Život u Laosu protiče kao duga, uglavnom mirna reka. Sa svojim blistavim pozlatama i srdačnim stanovništvom, stari kraljevski grad Luang Prabang najlepši je dragulj ove prijatne zemlje
Kafe Joma nalazi se u glavnoj ulici, na koju gleda i njegova mala terasa. Zidovi su elegantno okrečeni, drveni nameštaj je težak, kao da je dopremljen direktno iz tropske šume. Ali tu su i udobne naslonjače, u kojima se mladi putnici baškare, planiraju kuda će dalje i proučavaju putne priručnike. Ovde možete da popijete najbolji kapućino istočno od Milana, nešto ukusno da pojedete, a mesto je sređeno tako da bi moglo da bude i usred Berlina. Jedino što je od Berlina udaljeno 8.700 kilometara po vazdušnoj liniji, bogu iza nogu. Drugim rečima, u Luang Prabangu.
Kafe Joma nalazi se u glavnoj ulici, na koju gleda i njegova mala terasa. Zidovi su elegantno okrečeni, drveni nameštaj je težak, kao da je dopremljen direktno iz tropske šume. Ali tu su i udobne naslonjače, u kojima se mladi putnici baškare, planiraju kuda će dalje i proučavaju putne priručnike. Ovde možete da popijete najbolji kapućino istočno od Milana, nešto ukusno da pojedete, a mesto je sređeno tako da bi moglo da bude i usred Berlina. Jedino što je od Berlina udaljeno 8.700 kilometara po vazdušnoj liniji, bogu iza nogu. Drugim rečima, u Luang Prabangu.
Ime zvuči pomalo virtuelno, kao iz nekog filma o Indijana Džonsu, ali grad sa 70.000 stanovnika je potpuno stvaran. Od Bangkoka je udaljen dva sata leta avionom sa propelerskim motorom, a od Hanoja sat. Smešten u neprohodnim brdima Laosa, u novije vreme je postao pravi magnet za turiste i godišnje ga obiđe na desetine hiljada posetilaca. Drevna prestonica na reci Mekongu doživela je pravi turistički bum.
Sve je počelo 1995. godine kada je UNESCO ovaj grad stavio na listu svetske kulturne baštine. Taj status privlači poklonike kulture kao magnet, a Luang Prabang ga sa pravom uživa. Tu je više od 30 vatova – budističkih hramova, i najveći broj manastira na tolikoj površini u svetu. Tu je i mnoštvo pozlaćenih pagoda sa krovovima koji se spuštaju gotovo do zemlje, u skladu sa građevinskim stilom severnog Laosa.
Sve je počelo 1995. godine kada je UNESCO ovaj grad stavio na listu svetske kulturne baštine. Taj status privlači poklonike kulture kao magnet, a Luang Prabang ga sa pravom uživa. Tu je više od 30 vatova – budističkih hramova, i najveći broj manastira na tolikoj površini u svetu. Tu je i mnoštvo pozlaćenih pagoda sa krovovima koji se spuštaju gotovo do zemlje, u skladu sa građevinskim stilom severnog Laosa.
Tu su i stupe, nadgrobni spomenici zvonastog oblika. Zidine su ukrašene ornamentima i reljefima, a posetioca dočekuju i brojni Budini kipovi, od kojih neki deluju svetački, dok ga drugi prikazuju na gotovo komičan način, debeljka koji se zadovoljno smeje.
Tuk-tuk
"Tuk-tuk ser?" To je pitanje koje u Luang Prabangu čujete na svakom koraku.
Tuk-tuk
"Tuk-tuk ser?" To je pitanje koje u Luang Prabangu čujete na svakom koraku.
Tuk-tuk je šareno obojeno, otvoreno vozilo koje pokreće kloparavi dvotaktni motor – odatle mu i ime. Iz modernih azijskih metropola je uglavnom nestalo, ali u Luang Prabangu ovo ne baš ekološko vozilo i dalje suvereno vlada. Njegova benzinska isparenja, zajedno sa zagušljivom, vlažnom toplotom i mirisom hrane iz jeftinih restorana, čine karakterističnu aromu na ovdašnjim ulicama.
