OPATIJA

NOVO LICE STARE DAME

Auru glamura i otmenosti, austrijske elegancije i italijanskog šarma nemoguće je ne osetiti u najstarijem turističkom mestu na Jadranu – Opatiji. Aktivna i zimi i leti, ona je zapravo idealno mesto za ekskluzivan odmor, velnes, ali i provod

Kako danas odgovoriti na pitanje šta je, kakva je, da li otići i kada u Opatiju! Šta je? Jedan od najlepših, po mnogima i najlepši grad na Jadranu. Kakva je? Uređena, otmena, popularna, zdrava… Da li otići? Da. Kad god, jer Istrani nas, kažu, željno očekuju. Verujmo im na reč. Jedini je uslov da ste ipak malo boljih platežnih mogućnosti, jer oduvek je Opatija važila za mondensko mesto.

Mapa lokacije Opatije

Ali, da krenemo od početka.

Diskretni šarm prošlosti

Opatija, onakva kakva je danas, nastala je uglavnom u svega tridesetak godina, od gradnje hotela "Kvarner" 1884. godine (najstariji hotel na hrvatskoj strani Jadrana), pa do Prvog svetskog rata. Ime grada pak potiče od jedine srednjevekovne građevine koja još stoji u centru grada – crkvice svetog Jakova, samostana benediktinskih opata. Danas je ova crkvica za koju se pretpostavlja da datira iz XII veka restaurirana (poslednje intervencije rađene su 1930. za vreme "italijanske ere"), nenametljiva je, neupadljiva (ni nalik gradu u kom se zatekla), a od turističke Opatije odvojena je parkovima Sveti Jakov i Anđolina – već godinama najlepši u Hrvatskoj, a od prošle godine i treći najlepši park na svetu!

Pogled na Opatiju

Tada krajem XIX veka Opatija je postala i jedno od omiljenih mesta za zimski odmor evropske bogate klijentele, pre svega Austrijanaca. Upravo njima duguje svoju sadašnju eleganciju i popularnost koja će trajati, evo, više od 100 godina.

Opatija se proteže duž šetališta Lungo mare dugog 12 kilometara, sa puno hotela, velelepnih parkova, fontana, uređenih plaža (nema doduše peščanih!, starih vila i u pastelne boje obojenih restauriranih fasada koje gledaju ka pučini… Zaklonjena je od jakih vetrova ostrvima i planinom Učkom, tako da ima mediteransku klimu sa blagim zimama. Pogodna je za oporavak mnogih bolesnika, zahvaljujući atraktivnim srednjim sezonskim temperaturama, ali i glamuroznom izgledu, te luksuzu kao svojevrsnom leku. Tako su danas većina hotela i velnes centri, bogato opremljeni bazenima, saunama, fitnes salama, đakuzijima…

Restaurirane fasade koje gledaju ka pučini

Opatiju u velikoj meri određuje baš vreme kada je nastala. Jak uticaj Habzburgovaca, polako, ali sigurno razbarušili su Italijani, koji su joj doneli uzbuđenje i stil. Istovremeno, u drugoj polovini XIX veka među autohtone Hrvate, dolazili su i radnici iz okolnih zemalja i svako od njih je sa sobom donosio svoje navike, običaje, veru, jezik. Domaćini su ih primali sa dobrodošlicom, pa je Opatija već tada zapatila epitet multikulturalne sredine.

Hoteli

Domaćini ekipe Kofera bili su hotelijeri "Ugo" grupe, a put njih nas je odvela beogradska turistička agencija "Odeon". U zajedničkoj ponudi za srpsko tržište za predstojeće leto su tri opatijska hotela, "Milenij", "Grand" i "Agava".

Milenij

Hotel "Milenij"

Jedan od retkih hotela sa pet zvezdica u Hrvatskoj jeste luksuzni poslovno-odmarališni kompleks koji se sastoji od dve međusobno povezane vile, a pruža smeštaj u 125 soba i apartmana koji su stilski uređeni, klimatizovani i veoma luksuzno opremljeni. U hotelu je i elegantni "a la kard" restoran sa pogledom na Kvarnerski zaliv, a u ponudi su i lokalni specijaliteti i izabrana vina.

Deo kompleksa u istoimenom parku je restoran "Sv. Jakov", koji posetiocima predstavlja jedinstvena jela opatijske prošlosti, satkana u dva izvorna menija iz XIX veka, kao i lokalna jela inspirisana domaćim namirnicama i običajima. Hotel ima intiman i luksuzno uređen velnes centar koji pruža užitak opuštanja kroz saune, kupke, đakuzi, bazen, te bogatu ponudu tretmana za lice i telo.

Grand

"Grand hotel četiri opatijska cveta"

"Grand hotel četiri opatijska cveta" smešten je uz opatijsku lučicu i šetalište Lungo mare. Hotelski kompleks čine četiri vile cvetnih imena: "Kamelia", "Magnolia", "Melia" i "Visteria", koje pružaju elegantni smeštaj u 262 sobe i apartmana. Sobe su moderne, klimatizovane, šarmantne i sa prekrasnim pogledom na Kvarnerski zaliv. Glavni hotelski restoran je u vili "Kamelia", a ponuda se zasniva na zdravoj, domaćoj hrani i tematski orijentisanoj kuhinji, proizašlo iz gastronomskih običaja Kvarnera i Istre. Posebnost ovog restorana čini šou kuking u sklopu kojeg vrsni kuvari jela pripremaju po željama gostiju na licu mesta.

