delima i fotografijama savremenih umetnika. Ulaz besplatan.

Bioskopi i pozorišta

U centru Oksforda postoje nekoliko bioskopa. Mainstream filmovi se prikazuju u Odeonu, a umetnički filmovi u bioskopima Ultimate Picture Palace i Phoenix Picturehouse.

Oksford je poznat i po studentskoj dramskoj sceni. Karte za predstave nisu skupe, a kvalitet je na visokom nivou:
– Burton Taylor Theatre
– Old Fire Station Theatre, George Street
– The Oxford Playhouse
– New Theatre

Scena sa jednog koncerta

Koncerti

The Sheldonian Theatre. Važi za najkomforniju koncertnu salu u Engleskoj. Sheldonianu nikada ne fale ni profesionalni ni amaterski koncerti.

Klopa

U centru Oksforda postoji bezbroj restorana i kafea u kojima se služe jela bukvalno svih svetskih kuhinja. Obiđite i restorane u ulici Cowley Road i u kvartu Jericho. U predveče na ulice izlaze i pokretni kiosci na kojima se može kupiti kebab.

Restorani

Jeftini:
– The Rose, High Street (preko puta Exam Schools) Savremeno uređena tradicionalna engleska čajdžinica. Dobra hrana i odličan čaj.
– G&D's, ugao St Aldates i Little Clarendon St. Obavezno probajte sladoled i kolačiće od čokolade.
– Jamal's, Walton Street. Jeftin indijski restoran. Alkoholna pića donosite sami.
– Bombay House, Walton Street. Manje nalickana alternative restoranu Jamal's.

Café Zouk

– Cafe Zouk, High Street. Jedan od najboljih i najutentičnijih indijskih restorana u gradu.
– Georgina's, Avenue 2, Covered Market (na spratu), +44 01865 249527. Mali kafe, dekorisan u groovy, hipi stilu, sa specifičnim izborom muzike. Cene su pristupačne. Ovde se služi i dobra pasta.
– Noodlebar, Gloucester Green, jeftina i vrlo ukusna japanska kuhinja.
– Cafe de Sofi, Covered Market. Glavni specijalitet je pečeni krompir. Ljuto, jeftino i veoma ukusno. Služi i dobar baget i panine.
– Sainsbury's, Westgate Shopping Centre. Bakalnica sa svežim zelenišem. Od naročitog je interesa za bekpekere sa ultra niskim budžetom. Odlično mesto za snabdevanje ako ste uzeli prenoćište sa korišćenjem kuhinje.
– Sainsbury's Local, Magdalen Street. Još jedan mali supermarket, sa badava hranom i gotovim sendvičima.

Skuplji:
– Quod, 92-94 High Street, +44 01865 202-505. Otvoren je svakog dana od podne do 23:00. Poznat je po jelima od ribe i dobrim desertima. Popularan je, pomalo bučan i prenaglašen, ali vredi ga posetiti.

Braserija Le petit Blanc

– Le Petit Blanc, 71-72 Walton Street, +44 01865 510999. Ova francuska brasserie je mala i intimna, a hrana je nepobitno kvalitetna. Glavna jela su od £10-£20.
– Joe's Cafe, Cowley Road. Nedaleko do Magdalen College nalazi se ovaj trendi kafe koji tokom dana služi branč, a uveče se pretvara u popularan restoran, mada je meni pomalo restriktivan. Glavna jela su oko £10. Imaju poveću listu koktela.
– Kazbar, Cowley Road. Deset metara od Joe's nalazi se Kazbar koji služi neviđene tapas u odličnoj atmosferi. Niske sećije i polumrak zaštitni su znak ovog intimnog restorana koji definitivno ne treba propustiti. Tapas su £2-£6.

Kuhinja restorana Hi-Lo Jamaican Eating House

– Hi-Lo Jamaican Eating House, 68-70 Cowley Road, +44 01865 725984. Jedan od poznatijih restorana u Oksfordu, sa razumnim cenama, kvalitetnom jamajkanskom hranom i dobrim pivom i rumom. Vikendom je pomalo bučan i vrlo je popularan među studentima. Glavna jela su £8-12.
– Zizzi, George Street. Lanac picerija, na malo višem nivou nego Pizza Express. Pice nisu skupe, kao ni vino. Služi se i dobra pasta.
– Pizza Express, 8 Golden Cross, Cornmarket St, +44 01865 790442. Oksfordski ogranak ovog poznatog lanca picerija nalazi se između južnog kraja Cornmarket i Covered Market. Pizza £6-£8.
– La Plaza, 10 Little Clarendon Street. +44 01865 51668. Prijatan snek bar sa španskim tapas, odličnim crvenim vinima iz Španije i velikim izborom vegetarijanske hrane.

