KRIT

OSTRVO ZA UŽIVANJE

Severna obala je razvijenija od južne i tu se nalaze turistički centri Hanja, Retimno, Iraklion i Agios Nikolaos koji su ujedno i glavni gradovi četiri regije na ostrvu. Ćitavom dužinom severnog dela ostrva izgrađen je autoput. Kada se stigne na Krit, postavlja se pitanje kuda krenuti, jer ostrvo pruža pregršt mogućnosti kako za uživanje u prirodnim lepotama, tako i za obilaske istorijskog nasleđa

Krit je peto ostrvo po veličini u Mediteranu, najjužnije, najveće i, po mnogo čemu, najvažnije grčko ostrvo. Nalazi se na raskrsnici triju kontinenata: Evrope, Azije i Afrike i zbog svog geografskog položaja važi za jedno od najtoplijih ostrva Evrope. Turistička sezona traje od maja do oktobra. Prostire se na površini od 8.331 kvadratnih kilometara. Pretežno je brdovito i planinsko područje i cela unutrašnjost ostrva je slabo nastanjena.

Mapa ostrva Krit

Severna obala je razvijenija od južne i tu se nalaze turistički centri Hanja, Retimno, Iraklion i Agios Nikolaos koji su ujedno i glavni gradovi četiri regije na ostrvu. Ćitavom dužinom severnog dela ostrva izgrađen je autoput. Kada se stigne na Krit, postavlja se pitanje kuda krenuti, jer ostrvo pruža pregršt mogućnosti kako za uživanje u prirodnim lepotama, tako i za obilaske istorijskog nasleđa.

Hanja

Jedno od najživopisnijih mesta na ostrvu je Hanja, najveći grad zapadnog dela ostrva sa oko 60.000 stanovnika. Do 1972. godine Hanja je bila glavni grad Krita. Za vreme minojske civilizacije Kidonija, kako se tada Hanja nazivala, bila je važan grad-palata na ostrvu. Kasnije je ovaj grad nastavio svoj razvoj pod antičkom, rimskom, vizantijskom, venecijanskom i turskom vlašću.

Hanja

Jedna od glavnih atrakcija Hanje je srednjevekovni grad sa romantičnom venecijanskom lukom u kojoj se nalaze taverne na otvorenom. Tu se služe kritski specijaliteti od raznovrsne sveće ribe sa puno povrća spremljenog na maslinovom ulju. Sve to dopunjuje opojno crno ili beli kritsko vino koje uz zvuke buzukija i melodije rembetika poziva na meraklijsko raspoloženje.

Hanja, taverna

Na samo 10 kilometara od Hanje nalaze se turistička mesta Kalamaki, zatim sledi Agia Marina i Platanjas gde je sve podređeno letu, suncu i moru, a karakterišu ih dugačke peščane plaže, hotelski kompleksi i moderni noćni klubovi. A provod u toplim letnjim noćima počinje posle ponoći i traje do jutra u barovima Mambo, Destil i Milos na samoj morskoj obali.

Posetioci avanturističkog duha u blizini Hanje mogu istraživati netaknutu prirodu klisure Samarija, dugačke 18 kilometara i bogate retkim vrstama flore i faune. Ako zaista želite da se opustite, posetite plaže Elafonisi, poznatu kao kritski Karibi, i Falasarnu koja je proglašena najlepšom plažom u Evropi 2004. godine.

Retimno

Retimno

Ukoliko se krene sa zapada ka istoku, sledeća destinacija koju treba posetiti je svakako Retimno, glavni grad istoimene oblasti. Grad nije imao posebnu stratešku važnost na ostrvu sve do dolaska Venecijanaca koji su ostavili svoj trag, posebno u arhitekturi. Autentičan izgled starom delu grada daju venecijanska luka sa tipičnim starim svetionikom, uske kamene uličice, fontane, zgrade koje datiraju iz XVI veka, džamije i minareti iz turskog perioda.

Retimno, venecijanska luka sa svetionikom

Grad krasi i mletačka tvrđava Forteca koja dominira gradom i u čijem se teatru organizuju koncerti, vinske svetkovine čija je tradicija duga 500 godina, izložbe i predavanja.

Dugačko šetalište duž obale povezuje stari deo grada sa turističkim delom, gde se nalaze mnogobrojni hoteli i duge peščane plaže koje pružaju mogućnosti bavljenja sportovima na vodi.

U ranim večernjim satima na ulicama starog grada u Retimnu meštani nude suvenire, tradicionalne kritske poslastice i rukotvorine starih zanatlija. Na južnoj obali nalaze se neke od najvećih turističkih atrakcija ovog regiona – plaža Preveli gde se reka Megalopotamos uliva u more, manastir Preveli i plaža Matala, poznata po pećinama koje se nalaze u neposrednoj blizini i u kojima su nekada boravili hipici sklanjajući se od patrola lokalne policije.

Festos, ostaci palate minojske civilizacije

U blizini se nalazi jedna od tri palate minojske civilizacije, Festos koja se nalazi na brdu Kastri odakle se pruža pogled na Libijsko more. U njoj je pronađen disk Festosa, najstariji primerak tipografije na svetu.

Iraklion

Iraklion, panorama grada

Glavni grad ostrva, kulturni i ekonomski centar i najvažnija luka koja povezuje ostrvo sa kopnenim delom Grčke, ima ukupno 120.000 stanovnika. Na tlu Krita u periodu 2600-1100. godine pre nove ere razvila se prva evropska civilizacija – minojska. U tom periodu izgrađene su mnoge palate i razvijala se trgovina sa susednim zemljama.

Iraklion, luka

U blizini Irakliona nalazi se arheološko nalazište Knosos, palata minojske civilizacije koju je rekonstruisao arheolog ser Artur Evans čija se bista nalazi na ulazu u lokalitet. Tu je i Velika palata sa strukturama lavirinta, hodnicima, obrednim prostorijama, sobom sa prestolom kralja Minosa i kraljičine odaje sa veličanstvenim freskama. Tu je i Mala palata, kraljevska vila, kupatilo sa pravom kadom i Dionisijeva kuća sa podnim mozaicima.

Knosos, arheološki lokalitet

Nakon posete Knososu, preporučuje se poseta Arheološkom muzeju gde se čuvaju originalne freske, statue, vaze, novac i nakit pronađeni na celom ostrvu.

