SOLUN

TRAGOVIMA STARE VIZANTIJE

Prestonica severne Grčke se rano budi. Ritual nalaže prvu jutarnju kafu skuvanu na vrelom kamenu u nekoj od starih brojnih kafanica. Njen miris se meša sa aromatičnim oblakom tek otvorenih vreća đumbira, bibera, ambre, cimeta. lorbera, kardamona, kima i bosiljka sa obližnje pijace. vazduh para i oštar miris sveže i tek ulovljene ribe, iznete na tržnicu. Vreme je da se krene

Posetioce sa severa put vodi ka velikom, troimenom trgu Vardari, Demokratija, odnosno Joani Metaksa. Ne zna se koji je naziv zvaničan, ali se zna da tu počinje moderni, trgovački deo grada. Niko ne pravi pitanje zbog nekoliko kućeraka zaostalih sa početka prošloga veka, sa ćepencima korpara, plehadžija, sarača ili prodavaca polovne odeće.

Mapa lokacije Soluna

Sa trga Vardari polazi Egnacija, najstarija, najduža i za trgovinu najvažnija solunska ulica. U rimsko doba se zvala Dekumanus Maksimum, a spajala je najvažnije gradske kapije – Vardarsku i Kalamrijsku. Nižu se radnje i butici, većina od 250 solunskih hotela za svačiji džep, a o kafanama, kafićima, uzerijama (toče samo nacionalni uzo), pivnicama, picerijama, poslastičarnicama, da se i ne priča.

Troimeni trg u Solunu

Sa istog trga polazi i ulica Monastiri, kojom ste ušli u Solun i kojom ćete nazad kućama, kao i Bulevar 26. oktobar, koji prerasta u autoput za Atinu. Bitna je i Langada, kojom se stiže na Zejtinlik, srpsko vojničko groblje sa 1.440 nadgrobnih krstova. U velikoj kosturnici počiva i 6.500 srpskih vojnika, palih u proboju Solunskog fronta. Srpski redovi i vojvode, jednaki u žrtvovanju na oltar otadžbine, počivaju u miru, uz brigu srpske države i veliko poštovanje građana Soluna. Za našeg turistu u Grčkoj, Zejtinlik je obaveza. Prilika da se divite stihovima Vojislava Ilića Mlađeg, uklesanom u peočelje:

– Neznani tuđinče, kad slučajno mineš pored ovog zajedničkog groba, znaj, ovde su našli večno utočište najveći junaci današnjeg doba! Roditelj je njihov hrabri srpski narod, gorostas u istoriji vojni, koji je sve staze iskupljenja prošo i čiji su borci divljenja dostojni!

Stecište balkanskih kultura

Ulica Egnacija noću

Pođite najpre do impresivne, sedam vekova stare crkve Dvanaest apostola, ba bulevaru Agia Dimitru. U istoj ulici je i Crkva svete Katarine, vizantijski hram sa pet kupola iz istog veka. Potom u prekrasnu vizantijsku Baziliku svetog Dimitrija, zaštitnika grada koji počiva u crkvenoj kripti. Bazilika je na 60 korintskih stubova, ima 5 ulaza i drvenu krovnu konstrukciju. To je najveći spomenik vizantijskog sveta u helenskom stilu. Oplemenjena je divnim freskama na kojima su i naša dva učitelja – Ćirilo i Metodije, prikazani u mladalačkom dobu.

Bazilika Agia Sofija

Još jedna bazilika pleni pleni lepotom i dugovečnošću – Agia Sofija (replika čuvenije Svete Sofije u Istanbulu). Ponosi se krasnim mozaikom posvećenom Uspenju Bogorodice, načinjenom u vreme Justinijana (VIII vek naše ere).

Bela kula

Čuvena Bela kula, venecijanska majstorija iz XV veka, danas je Vizantijski muzej, u tursko doba zloglasni zatvor (Krvava kula), i Grcima je poslužila za istu namenu. Tu je robijao i Dragutin Dimitrijević Apis. Inače, Bela kula je poslednji kameni sklop u nizu kojim je vizantijski car Teodosije Veliki opasao grad.

Galerijev slavoluk

Na toj maršruti je i Galerijev slavoluk. Dioklecijanov zet ga je izgradio 303. godine, u čast pobede nad Persijancima. Isplatilo mu se – gradio ga je pet godina, a traje dva milenijuma. Valja da se zna da je religijska i spomenička zaostavština Soluna iz viznatijskog doba, jer je ovde bilo stecište balkanskih kultura, među kojima helenska nije imala primat. Ta baština je u obližnjem arheološkom muzeju: pored savršenih skulptura, poprsja, nakit iz predvizantijskog doba, smešteni su dragoceni kipovi i predmeti iz vremena Filipa i Aleksandra Makedonskog i ratova starih Grka.

Čari savremenog Soluna

Na obale Egeja se nekada leti "slivalo" i do 700.000 Jugoslovena. I danas se nađe poneki Jorgos, Aleks ili Dimitri koji je studirao u Beogradu i zna srpski. Prodaje farmerke na Egnaciji, ili poslužuje na predivnom obalskom trgu Aristotelos. Nema ih u mondenskoj, šoping aveniji Cimiski, elitnom "gledalištu izloga". Mađtovito dizajnirane bočice Živanšija, Diora, Dalija, Lankoma, Nine Riči, Klajna ili Sen Lorana, prepliću se sa bljeskom kristala Svarovski, nakitom Markiza ili Kartijea i sjajem prekrasno izrađenih ženskih tašni ili cipela.

Naravno, nepristojno visokih cena nema u izlozima, ali će vam ih saopštiti "skockana" i nasmešena prodavačica, sa nepogrešivim smislom za prepoznavanje pravog kupca, letnjeg dokoličara ili "šanera" sa severa. Slično je i u hladovitom Mitropoleosu, ako je suditi po broju i bogatstvu butika, alici namenjenoj otmenijim damama. Za nauk našima: sve što ste videli u izlozima Cimiskija ili Mitropoleosa, jeftinije je na obližnjoj Egnaciji ili u Ulici kraljice Olge u drugom, uglavnom rezidencijalnom delu grada.

Predah od šopinga i šetnje su prijatne, hladovite kafeterije, uz ajskafe, portokoladu, odličan sladoled ili istočnjačku poslasticu, poput tulumbe, baklave, ušećerenog voća ili voćne torte.

