LAOS

ZABORAVLJENA ZEMLJA

Zagonetna i relativno neistražena zemlja, možda najpoznatija po činjenici da je ovde palo najviše bombi u svetskoj istoriji. Izolovana od stranih uticaja, pruža pravu sliku tradicionalnog života u Indokini

Stešnjen između značajno većih suseda (Tajland, Kina, Kambodža, Vijetnam, Mijanmar), za Laos (ili Narodnu Demokratsku Republiku Laos) možda je najtačniji opis "zaboravljen". Međutim, jedna od najsiromašnijih zemalja jugoistočne Azije ipak sa pravom može da ponese epitet "dragulja sa Mekonga" – nekoliko stvarno velikih i značajnih atrakcija iz godine u godinu sve više privlače turiste. Reke u svom zmijolikom toku, bujne džungle, živopisne pijace i mesta, budistički hramovi i pre svega izolacija od stranih uticaja nude turistima pravi pogled na tradicionalni život u lndokini. Od plodnih nizija u dolini reke Mekong do robusnih Anamit planina Laos je zagonetan i relativno neistražen, možda najpoznatiji po činjenici da je zemlja na koju je palo najviše bombi u svetskoj istoriji.

Mapa i lokacija Laosa

Istorija

Prvi podaci o Laosu datiraju iz XII veka, kada je vojskovođa Fa Ngum proglasio sebe za kralja Zemlje miliona slonova, vazalne države pod krunom Kambodže. U vekovi­ma koji su usledili, smenjivali su se gospodari – od Tajlanđa­na do Francuza (kratko Japa­naca) i konačno, nezavisnosti 1949. godine. Iako formalno neutralan u američko-vijetna­mskom ratu, preko Laosa je išla pomoć za Vijetkong, pa je američka vojska na severni deo zemlje bacila 1,9 miliona metričkih tona bombi (na ce­lu Evropu tokom Drugog sve­tskog rata palo je 2,2 miliona).

Vijentijan, glavni grad Laosa

Godine 1975. posle šestove­kovne monarhije uspostavljen je komunistički režim, koji se održao do danas uz, ipak, blage pomake (pre desetak godina dozvoljena je privatna svojina). Zemlja bez mora, ali sa brojnim drugim prirodnim lepotama otvorila je granice.

Čudesna već i zbog koegzistencije budizma i ko­munizma, Laos je zemlja šarmantnih i filozofski na­strojenih ljudi. Stoga, jedino čime treba da se nao­ružate pre polaska jeste – strpljenje – kada jednom već stignete, ne žurite – stvari se ovde odvijaju polako i zbog vas se neće ubrzati.

Statua Bude u vrtu Buda na granici sa Tajlandom

Vodopadi, pećine, arheoliška nalazišta

Grad Luang Prabang je na UNESCO-voj listi svetske baštine od 1995. godine. Ovaj feno­men, smešten na visini od 700 metara, oži­veo je posle decenija rata i revolucije, a jed­na je od omiljenih turističkih destinacija ka­ko zbog prelepih građevina, tako i zbog spo­koja prirode kojom je okružen.

Luang Prabang

Grad je miks različitosti – svetlucavih krovova hramova, oronulih francuskih provincijskih kuća i mu­ltietničkog stanovništva.

Vodopadi Khone Phapheng

Khone Phapheng su najveći vodopadi u ju­goistočnoj Aziji i već zbog toga ih vredi videti. Nalaze se u pokrajini Phan Don koja je ta­kođe dom retke vrste iravadi delfina koji se tu mogu videti.

Pak Ou pećine u Luang Prabangu

Pak Ou – spektakularne pećine opravdano su slavne zbog svoje upadljivosti – uklesane su u krečnjačku stenu iznad reke. Pećine su prepune slikama i statuama Bude svih veli­čina i stilova, ali je najreprezentativniji kla­sični Buda koji stoji.

Vijentijan, hram Pha That Luang

Pha That Luang u Vientija­nu je najznačajniji nacionalni spomenik u Lao­su, simbol je budizma i državnog uređenja. lz daljine, spomenik izgleda gotovo kao mnoštvo pozlaćenih projektila. U okruženju je vi­sokim zidovima opasan manastir sa nežnim prozorima, delo kralja Anouvonga (rani XIX vek) izgrađen kao odbrana od invazije. Hram je i mesto glavnog festivala u novembru.

Wat Phu Champasak je manja verzija hrama če­sto poređena sa Angkor Vatom u Kambodži. Mističnu atmosferu mu daju ispreturani pa viljoni, svetilište, neobjašnjivi krokodil u ka­menu i visoko drveće koje ga obavija. Svake godine ovde se održava festival koji posedu­ju hodočasnici, koji se mole i ostavljaju po­nude, svira se muzika i svi igraju. Zabavlja­ju se uz tajlandski boks i borbu petlova.

