RODOS

POD OKRILJEM BOGA SUNCA

Grad Rodos, na istoimenom ostrvu u Egejskom moru, mesto je gde se susreću antička, rimska i vizantijska civilizacija. Istovremeno, zbog 300 sunčanih dana u godini, jedna je od najprivlačnijih turističkih destinacija u Grčkoj kojoj se, kažu, turisti uvek vraćaju

Kada je Zevs pobedio oca i Titane, zemlju je podelio bogovima sa Olimpa. I svi su dobili po neki kraj planete... svi osim Heliosa, boga sunca, koji je bio odsutan u vreme deobe. Ljut, on je tražio od Zevsa da mu da zemlju koja prva izroni iz mora. U tom trenutku, Posejdon je iz dubine plave vode izdigao ostrvo prekriveno cvećem. Bio je to Rodos, a Helios je od njega stvorio najlepše ostrvo u Egej­skom moru.

Mapa i lokacija ostrva Rodos

Tako veli legenda, ali ima u njoj i neke istine – Rodos je prelepo mesto prekriveno ružama, maslinjaci­ma, sa peščanim uvalama i mnoštvom kultumo-istorijskih spomenika. Takvo, naravno, zavodi stotine hiljada turista koji ga posete u toku jedne godine.

Kolos koga više nema

Grad Rodos, panorama

Prvo mesto koje turista koji dolazi na Rodos mora da poseti je grad Rodos. Najveći i glavni grad na severnom delu ostrva, raskrsnica je ljudi i civilizaci­ja od svog osnivanja. Baš ovde, naime, tekovine antičke, rimske, vizantijske, turske, viteške, kasnije i italijanske ci­vilizacije žive paralelno sa savremenim razvojem i modernim životom Grčke. On je, naravno, i središte društvenog, kulturnog i turističkog kivota ostrva.

Ali, vratimo se legendama i istoriji, jer je upravo to ono što ovaj grad čini jednom od najpoželjnijih turističkih destinacija.

Bele kuće grada Rodosa

Bog Helios je bio zaštitnik Rodosa. Tako je u njegovu čast 303. godine p.n.e. podignuta najslavnija statua antike – Kolos, jedno od sedam svetskih čuda. Uzdizao se on 60 godina na dva kame­na postolja ispred ulaza u luku Man­draki, najlepšu od tri gradske luke. Pu­nih 12 godina gradio ga je Kipar Kar sa Lindosa, koji se prema legendi ubio kad su mu ukazali na mali nedostatak ogromnog dela. Nažalost, Kolos je stradao u zemljotresu 226. godine p.n.e. – polomio se u visini kolena i srušio, a razbijeni ostaci ostali su u luci sve dok Arapi nisu osvojili Rodos i prodali bronzane parčiće trgovcu iz Sirije.

Današnji izgled luke, statue jelena i košute

Danas se na ulazu u luku nalaze bronzane statue jelena i košute kao simbol dobrodošlice svima koji kraj njih prođu.

Grad Malteških vitezova

Upravo je ovo mesto i polazna tačka čitanja istorije civilizacija koje su ovde ostavile neizbrisive tragove. Obalom, do starog grada, dominiraju monumentalne italijanske palate koje pod­sećaju na vladavinu Italijana (početak XX veka) i u kojima su danas najvažni­je gradske institucije. Turisti ipak naj­više vremena "troše" za fotografisanje ispred svetionika svetog Nikole, te šo­ping na živopisnoj pijaci nadomak luke i posmatranje brodova koji nepre­stano plove ka i iz gradskih luka.

Put iz marine vodi ka starom jezgru grada koji su izgradili vitezovi Jova­novog reda (Malteški vitezovi). Unutar srednjevekovnih zidina ko­je su nekada štitile gradić od napa­da Turaka, nalazi se jedinstvena ko­mbinacija popločanih uličica između velikih trgova, ostaci antičkih hramo­va nasuprot palatama i zamkovima u kojima više ne stanuju vitezovi, vizan­tijskih crkava i džamija...