Solun za gurmane

Ladadika, solunska "Skadarlija"

Krajem prošle decenije Solun je bio jednogodišnja kulturna prestonica Evrope, pa su preduzimljivi Grci parama Evropske unije modernizovali grad. U starim delovima gradskog jezgra su napravili nekoliko prekrasnih "Skadarlija". Najčuvenija je Ladadika u blizini stare luke, ali odjekuje uglavnom evropskom pop muzikom. Lokali sa "živom muzikom" uglavnom praktikuju grčka narodna i novokomponovana umeća. Ukoliko vam je do toga, svratite u "Skadarliju" kod trga Vardari (ulica Leonidasa Sofolija). Uz nenametljivi buzuki, ponudiće vam meni na kojem su predjelo "fuagra" – guščija pašteta, pihtije i masline. Sledi "krios zomos" – hladna supa, pa topli račići, školjke, sipa i drugi plodovi mora. Uputno je da se grčka salata preskoči, jer koriste čudno, slatko sirće! Vino je ili tesalsko crveno ili retcina.

Dzaziki

Ukoliko vam se posreći da naiđete na starinsku, neuglednu kafanu, sa plastičnim kariranim stolnjacima, končanim trakama na vratima i ramovima za dnevne novine koje Grci, gustirajući čokanjče sa uzoom, prelistavaju po ceo dan – ne oklevajte! To su njihovi Dva jelena, Ima dana, Tri šešira. To je pravo mesto za grčke gurmanluke: prebranac za početak, zatim pladnjevi sa narescima i grčkom verzijom pinđura, hladnim majonezom, toplim paradajzom filovanim mlevenim mesom, pirinčem i sirom, uz "dzaziki" (fali ti ovo slovo, Vuče Karadžiću!), salatu i zagrejanu dimljenu šunku. Zaliva se trpkim crvenim vinom iz burenceta u uglu. To je samo uvod u glavno jelo – barbun u pikantnom belom sosu sa pečurkama, uz obarenu cveklu i sos od jabuka. Salatu valja opet preskočiti i opredeliti se za krastavčiće iz turšije. Barbun se "podmazuje" gustim crnim vinom iz okolnih vinograda.

Domades, sarma od vinove loze

Probajte i "domades", sarmu od vinove loze, ili musaku sa kiselim mlekom. Ovo nacionalno grčko jelo je specijalitet restorana Ta Koumbarakija.

Provod do jutra

Noćni provod u Solunu je šarolik. Na dugom i prelepom keju Vasileos Konstandinou, koga svi zovu jednostavno Nikis, u baštama elitnih restorana uživaju starije generacije. Tu žive dobrostojeći Solunci, koji ne mogu bez pogleda na more. Fasada kao da nema, jer je svaki centimetar iskorišćen za terase prepune cveća. To zelenilo na terasama je obeležje uzavrelog grčkog grada.

U Solunu su česte kombinacije diskoteke, bara i kafića. Takav je Etnik u kojem se uglavnom repuje, pa je i publika veoma mlada. U Modiano Marketu, orkestar Cigana svira odličnu muziku nedefinisanog porekla. Na Trgu Navarino, u starom delu grada, kao da je svake večeri festival: na okupu su silni ulični muzičari, dođu i žongleri, akrobate i pantomimičari, pa je provod izvrstan.

Panorama Soluna

Najlepši pogled na osunčani grad je sa 12 kilometara udaljenog vidikovca Panorama. Opružen duž zalivam grad se gubi u sivkastoj izmaglici iznad močvara delte Aksiosa (Vardara). Ako je jutro vedro i vazduh čist, nazire se i planina bogova – Olimp, udaljen oko 200 kilometara.

Kalmarija, avionski snimak

U podnožju Panorame je mirni, stambeni deo Soluna, sa bezbroj skverova, prijatnih taverni i mnogo, mnogo zelenila. Tu počinje Kalmarija, najlepša solunska opština, puna čistih, cvetnih ulica i trgova, gustig drvoreda, kolonijalnih radnjica, malih samousluga i skromnih kafanica. Lepota kalmarije je i njenoj običnosti. Tu nema neopisivih solunskih saobraćajnih gužvi, u kojima, ipak, niko nije nervozan!? Veštinom fasciniraju i motociklisti, uglavnom mlađarija. Vešto se probijaju prepunim ulicama, turiraju na semaforima i veselo se dovikuju.

Šoping centar

Ako u grad dolzite sa halkidikija, obavezno posetite ogromni tržni centar Kontinental, tik uz drum ka "tri prsta". Učinite to i ukoliko ste došli iz nekog drugog pravca. U trgovačkom mastodontu ima i "od ptice mleko", ali zanimljivo je upoznavanje filozofije "masovne" kupovine, naročito subotom, kada se tu porodično "sjati" barem "pola Soluna".

Ako ste dovde stigli, znači – džep vam je ispražnjen! Vreme je za "put pod noge", pa ili kući, ili u prijatno mestašce u kojem letujete.

Jovan Nikolić
Horizont 10/06

ATINA I PELOPONEZ

TAMO GDE JE SVE POČELO…

Na krajnjem jugu polustrva Atike, nalazi se glavni grad Grčke – Atina, udaljen od Beograda tačno 1.240 km. U njemu su postavljene osnove parlamentarne demokratije i slobodnih izbora, koje su još uvek pravilo življenja u svim demokratskim društvima

Centar savremene Atine nalazi se oko Omonia i Sintagma skvera (Platia Omonias i Platia Syntagmatos), ali je u vreme kada je nastala njen centar bio nadaleko čuveni Akropolj (Acropolis). U doba svog najvećeg procvata, u V veku pre naše ere, njom je vladao vojskovođa Perikle, samo jedan od ljudi kojima Atina duguje svoju večnu slavu.

Mapa Atine i poluostrva Peloponez

Ako ste u Atinu krenuli sa namerom da razgledate njene ulice sa lepim starim zgradama, moraću da vas razočaram. Osim nekoliko velikih starih zdanja, kao što su zgrada Parlamenta, Univerzitet, Nacionalna biblioteka i sličnih, u Atini su zgrade prilično obične, i nemaju onaj evropski sjaj. Zahvaljujući 550 godina pod turskom vlašću, u ovom gradu nikada nije postojao „barok“, „rokoko“, i „art-deco“. Ipak, u njemu postoje, često i usred grada, ostaci iz mnogo starije istorije, kojima se može pohvaliti retko koja prestonica Evrope.

