Susret sa Maču Pikčuom mnoge posetioce će ostaviti bez daha. Nije ni čudno, s obzirom da ovo mesto, osim mnoštva misterija legendi, ima i najveće pozitivno zračenje na planeti
Stajali smo na jednom uzvišenju i čekali izlazak sunca. Dole, u magli, nije se videlo ništa. Pred samu zoru primećujemo prve obrise i neku čudnu omamljujuću tišinu. Sa prvim sunanim zracima, skoro istovremeno, magla se munjevito povlači. Istog trena se pred nama ukazuje neverovatan prizor prelepog grada. Sve vreme osećaju se jake vibracije, što i ne čudi kada se zna da je ovo jedno od najjačih energetskih mesta na planeti.
Stajali smo na jednom uzvišenju i čekali izlazak sunca. Dole, u magli, nije se videlo ništa. Pred samu zoru primećujemo prve obrise i neku čudnu omamljujuću tišinu. Sa prvim sunanim zracima, skoro istovremeno, magla se munjevito povlači. Istog trena se pred nama ukazuje neverovatan prizor prelepog grada. Sve vreme osećaju se jake vibracije, što i ne čudi kada se zna da je ovo jedno od najjačih energetskih mesta na planeti.
Ovim rečima Dragan Pavlović, beogradski planinar, opisuje svoj prvi susret sa Maču Pikčuom, izgubljenim gradom na istoku Perua. A zašto ga tako nazivaju, možda najbolje ilustruju i ove impresije:
– Prvi zraci jutarnjeg sunca prolaze kroz dva otvora u steni i direktno obasjavaju piramidu Sunca, postavljenu u samom centru grada – kaže Dragan. – Pored piramide je i kamen isceljenja, a dovoljno je, kažu, prisloniti se na jednu izbočinu na njemu, pa ćete biti obasuti neverovatnom pozitivnom energijom. Dok stojite, imate utisak da ste u nekoj drugoj dimenziji, pa zaista verujemo u priče da su ovde česte neobične vizije.
Legendi ne manjka
– Prvi zraci jutarnjeg sunca prolaze kroz dva otvora u steni i direktno obasjavaju piramidu Sunca, postavljenu u samom centru grada – kaže Dragan. – Pored piramide je i kamen isceljenja, a dovoljno je, kažu, prisloniti se na jednu izbočinu na njemu, pa ćete biti obasuti neverovatnom pozitivnom energijom. Dok stojite, imate utisak da ste u nekoj drugoj dimenziji, pa zaista verujemo u priče da su ovde česte neobične vizije.
Legendi ne manjka
Maču Pikču leži na 3.100 metara nadmor-ske visine, a sam grad je otkrio Hiram Birgham 1912. godine. Smeđten je na kraju kanjona reke Urubamba, na rubu tropske kišne šume. Iza nje-ga uzdiže se vrh Huajna Pikču, čije visoke litice celo područje čini, praktično, nedostupnim. Ni danas se ne zna ko ga je i kada gradio, a još manje gde je nestalo njegovo stanovništvo. Legendi, naravno, ne manjka.
Prema jednom predanju, grad je služio kao utvrđenje za zaštitu stanovnika Kuskoa od napada ratobornih naroda. Drugi veruju da je Maču Pikču bio ogromni samostan u kome su živele Sunčeve device, mlade devojke čiji je zadatak bio da udovolje željama vladara Inka. Treća verzija ovo mesto povezuje sa astrologijom, odnosno posmatranjem zvezda.
U gradu ima oko 200 građevina, podignutih na prostranim paralelnim terasama oko velikog središnjeg trga.
U gradu ima oko 200 građevina, podignutih na prostranim paralelnim terasama oko velikog središnjeg trga.
Stepenaste terase su van naseljenog područja i pretpostavlja se da su služile za uzgajanje biljaka. Veruje se, međutim, da će misterija ovog grada dugo biti nerazjašnjena. Inače, ruševine grada odavno su uvrštene u kulturnu baštinu UNESCO-a, a građen je od kamena, bez upotrebe cementa, što samo pokazuje vrhunsko umeće tadašnjih graditelja.
Pupak sveta
Ovo je samo jedna od turističkih atrakcija Perua, zemlje na krajnjem zapadu Latinske Amerike. Pored misterioznog grada, posetioci najčešće obilaze Kusko, legendarnu prestonicu Inka. Ovaj grad sa oko 300.000 stanovnika, simboliše idealnu državu u kojoj su vekovima svi građani bili ujedinjeni pred Bogom Sunca. U blizini grada i danas se mogu videti ruševine starih Saksaduamana, Kenka, Puka Pukare i Tampa Mačaja, i drugih zdanja drevnog naroda.
U okolini prostire se i Sveta dolina reke Urubamba, koja je u doba Inka bila veliki poljoprivredni centar. Inače, sam grad leži na 3.400 metara nadmorske visine, a krasi ga prelepi trg oivičen katedralama koje su Španci izgradili na temeljima nekadašnjih građevina. Keču Indiosi, na čijem jeziku Kusko znači "pupak sveta", i danas žive u ovim nepristupačnim predelima.
U okolini prostire se i Sveta dolina reke Urubamba, koja je u doba Inka bila veliki poljoprivredni centar. Inače, sam grad leži na 3.400 metara nadmorske visine, a krasi ga prelepi trg oivičen katedralama koje su Španci izgradili na temeljima nekadašnjih građevina. Keču Indiosi, na čijem jeziku Kusko znači "pupak sveta", i danas žive u ovim nepristupačnim predelima.
Naravno, doći u Peru a ne posetiti glavni grad Limu, skoro je nemoguće. Od svog osnivanja bila je poznata kao Grad kraljeva, a tokom XVI i XVII veka važila je za najveći i najmoderniji grad Južne Amerike. Turisti se i danas najradije zadržavaju na Trgu svetog Martina, na kome se mogu videti stare, kolonijalne građevina, katedrala, gradska većnica, predsednička i biskupova palata. Retko ko će propustiti priliku da vidi Trg svetog Martina, kao i jedan od najzanimljivijih muzeja na svetu, čije ime puno govori – Muzej zlata.
Vlada Arsić
Press Kofer 45 – 23.04.2008.
Press Kofer 45 – 23.04.2008.
Нема коментара:
Постави коментар