I ovaj hotel ima velnes centar, a gostima su na raspolaganju otvoreni/zatvoreni bazen, finske saune sa kristalo i kromo terapijom, rimska kupka sa "kneipp" terapijom, hidro-masaže, đakuzi, šest soba za kompletnu paletu terapeutskih i kozmetičkih tretmana lica i tela. Deo kompleksa je i "Grand cafe", prava bečka kafana sa izvrsnim kolačima, poslasticama, ali i ručno pravljenim čokoladama iz sopstvene čokoladarnice.

Agava

Hotel "Agava"

Najnoviji biser u nizu opatijskih "Ugo" hotela. Smešten je na glavnoj opatijskoj ulici, uz park Anđolina, na par koraka udaljenosti od šetališta Lungo mare. Romantičan, sa stilskim nameštajem, ovaj hotel ima 76 soba i apartmana. Tu su naravno svi neophodni sadržaji, kao i intimni restoran sa domaćom kuhinjom. Sa pogledom na "lungo mare".

Morsko šetalište "lungo mare"

U Opatiji dan počinje espresom i, umesto tiramisua, "saher" ili "švarcvald" tortom na nekoj od osunčanih terasa i bašti čuvenih gradskih kafana, a nastavlja se šetnjom krivudavom obalom koja je zapravo uvod u modernije turističke delove grada koji se penju uz šumovita brda, pa do centra u kome su preuređene stare vile usred botaničkih bašti, od kojih su mnoge sada preuređene u ekskluzivne hotele.

Skulptura devojke sa galebom zaštitni je znak grada

Leti, duž obale, kupanje i sunčanje na betonskim i kamenim platformama pod iznajmljenim suncobranima nalik je scenama iz filma sa početka XX veka. U tom kontekstu jedna od atrakcija jesu i zvezde sa potpisima poznatih Hrvata koje su zapravo imitacije onih sa čuvenog Bulevara slavnih u Holivudu.

Restorana, naravno, ima na svakom koraku. Zavidan je i broj klasičnih ribljih restorana, kao i onih sa nacionalnom kuhinjom, dok jeftiniji bistroi i kafići nude veliki izbor domaćih vina i, naravno, espreso – i sve to sa pogledom na more.

Kazino

Glamurozni gosti uveče zabavu traže u kazinima kojih, nažalost, nema dovoljno zbog stro
gih zakonskih regulativa.

A ako želite da se pomerite malo iz ovog grada, koji je prilično obeležen istorijom, tu su srednjevekovni gradovi Moščenice, Kastav, ostrvo Brioni, grad Pula, Postojinska jama, ili da odšetate do Ičića, Ike, Lovrana ili, pak, Venecije…

J.M.B.
Press Kofer 39 – 12.03.2008.

PULA

ISTRA, ISTRIA…

Lagana šetnja kroz sam centar grada, predstavljala je, naizgled, spoj nespojivog. Hodati po uličicama popločanim antičkim rimskim pločama, pored slavoluka, romaničkih bazilika, ranohrišćanskih crkvica, vizantijskih mozaika, austrougarske fortifikacije... Istorija grada zabeležena je u svakom kamenu

Obradovala me je vest da će Pula opet biti povezana vazdušnom linijom sa Beogradom. Istina, ljubitelj sam vožnje "kopnenim" putem. Autom, autobusom, vozom zahteva više vremena, možda i manji komfor, ali nekada i nije najbitnije samo stići na cilj, a promašiti ono usput. U tome je čar putovanja!

Mapa lokacije Pule

Prošle godine, nekako s proleća, put me je "odveo" u Istru. Najveće poluostrvo u Jadranskom moru, na njegovom krajnjem severoistoku. Pogled na geografsku kartu video je poluostrvo u obliku srca, a u tom srcu žila kucavica je Pula.

Grad star 3 milenijuma

Administrativni, turistički, grad luka i brodogradilište, grad sa brojnim kulturno-istorijskim spomenicima koji su pozornica kulturno-zabavnog života, grad sa univerzitetom, grad filmskog festivala.

Grad koji je star 3 milenijuma i koji je zbog svog povoljnog geografskog položaja imao bogatu i burnu prošlost. Osnovalo ga je ilirsko pleme Histra (po njima je i cela regija dobila ime – Istra). Potom su ga pohodili Rimljani, Vizanti, Franci, Mlečani, Austro-Ugari, Italijani, Ujedinjene Nacije sa američkim vojnim snagama (nakon Drugog svetskog rata). Nakon raspada SFRJ, Pula je grad u Hrvatskoj i sedište Istarske županije.

Panorama grada

Kako sam jedna od "Titovih pionira u Miloševićevoj Srbiji", koja se Hrvatskog primorja rado seća, a još rađe priželjkuje da tamo nakon duge pauze opet letuje; oči su mi bile širom otvorene, puls se ubrzavao, a i adrenalin je povećavao svoj nivo u krvi, još prolaskom pokraj Rijeke, kada mi se ukazalo plavetnilo mora. Uzbuđenje je bilo dvostruko, jer nikada do tada nisam bila na moru "van sezone". Napokon sam ugledala i gospođu Pulu!