Akropolj

Akropolj

Na jednom brdu, blizu samog centra grada, nalazi se Akropolj, najvažnija usputna stanica za svakog turistu. Kada prođete kroz antičku „kapiju“ – Propileji, sa vaše desne strane primetićete ostatke malog hrama Atine „Nike“ („pobednice“). Na Akropolju ćete videti još dva hrama, Partenon i Erehtejon, kao i dva antička pozorišta: Herodov Odeon i Dionizijevo pozorište, oba u podnožju brda.

Partenon

Partenon (VI – V vek pre naše ere) je hram sagrađen u najstarijem grčkom – dorskom stilu, a važio je za najbitniji atinski hram, posvećen boginji Atini Partenos, zaštitnici grada. Za gradnju hrama bili su angažovani najveći umetnici tog vremena, među kojima i vajar Fidija. U centru sada polu razrušenog hrama, nekada je stajala ogromna statua Atine Partenos, urađena u hrizelefantijskoj tehnici (kombinacija slonovače i oplate od zlata).

Pored Partenona se nalazi jedan nešto mlađi i manji hram – Erehtejon, građevina jonskog arhitektonskog stila, sa „karijatidama“ (potpornim stubovima u obliku ženskih figura). Zanimljiva je priča o tome kako su i zašto stari Grci počeli da postavljaju karijatide na svoje hramove. U starom veku, na području oko čuvenih letovališta današnje Turske, postojala je država Karija. Grci su je osvojili i načinili svojom kolonijom. Žene iz Karije bile su toliko lepe, da su ih grčki muškarci dovodili u Atinu i ženili se njima. Budući da su bile robinje, karijatiđanke se nisu mogle suprotstaviti činom udaje, ali su se međusobno zavetovale da Grcima neće rađati decu. Za to je postojao jedan veoma valjan razlog: ukoliko rode muško dete, ono će kad poraste biti još jedan Grk, koji će se boriti protiv sopstvene zemlje. Za divno čudo, Grci su njihovu odluku duboko poštovali, a u spomen na njihovu požrtvovanost i lepotu, nastale su „karijatide“.

Trebalo bi napomenuti da za razliku od antičkih hramova u današnjoj Turskoj, a pogotovo onih na Bliskom Istoku, atinski hramovi koji datiraju iz sličnog perioda, do današnjih dana nisu ostali preterano očuvani.

U kompleksu Akropolja, nalazi se i mali muzej, čija postavka obuhvata neke od predmeta i statua nađenih na ovom lokalitetu. Za one koji žele da vide više, trebalo bi da se upute u Nacionalni Arheološki muzej, na trgu Moussio.

Sa Akropolja se pruža predivan pogled na skoro čitav gusto naseljeni grad. Podno brda, u smeru ka centru, smešten je deo grada koji Grci zovu Plaka. U njemu su smeštene čuvene grčke taverne, male radnje sa suvenirima, a u njemu je tokom dana (a pogotovo noći), uz „sirtaki“ i „buzuki“ prilično živo i veselo. Iz nekih delova Plake noću se odlično vidi Akropolj, koji je osvetljen reflektorima, pa deluje kao „čardak ni na nebu, ni na zemlji“.

Blizu Akropolja se nalaze još i Hadrijanova biblioteka, groblje Karameikos, spomenik Diogenu, kao i izuzetno zanimljiv kružni spomenik pesniku Lizistratu, te ćelija u kojoj je bio zatvoren Sokrat, svi iz perioda antike.

Istočno od Akropolja, posle skvera Sintagma, usred grada se nalazi još jedan arheološki lokalitet – Olimpejon, iz VI veka pre naše ere, posvećen Zevsu Olimpijskom. Nedaleko odatle su i Hadrijanova vrata, iz nešto kasnijeg perioda.

Pirej

Okolina Atine

Jedna od najpoznatijih i najvećih luka na Mediteranu, svakako je atinska luka Pirej. Pola sata vožnje metroom ka jugo-zapadu, dovešće vas do pristaništa sa mnoštvom ukotvljenih brodova: od onih malih ribarskih, preko jahti, pa sve do velikih prekookeanskih.

42 km od Atine, nalazi se Maratonsko polje. Poznato je po čuvenoj bici protiv Persijanaca, u kojoj su Grci odneli pobedu. Grčka vojska poslala je glasnika, da javi u Atinu da su pobedili. Nesrećni glasnik pretrčao je 42 km i 175 m, preneo poruku i od velikog napora, na mestu umro. U slavu tog događaja, toliko važnog za grčku istoriju, ustanovljena je olimpijska discipina – maraton.

Na kraju, ako od silnih istorijskih spomenika, uspete da odvojite malo vremena, kao krunu vašeg boravka u Atini, izaberite da posetite rt Sunion (Sounion). Samo 65 km jugo-istočno od Atine, na ovom mestu možete videti najlepši zalazak sunca na svetu (tako bar kažu Grci). Na rtu iznad mora, nalazi se hram boga mora – Posejdona, između čijih bi stubova trebalo da zađe sunce.

Korintski kanal

Peloponez

Kada ste već stigli čak do Atine, morate odvojiti jedan dan, preći preko Korintskog kanala i posetiti barem istočni deo poluostrva Peloponez, onaj najbliži Atini. Osim Olimpije i Sparte koji su dosta daleko, u ovom „bližem“ delu nalaze se svi ostali najvažniji antički spomenici na Peloponezu.

Od Atine do Korinta ima 68 km. U njemu postoje ostaci naselja Korinćana iz starog veka i Apolonov hram, ali je ovo mesto ipak najpoznatije po kanalu koji je prokopan na najužem kopnenom delu između Atike i Peloponeza, i time manje ili više „pretvorio“ Peloponez u ostrvo. Zaustavite se na par minuta na sredini prelaza preko Korintskog kanala, i videćete još jedan od mnogih uspešnih primera čovekove borbe sa prirodom.