Agios Nikolaos

Glavni je grad Lasiti regije koja je postala svetski poznata zbog velikog broja vetrenjača. Smešten je u srcu veličanstvenog zaliva Mirabelo. Ovaj šarmantni gradić, nekadašnje ribarsko naselje, godinama privlači turiste iz celog sveta, a zalivu nije mogao odoleti ni Volt Dizni ranih šezdesetih godina.

U centru grada se nalazi Jezero bez dna u kome se, prema mitologiji, kupala boginja Atina. Tu su i brojne kafeterije, taverne, tradicionalni dućani i prodavnice suvenira.

Agios Nikolaos sa Jezerom bez dna u centru grada

Danas je Agios Nikolaos mondensko letovalište poznato po luksuznim hotelima tipa resort koje okružuju vrtovi mediteranskog bilja, privatne marine i tereni za golf. Agios Nikolaos nudi obilje zabave, bogat noćni život koji zadovoljava sve ukuse. Na krajnjem istoku ostrva se nalazi, možda i jedna od najlepših plaža Krita, okružena palmama, Vai plaža sa najsitnijim peskom.

(Filip travel)
Stil magazin 18 – 30.04.2007.

MIKONOS

BELO OSTRVO

Ostrvo Mikonos ili, kako ga još zovu, grčka Ibica slovi za najkosmopolitskije ostrvo u Egejskom moru jer ga tokom cele godine opsedaju brojni turisti iz čitavog sveta

Zbog čisto belih kuća i crkava, nad kojima se dižu crvene i plave kupole i krovovi, Mikonos je dobio naziv Belo ostrvo. Njegova izuzetna lepota, bogata istorija, divne plaže, prijatna klima i dobar noćni provod trajno su privukli umetnike, intelektualce i svetski džet set.

Mapa lokacije i ostrva Mikonos

Mikonos se nalazi u centralnom delu Egejskog mora, u grupi Kiklada. Ostrvo je dobilo ime po Mikonosu, sinu heroja Aniosa.

Mikonos – bele kuće sa plavim i crvenim prozorima

Glavni grad, istog imena kao i ostrvo, Mikonos smešten je na zapadnoj strani ostrva i izdvaja se svojom lepotom i očuvanim starim građevinama. Arhitektura grada, kao i celog ostrva, tipična je za Kiklade – bele kućice sa vratima i prozorima obojenim u plavo i crveno.

Crkva posvećena Bogorodici - Parapotijani

Jedno od najvažnijih obeležja je vizantijska crkva posvećena Bogorodici – Paraportijani. Ova izuzetna građevina se sastoji od pet crkava od kojih su četiri na gornjem, a najstarija na donjem nivou.

Na celom ostrvu ima čak 365 crkava i kapela, ali su se one svojom belinom i blagim obrisima stopile sa okolnim kućama. Nijedna zgrada nije viša od dvospratnice jer je sve podređeno opštem skladu, minijaturno, bez oštrih linija i upadljivih zvonika.

Bugenvilije

Živost prizoru daju bujne ljubičaste bugenvilije i zlatne hortenzije koje u slapovima prekrivaju ograde malih, drvenih terasa. Gradske ulice su popločane i uglavnom se seku pod pravim uglom, a neke od njih su toliko uske da prolaznici jedva mogu da se mimoiđu.

Šarm taverni

Većina plaža se nalazi u južnom delu ostrva gde su smešteni i brojni barovi i restorani. I na malim trgovima stolovi taverni zauzimaju gotovo sav prostor.

Hrana na Mikonosu je kao i u ostalim delovima Grčke, tako da, uglavnom, uključuje masline, sir, morske plodove…

Oni koji žele da budu viđeni i da se, bar nakratko, osete veoma posebno, trebalo bi da ispiju piće na verandi "Verande". Dok budu pili najskuplje piće u Grčkoj, tešiće ih činjenica da je ovaj restoran najfotografisaniji motiv Mikonosa.

Za one koji žele drugačiji provod, tu su mnogi kafići, antikvarnice, galerije i butici.

Vetrenjače Mikonosa

Vetrenjače i pelikani

Jedno od najvažnijih obeležja grada jesu pet velikih vetrenjača koje se nalaze u luci, poređane u nizu i okrenute ka moru.

Kao sećanje na prošlo vreme, u Alevkantri, delu poznatijem kao Mala Venecija, kuće su smeštene odmah iznad mora tako da ih talasi stalno zapljuskuju.

Zaštitni znak Mikonosa je i veliki pelikan Petros koji se slobodno šeta gradom, tako da nije retkost da se ova glomazna ptica zatekne na ulazu u restoran ili na pijaci dok čeka da joj ribari bace ribu.

Sunce i plavetnilo

Mikonos je 300 dana u godini obasjan suncem, ali ni tokom toplih letnjih dana nema nesnosne vrućine jer stalno duva severoistočni vetar Meltemi. Duž obale duge skoro 90 kilometara smenjuju se prelepe, uglavnom peščane plaže, a voda je toliko bistra da se mogu videti školjke i raznobojno kamenje.

Sezona je u najvećem jeku u avgustu, mada ova biser Egejskog mora turisti posećuju i tokom proleća i jeseni.

Ronioci na ostrvo dolaze u septembru jer je tada temperatura vode oko 24-25 stepeni, a vidljivost do 30 metara.

Plaža Paradise

Plaže Paradise i Super Paradise su postale svetski poznate zahvaljujući popularnim didžejevima, dobroj muzici i ludoj zabavi koja započinje u popodnevnim satima i traje sve do zore.

Bez obzira na to šta vas je navelo da krenete put Mikonosa, kada budete kod kuće, u mislima ćete se uvek vraćati na njegove rajske prizore i nezaboravne doživljaje. Sve to će dati novi sjaj vašoj svakodnevici, a ako vas sreća posluži, možda ćete ponovo otputovati tamo.

Aleksandar Stojanović
Stil magazin 17 –23.04.2007.