Umetnička instalacija kravate oko Arene

Ja i ona smo se do tada "poznavale" samo sa fotografija. Arena – sinonim za nju. A najlepša fotografija koju sam videla jeste milenijumska, iz 2003, kada je izveden svetski kulturološki projekat, umetnička instalacija "Kravata oko Arene". Najvećoj kravati na svetu svezan je čvor uz ogroman broj alpinista i građana volontera. Dimenzije su bile mega (dužina: 808 m), jer je i sama Arena grandiozna. Amfiteatar – simbol prošlosti, a kravata – simbol sadašnjosti i budućnosti, današnjeg urbanog sveta. Zanimljiv spoj antike i modernog doba!

To je bila turistička promocija Pule, Istre i Hrvatske, domovine kravate. Inače, Istra je vodeća turistička regija na Hrvatskom primorju.

Logičnim sledom, prvo što sam morala obići bila je Arena, najpoznatija antička rimska građevina u Puli (a ima ih još!). To je amfiteatar koji je nastao na prelazu stare u novu eru i šesti je na svetu po svojoj veličini. Za vreme vladavine Rimljana, amfiteatri su bili mesta na kojima su se odvijale gladijatorske i viteške borbe, sve da bi se narod zabavio. Nekada je Arena mogla da primi i do 20.000 ljudi, ali danas prima samo oko 5.000.

Arena

I danas se u njoj održavaju razni koncerti (Brega, Đole i Čola su od naših zvezda tamo održali svoje koncerte). Još od 60-tih prošlog veka, to je mesto održavanja Pula Film Festivala (a čija nagrada se zove... pa, naravno "Arena"!), kao i Histria festivala.

Za vreme Drugog svetskog rata, kada je Pula bila pod fašističkom Italijom, javljali su se pokušaji rastavljanja i raznošenja kamenja, ali na sreću, bilo je teško izvedivo, pa je Arena sačuvana. Upoređujući ga sa više od 200 rimskih amfiteatara, koji su se očuvali do danas na teritoriji nekadašnjeg Rimskog carstva, Arena je specifična u tehničko-tehnološkom pogledu. Ima četiri stubišna tornja, nekada je bila natkrivena, da bi se gledaoci zaštitili od kiše i sunca; temelji su joj uklesani u živu stenu, a kameni blokovi su spojeni vezivom od vapnenca.

Izgrađena je van zidina grada, na putu koji je vodio u Rim.

Antička Pula sa 10 vrata

Antička Pula je imala sve: vodovod, kanalizaciju, forum, pozorišta, hramove, groblje, kuće bogato opremljene mozaicima. I, bila je opasana zidinama, a moglo se ući kroz 10 vrata. Danas su sačuvana samo troja.

Zlatna vrata ili slavoluk Sergijevaca

Od Arene, kada se krene Istarskom ulicom, stiže se do jednih od njih. Zlatna vrata ili slavoluk Sergijevaca je trijumfalni luk uređen u helenističkom stilu. Dala ga je sagraditi Salvia Postuma Sergi, u čast svojoj braći; a inače Sergijevci su bili vrlo ugledna porodica u to doba. Čak se i ta ulica naziva Ulica Sergijevaca. Kada se prođe kroz ta vrata, sa desne strane, na Trgu Portarata, nalazi se kafić Uliks. Prvo na šta me je asocirao jeste James Joyce. I bila sam u pravu. Taj svetski poznati pisac boravio je u Puli, u periodu 1904-1905, i predavao je engleski jezik u Berlitz-ovoj školi austro-ugarskim časnicima. Kako je bila subota pre podne, i kako je bio sunčan dan, i terasa "Uliksa" bila je puna, a prijateljica i ja smo odlučile da bismo mogle da popijemo jedan cappuccino i to ni manje-ni više, do u društvu tog pisca, koji je u bronzi "sedeo i odmarao" za jednim od stolova. Nismo bile originalne, jer mislim da bi to svaki posetilac, pa čak i meštanin učinio. Kako je Joyce bio u društvu, nismo ga htele ometati, pa smo odlučile krenuti dalje, spuštajući se prema obali.

Avgustov hram i Gradska palata

Tu su nas dočekali Avgustov hram i Gradska palata, jedno do drugog. Avgustov hram je sagrađen u I veku nove ere, u čast cara Avgusta. Ovo je središnji gradski trg i danas. Deo Dijanina hrama ugrađen je u Gradsku palatu, dok se u Avgustovom hramu nalazi muzej i zbirka antičkih spomenika sa područja puljštine. Tu, odmah iza ćoška je izlaz na Rivu. Kada sam ugledala brodogradilište Uljanik bila sam malo razočarana jer sam očekivala lepši prizor.

Uz obalu, Flacijusovom ulicom stiže se do Kapele Marije Formoze. Podignuta je u VI veku u obliku grčkog krsta, po uzoru na crkve u Raveni, zahvaljujući ravenskom nadbiskupu Maksimliijanu, poreklom iz Istre. Tu se nalazi i Rimski mozaik.

Opet smo pokušale da se pridružimo gospodinu Joyce-u, ali je opet bio "u društvu". Krenule smo u dalji obilazak, ovog puta suprotno od kazaljke na satu. Pored Giardina nalaze se preostala dvoja vrata antičke Pule: Herkulova i Dvojna.

Herkulova vrata

Herkulova, jer je na sredini isklesana glava bradatog i kovrdžavog Herkula (zaštitnika antičkog grada Pole) i sa strane njegova toljaga, a i imena osnivača grada.

