ZAKINTOS

FIRENCA ISTOKA

Zeleno i lepo kao i druga grčka ostrva, po mnogo čemu je ipak jedinstveno, počev od prelepih, kilometrima dugačkih peščanih plaža, preko čistog mora neobične modre boje, do srdačnih i veoma gostoljubivih stanovnika. Nikakvo čudo što su ga, osim Firencom, nazivali i "Cvetom istoka". Tolikoj lepoti, kažu legende, nije mogao da odoli ni Apolon, bog sunca, poezije i muzike, pa je ovde dolazio da se odmori

Još izdaleka, možda već na pola puta od male luke Kelini na Peloponezu, ovo ostrvo nagoveštava svoju posebnost: plodnu ravnicu, kakva se ne očekuje usred mora i gorovite planine koje se dižu iznad nje.

Mapa i lokacija ostrva Zakintos

Uz to, izdašni izvori vode i katrana, maslinjaci i guste borove šume ovog najjužnijeg i trećeg po veličini jonskog ostrva, još pre 4.000 godina predstavljali su bogomdano mesto za život. Ime mu je, kako kazuje Homer, podario Zante (Zakintos), osnivač prvog naselja, sin kralja Troje koji je na ostrvo došao iz Psofide.

Opisujući Trojanski rat, Homer još nekoliko puta pominje Zakintos nazivajući ga šumovitom zemljom. Geografski položaj i prirodna bogatstva učinili su da brodovi raznih osvajača ovde bace sidra. Pokorio ga je Filip Makedonski, nisu ga mimoišli ni Rimljani, Vizantinci, bio je i deo teritorije kojom su upravljali Orsini, Turci, a Mlečani su ovde stolovali čak tri veka.

Zakintos, panorama grada

Ekonomski procvat koji je Zakintos doživeo u njihovo vreme odrazio se, pre svega, na arhitekturu. Utvrđenje na brdu Bohali iznad glavnog grada ostrva brzo je postalo pretesno, pa je plemstvo počelo da se spušta ka obali, podužući prekrasne kuće i crkve, ulice i prostrane trgove. Petsto zlatnika, koliko su Mlečani kao danak plaćali turskom sultanu, nije bila previsoka cena za grad čiji ih je izgled u toj meri očaravao da su ga nazvali Firencom istoka.

Ulaz u Kastel, tvrđavu koju su podigli Mlečani

I mada je društvena podeljenost bila veoma izražena i povremeno dovodila do pobuna i osnivanja tajnog društva za oslobođenje od tlačitelja, i plemstvo i plebs imali su nešto zajedničko – ljubav prema muzici, posebno pesmi, operi i lirskoj poeziji. Iz tih vremena potiču kantade, koje se, u svakoj zgodnoj prilici, pevaju i danas. Šta je muzika značila stanovnicima Zakintosa, rečito govori činjenica da je ovde još u XVI veku osnovana muzička akademija.

Glavna ulica izgleda kao veliki šareni buket

Eho francuske buržoaske revolucije stigao je i u oblast Jonskog mora i ohrabrio stanovnike svih ostrva pa i Zakintosa. U julu 1797. godine francuska zastava je pobodena u Kastelu, kako je nazvano utvrđenje na Bohaliju, a stanovnici su poverovali da je u njihovoj istoriji okrenuta nova stranica. Tri godine kasnije, osnovana je Republika sadam jonskih ostrva, zatim je Zante dospeo pod dominaciju Britanaca. Njihov glavni grad je postao prestonica Jonske republike. Ostrvo se grčkoj priključilo 1864. godine.

Za praznik se ne sme biti sam

Istorija ostrva tokom koje su se preplitali i mešali razni uticaji, smenjivali gospodari, doživljavali usponi i padovi, kao da je ujedinila meštane u želji da ostanu i opstanu. O tome govori i podatak da se ni posle razornog zemljotresa 1953. godine, kada je gotovo sve sravnjeno sa zemljom, nisu predali. Naprotiv, na ruševinama starog, brzo je nikao novi grad. Smešten ispod šumovitog Bohalija, grad sa 15.000 stanovnika pleni spokojem. Veličanstvenih palata više nema, umesto njih su podignute uglavnom dvospratne i trospratne zgade, ravnih krovova, obrubljene cvetnim terasama.