RODOS

ŽENA BOGA SUNCA HELIOSA

Rodos, površine od 1.404 kvadratna kilometra, najveće je ostrvo u arhipelagu Dodekaneza. Nalazi se na raskrsnici glavnih pomorskih puteva između Egejskog mora i obale Male Azije, na mestu susreta tri kontinenta i velikih civilizacija

Grupa ostrva na jugu Egeja ne sastoji se samo od dvanaest, kako njihov naziv kaže, već od četrdesetak manjih ili većih ostrva. Samo sedamnaest je naseljeno. Zahvaljujući blagoj mediteranskoj klimi, sa više od 300 sunčanih dana u godini i prosečnom dnevnom temperaturom od 25 stepeni, od aprila do oktobra ostrvo krase zeleni vrtovi i bašte retkih vrsta biljaka. Zelenilo ne okružuje samo hotele i turističke komplekse već ga ima svugde – na trgovima, u baštama privatnih kuća, oko tvrđava i duž puta. Najviše je hibiskusa, oleandara, mirte, maslina, agruma…

Mapa i lokacija ostrva Rodos

Grad Rodos

Grad Rodos se nalazi na severnom delu ostrva. Po mitologiji, bog Sunca Helios izabrao je Rodos za svoju ženu i darovao joj svetlost i toplotu. Njihov sin Kerfaflos imao je tri sina – Kamirosa, Jalisosa i Lindosa koji su podigli istoimene gradove. U XI veku pre nove ere Dorci dolaze na ostrvo i osnivaju ove gradove koji se u V veku ujedinjuju u grad Rodos. Čuveni arhitekta antičke epohe Hipodam je projektovao grad prostranih širokih ulica koje povezuju četiri najvažnija dela grada: agoru, akropolj, luku i rezidencijalni deo grada.

Ulaz u luku grada Rodosa sa statuama jelena i košute

Tada je podignut i Kolos sa Rodosa, gigantska statua boga Heliosa koja se nalazila na ulasku u luku Mandraki. U ruci je držao upaljenu baklju kako bi osvetljavao put brodovima koji su prolazili ispod njegovih raširenih nogu. Helios je srušen u zemljotresu. Na tom mestu su danas jelen i košuta, takođe simboli grada. Kolos sa Rodosa se ubraja u sedam čuda antičkog sveta.

Za vreme Rimskog carstva Rodos je bio umetnički centar, ali najviše uticaja na njegovu arhitekturu ipak ostavlja boravak vitezova Reda svetog Jovana. Oni grade veličanstvene palate i tvrđave, koje i danas dominiraju gradom i predstavljaju glavnu atrakciju za turiste.

Tvrđava u Rodosu

Zidine koje su podigli oko grada su odličan primer odbrambene veštine. Unutar zidina je stari grad, najlepši i najveći u celoj Grčkoj. Trgovi i uske kamene uličice u kojima se nalaze brojne prodavnice suvenira i sunđera, taverne, restorani, zlatare, butici prepuni su turista iz različitih krajeva sveta. Na sve strane se čuje prijatna muzika, žamor ili poziv domaćina da se osvežite u nekom od kafea.

U Viteškoj ulici su najvažnije građevine: Palata velikog magistra, Viteška bolnica u kojoj je smešten muzej, konaci i sud. Tu u starom gradu je i poneka džamija kao svedok prisustva Otomanske imperije na ovim prostorima. A posle ponoći zabava počinje u lokalima, barovima i klubovima u starom gradu.

Plaža Faliraki

U centru grada nalaze se brojni hoteli kao i jedna od najlepših gradskih plaža – Eli, koja se nalazi na istočnoj strani ostrva gde je more uvek mirno. Tu, na samom špicu ostrva, nalazi se i akvarijum.

U blizini grada Rodosa, na istočnoj strani nalaze se turistička mesta i najlepše peščane plaže ostrva: Kalitea, Faliraki, Afandu, Kolimbia i Campika.

Plaža Iksija

A, ukoliko se krene ka zapadu, nailazi se na brojne hotelske komplekse, apartmanska naselja. Tu su plaže Iksija i Jalisos.

Lindos

Na 50 kilometara od grada Rodosa nalazi se najlepši očuvani grad na Rodosu – Lindos, koji je u antičko doba bio značajna luka. Današnji Lindos je značajan po ostacima prošlosti, a krase ga plavetnilo neba i mora, kao i tradicionalne bele kuće. Tu su restorani, terase i prodavnice suvenira. Atrakcija su i magarci na kojima možete da obiđete mesto na jedinstven način.

Lindos – Lindijas Atena i tradicionalne bele kuće

Na uzvišenju iznad Lindosa, sa koga se pruža spektakularan pogled na Zaliv svetog Pavla, nalazi se Lindijas Atena – jedan od hramova antičkog doba. U selu ima kuća iz XVII veka koje su obnovljene i u vlasništvu su imućnih ljudi iz celog sveta.

Ulice su zatvorene za saobraćaj, a u njima žene Lindosa prodaju svoje rukotvorine, koje su postale poznate u svetu. Ukoliko krenete na sam jug ostrva, dan možete provesti na plaži Prasonisi koja je svetski poznata kao raj za surfere zbog vetra koji neprestano duva.

Simi

Panormitis – manastir iz XII veka

Ono što svakako ne treba propustiti jeste poseta ostrvu Simi. Svakim danom se organizu-ju krstarenja iz luke Mandraki do ovog prelepog ostrva. Simi je ostrvo netaknute prirode, raznoliko obojenih kuća, uskih popločanih ulica, kao i crkava i kapela koje su pod zaštitom države kao nacionalno blago zbog svog autentičnog izgleda.

Grad Simi na ostrvu Simi

Na putu do Simija brod se zaustavlja u luci Panormitis, koja je na zapadnoj strani ostrva. Tu se nalazi manastir iz XII veka, poznat po isceliteljskim moćima, u kome se čuva čudesna ikona Arhanđela Mihaila – zaštitnika ostrva. U gradu Simi možete dan provesti u nekoj od autentičnih taverni na samoj obali uživajući u opojnim vinima i specijalitetima grčke mediteranske kuhinje.

Kafić u Simiju

Dolina leptira

Dolina leptira je idilična i jedinstvena ekološka sredina, istinski biser prirode. Sa uskim kamenim stazama, jezercima ukrašenim lokvanjima, rustičnim mostovima, izvorima, vodopadima i klupama za odmor, ova dolina predstavlja mali raj na zemlji. Dolinu prekriva borova šuma i u njoj stotine braon i crvenih leptira koji tu obitavaju od juna do septembra. Ovo je idealno mesto za opuštanje.

Ma koliko puta turisti boravili na ostrvu, uvek steknu utisak da ponovo stižu na neistraženi i jedinstveni Rodos. To se dešava zato što Rodos pruža obilje mogućnosti za svakodnevno istraživanje novih pravaca za šetnju, plaža za kupanje i uživanje, kulturno-istorijskih spomenika kao i parkova i botaničkih bašta.