Dvojna vrata

Dvojna vrata (Porta Gemina), sa dva lučna prolaza, sagrađena su na ostacima ranijih vrata sa dekorativnom funkcijom ulaza u antičko pozorište. Sagrađena su u II-III veku nove ere. Kroz njih se ulazi u dvorište koje vodi ka Arheološkom muzeju Istre, Malom rimskom kazalištu i Kaštelu.

Istorijski muzej Istre se nalazi u Kaštelu, kojeg su Mleci izgradili na ostacima starog rimskog Kapitola, u XIV veku. Smešten je na vrhu brežuljka i odatle se pruža predivan pogled.

Crkva sv. Nikole je pravoslavna crkva i potiče iz VI veka.

Crkva i samostan sv. Franje potiču sa kraja XIII veka. Crkva je izgrađena u kasnom romaničkom stilu, sa dodatkom gotičke rozete.

Katedrala Uznesenja Blažene Device Marije je sagrađena u VI veku, kada je Pula postala sedištem biskupije i to na mestu gde su se hrišćani okupljali i molili u doba vladavine Rimljana. Pored nje nalazi se i Zvonik, sagrađen u XVII veku.

Utočište Kolhiđana

Lagana šetnja kroz sam centar grada, predstavljala je, naizgled, spoj nespojivog. Hodati po uličicama popločanim antičkim rimskim pločama, pored slavoluka, romaničkih bazilika, ranohrišćanskih crkvica, vizantijskih mozaika, austrougarske fortifikacije Zaista, istorija grada zabeležena je u svakom kamenu.

Hodati pored arheoloških iskopina?! Isprva sam mislila da su u toku radovi na obnovi komunalne infrastrukture (a delom i jesu), ali nisam ni slutila da su to iskopine. Rekli su mi domaćini, da u Puli nije ništa neobično, kada se krene sa nekim zahvatima da se nailazi na nova zanimljiva otkrića vezana za istoriju grada. I tako grad predstavlja jednu veliku arheološku riznicu.

Statua Dzemsa Dzojsa

Opet smo se vratile do "Uliksa". Ovoga puta nam se posrećilo! Sele smo za stol, i pravile društvo Jamesu. On bi kao pravi Irac, verovatno naručio neki whiskey, a mi smo naručile cappuccino. Uz lagano ispijanje istog, sledila je lagana priča. Moja domaćica mi je ispričala još neke zanimljivosti o Puli: legendu o zlatnom runu, da je i Dante spomenuo Pulu u Božanskoj komediji, o mornaričkoj zvezdarnici i asteroidu 183-Istra, o Brionima...

...U legendi o Argonautima... Jason i Medeja su oteli zlatno runo. Kolhiđani su krenuli u poteru za njima. Nakon što je poginuo sin njihovog kralja, podanici kralja Kolhide, odustali su od dalje potrage za zlatnim runom. U strahu da će, ako se vrate u Kolhidu, biti kažnjeni zbog smrti princa i neuspele dalje potrage, odlučili su se nastaniti na mestu njegove pogibije. Grad su nazvali Polai, što znači "grad begunaca"... Pula je postala ne samo njihovo utočište, već i mesto njihovog progonstva. Prema legendi, tako je utemeljena Pula, pre oko tri hiljade godina.

...Na jednom od brda, Monte Zaru, za vreme Austro-ugarske monarhije, a u cilju interesa njenog proširenja, nalazio se hidrografski zavod i zvezdarnica. Ta zvezdarnica je bila i svetski poznata po svojim otkrićima malih planeta i asteroida. Danas više ne postoji, jer je uništena u savezničkom bombardovanju 1944. godine, a ostaci opreme pokradeni i odneseni u Italiju. Na tom mestu danas se nalazi dečiji vrtić. Neki od asteroida, ovde otkriveni su Polana, Adria, Istra.

...Brijuni (Brioni) su grupa ostrva, sastoje se od Velikog Brijuna, Malog Brijuna i još 12 ostrvaca. Nalaze se odmah preko puta Pule. To je nacionalni park na kojem se nalazi i zoo vrt, fazanerija, safari park, rimske vile i hramovi... Tu je Tito imao svoju rezidenciju, u kojoj je često boravio i odmarao se, a i u goste su mu dolazili i drugi državnici. U vreme kada je Joyce boravio u Puli, na Brijunima je boravio Robert Koch, nemački bakteriolog i mikrobiolog. Otkrio je uzročnika najopasnije bolesti XIX veka, tuberkuloze, nazvanog po njemu Kochov bacil, a 1905. godine je dobio i Nobelovu nagradu za medicinu.

Sutradan, u nedelju, malo smo prošetali obalom, ali onom, lepšom, "turističkom" stranom. Razne uvale su nanizane jedna pored druge: Valkane, Valsaline, Verudella... Priroda je prekrasna, pravi turistički raj!

Posle ručka, vreme je bilo da se oprostim od domaćina i krenem natrag, svojoj kući.

Ovaj vikend bio je odlična uvertira za letovanje koje ove godine imam u planu. Pula me zove u svoj zagrljaj. Zagrljaj, širok kao Arena!

Ivana Bašić Palković
B92 – 22.03.2008.