Arheološko nalazište Plain of Jars

Plain of Jars, arheološko nalazište sa veli­kim cilindričnim kamenjem nepoznatog po­rekla grupisanog na više mesta. Svrha ovog, verovatno 2.000 godina starog kamenja, je nepoznata – lokalni mitovi sugerišu da su ko­rišćeni za sahrane. Teški su više od šest to­na, mnoge manje su odneli kolekcionari.

Viski od pirinča i "zmijsko vino"

Laoska kuhinja je vrlo slična taj­landskoj. Osnova svega je, narav­no, pirinač (khao niaow) koji se je­de rukama iz malih činija. Nacional­no jelo je laap, salata od mlevenog mesa i začina, prelivena sokom od limuna i čili papričicama.

Začinjena salata od papaje tam maak hung

Drugi fa­vorit je tam maak hung, začinjena salata od zelene papaje, a na meni­ju je rado viđena i začinjena peče­na piletina.

Nacionalno piće je beerlao – sveprisutno i ukusno pivo, jedno od nekoliko laoskih izvoznih proizvo­da. Žuti logo sa siluetom tigrove glave može da se vidi svuda.

Viski od pirinča ili "zmijsko vino" lao-lao

Viski od pirinča – lao-lao – zovu i "zmijsko vino", jer je obave­zan "sastojak" zmija ili škor­pion i vrlo je jeftin, a kafa je jedna od najboljih u svetu. Kada je o kupovini reč, najatraktivniji proizvod je svila. Na pijaci u Vijentijanu svilena ešarpa košta od tri evra pa naviše u zavisnosti do kvaliteta, dizajna i veli­čine. Cenkanje se očekuje.

Nema seksa sa domaćinima

Kada i ako se nađete u Laosu, treba znati ponešto i o običajima. Za ulazak u cr­kvu, obucite se kako je propisano (dugačke pantalone, dugačke majice, suknje) i izujte cipele pre ulaska (izuvanje je obavezno i za privatne kuće). U Laosu je život usporen i vrlo retko organizovan. Ostanite hladni, jer domaće stanovništvo smatra ljutnju ili bes vrlo smešnim (a i neće vam olakšati stvari, naročito kada je reč o državnoj birokratiji).

Poštovanje monaha je deo laoskog života i oni svoje obaveze shva­taju vrlo ozbiljno. Zapamtite da je njima zabranjeno da dodiruju žene. Neki od njih su se zavetovali na ćutanje i neće vam odgovoriti čak i ako su vas razumeli. Takođe, nemojte da ih primoravate da se slikaju sa vama i ne započinjite razgovor ako prime­tite da nisu raspoloženi. Seksualni odnosi sa domaćim stanovništvom su zabranjeni (osim ako nije reč o braku). I najvažnije: ne govorite loše o državnom uređenju!

M. Jovićević-Gligorijević
Press Kofer 50 – 04.06.2008.

LUANG PRABANG

MESTO GDE SE DUŠA ODMARA

Život u Laosu protiče kao duga, uglavnom mirna reka. Sa svojim blistavim pozlatama i srdačnim stanovništvom, stari kraljevski grad Luang Prabang najlepši je dragulj ove prijatne zemlje

Kafe Joma nalazi se u glavnoj ulici, na koju gle­da i njegova mala terasa. Zidovi su elegantno okrečeni, drveni nameš­taj je težak, kao da je dopremljen direktno iz tropske šume. Ali tu su i udobne naslonjače, u kojima se mla­di putnici baškare, planiraju kuda će dalje i proučavaju putne priručnike. Ovde možete da popijete najbolji kapućino istočno od Milana, nešto ukusno da pojedete, a mesto je sređeno tako da bi moglo da bude i usred Berlina. Jedino što je od Berlina udaljeno 8.700 kilometara po vazdušnoj liniji, bogu iza nogu. Drugim rečima, u Luang Prabangu.

Mapa lokacije Luang Prabanga

Ime zvuči pomalo virtuelno, kao iz nekog filma o Indijana Džonsu, ali grad sa 70.000 stanovnika je potpuno stvaran. Od Bangkoka je udaljen dva sata leta avionom sa propelerskim motorom, a od Hanoja sat. Smešten u neprohodnim brdima Laosa, u novi­je vreme je postao pravi magnet za tur­iste i godišnje ga obiđe na desetine hil­jada posetilaca. Drevna prestonica na reci Mekongu doživela je pravi turistički bum.