–
Stil magazin 22 – 28.05.2007.

KRF

OSTRVO ČUDA I LEPOTE

Kristalno bistro tirkizno more, bujna vegetacija, obala bogata uvalama i rtovima, kao i hotelski kompleksi svih kategorija zadovoljavaju potrebe i najizbirljivijih posetilaca. Na grčkom se ostrvo naziva Korkira i ime je dobilo po nimfi Korkiri koju je Posejdon, bog mora, oteo i zatočio na ostrvu. Ona je postala zaštitnica ostrva

Krf se nalazi na severu Jonskog mora, na samom ulazu u Jadransko more. Nazivaju ga ostrvom čuda i lepota, pošto u svakom trenu može da promeni izgled, a da se time ne poremeti harmonija koja vlada ostrvom. Naizmenično se smenjuju prizori seoske idile prošarani raznovrsnim cvećem, savršena obala i usamljene plaže.

Mapa lokacije i ostrva Krf

Na ostrvu se mogu kombinovati odmor u skrovitom kutku kraj mora i odličan noćni život. Sem epiteta zelenog i cvetnog ostrva tragovi kulturnog nasleđa nekadašnjih vladara Vizantije, Venecije, Francuske i Engleske nalaze se svuda. Homer je prvi koji je opevao lepotu i čari Krfa, u svojoj "Odiseji", opisujući kupanje Odiseja posle brodoloma kada ga je na obali pronašla Nausikaja, ćerka tadašnjeg vladara, kralja Alkinoja. Krf je ostrvo koje je i svedok patnji srpskih vojnika, koji su, sanjajući o oslobođenju Srbije, na Krfu našli svoje večno utočište. Postoji verovanje da će se onaj ko dva puta poseti Krf uvek tamo vraćati.

Geografski položaj

Panorama grada Krfa

Ostrvo Krf pripada jonskom arhipelagu i nalazi se na najzapadnijoj strani Grčke, na samom ulazu u Jadransko more. Zbog povoljnog geografskog položaja i klime večnog proleća važi za najzelenije ostrvo Grčke sa bogatim četinarskim šumama i sa više od tri miliona stabala maslina. Kristalno bistro tirkizno more, bujna vegetacija, obala bogata uvalama i rtovima, kao i hotelski kompleksi svih kategorija zadovoljavaju potrebe i najizbirljivijih posetilaca. Na grčkom se ostrvo naziva Korkira i ime je dobilo po nimfi Korkiri koju je Posejdon, bog mora, oteo i zatočio na ostrvu. Ona je postala zaštitnica ostrva.

Bujna vegetacija ostrva

Krf je u sastavu Grčke od 1864. godine. Do tog vremena se nalazio pod vlašću Vizantije, Venecije, Francuske, Britanije. Ostrvo Vido sa muzejem, Plava grobnica, Mišja pećina večiti su spomenici u znak sećanja na stradanja i podvig srpskih vojnika u vreme Prvog svetskog rata.

Ostrvo Vido

Zabava, prijateljstvo i prijatna atmosfera

Krf nudi mnogo zabave, aktivnosti, parada, okruženje prepuno kulturnih i istorijskih znamenitosti, prijateljstva i više nego prijatne atmosfere. Prepun je zanimljivih, uskih ulica i prolaza, važnih istorijskih građevina, malih trgova kao što je Espinada trg, muzeja, crkvi i još mnogo interesantnih stvari koje treba videti, osetiti i istražiti.

Takođe, možete ići u šoping u karakteristične prodavnice kojih ima puno u starom delu grada Krfa i u blizini crkve Svetog Spiridona, ili u novom delu grada. Poseta crkvi Svetog Spiridona, zaštitnika ostrva, kupovina u prodavnicama u starom delu grada i kafa u čuvenom Listonu samo su neke od mogućnosti da prijatno provedete svoje vreme.

Specijaliteti od ploda kumkvata

Na Krfu ima više od tri miliona stabala maslina, od kojih je vekovima zavisila poljoprivreda. Kuriozitet je i biljka kumkvat (koum-quat), doneta sa Dalekog istoka. Od ploda koji podseća na mandarinu prave se likeri, slatko i džemovi, a sve to može se naći u prodavnicama pića i suvenira. Na ostrvu su i plantaže limuna, a od odličnih vrsta grožđa prave se kvalitetna vina.

Istorija Krfa

O Krfu se zna još od vremena Homera. Krf se nalazi između Istoka i Zapada i uvek je bio most između ova dva različita sveta. U srednjem veku Krf su osvajali Mlečani, Francuzi i Britanci. Godine 1864. ujedinjuje se sa Grčkom i od tada se 21. maj proslavlja svake godine paradama i manifestacijama na celom ostrvu.

Gradska skupština se nalazi na Trgu Mihail Teotoki. To je građevina iz XVII veka, jedan od karakterističnih primera mletačke arhitekture. Njena izgradnja počela je 1663. godine, a završena je 1693. Nepoznati arhitekta je birao kamen iz Siniesa i dao građevini sjajan renesansni izgled. Stari grad vraća u davnu prošlost; uticaj Evrope vidljiv je svuda i harmonično se uklapa u drevne objekte dajući gradu specifičan kolorit.

Plaže

Kanoni, most koji povezuje ostrvo

Ostrvo karakteriše nekoliko planinskih masiva. Dominira planina Pantokrator, visoka 906 metara. Nedaleko od glavnog grada, u pravcu severoistoka, nalazi se mesto Kanoni, povezano malim mostom sa ostrvom na kome je manastir Panayia Vlakherna.

U nastavku puta su mesta Gouvia, poznato još iz venecijanskog perioda, a sada čuveni turistički centar, zatim Kammeno, Dasia, sa odličnom turističkom ponudom, potom Ipsos, sa dobrom plažom, Purgi, pa Barbati na obroncima strmog Pantokratora i sa velikom šljunkovitom plažom. Tu su i Nisaki, Kalami, Kouloura i Ayos Stephanos.

Na severu ostrva je Kassiopi, slikoviti lučki gradić, Aharavi, sa velikom peščanom plažom, Sidari poznat po Zalivu ljubavi i Roda, mesto sa odličnim mogućnostima za odmor. Na zapadnoj strani ostrva je Paleokastrica, poznata iz Homerovih spevova. U uvali kod Paleokastrice je manastir posvećen presvetoj Bogorodici, smešten na steni sa koje je predivan pogled. U blizini je i Pelekas, mesto ispod kog je još poznatija peščana plaža Glifada. Pesak je crvenkaste boje i krupan, a plaža uvek dobro posećena.