Raskalašno skupi:
– Gee's, Banbury Road. Fenomenalan restoran koji nudi miks britanske i mediteranske kuhinje.
– Randolph Hotel. Sjajan, ali skup. U glavnom se služi britanska kuhinja, veliki izbor (vrlo) skupih vina.

Pabovi

Oksford ima bezbroj pabova. Navešćemo najpoznatije:

Ulaz u pab Turf Tavern

– Turf Tavern, 4 Bath Place, +44 01865 243 235. radi 11:00-23:00, nedeljom: 12:00-22.30. Dobro skriveni pab, ali vrlo poznat među lokalcima. Odličan izbor piva. Prijatna bašta. Po mnogima najbolji pab u gradu. Pinta piva košta £2.50.
– Eagle and Child, 49 St Giles. Poznat i kao the bird and the babe. Ovde su česti gosti bili CS Lewis i JRR Tolkien.
– The Jericho Tavern, Jericho. U ovom baru je Radiohead prvi put nastupio.
– Royal Oak, Woodstock Road (preko puta Radcliffe Infirmary). Služi nemačko pivo Schneider Weiße. Popularan je među naučnicima i doktorima nauka.
– Rosie O'Gradys, Park End Rd, oksfordski irski pab. Petkom i subotom su live nastupi bednova koji sviraju irsku ili folk muziku.
– The Bear, Blue Boar Street. Najstariji pab u Oksfordu, otvoren je 1492. Pab sa najnižim plafonom u celom Oksfordu.

Pab The King's Arms

– King's Arms, (preko puta Broad Street i Sheldonian Theatre). Ovo je mainstream, ali popularan pab. Cene su visoke, na klopu se čeka satima. I pored toga uvek je pun ljudi.
– The Old Bookbinders' Arms, skriven u uličicama kvarta Jericho (krenite niz Great Clarendon Street, zatim skrenite desno u Canal Street). Ima ekscentričnu dekoraciju.
– Freud's, Jericho. Bar i restoran. Pomalo uštogljen.
– Jericho. Trendi i skup koktel bar. Često pun vikendom.
– Sugar Brown's, Jericho. Koktel bar.
– The Duke of Cambridge, Little Clarendon Street. Popularan među mlađim studentima. Služi vrlo dobre koktele, mada su barmeni malo neljubazni.
– The Bullingdon, Cowley Road. Živopisan i nepretenciozan sa raznovrsnom klijentelom. Živa muzika. Kasno noću se pretvara u klub. Utorkom uveče svira džez.

Pab Head of the River, Folly Bridge

– Head of the River, Folly Bridge, +44 01865 721600. Savršeno pozicioniran, na samoj obali Temze. Ima veliku baštu, tako da je leti pun.
– The Gardener's Arms, Plantation Road. Zanimljiva bašta. Dobar vegetarijanski meni.
– The Fir Tree, na uglu Bullingdon Road i Iffley Road. Odlično pivo. Skoro svaki dan radi do 03:00.

Klubovi

– The Bridge, 6-9 Hythe Bridge Street, +044 01865 242526. Dva sprata - R&B na prvom, dance na drugom. Dosta mesta za sedenje, dugačak šank, i čist WC. Pivo u flašici je £3, dupla votka sa koka-kolom £2.70. Ulaz £4-£5. Postoji VIP prostorija.
– Maxwell's, 36-37 Queen Street, +044 01865 242192. Radi svakog dana od 11:30-02:00. Danju je bar i restoran, noću se pretvara u klub. Hvali se da ima najduži šank u Oksfordu.
– Park End, 37-39 Park End Street, +044 01865 250181. Ponedeljak-petak 21:00-02:00, četvrtak-subota 21:30-03:00. Ponekad guši neinspirativnim pop melodijama. Pinta piva £3, kokteli £3.

