SOLUN

TRAGOVIMA STARE VIZANTIJE

Prestonica severne Grčke se rano budi. Ritual nalaže prvu jutarnju kafu skuvanu na vrelom kamenu u nekoj od starih brojnih kafanica. Njen miris se meša sa aromatičnim oblakom tek otvorenih vreća đumbira, bibera, ambre, cimeta. lorbera, kardamona, kima i bosiljka sa obližnje pijace. vazduh para i oštar miris sveže i tek ulovljene ribe, iznete na tržnicu. Vreme je da se krene

Posetioce sa severa put vodi ka velikom, troimenom trgu Vardari, Demokratija, odnosno Joani Metaksa. Ne zna se koji je naziv zvaničan, ali se zna da tu počinje moderni, trgovački deo grada. Niko ne pravi pitanje zbog nekoliko kućeraka zaostalih sa početka prošloga veka, sa ćepencima korpara, plehadžija, sarača ili prodavaca polovne odeće.

Mapa lokacije Soluna

Sa trga Vardari polazi Egnacija, najstarija, najduža i za trgovinu najvažnija solunska ulica. U rimsko doba se zvala Dekumanus Maksimum, a spajala je najvažnije gradske kapije – Vardarsku i Kalamrijsku. Nižu se radnje i butici, većina od 250 solunskih hotela za svačiji džep, a o kafanama, kafićima, uzerijama (toče samo nacionalni uzo), pivnicama, picerijama, poslastičarnicama, da se i ne priča.

Troimeni trg u Solunu

Sa istog trga polazi i ulica Monastiri, kojom ste ušli u Solun i kojom ćete nazad kućama, kao i Bulevar 26. oktobar, koji prerasta u autoput za Atinu. Bitna je i Langada, kojom se stiže na Zejtinlik, srpsko vojničko groblje sa 1.440 nadgrobnih krstova. U velikoj kosturnici počiva i 6.500 srpskih vojnika, palih u proboju Solunskog fronta. Srpski redovi i vojvode, jednaki u žrtvovanju na oltar otadžbine, počivaju u miru, uz brigu srpske države i veliko poštovanje građana Soluna. Za našeg turistu u Grčkoj, Zejtinlik je obaveza. Prilika da se divite stihovima Vojislava Ilića Mlađeg, uklesanom u peočelje:

– Neznani tuđinče, kad slučajno mineš pored ovog zajedničkog groba, znaj, ovde su našli večno utočište najveći junaci današnjeg doba! Roditelj je njihov hrabri srpski narod, gorostas u istoriji vojni, koji je sve staze iskupljenja prošo i čiji su borci divljenja dostojni!

Stecište balkanskih kultura

Ulica Egnacija noću

Pođite najpre do impresivne, sedam vekova stare crkve Dvanaest apostola, ba bulevaru Agia Dimitru. U istoj ulici je i Crkva svete Katarine, vizantijski hram sa pet kupola iz istog veka. Potom u prekrasnu vizantijsku Baziliku svetog Dimitrija, zaštitnika grada koji počiva u crkvenoj kripti. Bazilika je na 60 korintskih stubova, ima 5 ulaza i drvenu krovnu konstrukciju. To je najveći spomenik vizantijskog sveta u helenskom stilu. Oplemenjena je divnim freskama na kojima su i naša dva učitelja – Ćirilo i Metodije, prikazani u mladalačkom dobu.

Bazilika Agia Sofija

Još jedna bazilika pleni pleni lepotom i dugovečnošću – Agia Sofija (replika čuvenije Svete Sofije u Istanbulu). Ponosi se krasnim mozaikom posvećenom Uspenju Bogorodice, načinjenom u vreme Justinijana (VIII vek naše ere).

Bela kula

Čuvena Bela kula, venecijanska majstorija iz XV veka, danas je Vizantijski muzej, u tursko doba zloglasni zatvor (Krvava kula), i Grcima je poslužila za istu namenu. Tu je robijao i Dragutin Dimitrijević Apis. Inače, Bela kula je poslednji kameni sklop u nizu kojim je vizantijski car Teodosije Veliki opasao grad.

Galerijev slavoluk

Na toj maršruti je i Galerijev slavoluk. Dioklecijanov zet ga je izgradio 303. godine, u čast pobede nad Persijancima. Isplatilo mu se – gradio ga je pet godina, a traje dva milenijuma. Valja da se zna da je religijska i spomenička zaostavština Soluna iz viznatijskog doba, jer je ovde bilo stecište balkanskih kultura, među kojima helenska nije imala primat. Ta baština je u obližnjem arheološkom muzeju: pored savršenih skulptura, poprsja, nakit iz predvizantijskog doba, smešteni su dragoceni kipovi i predmeti iz vremena Filipa i Aleksandra Makedonskog i ratova starih Grka.

Čari savremenog Soluna

Na obale Egeja se nekada leti "slivalo" i do 700.000 Jugoslovena. I danas se nađe poneki Jorgos, Aleks ili Dimitri koji je studirao u Beogradu i zna srpski. Prodaje farmerke na Egnaciji, ili poslužuje na predivnom obalskom trgu Aristotelos. Nema ih u mondenskoj, šoping aveniji Cimiski, elitnom "gledalištu izloga". Mađtovito dizajnirane bočice Živanšija, Diora, Dalija, Lankoma, Nine Riči, Klajna ili Sen Lorana, prepliću se sa bljeskom kristala Svarovski, nakitom Markiza ili Kartijea i sjajem prekrasno izrađenih ženskih tašni ili cipela.