Jug obiluje peščanim i šljunkovitim plažama, a mestašce Kavos često je izbor engleskih turista. Žurka traje 24 sata, pa su i policijske patrole non-stop dežurne.

Turističke atrakcije

Građevine koje treba videti su: Stara i nova tvrđava, Jonska akademija, vizantijska crkva Svetog Jasonosa i Sosipatrosa, Katedralna crkva, crkva Svetog Spiridona, osnivača Krfa. Tu je i Muzej arheologije sa eksponatima od neolita do rimskog perioda, kao i Muzej azijske umetnosti i Muzej Vizantije. Spisak je podugačak, a od vašeg vremena i interesovanja zavisi šta ćete posetiti i čime ćete upotpuniti odmor. Cene ulaznica kreću se oko 4 evra.

Srpska kuća

Tu je i ostrvo Vido, koje nikako ne smete propustiti, mesto gde je Plava grobnica, znak sećanja na srpsku vojsku stradalu u Prvom svetskom ratu. Iskoristite priliku i posetite Muzej Srba na Krfu, takozvanu Srpsku kuću. Sve ostale aktivnosti na ostrvu se kreću do 20 evra, koliko košta dnevna ulaznica u vodeno carstvo, poznatije kao Akvalend.

Noćni život

Krf je prepun kafeterija i restorana, bukvalno stotine njih smeštene su u centru glavnog grada i naprosto im ne možete odoleti. Najveće gužve su ispred čuvenog Listona, gde su nanizani restorani ispod svodova zgrade, pa su se terase pod vedrim nebom proširile i na suprotnu stranu parka. Najzauzetije je subotom i nedeljom kada Grci tradicionalno ručaju u restoranima. U ponudi su grčka musaka, sarme, morski specijaliteti, ali i mesne đakonije.

Po gradu i ostrvu se lako možete kretati autobusima kompanije Ktel. Plave boje su oni koji prevoze po gradu, a zeleni po ostrvu. Cena karte na bilo kojoj relaciji je 1 evro! Na raspolaganju su vam i povoljne rentakar agencije kod kojih je oko 25 evra dan iznajmljivanja vozila. Bez obzira na to koje prevozno sredstvo izabrali, opustite se i dozvolite ostrvu da vas očara u potpunosti.

Milica Prelević
Stil magazin 23 – 04.06.2007.

LINDOS

ODMOR ISPOD HRAMOVA

Bogato istorijsko nasleđe, lepe plaže i čisto more garantuju dobro i prijatno letovanje na ovom kraju Rodosa, čija je glavna atrakcija obilazak Akropolja i grada na magarcima

Nije Atina jedini grad u Grčkoj koji može da se podiči Akropoljom. Nešto manji i nepoznatiji, ali takođe lep i zanimljiv jeste onaj u gradiću Lindosu na ostrvu Rodos. Prema legendi, ovde je postojao kult boginje Atine Lindije i u prehelenističkom periodu, međutim, prvobitni hram iz IX veka p.n.e. je srušen, pa je na njegovom mestu vladar Lindosa, tiranin Kleobulos, obnovio kult i izgradio novi. Od tada se život na ovom delu ostrva razvijao oko Akropolja, a zbog njegovog dobrog položaja često su vođeni ratovi. Danas je on jedna od omiljenih turističkih destinacija koju treba da posetite ukoliko letujete na Rodosu.

Mapa lokacije Lindosa na ostrvu Rodos

Lindos je gradić koji se nalazi na jugoistočnoj strani ostrva, 55 kilometara od grada Rodosa, a 45 kilometara od aerodroma. Kao jedno od najpoznatijih turističkih mesta na ostrvu dobro je povezan putevima, tako da relativno lako možete da dođete do njega. Danas se život u Lindosu odvija ispod Akropolja, gde je niklo moderno selo, kako to vole meštani da kažu.

Ulice Lindosa su vijugave, sa zgradama koje se naslanjaju jedna na drugu, a najveći broj njih ima unutrašnje dvorište. Sa dolaskom neoklasicizma u Grčku na kraju XIX veka, Lindos je, kao i grad Rodos, primio neke nove arhitektonske karakteristike, kao što su veliki prozori koji su okrenuti ka ulici, dvospratne zgrade sa krovovima prekrivenim crepom i zabatnim zidovima. Vrata na ulazu u dvorište podsećaju na ona iz antičkih hramova. Nove kuće su, takođe, izgrađene tako da nemaju ništa zajedničko sa starim znanjima.

Lindos

Magareći taksi

Iznad modernog sela izdiže se Akropolj koji dominira celim Lindosom. U njemu se nalaze neki od najvažnijih istorijskih spomenika grada, a sigurno najvažniji je hram Atine Lindije. Potpuno je izgoreo 342. godine p.n.e., a onaj, čije ostatke možete danas da vidite izgrađen je nedugo zatim, sa monumentalnim ulazom i strmim stepenicama. Ovaj hram je pravi primer dorskog stila u arhitekturi.

Unutar njega se nalazi sto na kojem su prinošene žrtve i osnova na kojoj se nalazila statua boginje Atine. Tu su i ostaci rimskog hrama koji su očuvani ispred zasvođenih konstrukcija. On stoji na podignutoj osnovi i okrenut je ka Akropolju. Ceo Akropolj je okružen helenističkim zidinama sa ulazom i stepenicama koje vode do vrha. To je jedna pažljivo izgrađena konstrukcija koja je za cilj imala da zaštiti Akropolj posle grčko-persijskih ratova.

Akropolj nad Lindosom

Vizantijsku tvrđavu iznad grada preuredili su 1317. godine vitezovi Reda svetog Jovana koji su jedno vreme vladali Lindosom. Osim nekoliko delova vizantijskog utvrđenja, nema nijedne očuvane građevine pre njihovog vremena. Oni su ponovo izgradili utvrđenja iz početka, praveći mnoge promene i poboljšanja. Nekoliko kula je ugrađeno kao prirodan nastavak litica, a jedna od petougaonih kula je služila za upravljanje lukom sa južne strane ostrva. Bilo je još nekoliko kula, ali su do današnjih dana preživele samo dve, i to ona na jugoistočnom uglu i na zapadu pored Guvernerske palate, koju možete da obiđete i danas. Tvrđava je tokom vekova menjala vladare, a do XIX veka bila je pod vlašću Turaka.