Klub The Zodiac

– The Zodiac, često ima živu muziku. Pomalo fancy.
– Thirst, 7-8 Park End Street, +044 01865 242044. Ponedeljak-sreda 18:30-02:00, Nedeljom 18:30-01:30. Koktel bar. Pića su od £1.75.

Smeštaj

Oksford ima veliki broj B&Bs (bed and breakfast) i privatnih pansiona i u centru grada, ali i na periferiji. Dobar izvor informacija je Oxford Association of Hotels and Guesthouses.

Hoteli u centru grada su prilično skupi, sa cenama koje su slične londonskim. Ako u Oksford dolazite leti, pametna ideja je da rezervišete smeštaj.

Jeftino:
– Central Backpackers Hostel, 13 Park End Street, +044 01865 242288 Tek otvoren hostel, smešten u jednoj od najživopisnijih ulica u Oksfordu. Krevet je od £14.
– Oxford Backpackers, 9a Hythe Bridge Street, +044 01865 721761. Jeftin i pomalo sumoran. Nalazi se na dva minuta od železničke i autobuske stanice. Krevet u spavaonici je od £13.

Hostel YHA Oxford

– YHA Oxford, 2a Botley Road, +44 01865 727275. Smešten je u ganc novoj zgradi odmah pored železničke stanice, nekoliko minuta od centra grada. Sobe su od £20.

Skupo:
– The Old Bank Hotel, 92-94 High Street, +44 +044 01865 799599. Jednokrevetna soba £150.

Raskalašno:
– Randolph Hotel, Beaumont Street, +44 (0)870 400 8200. Skup, ali udoban. Nalazi se u centru grada, tačno preko puta Ashmolean Museum.

Šoping

– Covered Market, High Street. Oksford ima najstariju pokrivenu pijacu u Engleskoj. Tu je smešteno bezbroj malih prodavnica i simpatičnih kafića.

Prodavnica University of Oxford Shop

– University of Oxford Shop, 106 The High Street, +044 01865 247414[54] Zvanična prodavnica u kojoj se prodaju inače sveprisutni oksfordski univerzitet-suveniri. Radno vreme ove popularne univerzitetske prodavnice je: ponedeljak-subota 9:00-17:30.

Knjige

Univerzitetski centar u svakom slučaju ne oskudeva u knjigama, kako antikvitetima, tako i u novim izdanjima.

Knjižara Blackwell's Books

– Blackwell's Books, 48-51 Broad Street (preko puta Sheldonian Theatre) – osnovana 1879, Blackwell's je sama po sebi turistička atrakcija. To je najveći prostor za prodaju knjiga u Evropi.
– Oxford University Press Bookshop, 116 High Street, +44 1865 242 913. Ova knjižara ima veliki izbor knjiga u izdanju Oxford University Press.

–
B92 (Wikitravel) – 08.12.2006.

DOVER

ENGLESKA LINIJA ODBRANE I KUĆA DUHOVA

Mnogi su bezuspešno pokušavali da ga osvoje. U njemu su obitavali i kraljevi, a danas ga naseljavaju utvare koje traže izgubljene ljubavi

Dover, grad u istočnom Kentu, jedna je od vodećih engleskih luka, u koje na stotine brodova i feribota uplovljava u toku dana. Ipak, glavna atrakcija ovog gradića na Lamanšu je mnogo starija od brodova i krstarica, i nalazi se na čuvenim belim liticama iznad luke. To je zamak Dover, tvrđava koja dominira nebom iznad grada poslednjih 2.000 godina, a služila je kao prva linija odbrane od okupatora.

Mapa lokacije Dovera

Kada bi se birale reči kako opisati zamak Dover, onda bi prava bila impresivno. To nije samo zamak, to je ogroman kompleks utvrđenja koji datira još iz vremena rimske vladavine u Engleskoj i svaki njegov kutak ima svoju priču ni nalik drugoj.

Zamak Dover

Prva linija odbrane

Majkl, student istorije na Univerzitetu Kent, radi kao vodič u zamku kako bi zaradio za džeparac. Svoju grupu posetilaca prvo vodi do svetionika Faraosa, koji je podignut odmah do litice i za kojeg se kaže da je najstarija građevina u Britaniji, izgrađena 50. godine nove ere. Odmah do Faraosa nalazi se obnovljena anglikanska crkva koja je, kao i svetionik, otvorena za posetioce.

