08 јул 2009

LAOS

ZABORAVLJENA ZEMLJA

Zagonetna i relativno neistražena zemlja, možda najpoznatija po činjenici da je ovde palo najviše bombi u svetskoj istoriji. Izolovana od stranih uticaja, pruža pravu sliku tradicionalnog života u Indokini

Stešnjen između značajno većih suseda (Tajland, Kina, Kambodža, Vijetnam, Mijanmar), za Laos (ili Narodnu Demokratsku Republiku Laos) možda je najtačniji opis "zaboravljen". Međutim, jedna od najsiromašnijih zemalja jugoistočne Azije ipak sa pravom može da ponese epitet "dragulja sa Mekonga" – nekoliko stvarno velikih i značajnih atrakcija iz godine u godinu sve više privlače turiste. Reke u svom zmijolikom toku, bujne džungle, živopisne pijace i mesta, budistički hramovi i pre svega izolacija od stranih uticaja nude turistima pravi pogled na tradicionalni život u lndokini. Od plodnih nizija u dolini reke Mekong do robusnih Anamit planina Laos je zagonetan i relativno neistražen, možda najpoznatiji po činjenici da je zemlja na koju je palo najviše bombi u svetskoj istoriji.

Mapa i lokacija Laosa

Istorija

Prvi podaci o Laosu datiraju iz XII veka, kada je vojskovođa Fa Ngum proglasio sebe za kralja Zemlje miliona slonova, vazalne države pod krunom Kambodže. U vekovi­ma koji su usledili, smenjivali su se gospodari – od Tajlanđa­na do Francuza (kratko Japa­naca) i konačno, nezavisnosti 1949. godine. Iako formalno neutralan u američko-vijetna­mskom ratu, preko Laosa je išla pomoć za Vijetkong, pa je američka vojska na severni deo zemlje bacila 1,9 miliona metričkih tona bombi (na ce­lu Evropu tokom Drugog sve­tskog rata palo je 2,2 miliona).

Vijentijan, glavni grad Laosa

Godine 1975. posle šestove­kovne monarhije uspostavljen je komunistički režim, koji se održao do danas uz, ipak, blage pomake (pre desetak godina dozvoljena je privatna svojina). Zemlja bez mora, ali sa brojnim drugim prirodnim lepotama otvorila je granice.

Čudesna već i zbog koegzistencije budizma i ko­munizma, Laos je zemlja šarmantnih i filozofski na­strojenih ljudi. Stoga, jedino čime treba da se nao­ružate pre polaska jeste – strpljenje – kada jednom već stignete, ne žurite – stvari se ovde odvijaju polako i zbog vas se neće ubrzati.

Statua Bude u vrtu Buda na granici sa Tajlandom

Vodopadi, pećine, arheoliška nalazišta

Grad Luang Prabang je na UNESCO-voj listi svetske baštine od 1995. godine. Ovaj feno­men, smešten na visini od 700 metara, oži­veo je posle decenija rata i revolucije, a jed­na je od omiljenih turističkih destinacija ka­ko zbog prelepih građevina, tako i zbog spo­koja prirode kojom je okružen.

Luang Prabang

Grad je miks različitosti – svetlucavih krovova hramova, oronulih francuskih provincijskih kuća i mu­ltietničkog stanovništva.

Vodopadi Khone Phapheng

Khone Phapheng su najveći vodopadi u ju­goistočnoj Aziji i već zbog toga ih vredi videti. Nalaze se u pokrajini Phan Don koja je ta­kođe dom retke vrste iravadi delfina koji se tu mogu videti.

Pak Ou pećine u Luang Prabangu

Pak Ou – spektakularne pećine opravdano su slavne zbog svoje upadljivosti – uklesane su u krečnjačku stenu iznad reke. Pećine su prepune slikama i statuama Bude svih veli­čina i stilova, ali je najreprezentativniji kla­sični Buda koji stoji.