Naravno, nepristojno visokih cena nema u izlozima, ali će vam ih saopštiti "skockana" i nasmešena prodavačica, sa nepogrešivim smislom za prepoznavanje pravog kupca, letnjeg dokoličara ili "šanera" sa severa. Slično je i u hladovitom Mitropoleosu, ako je suditi po broju i bogatstvu butika, alici namenjenoj otmenijim damama. Za nauk našima: sve što ste videli u izlozima Cimiskija ili Mitropoleosa, jeftinije je na obližnjoj Egnaciji ili u Ulici kraljice Olge u drugom, uglavnom rezidencijalnom delu grada.

Predah od šopinga i šetnje su prijatne, hladovite kafeterije, uz ajskafe, portokoladu, odličan sladoled ili istočnjačku poslasticu, poput tulumbe, baklave, ušećerenog voća ili voćne torte.

Solun za gurmane

Ladadika, solunska "Skadarlija"

Krajem prošle decenije Solun je bio jednogodišnja kulturna prestonica Evrope, pa su preduzimljivi Grci parama Evropske unije modernizovali grad. U starim delovima gradskog jezgra su napravili nekoliko prekrasnih "Skadarlija". Najčuvenija je Ladadika u blizini stare luke, ali odjekuje uglavnom evropskom pop muzikom. Lokali sa "živom muzikom" uglavnom praktikuju grčka narodna i novokomponovana umeća. Ukoliko vam je do toga, svratite u "Skadarliju" kod trga Vardari (ulica Leonidasa Sofolija). Uz nenametljivi buzuki, ponudiće vam meni na kojem su predjelo "fuagra" – guščija pašteta, pihtije i masline. Sledi "krios zomos" – hladna supa, pa topli račići, školjke, sipa i drugi plodovi mora. Uputno je da se grčka salata preskoči, jer koriste čudno, slatko sirće! Vino je ili tesalsko crveno ili retcina.

Dzaziki

Ukoliko vam se posreći da naiđete na starinsku, neuglednu kafanu, sa plastičnim kariranim stolnjacima, končanim trakama na vratima i ramovima za dnevne novine koje Grci, gustirajući čokanjče sa uzoom, prelistavaju po ceo dan – ne oklevajte! To su njihovi Dva jelena, Ima dana, Tri šešira. To je pravo mesto za grčke gurmanluke: prebranac za početak, zatim pladnjevi sa narescima i grčkom verzijom pinđura, hladnim majonezom, toplim paradajzom filovanim mlevenim mesom, pirinčem i sirom, uz "dzaziki" (fali ti ovo slovo, Vuče Karadžiću!), salatu i zagrejanu dimljenu šunku. Zaliva se trpkim crvenim vinom iz burenceta u uglu. To je samo uvod u glavno jelo – barbun u pikantnom belom sosu sa pečurkama, uz obarenu cveklu i sos od jabuka. Salatu valja opet preskočiti i opredeliti se za krastavčiće iz turšije. Barbun se "podmazuje" gustim crnim vinom iz okolnih vinograda.

Domades, sarma od vinove loze

Probajte i "domades", sarmu od vinove loze, ili musaku sa kiselim mlekom. Ovo nacionalno grčko jelo je specijalitet restorana Ta Koumbarakija.

Provod do jutra

Noćni provod u Solunu je šarolik. Na dugom i prelepom keju Vasileos Konstandinou, koga svi zovu jednostavno Nikis, u baštama elitnih restorana uživaju starije generacije. Tu žive dobrostojeći Solunci, koji ne mogu bez pogleda na more. Fasada kao da nema, jer je svaki centimetar iskorišćen za terase prepune cveća. To zelenilo na terasama je obeležje uzavrelog grčkog grada.

U Solunu su česte kombinacije diskoteke, bara i kafića. Takav je Etnik u kojem se uglavnom repuje, pa je i publika veoma mlada. U Modiano Marketu, orkestar Cigana svira odličnu muziku nedefinisanog porekla. Na Trgu Navarino, u starom delu grada, kao da je svake večeri festival: na okupu su silni ulični muzičari, dođu i žongleri, akrobate i pantomimičari, pa je provod izvrstan.

Panorama Soluna

Najlepši pogled na osunčani grad je sa 12 kilometara udaljenog vidikovca Panorama. Opružen duž zalivam grad se gubi u sivkastoj izmaglici iznad močvara delte Aksiosa (Vardara). Ako je jutro vedro i vazduh čist, nazire se i planina bogova – Olimp, udaljen oko 200 kilometara.

Kalmarija, avionski snimak

U podnožju Panorame je mirni, stambeni deo Soluna, sa bezbroj skverova, prijatnih taverni i mnogo, mnogo zelenila. Tu počinje Kalmarija, najlepša solunska opština, puna čistih, cvetnih ulica i trgova, gustig drvoreda, kolonijalnih radnjica, malih samousluga i skromnih kafanica. Lepota kalmarije je i njenoj običnosti. Tu nema neopisivih solunskih saobraćajnih gužvi, u kojima, ipak, niko nije nervozan!? Veštinom fasciniraju i motociklisti, uglavnom mlađarija. Vešto se probijaju prepunim ulicama, turiraju na semaforima i veselo se dovikuju.

Šoping centar

Ako u grad dolzite sa halkidikija, obavezno posetite ogromni tržni centar Kontinental, tik uz drum ka "tri prsta". Učinite to i ukoliko ste došli iz nekog drugog pravca. U trgovačkom mastodontu ima i "od ptice mleko", ali zanimljivo je upoznavanje filozofije "masovne" kupovine, naročito subotom, kada se tu porodično "sjati" barem "pola Soluna".

Ako ste dovde stigli, znači – džep vam je ispražnjen! Vreme je za "put pod noge", pa ili kući, ili u prijatno mestašce u kojem letujete.

Jovan Nikolić
Horizont 10/06