Jedna od najvećih atrakcija zamka je Velika kula koja je građena između 1181. i 1187. godine za kralja Henrija II, koji je u istoriji zapamćen kao naručilac ubistva Tomasa Beketa, ali i otac kralja Ričarda Lavljeg srca. Kula je visoka 8 spratova, a bedemi su debeli 5 do 7 metara. Sa nje se pruža fantastičan pogled na grad i luku, a ako je vreme lepo može da se vidi i francuska obala.

– Kroz istoriju zamak je imao veliki značaj, a bio je prva linija odbrane od okupatora i osvajača – objašnjava Majkl njegovu svrhu.

Tako je bilo i 1216. godine kada su Francuzi, potpomognuti odmetnutim baronima, napali Englesku kako bi zbacili kralja Džona sa vlasti. Ipak, nisu uspeli, a na ovim zidovima mogu se videti tragovi bitke.

Anglikanska crkva i rimski svetionik

Zamak je jedno vreme bio i dom kralja Henrija VIII koji je 1539. godine kratko boravio u njemu.
– Pripreme za njegov dolazak mogu se porediti sa posetama svetskih lidera danas. Samo zbog njega je donet kraljevski tron, mnoštvo ličnih stvari i njegov nameštaj kako bi se osećao kao kod kuće – priča Majkl posetiocima.

Na presto se nažalost ne može sesti, ali se makar na trenutak može osetiti kako su raskošno živeli engleski srednjevekovni vladari. Tu je i muzej "Princeze od Velsa i kraljice" u kojem se može videti kako se razvijala armija od sredine XVI veka pa do današnjih dana. Ukoliko ostane malo vremena, Majkl vodi turiste do srednjevekovnih tunela ili podzemnih utvrđenja koja su sagrađena u XII veku, a koja su služila za dopremanje hrane i vode dok je zamak bio pod opsadom.

Tajni ratni tuneli

Nešto novijeg datuma i daleko popularniji su tajni ratni tuneli iz kojih se vodila akcija evakuacije vojnika iz okupiranog Denkerka u Francuskoj na početku Drugog svetskog rata. Tuneli su zapravo nastavci već postojećih srednjevekovnih koji su otkopani u XIX veku, ali su pred sam rat prošireni na tri nivoa ispod zemlje. Posetioci danas mogu da obiđu samo dva nivoa, ali će putovanje kroz njih biti više nego zanimljivo.

U prvom delu jednočasovne podzemne ture prolazi se kroz bolnicu uz zvučne efekte koji vraćaju u vreme Drugog svetskog rata. Tako se čuju vojnici koji pričaju i bombe koje eksplodiraju nad glavama, dok pri svakom udaru svetlo zatreperi. U daljini se čuje glas hirurga koji pokušava da spase nogu ranjenom pilotu, a uz naraciju koja ide sa razglasa, može se videti i realistična izložba bolničkih kreveta i nosila prekrivenih krvavim mrljama.

Komandni centar i centrala u tajnom ratnom tunelu

Drugi deo ture sa sastoji iz obilaska komandnog centra, sobe iz koje se rukovodilo vazdušnim napadima, telefonskom centralom i drugim prostorijama iz koje se Engleska branila od Nemačke invazije.

I tu se putovanje kroz istoriju završava. Oduševljenim posetiocima na kraju ture Majkl priča o duhovima koji obitavaju u zamku. Njih je devet, a najpoznatiji je Semi, mornarički oficir koji moli posetioce da mu pomognu da pronađe svoju izgubljenu ljubav Helen. Malo hrabriji, za 500 funti mogu da se druže sa njim i ostalim utvarama, ali samo u zimskom periodu, kada se ranije smrkava.

Nikola Jablanov
Press Kofer 23 – 14.11.2007.

ŠKOTSKA

DOMOVINA PRKOSNIH RATNIKA I OPSEDNUTIH DVORACA

Malo je zemalja u svetu, posebno onih koje nisu nezavisne, koje imaju toliko nacionalnih obeležje. Škotsku, naime, ceo svet prepoznaje po muškarcima u suknjama, viskiju, gajdama i, konačno, po više od 150 dvoraca koji su stalna meta turista

Škotska verovatno nije previše popularna među ljubiteljima toplih mora, uživanja na plaži ili brčkanja u plićaku. Međutim, ako na odmor i putovanja gledate malo drugačije, brdovita zemlja na severu Britanije pružiće vam jedno zaista nesvakidašnje iskustvo. Posebno ako volite prošlost, istorijske pikanterije, nerazjašnjene misterije, opuštenu zabavu i dobar viski. Ne smeta, pri tom, ako se i malo više opustite, pa vam se učini da vidite i muškarce obučene u suknje.