Mikena

30 km od Korinta nalazi se drevna Mikena, jedna od najstarijih grčkih naseobina, čiji se začeci vezuju za XX vek pre naše ere. Iako su njeni ostaci veoma oskudni, ono što u njoj ipak možete videti sagrađeno je između 1600. i 1200. godine pre naše ere. Pre nego što se uputite u Mikenu, možda bi trebalo da konsultujete knjige, jer je istorijat ovog mesta zaista veoma zanimljiv. O njemu je u „Iijadi“ pisao i sam Homer, a naučnici još uvek imaju oprečna mišljenja u vezi sa njenom istorijom, kulturom i raznim uticajima drugih naroda sa kojima su bili u kontaktu. Ono što se sigurno zna jeste podatak da su Mikenci bili istog porekla kao i Krićani, te samim tim pripadaju Minojskoj grupi naroda.

U Mikeni možete videti „Lavlju kapiju“, tj. reljef dva lava iznad ulaza u kameni kompleks nalik utvrđenju, kao i kružnu kamenu grobnicu pod nazivom „Atrejeva riznica“. U Nacionalnom muzeju u Atini čuvaju se predmeti od čistog zlata, koji su pronađeni na ovom mestu. Najpoznatiji od njih su sigurno zlatna posmrtna maska pripisana načuvenijem mikenskom kralju Agamemnonu i pehari iz Vafija.

Nafplion, tvrđava Palamidi

Od Mikene do Nafpliona (Navplion) ima 23 km. Ovo mesto nalazi se na obali, u dubini Argolidskog zaliva, a na visokom brdu iznad naselja nalazi se impozantna tvrđava Palamidi, koju vredi posetiti. Preko puta je maleno ostrvo, na kojem se takođe nalazi mala tvrđava, verovatno iz vremena srednjeg veka, ili nekog još kasnijeg perioda.

Do poslednje lokacije za razgledanje, ima još 40-tak kilometara. Kada pređete ovo rastojanje, naći ćete se na lokalitetu Epidaurus, u podnožju jednog od najstarijih i najočuvanijih grčih amfiteatra, koji je svojevremeno mogao da primi 14 000 gledalaca.

Grčki amfiteatri građeni su tako što je njihovo gledalište bilo polukružno „usađivano“ u obronak brda, pa je na taj način stvarana savršena akustika pozorišta. U staroj Grčkoj, bilo je važno da se reči glumca, izgovorene duboko u podnožju teatra, jednako čuju i u ložama prvog reda, kao i na vrhu gledališta.

Epidaurus, najstariji i najočuvaniji grčki amfiteatar

Popnite se do poslednjeg reda, pa ”dramski” izgovorite neki tekst – vaši saputnici koje ste ostavili u podnožju, biće prilično iznenađeni. Vaš glas sa tolike daljine (i visine), delovaće im tako blizu – kao da ste par metara ispred njih! Naravno, siđite dole, pa se zamenite – da i vi proverite moje reči. Kada je reč o akustici, amfiteatar u Epidaurusu je svetski šampion - nije utvrđeno da li postoji još neka grčka pozornica sa boljom akustikom od njega. Leti se u Epidaurusu održavaju koncerti klasične muzike, kao i predstave po tekstovima Eshila, Sofoklea i Euripida, čuvenih pisaca grčkih antičkih tragedija.

Stotinak metara od pozorišta, nalazi se mali Muzej Epidaurusa, a nešto dalje od njega i ostaci par hramova, kao što su kružni hram – tolos, Artemidin hram i hram boga Askleptija.

Posle ovolike količine istorije, zaslužili ste da se dobro odmorite, a i razonodite. Vratite se nazad u Atinu, pa pravac na Plaku – krajnje je vreme da uz laganu mediteransku večeru i vince, naučite taj sirtaki!

Ivana Dukčević-Buđa
B92 – 13.06.2005.

KRIT

OSTRVO ZA UŽIVANJE

Severna obala je razvijenija od južne i tu se nalaze turistički centri Hanja, Retimno, Iraklion i Agios Nikolaos koji su ujedno i glavni gradovi četiri regije na ostrvu. Ćitavom dužinom severnog dela ostrva izgrađen je autoput. Kada se stigne na Krit, postavlja se pitanje kuda krenuti, jer ostrvo pruža pregršt mogućnosti kako za uživanje u prirodnim lepotama, tako i za obilaske istorijskog nasleđa

Krit je peto ostrvo po veličini u Mediteranu, najjužnije, najveće i, po mnogo čemu, najvažnije grčko ostrvo. Nalazi se na raskrsnici triju kontinenata: Evrope, Azije i Afrike i zbog svog geografskog položaja važi za jedno od najtoplijih ostrva Evrope. Turistička sezona traje od maja do oktobra. Prostire se na površini od 8.331 kvadratnih kilometara. Pretežno je brdovito i planinsko područje i cela unutrašnjost ostrva je slabo nastanjena.

Mapa ostrva Krit

Severna obala je razvijenija od južne i tu se nalaze turistički centri Hanja, Retimno, Iraklion i Agios Nikolaos koji su ujedno i glavni gradovi četiri regije na ostrvu. Ćitavom dužinom severnog dela ostrva izgrađen je autoput. Kada se stigne na Krit, postavlja se pitanje kuda krenuti, jer ostrvo pruža pregršt mogućnosti kako za uživanje u prirodnim lepotama, tako i za obilaske istorijskog nasleđa.

Hanja

Jedno od najživopisnijih mesta na ostrvu je Hanja, najveći grad zapadnog dela ostrva sa oko 60.000 stanovnika. Do 1972. godine Hanja je bila glavni grad Krita. Za vreme minojske civilizacije Kidonija, kako se tada Hanja nazivala, bila je važan grad-palata na ostrvu. Kasnije je ovaj grad nastavio svoj razvoj pod antičkom, rimskom, vizantijskom, venecijanskom i turskom vlašću.

Hanja

Jedna od glavnih atrakcija Hanje je srednjevekovni grad sa romantičnom venecijanskom lukom u kojoj se nalaze taverne na otvorenom. Tu se služe kritski specijaliteti od raznovrsne sveće ribe sa puno povrća spremljenog na maslinovom ulju. Sve to dopunjuje opojno crno ili beli kritsko vino koje uz zvuke buzukija i melodije rembetika poziva na meraklijsko raspoloženje.

Hanja, taverna

Na samo 10 kilometara od Hanje nalaze se turistička mesta Kalamaki, zatim sledi Agia Marina i Platanjas gde je sve podređeno letu, suncu i moru, a karakterišu ih dugačke peščane plaže, hotelski kompleksi i moderni noćni klubovi. A provod u toplim letnjim noćima počinje posle ponoći i traje do jutra u barovima Mambo, Destil i Milos na samoj morskoj obali.