Jezgro samog grada leži na poluostrvu između Mekonga i susedne reke Nam Kan. Centar čine tri, četiri paralelno postavljene ulice, čije drvene kuće sada uglavnom pružaju smeštaj turistima koji stižu sa rancima na leđima. Tu su i lokali sa otvorenim izlozima koji nude (neerotsku) masažu, vile sa pomalo oronulim šarmom francuskog kolonijalnog perioda i restorani kao što je "Papijon", gde možete da naručite žablje batake pripremljene na buteru, izvrsna vina i druge specijalitete francuske kuhinje.
Jezgro samog grada leži na poluostrvu između Mekonga i susedne reke Nam Kan. Centar čine tri, četiri paralelno postavljene ulice, čije drvene kuće sada uglavnom pružaju smeštaj turistima koji stižu sa rancima na leđima. Tu su i lokali sa otvorenim izlozima koji nude (neerotsku) masažu, vile sa pomalo oronulim šarmom francuskog kolonijalnog perioda i restorani kao što je "Papijon", gde možete da naručite žablje batake pripremljene na buteru, izvrsna vina i druge specijalitete francuske kuhinje.
Vat Sjen Tong, smešten na samom vrhu poluostrva, mesto je koje turisti najviše posećuju. Legendarni Buda iz tamošnje male kapele puno pamti – 1931. godine bio je glavna atrakcija kolonijalne izložbe u Parizu. Mozaici na zidovima ilustruju jednu uzbudljivu legendu, po kojoj bi se lako mogla snimiti i zanimljiva TV sapunica. Hram je izgrađen 1560. godine i jedini je vat koji je ostao pošteđen pustošenja kineskih pljačkaških bandi plemena No, navodno zato što je njihov vođa upravo tamo živeo kao monah. Divljanje ovih bandi okončala je tek francuska kolonijalna uprava, kojoj je kralj Laosa u Luang Prabangu dao status "protektora". Danas ovaj kompleks hramova okružuje mirna, gotovo meditativna atmosfera, koju ne mogu da poremete ni mnogobrojni posetioci.
Zlato i socijalizam
Obližnji hram Sene, pak, svojim zlatnim dekoracijama u tolikoj meri odbija sunčevu svetlost, da se blenda na fotoaparatu sužava. Sličnu raskoš zlata i pliša nalazimo i u kompleksu Zlatne palate, koja je 1904. godine izgrađena za poslednjeg kralja Laosa. Poseta košta 3 dolara, a nekadašnje kraljevske prostorije možete u miru da razgledate nakon što na ulazu ostavite svoju obuću i fotoaparat.
Zlato i socijalizam
Obližnji hram Sene, pak, svojim zlatnim dekoracijama u tolikoj meri odbija sunčevu svetlost, da se blenda na fotoaparatu sužava. Sličnu raskoš zlata i pliša nalazimo i u kompleksu Zlatne palate, koja je 1904. godine izgrađena za poslednjeg kralja Laosa. Poseta košta 3 dolara, a nekadašnje kraljevske prostorije možete u miru da razgledate nakon što na ulazu ostavite svoju obuću i fotoaparat.
Vlada Laosa je još uvek nominalno socijalistička, ali srp i čekić na javnim zgradama u međuvremenu su postali mahom puki amblemi. Što opet ne znači da ćete se ovde, kao u susednom i bratskom Vijetnamu, susresti sa zahuktalim "turbokapitalizmom". Neumoran rad i velike ambicije nikada nisu bili odlika nacionalnog mentaliteta Laošana, baš kao ni dosadna nametljivost i prevarantska pohlepa. Ovde će vam sve ljubazno ponuditi samo jednom. Zajedno sa opuštenom, gotovo nestvarnom atmosferom, prijatnom mešavinom duhovnog i svetovnog, modernog i drevnog, to je možda upravo ono što je od ovog mesta proteklih godina načinilo apsolutni turistički hit jugoistočne Azije.
CDC/DM (Štern)
BLIC Panorama 79 – 15.06.2008.
BLIC Panorama 79 – 15.06.2008.
Нема коментара:
Постави коментар