Mapa i lokacija Škotske

Škotska je zaista čudesna zemlja, napisao je jedan putnik. Toliko različita od drugih, da je svako poređenje neumesno, često i zaludno. Mala po površini, još manja po broju stanovnika, Škotska je toliko prepoznatljiva u svetu da se ne može pomešati sa drugima. Najmanje sa susednom Engleskom, sa kojom je štošta deli, ali istovremeno i razdvaja. Ponajviše možda britanska kruna, koja ih već tri stoleća ujedinjuje, a tako malo spaja.

Zamkovi i duhovi

Iako ima obeležje državnosti, Škotska nije nezavisna zemlja. Deo je Ujedinjenog Kraljevstva i prostire se na severnom delu britanskog ostrva. Tokom cele svoje istorije, Škoti su bili prinuđeni da se opiru raznim stranim uticajima, pa su tako, braneći se, razvili i jedinstven nacionalni identitet, kulturu i tradiciju.

Tipični pejzaž iz Škotske

Malo je zemalja u svetu, posebno onih koje ne podupiru politička ili ekonomska moć, sa toliko prepoznatljivih nacionalnih obeležja i proizvoda kao što je Škotska. Počev od tradicionalnog kariranog tekstila – tartana, od koga se pravi i nacionalna nošnja – kilt, koju su Škoti nosili u srednjem veku, ali je i dan-danas garderoba muškaraca u svečanim prilikama, preko škotskih gajdi, viskija i čička, keksa od putera, pa sve do nesrećnog čudovišta iz Loh Nesa.

Škotska istorija seže u najdalju prošlost čovečanstva. Prvi univerzalni simboli ljudskog roda, poput spirala koje simbolišu beskonačnost, pronađeni su upravo na ovom području. Njeni prastanovnici su bili Pikti, narod čije ime je nastalo od latinske reči pictus, što bi značilo iscrtan. Oni su po sebi crtali, ili možda tetovirali toteme kakvi su nađeni i na njihovim kamenim stećcima.

Škotlanđanin sa gajdama

Ipak, većina turista u Škotsku dolazi da bi videli čuvene dvorce. Spisi kažu da ih u ovoj čudesnoj zemlji ima više od 150. Naime, još od vremena kada su se Škoti definisali kao narod, započeli su i njihova neprestana borba i previranja sa Englezima. Vlastela, večito zabrinuta za svoju bezbednost, komfor i udobnost, gradila je na svojim velikim posedima dvorce i utvrđenja, koja su sačuvana do današnjih dana.

Međutim, uspomenu na neka stara vremena, pored ustajalog vazduha i ostarelih vrtova, sačuvali su i davnašnji vlasnici ili njihovi gosti, koji se, kažu, i danas mogu sresti tokom olujnih noći. Naime, prkosan narod je izrodio nemirne duše, koje nisu napustile ovaj svet posle smrti tela. Upravo zato, kažu turistički radnici, mnogi škotski dvorci su poznati po duhovima koji i danas lutaju hodnicima starih zdanja. Nekima će ovo biti smešno, drugima strašno, ali će svi, bez izuzetka, sa velikom pažnjom odslušati predavanje o nekadašnjim vlasnicima, a danas samo onostranim domaćinima.

Kraljica u Edinburgu

Edinburg

Škotska je sa tri strane okružena morskom obalom. Na zapadu i severu dopire do Atlantskog okeana, a na istoku do Severnog mora. Od Engleske je deli granična linija koja se proteže od ušća reke Tvid do zaliva Solej. Sama Škotska se može podeliti na tri oblasti. Gusto naseljenu južnu i središnju oblast i skoro nenastanjenu severnu. Ali, to nisu jedini kontrasti.

Administrativni centar Škotske je Edinburg, grad sa oko pola miliona stanovnika i prelepim zgradama, koje ga čine najlepšim mestom u zemlji. Nije previše velik, pa se bez teškoća može savladati i pešice. Glavna gradska ulica Royal Mile obiluje prodavnicama suvenira i specijalizovanim prodavnicama viskija, u kojima se često organizuju i prigodne degustacije. Inače, ova ulica, koja je verovatno najstarija u gradu, povezuje kraljičinu rezidencijalnu palatu i Edinburški dvorac.