Posetioci avanturističkog duha u blizini Hanje mogu istraživati netaknutu prirodu klisure Samarija, dugačke 18 kilometara i bogate retkim vrstama flore i faune. Ako zaista želite da se opustite, posetite plaže Elafonisi, poznatu kao kritski Karibi, i Falasarnu koja je proglašena najlepšom plažom u Evropi 2004. godine.

Retimno

Retimno

Ukoliko se krene sa zapada ka istoku, sledeća destinacija koju treba posetiti je svakako Retimno, glavni grad istoimene oblasti. Grad nije imao posebnu stratešku važnost na ostrvu sve do dolaska Venecijanaca koji su ostavili svoj trag, posebno u arhitekturi. Autentičan izgled starom delu grada daju venecijanska luka sa tipičnim starim svetionikom, uske kamene uličice, fontane, zgrade koje datiraju iz XVI veka, džamije i minareti iz turskog perioda.

Retimno, venecijanska luka sa svetionikom

Grad krasi i mletačka tvrđava Forteca koja dominira gradom i u čijem se teatru organizuju koncerti, vinske svetkovine čija je tradicija duga 500 godina, izložbe i predavanja.

Dugačko šetalište duž obale povezuje stari deo grada sa turističkim delom, gde se nalaze mnogobrojni hoteli i duge peščane plaže koje pružaju mogućnosti bavljenja sportovima na vodi.

U ranim večernjim satima na ulicama starog grada u Retimnu meštani nude suvenire, tradicionalne kritske poslastice i rukotvorine starih zanatlija. Na južnoj obali nalaze se neke od najvećih turističkih atrakcija ovog regiona – plaža Preveli gde se reka Megalopotamos uliva u more, manastir Preveli i plaža Matala, poznata po pećinama koje se nalaze u neposrednoj blizini i u kojima su nekada boravili hipici sklanjajući se od patrola lokalne policije.

Festos, ostaci palate minojske civilizacije

U blizini se nalazi jedna od tri palate minojske civilizacije, Festos koja se nalazi na brdu Kastri odakle se pruža pogled na Libijsko more. U njoj je pronađen disk Festosa, najstariji primerak tipografije na svetu.

Iraklion

Iraklion, panorama grada

Glavni grad ostrva, kulturni i ekonomski centar i najvažnija luka koja povezuje ostrvo sa kopnenim delom Grčke, ima ukupno 120.000 stanovnika. Na tlu Krita u periodu 2600-1100. godine pre nove ere razvila se prva evropska civilizacija – minojska. U tom periodu izgrađene su mnoge palate i razvijala se trgovina sa susednim zemljama.

Iraklion, luka

U blizini Irakliona nalazi se arheološko nalazište Knosos, palata minojske civilizacije koju je rekonstruisao arheolog ser Artur Evans čija se bista nalazi na ulazu u lokalitet. Tu je i Velika palata sa strukturama lavirinta, hodnicima, obrednim prostorijama, sobom sa prestolom kralja Minosa i kraljičine odaje sa veličanstvenim freskama. Tu je i Mala palata, kraljevska vila, kupatilo sa pravom kadom i Dionisijeva kuća sa podnim mozaicima.

Knosos, arheološki lokalitet

Nakon posete Knososu, preporučuje se poseta Arheološkom muzeju gde se čuvaju originalne freske, statue, vaze, novac i nakit pronađeni na celom ostrvu.

Agios Nikolaos

Glavni je grad Lasiti regije koja je postala svetski poznata zbog velikog broja vetrenjača. Smešten je u srcu veličanstvenog zaliva Mirabelo. Ovaj šarmantni gradić, nekadašnje ribarsko naselje, godinama privlači turiste iz celog sveta, a zalivu nije mogao odoleti ni Volt Dizni ranih šezdesetih godina.

U centru grada se nalazi Jezero bez dna u kome se, prema mitologiji, kupala boginja Atina. Tu su i brojne kafeterije, taverne, tradicionalni dućani i prodavnice suvenira.

Agios Nikolaos sa Jezerom bez dna u centru grada

Danas je Agios Nikolaos mondensko letovalište poznato po luksuznim hotelima tipa resort koje okružuju vrtovi mediteranskog bilja, privatne marine i tereni za golf. Agios Nikolaos nudi obilje zabave, bogat noćni život koji zadovoljava sve ukuse. Na krajnjem istoku ostrva se nalazi, možda i jedna od najlepših plaža Krita, okružena palmama, Vai plaža sa najsitnijim peskom.

(Filip travel)
Stil magazin 18 – 30.04.2007.

MIKONOS

BELO OSTRVO

Ostrvo Mikonos ili, kako ga još zovu, grčka Ibica slovi za najkosmopolitskije ostrvo u Egejskom moru jer ga tokom cele godine opsedaju brojni turisti iz čitavog sveta

Zbog čisto belih kuća i crkava, nad kojima se dižu crvene i plave kupole i krovovi, Mikonos je dobio naziv Belo ostrvo. Njegova izuzetna lepota, bogata istorija, divne plaže, prijatna klima i dobar noćni provod trajno su privukli umetnike, intelektualce i svetski džet set.

Mapa lokacije i ostrva Mikonos

Mikonos se nalazi u centralnom delu Egejskog mora, u grupi Kiklada. Ostrvo je dobilo ime po Mikonosu, sinu heroja Aniosa.

Mikonos – bele kuće sa plavim i crvenim prozorima

Glavni grad, istog imena kao i ostrvo, Mikonos smešten je na zapadnoj strani ostrva i izdvaja se svojom lepotom i očuvanim starim građevinama. Arhitektura grada, kao i celog ostrva, tipična je za Kiklade – bele kućice sa vratima i prozorima obojenim u plavo i crveno.

Crkva posvećena Bogorodici - Parapotijani

Jedno od najvažnijih obeležja je vizantijska crkva posvećena Bogorodici – Paraportijani. Ova izuzetna građevina se sastoji od pet crkava od kojih su četiri na gornjem, a najstarija na donjem nivou.

Na celom ostrvu ima čak 365 crkava i kapela, ali su se one svojom belinom i blagim obrisima stopile sa okolnim kućama. Nijedna zgrada nije viša od dvospratnice jer je sve podređeno opštem skladu, minijaturno, bez oštrih linija i upadljivih zvonika.