ZAGREB

IZ KOMŠILUKA

Gde se nalazimo? Na Trgu Bana Jelačića, ispod sata. To je centralno mesto, glavni gradski trg. Tu je tramvajska stanica i odavde se može na sve strane

Kako nam već par godina unazad za posetu Hrvatskoj ne trebaju vize – spremiti se – bilo je lako. Bez čekanja ispred ambasade, bez svih onih nepotrebnih dokumenata. Torba, pasoš, pare...

Razlog moje posete je bio poslovne prirode. Ali i ličan; da se susretnem sa prijateljima koje dugo nisam videla. A kako nikada do tada nisam bila u Zagrebu, to je bila i idealna prilika da se upoznam sa tim gradom. Moji domaćini su mi ujedno bili i turistički vodiči.

Mapa lokacije Zagreba

Gde se naći? Na Trgu Bana Jelačića, ispod sata. To je centralno mesto, glavni gradski trg. Tu je tramvajska stanica, odavde se može na sve strane, a ovde se često održavaju i koncerti.

Mando, dušo, zagrabi!

Trg Bana Jelačića

Ono što ga krasi, sem spomenika bana jeste i mala fontana, zdenac Manduševac, koja ima svoju priču o nastanku imena grada. Po legendi, stari drevni ban, umoran i žedan, naredi devojci Mandi da donese vode sa izvora. Ban reče: "Mando, dušo, ZAGRABI" ! I tako nastane Zagreb i Manduševac...

Ova prestonica je grad koji je izrastao iz dva naselja na susednim brdima, Kaptola i Gradeca. Između njih je Donji grad. I svi oni zajedno predstavljaju srce grada, Stari grad.

Prvo smo razgledali Gornji grad. Radićevom ulicom smo se popeli uz kaldrmisane ulice. Tim uličicama, kao vremeplovom, šetala sam kroz austrougarsku arhitekturu i malo baroka. Nisam mogla odoleti, a da se ne zavlačim u pasaže, jer se tu nalaze zanimljive zanatske radnje, a pronašla sam i prodavnice neobičnog nakita. Kako je ovo u srednjem veku bilo jezgro grada, opasano zidinama, ostaci tih zidina iz XIII veka i danas su vidljivi.

Kamenita vrata

Interesantna su Kamenita vrata, mesto na kojem se danas vernici mole i pale sveće. U velikom požaru 1731. godine, slika Majke Božje, koja je stajala iznad gradskih vrata, nađena je čitava i neoštećena usred vatre i pepela; samo joj je okvir izgoreo. Iste godine, slika je postavljena u barokni oltar u udubljenju prolaza, te je danas ovo kapelica. Na jednom zidu prolaza je i skulptura Dore Krupić, koja je glavni lik istorijskog romana "Zlatarevo zlato" Augusta Šenoe, koja čuva ključeve grada. Apoteka, koja je tu pored, prva je apoteka u ovome gradu.

Tu su Jezuitski trg, Katarinin trg, a i Markov trg, koji je najpoznatiji sa razglednica, ali i po političkim odlukama. Crkva Svetog Marka ima prepoznatljiv krov, obojene pločice sa grbovima. A unutra su i skulpture Ivana Meštrovića. Barokna palata Banski dvori je politički epicentar, jer se tu nalaze vlada i sabor.

Kula Lotršćak i Strossmayerovo šetalište je mesto odakle se vidi čitav grad kao na dlanu. Svakog dana u podne, ovde se oglasi top... Ta me činjenica malo kopkala, kako se oglasi top, a ne ispali se topovsko đule?!

Vlasnik lepih parkova

Restoran "Nokturno"

Ručali smo u restoranu "Nokturno", u Skalinskoj ulici, blizu Krvavog mosta. Hrana je bila odlična, ambijent ugodan, a i cene prilično niske. Čak smo morali malo i pričekati na prazan sto, tolika je gužva bila.

Poslastičarnica "Vincek"

Nakon ručka, moji domaćini su me odveli u najbolju poslastičarnicu u gradu, po njihovom mišljenju, a to je "Vincek", u Ilici. Iako su krempite (kremšnite) specijalitet ovog kraja, ja sam se ipak odlučila za svoju omiljenu švarcvald tortu. Unete kalorije smo posle trošili šetajući se po Donjem gradu.

Zagreb je vlasnik lepih parkova i trgova. Trg Nikole Šubića Zrinjskog (popularni Zrinjevac gde se nalazi muzički paviljon), trg Josipa Juraja Štrosmajera, trg kralja Tomislava (gde se nalazi umetnički paviljon), Starčevićev trg, trg Petra Svačića... Na trgu Marka Marulića nalazi se secesijska zgrada Hrvatskog državnog arhiva. Na Ruzveltovom trgu se nalazi muzej Mimara... Trg Mažuranića...

Na Trgu maršala Tita je čuvena neobarokna zgrada Hrvatskog Narodnog Kazališta i Meštrovićev zdenac života... Trg Petra Preradovića... Na trgu žrtava fašizma nalazi se Meštrovićev paviljon, zgrada udruženja hrvatskih likovnih umetnika, popularno nazvan "džamija" zbog svog izgleda.

Prizemljeno Sunce u Bogovićevoj ulici

U samom centru Donjeg grada, najpopularnija je Bogovićeva ulica. Prepoznatljiva je po ogromnoj bronzanoj kugli, koja predstavlja Prizemljeno Sunce, a ostale planete sunčevog sistema su raspoređene po gradu, proporcionalno u odnosu na njihovu veličinu i udaljenost od Sunca. Ja sam pronašla samo dve planete. Veneru – na prvom stubu prolaza na Jelačićevom placu. Mars – iza spomenika Mariji Jurić Zagorki u Tkalčićevoj ulici. Zanimljiva mi je bila ta igra traženja. A, kako je taj metalni sunčev sistem relativno novijeg datuma, mnogi Zagrepčani prolaze kraj tih planeta ni neznajući o čemu se radi. Meni izgledaju kao prekidači za struju, i to od mesinga.