Edinburški dvorac

Dvorac potiče iz srednjeg veka i svojevremeno je služio za odbranu grada. Reč je o zaista fantastičnoj građevini, čiji se zidovi redovno premazuju mešavinom kiselog mleka i naradžine kore, što turistima omogućava da šaraju po njemu do mile volje. Sa vrha se pruža predivan pogled na grad, a pikanterije i zanimljivosti iz prošlosti zdanja turistima će "oživeti" turistički vodiči obučeni u kilt, tradicionalnu škotsku nošnju. Posle usmenog dela, turisti obilaze i brojne kule i dvorane, sada pretvorene u niz malih muzejskih postavki.

Na drugom kraju ulice smeštena je The Palas of Holyroodhouse, jedna od brojnih zvaničnih rezidencija britanske kraljice. Međutim, kako kraljica i članovi porodice ovde zaista povremeno i borave, za javnost je otvoren samo mali deo palate, koji se, po pravilu, obiđe za svega desetak minuta. Utešno je, međutim, da znatno više vremena možete provesti u kraljičinom vrtu, gde se i danas naziru ostaci opatije iz XII veka, koju je, prema predanju, sagradio kralj Dejvid I.

Edinburg, škotski parlament

U blizini glavne ulice je i nova zgrada škotskog parlamenta. Otvorena je 2004. godine, a rađena je po projektu španskog arhitekte Enrikea Miralesa. Deluje veoma moderno i avangardno, prosto neuobičajeno za jednu državnu većnicu. Pa ipak, i po tome se može shvatiti važna odlika Škota. Naime, ma koliko držali do prošlosti i tradicije, rado će ustupiti mesto novim i savremenim rešenjima, ne misleći pri tom da će bilo šta time ugroziti.

Nema pušenja, ali ima pića i igara

Starih građevina, istorijskih mesta, katedrala i crkava u Edinburgu, kao i u celoj Škotskoj, ima na pretek. Upravo zato će mnogi požuriti da predahnu i da se zabave na malo drugačiji način. A to je, naravno, šoping i poseta nekom od mnogobrojnih pabova. Jedna od glavnih ulica u Edinburgu, Princess Street, prosto "vrvi" od mnogobrojnih radnjica u kojima se svašta može kupiti.

Škotski ples

Naravno, tu su i brojni pabovi, kakvih možda ima i u Srbiji, ali se ipak po mnogo čemu razlikuju. Prva, za mnoge i najvažnija razlika, jeste u tome što u Škotskoj nema pušenja! Zakon je zabrani pušenje u svim javnim prostorijama, kancelarijama, školama i restoranima, pa čak i na ovim mestima. Praktično je dozvoljeno pušiti samo na ulici ili u privatnom stanu. Zbog toga ne čudi što mnogi pušači pri poseti pabu svoje nezadovoljstvo istresu na pivu i viskiju, čija je potrošnja od uvođenja inkriminisanog zakona prilično porasla.

Ali, ne mora se "udarati" samo po pivu i alkoholu. Škoti, recimo, veoma vole ples i rado će svakoga naučiti osnovnim koracima svoje igre, koji zapravo i nisu jasno definisani. Naime, reč je o mešavini škotskih i irskih društvenih plesova, koji su krajem prošlog veka toliko modernizovani, da se danas igraju uz rokenrol i škotski folklor. Ples je toliko brz, da vam obično nije potrebno ni znanje, pa čak ni osećaj za ritam, ali vam oduzima toliko energije, da ga neki fakulteti iz preventivnih razloga za svoje studente organizuju svake nedelje kao društvenu aktivnost.

Vlada Arsić
Press Kofer 38 – 05.03.2008.