Bugenvilije

Živost prizoru daju bujne ljubičaste bugenvilije i zlatne hortenzije koje u slapovima prekrivaju ograde malih, drvenih terasa. Gradske ulice su popločane i uglavnom se seku pod pravim uglom, a neke od njih su toliko uske da prolaznici jedva mogu da se mimoiđu.

Šarm taverni

Većina plaža se nalazi u južnom delu ostrva gde su smešteni i brojni barovi i restorani. I na malim trgovima stolovi taverni zauzimaju gotovo sav prostor.

Hrana na Mikonosu je kao i u ostalim delovima Grčke, tako da, uglavnom, uključuje masline, sir, morske plodove…

Oni koji žele da budu viđeni i da se, bar nakratko, osete veoma posebno, trebalo bi da ispiju piće na verandi "Verande". Dok budu pili najskuplje piće u Grčkoj, tešiće ih činjenica da je ovaj restoran najfotografisaniji motiv Mikonosa.

Za one koji žele drugačiji provod, tu su mnogi kafići, antikvarnice, galerije i butici.

Vetrenjače Mikonosa

Vetrenjače i pelikani

Jedno od najvažnijih obeležja grada jesu pet velikih vetrenjača koje se nalaze u luci, poređane u nizu i okrenute ka moru.

Kao sećanje na prošlo vreme, u Alevkantri, delu poznatijem kao Mala Venecija, kuće su smeštene odmah iznad mora tako da ih talasi stalno zapljuskuju.

Zaštitni znak Mikonosa je i veliki pelikan Petros koji se slobodno šeta gradom, tako da nije retkost da se ova glomazna ptica zatekne na ulazu u restoran ili na pijaci dok čeka da joj ribari bace ribu.

Sunce i plavetnilo

Mikonos je 300 dana u godini obasjan suncem, ali ni tokom toplih letnjih dana nema nesnosne vrućine jer stalno duva severoistočni vetar Meltemi. Duž obale duge skoro 90 kilometara smenjuju se prelepe, uglavnom peščane plaže, a voda je toliko bistra da se mogu videti školjke i raznobojno kamenje.

Sezona je u najvećem jeku u avgustu, mada ova biser Egejskog mora turisti posećuju i tokom proleća i jeseni.

Ronioci na ostrvo dolaze u septembru jer je tada temperatura vode oko 24-25 stepeni, a vidljivost do 30 metara.

Plaža Paradise

Plaže Paradise i Super Paradise su postale svetski poznate zahvaljujući popularnim didžejevima, dobroj muzici i ludoj zabavi koja započinje u popodnevnim satima i traje sve do zore.

Bez obzira na to šta vas je navelo da krenete put Mikonosa, kada budete kod kuće, u mislima ćete se uvek vraćati na njegove rajske prizore i nezaboravne doživljaje. Sve to će dati novi sjaj vašoj svakodnevici, a ako vas sreća posluži, možda ćete ponovo otputovati tamo.

Aleksandar Stojanović
Stil magazin 17 –23.04.2007.

RODOS

ŽENA BOGA SUNCA HELIOSA

Rodos, površine od 1.404 kvadratna kilometra, najveće je ostrvo u arhipelagu Dodekaneza. Nalazi se na raskrsnici glavnih pomorskih puteva između Egejskog mora i obale Male Azije, na mestu susreta tri kontinenta i velikih civilizacija

Grupa ostrva na jugu Egeja ne sastoji se samo od dvanaest, kako njihov naziv kaže, već od četrdesetak manjih ili većih ostrva. Samo sedamnaest je naseljeno. Zahvaljujući blagoj mediteranskoj klimi, sa više od 300 sunčanih dana u godini i prosečnom dnevnom temperaturom od 25 stepeni, od aprila do oktobra ostrvo krase zeleni vrtovi i bašte retkih vrsta biljaka. Zelenilo ne okružuje samo hotele i turističke komplekse već ga ima svugde – na trgovima, u baštama privatnih kuća, oko tvrđava i duž puta. Najviše je hibiskusa, oleandara, mirte, maslina, agruma…

Mapa i lokacija ostrva Rodos

Grad Rodos

Grad Rodos se nalazi na severnom delu ostrva. Po mitologiji, bog Sunca Helios izabrao je Rodos za svoju ženu i darovao joj svetlost i toplotu. Njihov sin Kerfaflos imao je tri sina – Kamirosa, Jalisosa i Lindosa koji su podigli istoimene gradove. U XI veku pre nove ere Dorci dolaze na ostrvo i osnivaju ove gradove koji se u V veku ujedinjuju u grad Rodos. Čuveni arhitekta antičke epohe Hipodam je projektovao grad prostranih širokih ulica koje povezuju četiri najvažnija dela grada: agoru, akropolj, luku i rezidencijalni deo grada.

Ulaz u luku grada Rodosa sa statuama jelena i košute

Tada je podignut i Kolos sa Rodosa, gigantska statua boga Heliosa koja se nalazila na ulasku u luku Mandraki. U ruci je držao upaljenu baklju kako bi osvetljavao put brodovima koji su prolazili ispod njegovih raširenih nogu. Helios je srušen u zemljotresu. Na tom mestu su danas jelen i košuta, takođe simboli grada. Kolos sa Rodosa se ubraja u sedam čuda antičkog sveta.

Za vreme Rimskog carstva Rodos je bio umetnički centar, ali najviše uticaja na njegovu arhitekturu ipak ostavlja boravak vitezova Reda svetog Jovana. Oni grade veličanstvene palate i tvrđave, koje i danas dominiraju gradom i predstavljaju glavnu atrakciju za turiste.

Tvrđava u Rodosu

Zidine koje su podigli oko grada su odličan primer odbrambene veštine. Unutar zidina je stari grad, najlepši i najveći u celoj Grčkoj. Trgovi i uske kamene uličice u kojima se nalaze brojne prodavnice suvenira i sunđera, taverne, restorani, zlatare, butici prepuni su turista iz različitih krajeva sveta. Na sve strane se čuje prijatna muzika, žamor ili poziv domaćina da se osvežite u nekom od kafea.