Međutim, Bogovićeva ulica je najpoznatija po brojnim kafićima i subotnjoj "špici". Naime, u hrvatskoj prestonici, glavni izlazak je subotom (pre) podne. Važniji je čak i od groznice subotnje večeri. Bitno je biti viđen, ali i videti. Doznati nove tračeve. Puno "poznatih faca" ovde ispija svoj kofeinski napitak.

"Škola" lounge bar

I ja sam u ovoj ulici ispila šoljicu kofeinskog zadovoljstva, u "Školi". To je lounge bar i restoran. Ambijent je pravi dizajnerski, muzika je acid jazz i nije glasna, te se može opušteno razgovarati.

Paprenjak

Tu je i knjižara "Profil megastore". Razgledajući po policama, rešila sam da svojim najmi-lijima umesto suvenira kupim knjigu. Uršula Tolj, Krešimir Pintarić i Roman Simić su mladi autori čija su mi dela privukla pažnju. Inače, tipičan zagrebački suvenir je licitarsko srce, koje sam ja na poklon dobila od svojih domaćina. I paprenjak, keks kojeg i August Šenoa (koji je potomak prvog zagrebačkog poslastičara) spominje u svojim delima.

Pijaca – duh svakodnevice

Kako sam od silne priče sa prijateljima zaboravila da imam foto aparat, sutradan sam morala nadoknaditi propušteno. Ustala sam rano i, pre poslovnih obaveza, krenula na "foto session" grada.

Jedna od atrakcija ovoga grada jeste uspinjača. Po nekim izvorima, ova je najkraća "žičana železnica" na svetu. I zaista, popela sam se na Gornji grad za jedan minut. Uglavnom je koriste turisti, ali i stare bakice koje stanuju u tom delu grada, naročito nakon kupovine na pijaci.

Pijaca Dolac

Kako sam išla prema Kaptolu, prošla sam kroz Dolac. To je njihova pijaca. Volim pijace, posebno u proleće. Tu je pravi život! Nikakva turistička atrakcija, nikakva legenda, nikakva istorijska destinacija... samo duh svakodnevice. I uvek na svojim putovanjima, ako mi se ukaže prilika, posetim pijacu. Da je blizu Jadran vidi se i po izboru proizvoda. Sveža riba, morski plodovi, šparoge, blitva, rikula, mišancija... pored ostalih kontinentalnih namirnica.

Ono što je interesantno, jeste spomenik običnoj ženi, prodavačici sa pijace, spomenik Kumici. To je seljanka sa košarom na glavi i predstavlja simbol zahvalnosti za sve one žene seljanke (kumice) koje dolaze iz okoline, da bi "nahranile" Zagrepčane.

Obišla sam i Katedralu, malo prošetala oko Opatovine i Ribnjaka.

Nakon poslovnih obaveza, sela sam u tramvaj i uputila se ka prijateljima na Črnomerec. Kako u mom gradu nema tramvaja, te sam platonski zaljubljena u to prevozno sredstvo, a i kupila sam dnevnu kartu, odlučila sam da je maksimalno iskoristim. Možda sam izgledala sumnjivo jer sam presedala iz jednog u drugi tramvaj i kružila po Zagrebu brojevima 7, 14, 2 i 6, ali sam videla i ostale kvartove ovoga grada.

Maksimir

Treći dan sam imala samo vremena da posetim Jarun, na kratko. Inače, purgeri (žargonski se tako zovu Zagrepčani) imaju bogatu ponudu što se izletišta tiče. Tu je Medvednica i najviši vrh Sljeme. Tu su dvorci Trakošćan, Veliki Tabor... gastronomski poznat Samobor, Bundek... I sam grad ima puno vrtova: Botanički vrt, Maksimir, Zoo vrt, Ribnjak...

Iako je dodatna prednost (gotovo isti) jezik, ja sam se bojala da mi ne izleti neko "bre", te sam stoga, u sebi, u nekom rep ritmu, ponavljala "kaj, kaj, kaj"... Čak se rimuje sa "purgeraj"!

Između Srba i Hrvata ima (malo) razlika, ali je sličnosti (daleko) više! U nekoliko navrata sam čula kako trešte narodnjaci iz auta, kao i iz kvartovskih kafića. Čak mi se učinilo više nego kod nas. Ili sam samo na to obratila posebnu pažnju?!

Što se tiče cena, nisu mnogo više u odnosu na one kod nas; taman koliko im je i standard viši.

Grad je čist i uredan. I gradom šetaju stare gospođe. Vremešne, doterane... prave dame. A kako je kafićka kultura ovde razvijena i one se često viđaju u istima. Taj detalj mi je baš zapao za oko!

Zagreb kao i svaki grad, ima mnoge zanimljivosti, a ovo su samo neke koje obavezno treba pogledati.

Ivana Bašić Palković
B92 – 03.05.2008.