Sve je počelo 1995. godine kada je UNESCO ovaj grad stavio na listu svetske kulturne baštine. Taj status privlači poklonike kulture kao mag­net, a Luang Prabang ga sa pravom uživa. Tu je više od 30 vatova – bud­ističkih hramova, i najveći broj man­astira na tolikoj površini u svetu. Tu je i mnoštvo pozlaćenih pagoda sa krovovima koji se spuštaju gotovo do zemlje, u skladu sa građevinskim stilom severnog Laosa.

Luang Prabang, svakodnevica na ulici

Tu su i stupe, nadgrobni spo­menici zvonastog oblika. Zidine su ukrašene orna­mentima i reljefima, a posetioca dočeku­ju i brojni Budini kipovi, od kojih neki deluju svetački, dok ga drugi prikazuju na gotovo komičan način, debeljka koji se zadovoljno smeje.

Tuk-tuk

"Tuk-tuk ser?" To je pitanje koje u Luang Prabangu čujete na svakom koraku.

Tuk-tuk

Tuk-tuk je šareno obojeno, otvoreno vozilo koje pokreće klopar­avi dvotaktni motor – odatle mu i ime. Iz modernih azijskih metropola je uglavnom nestalo, ali u Luang Prabangu ovo ne baš ekološko vozilo i dalje suv­ereno vlada. Njegova ben­zinska isparenja, zajedno sa zagušljivom, vlažnom toplotom i mirisom hrane iz jeftinih restorana, čine karakterističnu aromu na ovdašnjim uli­cama.

Jezgro samog grada leži na poluostrvu između Mekonga i susedne reke Nam Kan. Centar čine tri, četiri paralelno postavljene ulice, čije drvene kuće sada uglavnom pružaju smeštaj turistima koji stižu sa rancima na leđima. Tu su i lokali sa otvorenim izlozima koji nude (neerotsku) masažu, vile sa pomalo oronulim šarmom francuskog koloni­jalnog perioda i restorani kao što je "Papijon", gde možete da naručite žablje batake pripremljene na buteru, izvrsna vina i druge specijalitete fran­cuske kuhinje.

Hram Vat Sjen Tong

Vat Sjen Tong, smešten na samom vrhu poluostrva, mesto je koje turisti najviše posećuju. Legendarni Buda iz tamošnje male kapele puno pamti – 1931. godine bio je glavna atrakcija kolonijalne izložbe u Parizu. Mozaici na zidovima ilustruju jednu uzbudljivu legendu, po kojoj bi se lako mogla snimiti i zanimljiva TV sapunica. Hram je izgrađen 1560. godine i jedi­ni je vat koji je ostao pošteđen pustošenja kineskih pljačkaških bandi plemena No, navodno zato što je nji­hov vođa upravo tamo živeo kao monah. Divljanje ovih bandi okončala je tek francuska kolonijalna uprava, kojoj je kralj Laosa u Luang Prabangu dao status "protektora". Danas ovaj kom­pleks hramova okružuje mirna, goto­vo meditativna atmosfera, koju ne mogu da poremete ni mnogobrojni posetioci.

Zlato i socijalizam

Obližnji hram Sene, pak, svojim zlatnim dekoracijama u tolikoj meri odbi­ja sunčevu svetlost, da se blenda na fotoaparatu sužava. Sličnu raskoš zla­ta i pliša nalazimo i u kompleksu Zlatne palate, koja je 1904. godine izgrađena za poslednjeg kralja Laosa. Poseta košta 3 dolara, a nekadašnje kraljevske prostorije možete u miru da razgledate nakon što na ulazu ostavite svoju obuću i fotoaparat.

Hram Vat Sene

Vlada Laosa je još uvek nominal­no socijalistička, ali srp i čekić na javn­im zgradama u međuvremenu su postali mahom puki amblemi. Što opet ne znači da ćete se ovde, kao u susednom i bratskom Vijetnamu, sus­resti sa zahuktalim "turbokapital­izmom". Neumoran rad i velike ambicije nikada nisu bili odlika nacionalnog mentaliteta Laošana, baš kao ni dosadna nametljivost i pre­varantska pohlepa. Ovde će vam sve ljubazno ponuditi samo jed­nom. Zajedno sa opuštenom, goto­vo nestvarnom atmosferom, pri­jatnom mešavinom duhovnog i sve­tovnog, modernog i drevnog, to je možda upravo ono što je od ovog mesta proteklih godina načinilo apsolutni turistički hit jugoistočne Azije.

CDC/DM (Štern)
BLIC Panorama 79 – 15.06.2008.