U Viteškoj ulici su najvažnije građevine: Palata velikog magistra, Viteška bolnica u kojoj je smešten muzej, konaci i sud. Tu u starom gradu je i poneka džamija kao svedok prisustva Otomanske imperije na ovim prostorima. A posle ponoći zabava počinje u lokalima, barovima i klubovima u starom gradu.

Plaža Faliraki

U centru grada nalaze se brojni hoteli kao i jedna od najlepših gradskih plaža – Eli, koja se nalazi na istočnoj strani ostrva gde je more uvek mirno. Tu, na samom špicu ostrva, nalazi se i akvarijum.

U blizini grada Rodosa, na istočnoj strani nalaze se turistička mesta i najlepše peščane plaže ostrva: Kalitea, Faliraki, Afandu, Kolimbia i Campika.

Plaža Iksija

A, ukoliko se krene ka zapadu, nailazi se na brojne hotelske komplekse, apartmanska naselja. Tu su plaže Iksija i Jalisos.

Lindos

Na 50 kilometara od grada Rodosa nalazi se najlepši očuvani grad na Rodosu – Lindos, koji je u antičko doba bio značajna luka. Današnji Lindos je značajan po ostacima prošlosti, a krase ga plavetnilo neba i mora, kao i tradicionalne bele kuće. Tu su restorani, terase i prodavnice suvenira. Atrakcija su i magarci na kojima možete da obiđete mesto na jedinstven način.

Lindos – Lindijas Atena i tradicionalne bele kuće

Na uzvišenju iznad Lindosa, sa koga se pruža spektakularan pogled na Zaliv svetog Pavla, nalazi se Lindijas Atena – jedan od hramova antičkog doba. U selu ima kuća iz XVII veka koje su obnovljene i u vlasništvu su imućnih ljudi iz celog sveta.

Ulice su zatvorene za saobraćaj, a u njima žene Lindosa prodaju svoje rukotvorine, koje su postale poznate u svetu. Ukoliko krenete na sam jug ostrva, dan možete provesti na plaži Prasonisi koja je svetski poznata kao raj za surfere zbog vetra koji neprestano duva.

Simi

Panormitis – manastir iz XII veka

Ono što svakako ne treba propustiti jeste poseta ostrvu Simi. Svakim danom se organizu-ju krstarenja iz luke Mandraki do ovog prelepog ostrva. Simi je ostrvo netaknute prirode, raznoliko obojenih kuća, uskih popločanih ulica, kao i crkava i kapela koje su pod zaštitom države kao nacionalno blago zbog svog autentičnog izgleda.

Grad Simi na ostrvu Simi

Na putu do Simija brod se zaustavlja u luci Panormitis, koja je na zapadnoj strani ostrva. Tu se nalazi manastir iz XII veka, poznat po isceliteljskim moćima, u kome se čuva čudesna ikona Arhanđela Mihaila – zaštitnika ostrva. U gradu Simi možete dan provesti u nekoj od autentičnih taverni na samoj obali uživajući u opojnim vinima i specijalitetima grčke mediteranske kuhinje.

Kafić u Simiju

Dolina leptira

Dolina leptira je idilična i jedinstvena ekološka sredina, istinski biser prirode. Sa uskim kamenim stazama, jezercima ukrašenim lokvanjima, rustičnim mostovima, izvorima, vodopadima i klupama za odmor, ova dolina predstavlja mali raj na zemlji. Dolinu prekriva borova šuma i u njoj stotine braon i crvenih leptira koji tu obitavaju od juna do septembra. Ovo je idealno mesto za opuštanje.

Ma koliko puta turisti boravili na ostrvu, uvek steknu utisak da ponovo stižu na neistraženi i jedinstveni Rodos. To se dešava zato što Rodos pruža obilje mogućnosti za svakodnevno istraživanje novih pravaca za šetnju, plaža za kupanje i uživanje, kulturno-istorijskih spomenika kao i parkova i botaničkih bašta.

–
Stil magazin 22 – 28.05.2007.

KRF

OSTRVO ČUDA I LEPOTE

Kristalno bistro tirkizno more, bujna vegetacija, obala bogata uvalama i rtovima, kao i hotelski kompleksi svih kategorija zadovoljavaju potrebe i najizbirljivijih posetilaca. Na grčkom se ostrvo naziva Korkira i ime je dobilo po nimfi Korkiri koju je Posejdon, bog mora, oteo i zatočio na ostrvu. Ona je postala zaštitnica ostrva

Krf se nalazi na severu Jonskog mora, na samom ulazu u Jadransko more. Nazivaju ga ostrvom čuda i lepota, pošto u svakom trenu može da promeni izgled, a da se time ne poremeti harmonija koja vlada ostrvom. Naizmenično se smenjuju prizori seoske idile prošarani raznovrsnim cvećem, savršena obala i usamljene plaže.

Mapa lokacije i ostrva Krf

Na ostrvu se mogu kombinovati odmor u skrovitom kutku kraj mora i odličan noćni život. Sem epiteta zelenog i cvetnog ostrva tragovi kulturnog nasleđa nekadašnjih vladara Vizantije, Venecije, Francuske i Engleske nalaze se svuda. Homer je prvi koji je opevao lepotu i čari Krfa, u svojoj "Odiseji", opisujući kupanje Odiseja posle brodoloma kada ga je na obali pronašla Nausikaja, ćerka tadašnjeg vladara, kralja Alkinoja. Krf je ostrvo koje je i svedok patnji srpskih vojnika, koji su, sanjajući o oslobođenju Srbije, na Krfu našli svoje večno utočište. Postoji verovanje da će se onaj ko dva puta poseti Krf uvek tamo vraćati.

Geografski položaj

Panorama grada Krfa

Ostrvo Krf pripada jonskom arhipelagu i nalazi se na najzapadnijoj strani Grčke, na samom ulazu u Jadransko more. Zbog povoljnog geografskog položaja i klime večnog proleća važi za najzelenije ostrvo Grčke sa bogatim četinarskim šumama i sa više od tri miliona stabala maslina. Kristalno bistro tirkizno more, bujna vegetacija, obala bogata uvalama i rtovima, kao i hotelski kompleksi svih kategorija zadovoljavaju potrebe i najizbirljivijih posetilaca. Na grčkom se ostrvo naziva Korkira i ime je dobilo po nimfi Korkiri koju je Posejdon, bog mora, oteo i zatočio na ostrvu. Ona je postala zaštitnica ostrva.