HVAR

OSTRVO LAVANDE I VINA

Hvar je najsunčanije mesto u srednjoj Evropi i jedno od najlepših ostrva na Jadranu. Čisto more, miris soli i borove šume nećete osetiti nigde tako snažno kao na Hvaru, pa ne čudi što ga je Američki turistički magazin uvrstio među deset najlepših ostrva na svetu

Zahvaljujući blagoj klimi, toplim zimama i prijatnim letima, brojni turisti iz celog sveta rado posećuju Hvar. Najsunčanije ostrvo u Hrvatskoj, omiljeno je odredište pozna­tih iz celog sveta zbog autentičnosti, oču­vane prirode, mirnih zaliva, čistog mora – i dobre gastronomske ponude i zabave.

Mapa lokacije ostrva i grada Hvara

Kroz istoriju su izgrađene brojne crkve, palate i vile, a sačuvana je i vinogradska tradicija i uzgajanje maslina. Bogato borovim šumama i mediteranskim rasti­njem (lavandom, ruzmarinom) i hlađe­no letnjim vetrovima, ostrvo je čak i u najtoplijim danima leta jedno od retkih mesta u Dalmaciji sa okrepljujućim va­zduhom danju i prijatnim noćima. Ostrvo Hvar, kralj među dalmatinskim ostrvima, poznato je od antike po svom važnom strateškom i nautičkom položaju, bogatstvu istorijskih razdoblja, kulturnim i prirodnim spomenicima i književnosti.

Harmonija čoveka i prirode

Iako odvojenost od obale ponekad može da bude hendikep, sa druge strane Hvar pruža zaštitu od gužvi na putevima i sličnih stvari koje, nažalost, dolaze sa civilizacijom. Umesto toga, tu su pro­strana polja lavande, drevna stabla ma­slina i vinogradi, u jedinstvenoj harmoni­ji čoveka i prirode. Sve što očekujete od svog odmora pronaći ćete ovde.

Panorama grada Hvar i pogled na Paklena ostrva

Noćni život i arhitektura Hvara, izle­ti brodom na Paklena ostrva, peščane plaže, spoj antike i modernog u Starom Gradu, rajske plaže ispod borovih šuma Zavale... Ovo je samo delić onoga što vas čeka ukoliko se odlučite da letujete na ovom ostrvu. Bogato kulturno i istorij­sko nasteđe Hvara, jedinstvena gastronomija i kristalno čisto more garancija su odmora koji nećete zaboraviti.

Stari Grad

Stari Grad, luka

Ovo je najstariji ostrvski grad u Evro­pi, datira od pre 2.000 godina i mesto je koje u isto vreme nudi apsolutni mir. Nalazi se na severnoj strani ostrva. Ovo je najstarije naselje na ostrvu, iz vre­mena antičke Grčke kada je osnovan kao nezavisan grad Faros.

Glavni trg u Hvaru je napravljen 1575. pod uticajem venecijanske arhitekture iz toga perio­da i poznat je kao najveći i najtepši trg u čitavoj Dalmaciji. Ovaj trg okružuju stare zgrade kao što su crkva Sv. Marka, stari zvonik, katedrala Sv. Stefana kao i ruševine Gotske palate.

Plaže

U samom gradu Hvaru nema plaže za kupanje, ali u njegovoj okolini, gde god da krenete, naići ćete na neku od uvala. Obavezno skoknite do Paklenih ostrva. Vožnja brodićem do ovog mesta traje četrdesetak minuta, a cena povratne karte je oko pet evra.

Plaža Palmižana

Jedina šljunkovita plaža Palmižana, oduševiće vas lepotom.

U neposrednoj blizini, za ljubitelje nudi­zma, prostire se stenovita plaža Jerolim. Sitnog šljunka ima i na jugozapadnoj strani koja je okrenuta otvorenom moru, kraj mesta Ivan Dolac, Zavala i Milna. Ali, jedno je sigurno, gde god na Hva­ru otišli na kupanje, čeka vas kristalno prozirno, čisto i nezagađeno more.

Ako želite da sretnete neku poznatu ličnost, posetite kamenu plažu Hula Hula, a ako vas privlači luksuz baldahina, uz najbolji šampanjac i jagode sa šlagom, svratite do plaže ispred hotela "Amfora". Najbolji, ali i najskuplji restoran je "Makon­do". Nešto skromniji, ali po ukusu hrane ništa lošiji je restoran "Marinero".

M. P.
Stil magazin 79 – 30.06.2008.

ROVINJ

ADIO, LJUBAVI

U gradove možeš da se zaljubiš baš kao u bilo koga ili bilo šta drugo. Ocenjujem ovaj put kao ljubav na prvi pogled. Rovinj i ja imali smo neverovatno maštovitu štoriju. Ja iz Beograda, a on usred Hrvatske, pun skrivenih strasti, iznenađenja, zavodljivih ulica i pitkog vina. Pored neprekidnih ponuda da zbrišem u Veneciju, ostadoh mu verna. Strasna kratka romansa na plažama, ulicama, restoranima

Nekoliko puta u životu trebalo je tamo da se nađem. Sve vreme pratio me je neve­rovatan film u glavi, tipa šta je sve moglo da mi se desi u ovom gradu, a nije. Jednom sam sa jednim plavookim Dalmatincem koji je izgledao bezobrazno prefinjeno trebalo da se sretnem upravo na ovoj teritoriji. Naravno, kako to obično biva, nikada se nismo sreli. On se zaglavio u nekoj jednosmernoj ulici i ne veru­jem da je uspeo bez mene da nađe pravi put. A ja sam skre­nula iz ulice Carera, pa preko trga pravo na brod Baunti koji je u tom trenutku isplovio na svoj put oko sveta. Tako sam izbegla jednu veliku ljubav. U Rovinju, razume se. Bilo je to vrlo davno, toliko da više ni­sam ni sigurna da sve to nisam potpuno izmislila.