Još jedna od istorijskih atrakcija Lindosa koju treba posetiti je Kleobusova grobnica, koja osim imena nema nikakve veze sa čuvenim tiraninom. Pretpostavlja se da je pripadala jednoj bogatoj porodici, kružnog je oblika i pažljivo zidana i sa zasvođenim krovom. Unutar nje se nalazi krevet isklesan od kamena koji je bio neka vrsta sarkofaga.

Sve ove spomenike, ali i plaže, možete obići jašući na magarcima koji se u Lindosu koriste kao neka vrsta taksija. Jeste da nije brzo i najudobnije, ali je zanimljivo i sigurno nezaboravno.

Plaža u Lindosu

Plaža Apostola Pavla

Živopisna plaža Vliča (Vlycha), koja je dobro povezana sa istorijskim delom Lindosa, ima sve ono što se očekuje od dobre plaže: sitan i topao pesak, čisto more, puno ležaljki i suncobrana i kafića u kojima se služi hladno piće, a možete da pronađete i nešto brze hrane. Za ljubitelje sportova na vodi Vliča je pravo mesto, a postoje i ronilački klubovi.

Oni koji ne žele da idu do Vliče mogu da se okupaju na dve male gradske plaže, koje se nalaze ispod Akropolja. Plaža Lindos se nalazi do luke, a sa druge strane je manja plaža – Svetog Pavla (Agios Pavlos), koja je nazvana po apostolu Pavlu čiji se brod navodno nasukao u Lindosu.

Bazeni hotela Atrium Palace Thalasso & Spa Resort

Što se smeštaja tiče, vrlo je raznolik, ali uopšte nije jeftin. Najam privatnih apartmana i studija kreće se između 40 i 90 evra dnevno, a uz noćenje možete da dobijete i doručak. Hoteli su priča za sebe. Ima ih sa četiri i pet zvezdica, ali i nekoliko luksuznih. U onima sa četiri, kao što su Lindos Mare ili Lindos Royal, noćenje sa doručkom se kreće između 85 i 450 evra, u zavisnosti od toga da li ste smešteni u standardnoj sobi ili u nekom apartmanu. Jedan od najkvalitetnijih hotela na ostrvu je Atrium Palace Thalasso & Spa Resort u kojem noćenje sa doručkom u standardnoj sobi košta oko 170 evra, a u vilama i do 1.000 evra.

Mnogi naši turisti koji dođu na Rodos, nažalost, i ne znaju da Lindos postoji. Svima je puna glava starog grada Rodosa i izvikanog Falikarija, a šteta je, jer je Lindos jedno od najzanimljivijih mesta na ostrvu. Bogato istorijsko nasleđe, lepe plaže i čisto more garantuju dobar i prijatan odmor. Samo budite pažljivi ukoliko se odlučite da jašete na magarcima.

Nikola Jablanov
Press Kofer 9 – 01.08.2007.

SANTORINI

BOJAMA NAJBOGATIJI ZALAZAK SUNCA

Kikladi su ostrva koja se nalaze u južnom delu Egejskog mora. Naziv su dobila po kružnom rasporedu (kiklos na grčkom znači krug). Najjužnije među njima je Santorini

Ostrvo Santorini udaljeno je oko 200 kilometara od Pireja, a oko 100 kilometara od Krita. Površine od samo 76 kvadratnih kilometara, dužine 25 i širine 2-6 kilometara, ovo ostrvo vulkanskog porekla zadivljuje jedinstvenim prirodnim ambijentom.

Mapa i lokacija ostrva Santorini

Nije ga lako opisati jer nigde na svetu ne postoji takva igra boja i pejzaža: grozdovi belih kikladskih kućica prošaranih plavim kupolama na vrhovima crnih vulkanskih stena, na plažama je crveni i crni pesak, zelenilo u pejzažu su plantaže vinove loze, a bojama je najbogatiji zalazak sunca, jedan od najromantičnijih u celoj Grčkoj.

Fira, dolazak u grad na magarcima

Istorija ostrva

Prvi doseljenici na ostrvo bili su Minojci koji su došli sa Krita u XX veku p.n.e. U to vreme ostrvo je bilo kružnog oblika i nazivalo se Strongile što znači okrugao. Međutim, u XV veku p.n.e. serija jakih vulkanskih erupcija potopila je sredinu ostrva i stvorila veliki zaliv Kalderu i četiri manja ostrva. Dva su nenaseljena i na njima se nalaze delovi vulkanskog kratera i izvori tople sumporne vode. Ostrvo Santorini je tada dobilo polumesečast oblik koji ima i danas.

Poslednja erupcija vulkana i jak zemljotres pogodili su ostrvo 1956. godine kada su razrušena mesta na ostrvu Ija i Fira. Tek posle toga lokalno stanovništvo se okreće razvoju turizma i Santorini postaje važan na turističkoj mapi sveta.

Plavetnilo Egeja

Fira je glavni grad ostrva

Fira je glavni grad ostrva, na nadmorskoj visini od 300 metara, izgrađena u kikladskom stilu. Grad je atraktivan po panoramskom pogledu na vulkan, a od obale do grada turisti se mogu popeti žičarom ili stepenicama jašući magarce.

Uske ulice u centru grada načičkane su kućama, hotelima, tavernama i barovima odakle se pruža nezaboravan pogled na plavetnilo Egeja. Tu su i prodavnice od kojih su najzastupljenije zlatare, jer Santorini važi za jedan od centara izrade unikatnog nakita.

U Arheološkom muzeju u Firi nalaze se delovi fresaka pronađenih u Akrotiriju, najpoznatijem arheološkom nalazištu iz minojskog perioda. Najpoznatije su freske: Deca bokseri, Skupljači šafrana, Ribar… U neposrednoj blizini centra Fire je crkva Agios Minas iz XVIII veka koja je zaštitni znak ostrva.

Fira važi za centar noćnog života na Santoriniju i poznata je po dobrom provodu u brojnim klubovima i diskotekama.