ŠKOTSKA

TVRĐAVE U KOJIMA ŽIVE LEGENDE

Lepa i uglavnom divlja priroda, brojni zamkovi i stari gradovi potpuno opčine svakog došljaka

Kružno putovanje kroz Škotsku je uvek pokušaj kako pomiriti prirodu i istoriju. Lepa i uglavnom divlja priroda, brojni zamkovi i stari gradovi potpuno opčine svakog došljaka. S jedne strane crveni Glazgov, pa sivi Aberdin ili veličanstveni Edinburg, svi sa karakterističnom arhitekturom, mnoštvom starih kuća, palata i crkava, a s druge, divlje obale i ostrva gde vetar stalno duva. Treba se snaći! Toliko mnogo slika, mirisa i zvukova… A, onda, istorija: kraljica Meri, kralj Robert Brus i ser Vilijem Valas…

Mapa i lokacija Škotske

Dvorci i gospodari

Prolazimo kroz Stirling koji je nekada bio centar Škotske kraljevine i dolazimo u Glazgov. Glavna ulica, ujedno i pešačka zona, pruža priliku za šoping, a stari univerzitet i park su divno mesto za odmor. Na zapadnoj obali je Oban, lep primorski grad sa starim karakterističnim kućama i rivom. Tu se mogu videti najneobičnije ptice, pa čak i vidre.

Uzevši trajekt do susednog ostrva obilazimo zamak porodice Duart, strogu srednjevekovnu građevinu koja je obnovljena trudom meštana. Služila je kao odbrambeni bastion, a nekad i zatvor. Lokalni bard uz citru priča nam legendu o gospodaru zamka koji je želeo da se oslobodi žene (sada bi rekli, da se razvede) pa ju je na prevaru ostavio na malom ostrvu . Spasli su je ribari, a zaklon je našla u očevom zamku, gde se ubrzo pojavio muž, naravno u žalosti. Uhvaćen u prevari jedva je izbegao smrt, opet na ženinu molbu, ali dvadesetak godina kasnije ubio ga je njen brat.

Zamak porodice Duart

Preko puta zaliva je porodični zamak Torosej, svetla renesansna građevina, puna cveća i sunca, vlasništvo Čerčilovih potomaka. U dnevnoj sobi uz udobne fotelje natpis "Molimo vas, sedite".

Puni prelepih utisaka vraćamo se lokalnim vozićem u dečjoj verziji do luke.

Porodični zamak Torosej

Profitabilna aždaja

Sutradan oblačno vreme provodimo na putu pored jezera Loh Nes. Dominira stara ruševna tvrđava, a u usputnim mestima glavna atrakcija je Nesi, najprofitabilnija aždaja na svetu. Svuda se prodaju suveniri čiji je zaštitni znak Nesi – u milion poza i isto toliko veličina, kao privezak, magnet, novčanik, pa čak i lampa.

Sledeće dve noći smo u Karbisdejlu, starom zamku, sada pretvorenom u hostel, sa ogromnom srednjevekovnom dvoranom ukrašenom starim slikama i skulpturama, dok su spavaće sobe kao u svim skromnim hostelima, male sa krevetima na sprat, verovatno nekadašnje sobe za poslugu. Uveče, po mraku, preko mosta i pruge idemo u lokalni kafić gde su meštani priredili nezaboravni hepening uz gajde i igru.

Izlet na Orkni, ostrva na severu, pruža neponovljiv doživljaj. Prati nas loše vreme sa kišicom i vetrom koji zahteva kabanicu i džemper usred avgusta.

Orkni ostrva, Čerčilova barijera

Sivo talasasto more zamenjujemo autobusom koji nas vozi pored naselja od kamenih kuća poređanim u krug. Neka su ostrva povezana nasipima – takozvana Čerčilova barijera, kojom je on onemogućavao prolaz nemačkim podmornicama. Gradili su je italijanski zarobljenici, o čemu svedoči i mala crkva. Tragovi i vrhovi brodskih olupina još uvek se dobro vide.

Preko Aberdina stižemo u Edinburg, za koji, nažalost, nismo imali dovoljno vremena, pa smo videli samo tvrđavu. Ogromna, vekovima građena, sada je muzej sa brojnim izložbama. U gradu koncerti posvećeni Bramsu, lokalni kafići i radnje za turiste koje rade do kasno u noć. Opuštamo se uz muziku gajdaša…

Jovan A. Ikonomovski
BLIC Panorama 68 – 30.03.2008.