Mapa lokacije Rovinja

Talenat za život sadašnji

U kolima sam slušala neku stvar koja ide ovako – Ušla je tiho ka brod u pismu moju, i odnila sve... tralalala tako sam i ja lagano ušla u Hrvat­sku. Znamo se već dobro, pomislih... Beograd-Rovinj – destinacija snova i ako išta treba da bude uramljeno i nedodirnuto, to je put u grad koji mi je danas nekako miliji od svih drugih putovanja. Sa setom sam slušala priče sta­rijih koji su sva leta provo­diti tamo u društvu slikara, glumaca i ostalih talentovanih za život.

Rovinj

To veče pila sam cabernet sauvignon baroque iz 2001. poreklom iz zapadnoistarskog vinogorja. Beše to dobro suvo vino odnegovano u podrumu porodice Peter Voleti. Mesec nije bio pun, i sve je nekako ličilo na sreću. Svako dobija po zasluzi – sećam se reči plavookog sa kojim se nikada nisam srela u ulici De Amicis.

Legenda o svetoj Eufemiji

Rovinj se nalazi na zapadnoj obali Istre, najvećeg jadran­skog poluostrva, ima oko petnaest hiljada stanovnika. U vodiču kroz Rovinj za ovo leto pronašla sam priču – U ranu zoru 800. godine crkvena zvo­na nervozno su zvonila. Građani su se sjurili prema moru. Čudo, dogodilo se čudo! Mo­rem je, poput kamene lađe, doplovio mermerni sarkofag. Otvoriše ga i ugledaše nepo­mično telo prelepe devojke. Kraj nje, svitak pergamenta. Razviše ga i pročitaše – Ovo je telo svete Eufemije.

Sarkofag svete Eufemije – zaštitnice grada

Reč je o legendi o Eufemiji, zaštitni­ci Rovinja, i danas utkanoj u život grada. Razvoj turizma Rovinja ostao je veran svojim počecima – sačuvati prirodu, istoriju i tradiciju.

Započnite razgledanje Rovinja gleda­njem sarkofaga Eufemije u ti­šini crkve, a potom se popnite na zvonik. Pod njenim pogle­dom prostire se cela rovinjska obala, Crveni otok, Katarina, dvadesetak ostrvaca.

Strasni kameni grad

Stari grad se nalazi na poluostrvu i svedok je svih prohujalih vremena. Skučeni prostor uslovljavao je zbije­nu građu uskih kuća, ulica, malih trgova i, zahvaljujući toj činjenici, nastade ovako romantičan gradić. Kažu da su posebnost dimnjaci izgrađe­ni na specifičan način. Nije ni čudo što je 1963. godine Rovinj proglašen spomenikom kulture.

U nekoj knjižici, pri­lagođenoj za turističke glavice opijene suncem i vinom, našla sam podatak da je Rovinj svoj život započeo na nekadašnjem ostrvu Mons Albanus. Prvi ar­heološki tragovi života sežu u bronzano doba, a jezgro grada razvijalo se u III veku. Počet­kom XVIII veka grad počinje da se širi izvan gradskih zidina i na kopno, a kanal između ostrva je zatrpan 1763. godine i stari deo grada se tako našao na poluostrvu.

Vrata svetog Benedikta

Već u VII veku Rovinj je bio opasan gradskim bedemima, kasnije pojačanim i dograđi­vanim gradskim kulama. Grad je imao sedmoro vrata, a saču­vana su Vrata sv. Benedikta, Portica i Vrata Svetog križa. Na mestu spoljnih vrata u XVII veku je podignut barokni Bat­bijev tuk, koji je danas ulaz u Stari grad.

Najimpozantnije zdanje je crkva zaštitnica grada, izgrađena u XVIII veku, a početkom prošlog veka izgrađeno je pročelje u stilu venecijanskog baroka. Zvonik ove crkve visok je šezdeset metara, ukrašava ga bakarni kip svetice Eufemi­je, koji se snagom vetra okre­će oko svoje ose.

Italijani u belom
Itatijani, obučeni uglavnom u belo, preplavili su grad. Na svakom koraku kučići iz celog sveta, retki srećkovići koje su gazde povele na more. U ho­telima i privatnim smeštajima za svog ljubimca platićete pet evra za noć.

Itatijanski jezik čuje se sa svih strana, što daje osećaj da si zaista u Itatiji.

Crkva svete Eufemije

Galerije, jedna do druge, mame da uđeš baš u svaku. Interesantni detalji, ali i ose­ćaj da autentičnih stvari ima sve manje. Tužna tržišna real­nost koja kvari snove. Školjke sa Filipina. Morski sunđeri iz Grčke. Kineske ogrlice koje se prodaju svuda po svetu. Slike koje potcenjuju turiste. Ali, ako umeš da zažmuriš i smestiš se u neki restoran... klopa, mirisi, uživancija, uči­niće da zaboraviš tu tužnu realnost.

Jelena Ranković
Stil magazin 86 – 18.08.2008.