08 јул 2009

LUANG PRABANG

MESTO GDE SE DUŠA ODMARA

Život u Laosu protiče kao duga, uglavnom mirna reka. Sa svojim blistavim pozlatama i srdačnim stanovništvom, stari kraljevski grad Luang Prabang najlepši je dragulj ove prijatne zemlje

Kafe Joma nalazi se u glavnoj ulici, na koju gle­da i njegova mala terasa. Zidovi su elegantno okrečeni, drveni nameš­taj je težak, kao da je dopremljen direktno iz tropske šume. Ali tu su i udobne naslonjače, u kojima se mla­di putnici baškare, planiraju kuda će dalje i proučavaju putne priručnike. Ovde možete da popijete najbolji kapućino istočno od Milana, nešto ukusno da pojedete, a mesto je sređeno tako da bi moglo da bude i usred Berlina. Jedino što je od Berlina udaljeno 8.700 kilometara po vazdušnoj liniji, bogu iza nogu. Drugim rečima, u Luang Prabangu.

Mapa lokacije Luang Prabanga

Ime zvuči pomalo virtuelno, kao iz nekog filma o Indijana Džonsu, ali grad sa 70.000 stanovnika je potpuno stvaran. Od Bangkoka je udaljen dva sata leta avionom sa propelerskim motorom, a od Hanoja sat. Smešten u neprohodnim brdima Laosa, u novi­je vreme je postao pravi magnet za tur­iste i godišnje ga obiđe na desetine hil­jada posetilaca. Drevna prestonica na reci Mekongu doživela je pravi turistički bum.

Sve je počelo 1995. godine kada je UNESCO ovaj grad stavio na listu svetske kulturne baštine. Taj status privlači poklonike kulture kao mag­net, a Luang Prabang ga sa pravom uživa. Tu je više od 30 vatova – bud­ističkih hramova, i najveći broj man­astira na tolikoj površini u svetu. Tu je i mnoštvo pozlaćenih pagoda sa krovovima koji se spuštaju gotovo do zemlje, u skladu sa građevinskim stilom severnog Laosa.

Luang Prabang, svakodnevica na ulici

Tu su i stupe, nadgrobni spo­menici zvonastog oblika. Zidine su ukrašene orna­mentima i reljefima, a posetioca dočeku­ju i brojni Budini kipovi, od kojih neki deluju svetački, dok ga drugi prikazuju na gotovo komičan način, debeljka koji se zadovoljno smeje.

Tuk-tuk

"Tuk-tuk ser?" To je pitanje koje u Luang Prabangu čujete na svakom koraku.

Tuk-tuk

Tuk-tuk je šareno obojeno, otvoreno vozilo koje pokreće klopar­avi dvotaktni motor – odatle mu i ime. Iz modernih azijskih metropola je uglavnom nestalo, ali u Luang Prabangu ovo ne baš ekološko vozilo i dalje suv­ereno vlada. Njegova ben­zinska isparenja, zajedno sa zagušljivom, vlažnom toplotom i mirisom hrane iz jeftinih restorana, čine karakterističnu aromu na ovdašnjim uli­cama.

Jezgro samog grada leži na poluostrvu između Mekonga i susedne reke Nam Kan. Centar čine tri, četiri paralelno postavljene ulice, čije drvene kuće sada uglavnom pružaju smeštaj turistima koji stižu sa rancima na leđima. Tu su i lokali sa otvorenim izlozima koji nude (neerotsku) masažu, vile sa pomalo oronulim šarmom francuskog koloni­jalnog perioda i restorani kao što je "Papijon", gde možete da naručite žablje batake pripremljene na buteru, izvrsna vina i druge specijalitete fran­cuske kuhinje.

Hram Vat Sjen Tong

Vat Sjen Tong, smešten na samom vrhu poluostrva, mesto je koje turisti najviše posećuju. Legendarni Buda iz tamošnje male kapele puno pamti – 1931. godine bio je glavna atrakcija kolonijalne izložbe u Parizu. Mozaici na zidovima ilustruju jednu uzbudljivu legendu, po kojoj bi se lako mogla snimiti i zanimljiva TV sapunica. Hram je izgrađen 1560. godine i jedi­ni je vat koji je ostao pošteđen pustošenja kineskih pljačkaških bandi plemena No, navodno zato što je nji­hov vođa upravo tamo živeo kao monah. Divljanje ovih bandi okončala je tek francuska kolonijalna uprava, kojoj je kralj Laosa u Luang Prabangu dao status "protektora". Danas ovaj kom­pleks hramova okružuje mirna, goto­vo meditativna atmosfera, koju ne mogu da poremete ni mnogobrojni posetioci.

Zlato i socijalizam

Obližnji hram Sene, pak, svojim zlatnim dekoracijama u tolikoj meri odbi­ja sunčevu svetlost, da se blenda na fotoaparatu sužava. Sličnu raskoš zla­ta i pliša nalazimo i u kompleksu Zlatne palate, koja je 1904. godine izgrađena za poslednjeg kralja Laosa. Poseta košta 3 dolara, a nekadašnje kraljevske prostorije možete u miru da razgledate nakon što na ulazu ostavite svoju obuću i fotoaparat.

Hram Vat Sene

Vlada Laosa je još uvek nominal­no socijalistička, ali srp i čekić na javn­im zgradama u međuvremenu su postali mahom puki amblemi. Što opet ne znači da ćete se ovde, kao u susednom i bratskom Vijetnamu, sus­resti sa zahuktalim "turbokapital­izmom". Neumoran rad i velike ambicije nikada nisu bili odlika nacionalnog mentaliteta Laošana, baš kao ni dosadna nametljivost i pre­varantska pohlepa. Ovde će vam sve ljubazno ponuditi samo jed­nom. Zajedno sa opuštenom, goto­vo nestvarnom atmosferom, pri­jatnom mešavinom duhovnog i sve­tovnog, modernog i drevnog, to je možda upravo ono što je od ovog mesta proteklih godina načinilo apsolutni turistički hit jugoistočne Azije.
CDC/DM (Štern)
BLIC Panorama 79 – 15.06.2008.

Нема коментара:

Постави коментар