Tradicionalne bele kućice

Grozdovi belih kuća sa plavim krovovima

Severno od grada Fire nalaze se skoro spojena mesta Firostefani i Imerovilji, a 12 kilometara severnije i seoce Ija. To mesto je najživopisnije na ostrvu zbog kućica koje se kaskadno spuštaju i zato se kaže da nemaju visinu već dubinu, jer svaka od njih delimično stoji na krovu niže kuće. Te bele tradicionalne kućice nazivaju se skafte, a one malo bolje koje su nekad pripadale bogatašima i brodovlasnicima zovu se megare.

Bojama najbogatiji zalazak sunca u Grčkoj

U mestu Ija nalazi se i Pomorski muzej. Ali, ono što zaista ostaje u pamćenju hiljadama turista koji hrle ka ovoj najsevernijoj tački ostrva jeste doživljaj najromantičnijeg zalaska sunca u Grčkoj.

Zbog specifične konfiguracije tla uslovljene viševekovnim taloženjem lave, Santorini je izuzetno plodno tlo koje pogoduje gajenju sezonskih vrsta voća i povrća od kojih neke spadaju u retke: beli patlidžan, bela lubenica i minijaturni paradajz. Najpoznatije jelo sa Santorinija je fava koja se pravi od jedne vrste pasulja. Ovde su i vinogradi neobičnog oblika, vinova loza raste nisko, bliže zemlji, štiteći se time od jakog sunca. Grožđe je sitno i izuzetno slatko, a najpoznatije vino je Nikteri, gusto i slatko kao liker.

Crni vulkanski pesak

Kamari

Mesto Perisa je odvojeno od Kamarija planinom Mesa vuno i ima najdužu plažu na ostrvu. Duga je 8 kilometara i pokrivena je crnim vulkanskim peskom.

Nekada malo ribarsko mesto Kamari, koje se nalazi na istočnoj obali ostrva, razvojem turizma pretvorilo se u atraktivno letovalište sa hotelima svih kategorija, tavernama, barovima i noćnim klubovima. Plaža Kamari je specifična po kombinaciji šljunka i crnog vulkanskog peska.

Na Santoriniju na raspolaganju su i sportovi na vodi: skijanje na vodi, jedrenje na dasci i pedaline. Sva mesta na ostrvu su dobro povezana autobuskim linijama koji saobraćaju do kasnih večernjih sati.

–
Stil magazin 24 – 11.06.2007.

RODOS

STENA KOJA VIRI IZ MORA

Posetilac ostrva koji nema vozačku dozvolu, ili mu budžet ne dozvoljava iznajmljivanje kola, ne mora da brine: javni autobuski prevoz je odlično uređen, stanice su na svakom koraku, a klimatizovana vozila stižu tačno u minut

Prvi utisak koji čovek stekne kada stigne na Rodos i pogleda na ogolela brda koja se ležerno naslanjaju na Sredozemno more, obično je propraćen komentarom: "Ovo ostrvo je veliki običan spaljeni kamen!" Međutim, posle nekoliko sati šetnje i prve posete nekoj od plaža, putnik namernik će shvatiti da se grdno prevario. I da je svaki trenutak proveden u hotelskoj sobi, umesto u obilasku zaliva ili ostrvskih gradova, besmisleno protraćen.

Mapa i lokacija ostrva Rodos

Mnogi naši turisti smeste se u Faliraki. To je "veštački" napravljen gradić na dvadesetak kilometara od glavnog grada Rodosa, na južnoj strani ostrva.

Osim što ima plažu dugačku pet kilometara, predstavlja i dobru "bazu" za gosta koji krene u istraživanje ostrvskih tajni. Faliraki je sasvim blizu dva od mnogih dragulja Rodosa, zaliva "Entoni Kvin" i čudesnog grada Lindos.

Posle pretrage okolnih prodavnica, u kojima je nepobitno utvrđeno da ima jeftine hrane (bitan podatak za sve one koji se ne prezivaju Abramovič i na Rodos nisu stigli jahtom), i vrlo kvalitetnog piva po srpskim cenama, valja raširiti kartu Rodosa.

Prva destinacija – Lindos, gradić uklesan u brdo, sa belim kućercima i uličicama u kojima je praktično moguće dodirnuti zidove kuća preko puta, ako se rašire ruke. A u podnožju, uređena plaža i savršena voda, u kojoj je najbolja zanimacija posmatranje ribica koje pod vodom pridošlici dobroćudno grickaju prste na nogama.

Panorama Lindosa

Iznad Lindosa je smešteno srednjovekovno utvrđenje, sa kojeg se baca zapanjujući pogled na veliko plavetnilo Sredozemnog mora.

Tamo gde je letovao Tiberije

Posetilac Rodosa koji nema vozačku dozvolu, ili mu pak budžet ne dozvoljava iznajmljivanje kola, ne mora da brine. Ostrvski autobuski prevoz je odlično uređen, stanice su na svakom koraku, a klimatizovana vozila stižu tačno u minut. Udobna vožnja od Falirakija do Rodosa košta dva evra.

Zaliv "Entoni Kvin"

Posetiti ostrvo Rodos a ne obići zaliv "Entoni Kvin", velika je šteta. Po rodoskom predanju, čuveni glumac je tu snimao "Grka Zorbu" pa se zaljubio u tirkiznu boju mora uskog zaliva, sa oštrim kamenitim ivicama. Planirao je da na Rodosu otvori sirotište, ali je umro pre nego što je humanu ideju sproveo u delo. U znak poštovanja, Grci su zaliv sirove lepote nazvali po njemu.

Među mnogim plažama Rodosa izdvaja se Cambika, koja je ime dobila po obližnjoj crkvi i svetici koja, po verovanju, leči nerotkinje. Zatim, tu su plaže Afandu, Itija, Pefkos, Kalatos... u svakom slučaju, gde da se zabaci peškir ili zakupi suncobran – nema greške.

Posle obilaska zlatnog peska Rodosa i prvog punjenja baterija, pravi je trenutak za posetu glavnom gradu, nekada rodnom mestu Kolosa, svetskom čudu antike. Rodos je velika lu­ka, prepun brodova koji sa armijom turista idu ka Turskoj, čiji se obrisi naziru sa rodoske obale. Ipak, glavni grad nije standardno lučki, vrlo je čist i uređen.

Luka u gradu Rodosu

Šetnja Rodosom dovoljna je da se upije burna istorija ovog mesta, na kojoj bi mogli da im pozavide čak i Srbi. Prvo su na Rodos udarili Persijanci, pa su uzvratili Atinjani, da bi u XIV veku ostrvo pohodili Vizantinci, pa posle njih vitezovi svetog Jovana. Oni su sagradili i stari grad, diku ostrva.