Vijentijan, hram Pha That Luang

Pha That Luang u Vientija­nu je najznačajniji nacionalni spomenik u Lao­su, simbol je budizma i državnog uređenja. lz daljine, spomenik izgleda gotovo kao mnoštvo pozlaćenih projektila. U okruženju je vi­sokim zidovima opasan manastir sa nežnim prozorima, delo kralja Anouvonga (rani XIX vek) izgrađen kao odbrana od invazije. Hram je i mesto glavnog festivala u novembru.

Wat Phu Champasak je manja verzija hrama če­sto poređena sa Angkor Vatom u Kambodži. Mističnu atmosferu mu daju ispreturani pa viljoni, svetilište, neobjašnjivi krokodil u ka­menu i visoko drveće koje ga obavija. Svake godine ovde se održava festival koji posedu­ju hodočasnici, koji se mole i ostavljaju po­nude, svira se muzika i svi igraju. Zabavlja­ju se uz tajlandski boks i borbu petlova.

Arheološko nalazište Plain of Jars

Plain of Jars, arheološko nalazište sa veli­kim cilindričnim kamenjem nepoznatog po­rekla grupisanog na više mesta. Svrha ovog, verovatno 2.000 godina starog kamenja, je nepoznata – lokalni mitovi sugerišu da su ko­rišćeni za sahrane. Teški su više od šest to­na, mnoge manje su odneli kolekcionari.

Viski od pirinča i "zmijsko vino"

Laoska kuhinja je vrlo slična taj­landskoj. Osnova svega je, narav­no, pirinač (khao niaow) koji se je­de rukama iz malih činija. Nacional­no jelo je laap, salata od mlevenog mesa i začina, prelivena sokom od limuna i čili papričicama.

Začinjena salata od papaje tam maak hung

Drugi fa­vorit je tam maak hung, začinjena salata od zelene papaje, a na meni­ju je rado viđena i začinjena peče­na piletina.

Nacionalno piće je beerlao – sveprisutno i ukusno pivo, jedno od nekoliko laoskih izvoznih proizvo­da. Žuti logo sa siluetom tigrove glave može da se vidi svuda.

Viski od pirinča ili "zmijsko vino" lao-lao

Viski od pirinča – lao-lao – zovu i "zmijsko vino", jer je obave­zan "sastojak" zmija ili škor­pion i vrlo je jeftin, a kafa je jedna od najboljih u svetu. Kada je o kupovini reč, najatraktivniji proizvod je svila. Na pijaci u Vijentijanu svilena ešarpa košta od tri evra pa naviše u zavisnosti do kvaliteta, dizajna i veli­čine. Cenkanje se očekuje.

Nema seksa sa domaćinima

Kada i ako se nađete u Laosu, treba znati ponešto i o običajima. Za ulazak u cr­kvu, obucite se kako je propisano (dugačke pantalone, dugačke majice, suknje) i izujte cipele pre ulaska (izuvanje je obavezno i za privatne kuće). U Laosu je život usporen i vrlo retko organizovan. Ostanite hladni, jer domaće stanovništvo smatra ljutnju ili bes vrlo smešnim (a i neće vam olakšati stvari, naročito kada je reč o državnoj birokratiji).

Poštovanje monaha je deo laoskog života i oni svoje obaveze shva­taju vrlo ozbiljno. Zapamtite da je njima zabranjeno da dodiruju žene. Neki od njih su se zavetovali na ćutanje i neće vam odgovoriti čak i ako su vas razumeli. Takođe, nemojte da ih primoravate da se slikaju sa vama i ne započinjite razgovor ako prime­tite da nisu raspoloženi. Seksualni odnosi sa domaćim stanovništvom su zabranjeni (osim ako nije reč o braku). I najvažnije: ne govorite loše o državnom uređenju!
M. Jovićević-Gligorijević
Press Kofer 50 – 04.06.2008.

Нема коментара:

Постави коментар