Najveća turistička atrakcija – Milenijumsko oko je 2000. godine bio najviši panoramski točak na svetu i kao takav zaveden je i u Ginisovu knjigu rekorda
Britanska prestonica oduvek je mamila turiste iz raznih krajeva sveta, ali pre nekoliko decenija posetioci su u Londonu, osim poznatih muzeja i velelepnih građevina, obavezno oduševljeno slikali smenu straže ispred Bakingamske palate, crvene dabldekere i slušali neki od govora u Hajd parku. To su bili simboli ovog grada.
Britanska prestonica oduvek je mamila turiste iz raznih krajeva sveta, ali pre nekoliko decenija posetioci su u Londonu, osim poznatih muzeja i velelepnih građevina, obavezno oduševljeno slikali smenu straže ispred Bakingamske palate, crvene dabldekere i slušali neki od govora u Hajd parku. To su bili simboli ovog grada.
Sada će retko ko sa putovanja po ovom gradu kao suvenir doneti mali dabldeker ili neumorno pričati o Hajd parku. Sada su se pojavile nove atrakcije. Trenutno je najčuvenija – Milenijumski točak.
Tehnološke inovacije
Londonsko oko "Britiš ervejza" poznato i pod nazivom Milenijumski točak, jedna je od najspektakularnijih turističkih atrakcija u Evropi i privlači posetioce iz celog sveta. Njegova popularnost je neosporna kako među turistima, tako i među samim žiteljima Londona.
Idejni tvorci dizajna za panoramsku vrtešku su muž i žena Dejvid Marks i Džulija Barfild, koji su taj posao uradili u izuzetno kratkom roku. Projekat za Londonsko oko prvobitno je prijavljen na konkurs lista "Sandi tajms" i Fondacije za arhitekturu. Ideja je bila da se smisli prigodan objekat kojim bi London dočekao novi milenijum. Ironija je što su svi projekti na tom konkursu odbijeni, pa se od cele stvari na kraju odustalo.
Tehnološke inovacije
Londonsko oko "Britiš ervejza" poznato i pod nazivom Milenijumski točak, jedna je od najspektakularnijih turističkih atrakcija u Evropi i privlači posetioce iz celog sveta. Njegova popularnost je neosporna kako među turistima, tako i među samim žiteljima Londona.
Idejni tvorci dizajna za panoramsku vrtešku su muž i žena Dejvid Marks i Džulija Barfild, koji su taj posao uradili u izuzetno kratkom roku. Projekat za Londonsko oko prvobitno je prijavljen na konkurs lista "Sandi tajms" i Fondacije za arhitekturu. Ideja je bila da se smisli prigodan objekat kojim bi London dočekao novi milenijum. Ironija je što su svi projekti na tom konkursu odbijeni, pa se od cele stvari na kraju odustalo.
Ipak, arhitekte firme "Marks Barfild" znali su da su napravili projekat vredan realizacije. Njihov plan – izgradnja najviše panoramske vrteške na svetu – bio bi ostvaren u slavu britanskih tehnoloških inovacija, a ujedno bi omogućio posetiocima spektakularan pogled na London. Zato su Dejvid i Džulija odlučili da nastave da rade na svom projektu i osnovali su kompaniju da bi ga završili, ulažući u to sopstveni novac. Londonski dnevni list "Ivning standard" im je pritekao u pomoć, reklamirajući ideju, dok je "Britiš ervejz" potpomogao finansijski.
Londonsko oko je u vreme izgradnje oborilo mnoge rekorde u pogledu veličine, tehnologije i dizajna. Sa svojih 135 metara to je 2000. bio najviši panoramski točak na svetu i kao takav zaveden je i u Ginisovu knjigu rekorda. To je jedina konstrukcija te vrste podignuta iznad vode (nalazi se na Temzi u neposrednoj blizini Vestminsterskog mosta), a teška je 2.100 tona.
Točak na rasklapanje
Zanimljivo je da je točak konstruisan i sagrađen tako da može da se "rasklopi" i premesti na drugu lokaciju ako je potrebno. U izgradnji točka, koja je trajala 16 meseci, učestvovao je čitav tim evropskih inženjera. Specijalističke firme i dizajneri morali su da izmisle skoro svaku komponentu i tehniku konstrukcije i organizuju transport Oka do izabranog mesta na Temzi.
Točak na rasklapanje
Zanimljivo je da je točak konstruisan i sagrađen tako da može da se "rasklopi" i premesti na drugu lokaciju ako je potrebno. U izgradnji točka, koja je trajala 16 meseci, učestvovao je čitav tim evropskih inženjera. Specijalističke firme i dizajneri morali su da izmisle skoro svaku komponentu i tehniku konstrukcije i organizuju transport Oka do izabranog mesta na Temzi.
Neki delovi Oka su napravljeni u drugim evropskim zemljama. Tako je, na primer, sam točak napravljen u čeličani u Holandiji, a osovine i šarke u Češkoj Republici. Čelični kablovi koji povezuju celu konstrukciju stigli su iz Italije, dok su kapsule, dizajnirane u Devonu, napravili stručnjaci za žičare iz francuskih Alpa. Staklo za kapsule je izrađeno u radionici na periferiji Venecije. A svaki deo je proverila i testirala firma nezavisnih inženjera.
Točak ima ukupno 32 kapsule (prvobitni projekat je predviđao 60 gondola) koje su pričvršćene za spoljašnji deo točka. One su klimatizovane i napravljene u potpunosti od stakla debljine 13,2 milimetra, sa izuzetkom poda. Mogu da prime oko 25 osoba, što znači da točak može da "poveze" ukupno 800 ljudi. Svaka kapsula ima sigurnosne kamere, dvosmernu radio vezu i zvučnike u plafonu, dok se rezervne baterije i sistem upravljanja nalaze u podu. Svaka kapsula je teška 11 tona. Točak napravi pun krug za 30 minuta. Ceo projekat koštao je 75 miliona funti.
CDC/JS
BLIC Panorama 71 – 20.04.2008.
BLIC Panorama 71 – 20.04.2008.
Нема коментара:
Постави коментар