Crkva Sv. Nikole

U vreme našeg boravka imali smo nesvakidašnje zadovoljstvo da prisustvujemo jedinstvenoj proslavi uskršnjih praznika. Proslava počinje u Lazarevu subotu kada, tačno u 11 sati pre podne, zabruje sva crkvena zvona na ostrvu. Dan kasnije, u nedelju kad je, kako se veruje, Hrist ušao u Kanu okićen vencima, sveštenici kreću u obilaza kuća vernika. Svakog dana, sve do Velikog četvrtka, u svim crkvama se održavaju službe, a u znak žalosti nosi se crna odeća. Na Veliki petak u crkvu se dolazi da se oda počast epitafu, kako ovde zovu imitaciju Hristovog groba. Na Zakintosu se on pravi od amnosa, specijalne vrste drveta, koji u prevodu znači jagnje. Oko podne na Veliki petak iz crkve Sv. Nikole, na samoj obali, počinje litija koju predvodi mitropolit i koja se završava tek u zoru narednog jutra. Bili smo očevici.

Ljudi obučeni u crno, sa svećama u rukama, ćutke su prolazili ulicama, a ispred kuća su ih čekali meštani, takođe odeveni u crno i sa upaljenim svećama. Po završetku liturgije, epitaf se vraća u crkvu Sv. Nikole uz ponovnu jeku svih zvona. Crnina se svlači i oblači svečana, neobično koloritna odeća. Muškarci piju razblaženo sirće i bacaju na ulicu zemljane vrčeve sa vodom. Celo ostrvo sa oko 40.000 stanovnika bučno slavi. U nedelju rano ujutru na ražanj se stavlja jagnjad. Nema porodice koja će to propustiti, a ako na ulici spaze nekog ko je sam po zvaće ga na ručak i dočekati kao najrođenijeg.

Crkva Sv. Dionisija

Crkve po volji ikona

Ako oni, koji odluče da godišnji odmor provedu ovde, u najbližoj prodavnici kupe bilo koji vodič, videće da im se osim dugih peščanih plaža kakve su u Laganasu, Argasiju, Kalamakiju, Cilviju, Porto Zoro ili Banana biču, i svakako one najčuvenije, za koju kažu i da je najlepša u Mediteranu, Navagio, uglavnom predlažu i posete brojnim crkvama. One su za ostrvljane od velikog značaja. Zanimljivo je da na Zakintosu postoje čak dve izgrađene na mestima koja su odredile ikone svetica u čiju su čast podignute. Jedna je u crkvici Panagija Keriotisa, podignutoj ispod mestašceta Keri.

Predanje kaže da je nekada davno na tom mestu pronađena ikona koju su zalud pokušavali da odnesu u mesnu crkvu. Svaki put kad bi je odneli, ona bi se, preko noći, na neki čudesan način vraćala na mesto gde je pronađena. Priča se i da je nekom prilikom, kad su gusari napali Keri, stvorila takvu maglu da se nije video prst pred okom. Slično predanje u vezi je i sa crkvom Sv. Mavre u Makeradu, najvećem selu na Zakintosu, čija se zvona čuju na celom ostrvu. Elem, ikonu Sv. Mavre pronašao je neki čobanin i poneo je u selo, ali se i ona vraćala na mesto gde je pronađena. Tako je "sama" izabrala mesto gde će za nju biti podignuta crkva.

Spomenik Dionisija Solomosa

Kad je reč o crkvama, neizostavno je spomenuti bogato ukrašenu bogomolju posvećenu Sv. Dionisiju, lokalnom svetitelju, koja se nalazi kraj same luke i koja jedina nije stradala u poslednjem zemljotresu. Ništa manje ostrvljani nisu ponosni ni na svoje pesnike, pre svega Dionisija Solomosa, čija pesma "Himna slobodi" postala prva grčka himna.

Plaža Navagio sa olupinom gusarskog broda

Mnogo je toga što ovde može da se vidi i doživi. Oni skloni istraživanjima ne propuštaju da prošpartaju ostrvom koje na svakom koraku nudi neku atrakciju, od uživanja u beskrajno čistom moru i plavenom nebu, preko dugih peščanih plaža, skrivenih uvala pristupačnih samo sa mora, do gostoprimljivih ostrvljana. O noćnom provodu, odličnoj hrani i još boljem vinu, ne vredi pričati – to mora da se doživi. I, svakako, ne računa se da je ovde neko bio ako nije posetio plažu Navagio i bar jednom okupao u čarobnoj Plavoj pećini do koje se stiže čamcima.

O. Vukadinović
Politika MAGAZIN 557 – 01.06.2008.