Bujna vegetacija ostrva

Krf je u sastavu Grčke od 1864. godine. Do tog vremena se nalazio pod vlašću Vizantije, Venecije, Francuske, Britanije. Ostrvo Vido sa muzejem, Plava grobnica, Mišja pećina večiti su spomenici u znak sećanja na stradanja i podvig srpskih vojnika u vreme Prvog svetskog rata.

Ostrvo Vido

Zabava, prijateljstvo i prijatna atmosfera

Krf nudi mnogo zabave, aktivnosti, parada, okruženje prepuno kulturnih i istorijskih znamenitosti, prijateljstva i više nego prijatne atmosfere. Prepun je zanimljivih, uskih ulica i prolaza, važnih istorijskih građevina, malih trgova kao što je Espinada trg, muzeja, crkvi i još mnogo interesantnih stvari koje treba videti, osetiti i istražiti.

Takođe, možete ići u šoping u karakteristične prodavnice kojih ima puno u starom delu grada Krfa i u blizini crkve Svetog Spiridona, ili u novom delu grada. Poseta crkvi Svetog Spiridona, zaštitnika ostrva, kupovina u prodavnicama u starom delu grada i kafa u čuvenom Listonu samo su neke od mogućnosti da prijatno provedete svoje vreme.

Specijaliteti od ploda kumkvata

Na Krfu ima više od tri miliona stabala maslina, od kojih je vekovima zavisila poljoprivreda. Kuriozitet je i biljka kumkvat (koum-quat), doneta sa Dalekog istoka. Od ploda koji podseća na mandarinu prave se likeri, slatko i džemovi, a sve to može se naći u prodavnicama pića i suvenira. Na ostrvu su i plantaže limuna, a od odličnih vrsta grožđa prave se kvalitetna vina.

Istorija Krfa

O Krfu se zna još od vremena Homera. Krf se nalazi između Istoka i Zapada i uvek je bio most između ova dva različita sveta. U srednjem veku Krf su osvajali Mlečani, Francuzi i Britanci. Godine 1864. ujedinjuje se sa Grčkom i od tada se 21. maj proslavlja svake godine paradama i manifestacijama na celom ostrvu.

Gradska skupština se nalazi na Trgu Mihail Teotoki. To je građevina iz XVII veka, jedan od karakterističnih primera mletačke arhitekture. Njena izgradnja počela je 1663. godine, a završena je 1693. Nepoznati arhitekta je birao kamen iz Siniesa i dao građevini sjajan renesansni izgled. Stari grad vraća u davnu prošlost; uticaj Evrope vidljiv je svuda i harmonično se uklapa u drevne objekte dajući gradu specifičan kolorit.

Plaže

Kanoni, most koji povezuje ostrvo

Ostrvo karakteriše nekoliko planinskih masiva. Dominira planina Pantokrator, visoka 906 metara. Nedaleko od glavnog grada, u pravcu severoistoka, nalazi se mesto Kanoni, povezano malim mostom sa ostrvom na kome je manastir Panayia Vlakherna.

U nastavku puta su mesta Gouvia, poznato još iz venecijanskog perioda, a sada čuveni turistički centar, zatim Kammeno, Dasia, sa odličnom turističkom ponudom, potom Ipsos, sa dobrom plažom, Purgi, pa Barbati na obroncima strmog Pantokratora i sa velikom šljunkovitom plažom. Tu su i Nisaki, Kalami, Kouloura i Ayos Stephanos.

Na severu ostrva je Kassiopi, slikoviti lučki gradić, Aharavi, sa velikom peščanom plažom, Sidari poznat po Zalivu ljubavi i Roda, mesto sa odličnim mogućnostima za odmor. Na zapadnoj strani ostrva je Paleokastrica, poznata iz Homerovih spevova. U uvali kod Paleokastrice je manastir posvećen presvetoj Bogorodici, smešten na steni sa koje je predivan pogled. U blizini je i Pelekas, mesto ispod kog je još poznatija peščana plaža Glifada. Pesak je crvenkaste boje i krupan, a plaža uvek dobro posećena.

Jug obiluje peščanim i šljunkovitim plažama, a mestašce Kavos često je izbor engleskih turista. Žurka traje 24 sata, pa su i policijske patrole non-stop dežurne.

Turističke atrakcije

Građevine koje treba videti su: Stara i nova tvrđava, Jonska akademija, vizantijska crkva Svetog Jasonosa i Sosipatrosa, Katedralna crkva, crkva Svetog Spiridona, osnivača Krfa. Tu je i Muzej arheologije sa eksponatima od neolita do rimskog perioda, kao i Muzej azijske umetnosti i Muzej Vizantije. Spisak je podugačak, a od vašeg vremena i interesovanja zavisi šta ćete posetiti i čime ćete upotpuniti odmor. Cene ulaznica kreću se oko 4 evra.

Srpska kuća

Tu je i ostrvo Vido, koje nikako ne smete propustiti, mesto gde je Plava grobnica, znak sećanja na srpsku vojsku stradalu u Prvom svetskom ratu. Iskoristite priliku i posetite Muzej Srba na Krfu, takozvanu Srpsku kuću. Sve ostale aktivnosti na ostrvu se kreću do 20 evra, koliko košta dnevna ulaznica u vodeno carstvo, poznatije kao Akvalend.

Noćni život

Krf je prepun kafeterija i restorana, bukvalno stotine njih smeštene su u centru glavnog grada i naprosto im ne možete odoleti. Najveće gužve su ispred čuvenog Listona, gde su nanizani restorani ispod svodova zgrade, pa su se terase pod vedrim nebom proširile i na suprotnu stranu parka. Najzauzetije je subotom i nedeljom kada Grci tradicionalno ručaju u restoranima. U ponudi su grčka musaka, sarme, morski specijaliteti, ali i mesne đakonije.

Po gradu i ostrvu se lako možete kretati autobusima kompanije Ktel. Plave boje su oni koji prevoze po gradu, a zeleni po ostrvu. Cena karte na bilo kojoj relaciji je 1 evro! Na raspolaganju su vam i povoljne rentakar agencije kod kojih je oko 25 evra dan iznajmljivanja vozila. Bez obzira na to koje prevozno sredstvo izabrali, opustite se i dozvolite ostrvu da vas očara u potpunosti.

Milica Prelević
Stil magazin 23 – 04.06.2007.