Centralno mesto je Argirokastro trg sa fontanom u centru, gde se nalazi jed­na od najstarijih i najlepših zgrada iz XIV veka – stari Arsenal vitezova. Neka­dašnja bolnica vitezova iz XV veka sa­da je Arheološki muzej u kom se čuva­ju čuvena skulptura Laokon sa sinovi­ma i statua Venere sa Rodosa – boginja prikazana kako posle izlaska iz mora suši svoju dugu kosu na suncu.

Ulica vitezova

Ulica vitezova, duga 600 metara, najbolje je očuvana srednjevekovna ulica u Evropi. Na tom mestu vitezo­vi su provodili vreme u molitvi i ve­žbanju vojne taktike, a ulica danas zrači spokojem i monumentalnošću u apsolutnoj suprotnosti sa vrevom koja vlada trgovačkim delom grada svega desetak metara dalje.

Palata velikog majstora dominira gradom

Starim gradom ipak dominira Palata velikog majstora (Grandmaster pa­lace) koja je građena krajem VII ve­ka kao vizantijska citadela, a vitezovi su je u XIV veku obnovili i pretvorili u ad­ministntivni centar države. Originalan nameštaj i tapiserije, lusteri-svećnjaci i oružje, te pod prekriven starim rnozaikom sa ostrva Kos iz I veka... Itlija­ni su je restaurirali i trebalo je da bude letnja rezidencija Musolinija i Viktora Emanuela Trećeg, ali su posle završetka radova izgubili kontrolu nad ostrvom koje je od tada (1948) deo Grčke.

Najviša tačka, te tako i vidikovac, u sta­rom gradu je Sahat kula, izgrađena 1851. godine i bila je mehaničko remek-delo. Satni mehanizam i zvono su sklonjeni.

Unutar ovih zidina, naravno, danas sve vrvi od života. Prodavnice suvenira, kože, začina... zlatare, taverne, interna­cionalni restorani, moderni barovi, mi­ris suvlakija, ali i hamburgera, najnovi­ji svetski muzički hitovi u kombinaciji sa grčkom muzikom... sve to čini staro jezgro najživljim i najinteresantnijim delom grada kako danju, tako i noću.

Izvan zidina, na akropolju antičkog Rodosa, nalaze se ruševine Apolono­vog hrama, pozorište, stadion, gimna­stičko vežbalište i druge zgrade.

Ulica kišobrana

Rodos je ipak i jedan veoma moderan grad. Zapadni deo je prava turistička meka. Mnoštvo je tu malih i velikih ho­tela, restorana, barova, prodavnica sa najraznovrsnijom robom, butika, cvet­nih terasa... Najupečatljivije je svakako tradicionalno grčko dozivanje gostiju, beskrajno ćaskanje i nuđenje koječega. Turistima željnim ludog noćnog provo­da najzanimljivija je Bar strit, ulica u ko­joj su načičkani noćni klubovi.

Centralni deo rezervisan je za pros­trane parkove, ekskluzivne prodavni­ce, restorane brze hrane i sve druge te­kovine Zapada.

Gradska plaža Eli

A ako ste mislili da smo zaboravili na suštinu odlaska na more – plaže, varate se. Elem, grad Rodos je po tom pitanju veoma specifičan. Kako se nalazi na sa­mom vrhu ostrva koje je u obliku strele, on ima dve potpuno različite obale. Za­padna strana, na kojoj se inače nalaze luksuzni hoteli, ima kamene obale, jake vetrove, te tako i veoma nemirno more koje je najinteresantnije surferima. Na istočnoj strani, pak, nalazi se šljunkovi­ta gradska plaža Eli gde je more mirno. Iako blizu luke, more je beskrajno čisto zbog specifičnih struja, pa je doživljaj kupanja ovde, dok na pučini prolaze ogromni brodovi, jedinstven. U daljini se, pak, nazire obala Turske...

Prodavnica kišobrana

Konačno, Rodos je mesto kome se uvek vraća. Kako? Pa, iako je to grad sa 300 sunčanih dana u godini, na sva­kom koraku ćete videti prodavnice sa kišobranima. Jedna ulica u samom centru grada zove se Ulica kišobrana. Pogađate, sve radnje u njoj ih prodaju. Priča kaže da ako kupite kišobran na Rodosu, to znači da ćete se sasvim si­gurno tu i vratiti. Videćemo...

(J. M. G.)
Press Kofer 55 – 09.07.2008