LONDON

POGLED IZ STAKLENE KAPSULE

Najveća turistička atrakcija – Milenijumsko oko je 2000. godine bio najviši panoramski točak na svetu i kao takav zaveden je i u Ginisovu knjigu rekorda

Britanska prestonica oduvek je mamila turiste iz raznih krajeva sveta, ali pre nekoliko decenija posetioci su u Londonu, osim poznatih muzeja i velelepnih građevina, obavezno oduševljeno slikali smenu straže ispred Bakingamske palate, crvene dabldekere i slušali neki od govora u Hajd parku. To su bili simboli ovog grada.

Mapa Londona

Sada će retko ko sa putovanja po ovom gradu kao suvenir doneti mali dabldeker ili neumorno pričati o Hajd parku. Sada su se pojavile nove atrakcije. Trenutno je najčuvenija – Milenijumski točak.

Tehnološke inovacije

Londonsko oko "Britiš ervejza" poznato i pod nazivom Milenijumski točak, jedna je od najspektakularnijih turističkih atrakcija u Evropi i privlači posetioce iz celog sveta. Njegova popularnost je neosporna kako među turistima, tako i među samim žiteljima Londona.

Idejni tvorci dizajna za panoramsku vrtešku su muž i žena Dejvid Marks i Džulija Barfild, koji su taj posao uradili u izuzetno kratkom roku. Projekat za Londonsko oko prvobitno je prijavljen na konkurs lista "Sandi tajms" i Fondacije za arhitekturu. Ideja je bila da se smisli prigodan objekat kojim bi London dočekao novi milenijum. Ironija je što su svi projekti na tom konkursu odbijeni, pa se od cele stvari na kraju odustalo.

Londonsko oko

Ipak, arhitekte firme "Marks Barfild" znali su da su napravili projekat vredan realizacije. Njihov plan – izgradnja najviše panoramske vrteške na svetu – bio bi ostvaren u slavu britanskih tehnoloških inovacija, a ujedno bi omogućio posetiocima spektakularan pogled na London. Zato su Dejvid i Džulija odlučili da nastave da rade na svom projektu i osnovali su kompaniju da bi ga završili, ulažući u to sopstveni novac. Londonski dnevni list "Ivning standard" im je pritekao u pomoć, reklamirajući ideju, dok je "Britiš ervejz" potpomogao finansijski.

Kapsula Londonskog oka i Big Ben

Londonsko oko je u vreme izgradnje oborilo mnoge rekorde u pogledu veličine, tehnologije i dizajna. Sa svojih 135 metara to je 2000. bio najviši panoramski točak na svetu i kao takav zaveden je i u Ginisovu knjigu rekorda. To je jedina konstrukcija te vrste podignuta iznad vode (nalazi se na Temzi u neposrednoj blizini Vestminsterskog mosta), a teška je 2.100 tona.

Točak na rasklapanje

Zanimljivo je da je točak konstruisan i sagrađen tako da može da se "rasklopi" i premesti na drugu lokaciju ako je potrebno. U izgradnji točka, koja je trajala 16 meseci, učestvovao je čitav tim evropskih inženjera. Specijalističke firme i dizajneri morali su da izmisle skoro svaku komponentu i tehniku konstrukcije i organizuju transport Oka do izabranog mesta na Temzi.

Londonsko oko noću

Neki delovi Oka su napravljeni u drugim evropskim zemljama. Tako je, na primer, sam točak napravljen u čeličani u Holandiji, a osovine i šarke u Češkoj Republici. Čelični kablovi koji povezuju celu konstrukciju stigli su iz Italije, dok su kapsule, dizajnirane u Devonu, napravili stručnjaci za žičare iz francuskih Alpa. Staklo za kapsule je izrađeno u radionici na periferiji Venecije. A svaki deo je proverila i testirala firma nezavisnih inženjera.

Pogled na London iz staklene kapsule

Točak ima ukupno 32 kapsule (prvobitni projekat je predviđao 60 gondola) koje su pričvršćene za spoljašnji deo točka. One su klimatizovane i napravljene u potpunosti od stakla debljine 13,2 milimetra, sa izuzetkom poda. Mogu da prime oko 25 osoba, što znači da točak može da "poveze" ukupno 800 ljudi. Svaka kapsula ima sigurnosne kamere, dvosmernu radio vezu i zvučnike u plafonu, dok se rezervne baterije i sistem upravljanja nalaze u podu. Svaka kapsula je teška 11 tona. Točak napravi pun krug za 30 minuta. Ceo projekat koštao je 75 miliona funti.

CDC/JS
BLIC Panorama 71 – 20.04.2008.