U starom gradu postoji i stalna muzejska postavka koja čuva sećanje na najlepši period u istoriji, kada su srednjovekovni vitezovi koračali Rodosom, ali ne sa mačem u ruci, nego sa lekovima. Skulpture narodnih vajara, stari novac, ručno izrađene ikone i relikvije, i tiha muzejska atmosfera – prvo su osveženje, pre sledećeg prepuštanja suncu. U muzeju je moguće videti i bistu Tiberija, rimskog vojskovođe i kasnije cezara, koji je jedno vreme odlučio da se povuče od javnih poslova, baš na Rodos. Mudar Rimljanin... Pogled sa sahat-kule, smeštene u starom gradu, koju su izgradili Turci u XIX veku, najbolje govori o slojevima Rodosa, gde se na svakom koraku smenjuju krovovi crkava i džamija. Posle vitezova svetog Jovana, Turci su opet osvojili Rodos i tu su ostali četiri veka, malo kraće nego kod nas. U XX veku, nakratko su vladali Italijani, da bi 1948. godine, ostrvo nastalo iz ljubavi boga Heliosa i nimfe Rode definitivno bilo ostavljeno u amanet Grcima.

Pecanje i olimpijski šampionat

Rodos je čuven i po svojim vetrovima koji nemilosrdno udaraju "gornju" stranu ostrva. To izaziva čudan mini-fenomen: u jednom trenutku, nalazite se u savršeno mirnoj vodi, sličnoj staklu, nedirnutoj vetrom, a već posle stotinak metara plivanja, odmah iza ćoška, voda se uzburkava, a na vas svom silinom počinju da udaraju ta­lasi visoki i po dva metra! Dovoljno za celodnevnu dozu adrenalina.

Rt između dva mora na jugu ostrva

Turista, svestan da mu ostaje još samo nekoliko dana u mediteranskom raju, užurbano jurca iz autobusa u autobus, ne bi li upio svaki pedalj ostrva sirove lepote. Treba stići i do Prasonisija, mestašca na donjem kraju Rodosa, gde je moguće brčkanje u dva mora, Egejskom i Sredozemnom. Ronjenje predstavlja poseban užitak, čak i za amatere. Jata od petnaestak providnih riba koje, brat bratu, imaju po trista grama žive vage, vrlo miroljubivo vole da se vrzmaju oko plivača.

I tako je, bez trunke lažne skromnosti, potpisnik ovih redova odlučio da patentira novu vrstu ribolova. Potrebni su najlon, udica i najobičnije naočare za ronjenje. Odvažni istraživač stavio je hleb na udicu, zabacio najlon, zaronio, i očas posla mu se u rukama praćakala prelepa bela riba sa žuto-plavim prugama. Veličine (da ne lažemo) dlana! Vrlo lako, iako ga je jedan lokalni pecaroš od formata ubeđivao da je teško upecati ribu na Rodosu (čovek evidentno nije ribario na Dunavu). Ko ne veruje, za svedoke imamo bračni par Šveđana i njihovu ćerku, koja se poigrala sa ulovom pre nego što je isti vraćen živ u more.

Mesto gde je nekada stajao Kolos

A zahvaljujući pecanju, čovek na Rodosu može da upozna i olimpijskog šampiona.
– Ja sam Nik – rekao je, uz širok osmeh, preplanuli vitalni matorac, raspoložen za priču o ribolovu. I svojoj mladosti kada je, daleke 1956. godine, osvojio zlatnu medalju za rodnu Grčku i Rodos, u disciplini kanu jednoklek. Puno ime Nikolas Cacijakumis. Olimpijada je održana u Melburnu, te je Nik odlučio da ostane u Australiji. Preko leta voli da svrati u otadžbinu na tri meseca, pa onda opet nazad u Sidnej.

A šta je sa legendarnim Kolosom sa Rodosa? Pa, kao što je poznato, nema ga. Turistički vodič je u startu, za neupućene, rekao da je on srušen u zemljotresu još u trećem veku pre nove ere. Građani Rodosa su kasnije, na mestu u glavnoj luci gde su stajale moćne noge Kolosa, podigli dva stuba sa statuama jelena. Ali, jedan od njih srušen je u zemljotresu prošle godine.
– Čekaj, pa ovde često drmne zemljotres? – ljubopitljiv je turista. Nije toliko često. Otprilike, na svakih 500 godina. Ali, dešava se...

Stanko Stamenković
Politika MAGAZIN 636 – 06.12.2009.

SKIJATOS

PLAŽE U SENCI BOROVA

Sve popularnije grčko ostrvo podseća na brod obrastao prastarom četinarskom šumom, zauvek ukotvljen u morskom plavetnilu

Grci kažu da je Skijatos dobio ime od dve reči – skija (senka) i Atos (planina na trećem "prstu" poluostrva Halkidiki, gde je i Sveta gora). Kada se pogleda mapa, ostaje malo nejasno kako Atos, koji se nalazi skoro 200 km na severoistoku, može da baci tako dugu senku do ovog ostrva u Egejskom moru, ali ova mala geografska nepreciznost ne umanjuje lepotu Skijatosa, koji podseća na brod obrastao prastarom zelenom borovom šumom zauvek ukotvljen u morskom plavetnilu.

Mapa i lokacija Skijatosa

Sa 60 plaža, od kojih su osam okićene međunarodnim priznanjem "Plava zastava" za čistoću mora, peskom i okolišom, ovo ostrvo je raj za one koji vole da se svaki dan kupaju na drugom mestu, u senci drveća, pa im suncobrani uglavnom neće biti potrebni. Kad sunce upeče, u nekoliko koraka po usijanom pesku stižete do hlada borova, miris četinara, na tepih od opalih iglica pod nogama...

Put do Skijatosa traje dva-tri sata duže nego do uobičajenih odredišta turista iz Srbije, Halkidikija ili olimpijske regije (Paralije, Olimpik biča, Nea Porija...). Od Soluna skreće se ka Atini i autoputem, koji dodiruje obronke Olimpa, dolazi se do luke Volos (sa obližnjim gradom Larisom biće domaćini Mediteranskih igara 2013).

Tu putnike čeka brod. Autobusi naših agencija (najčešće) ne ulaze na trajekt, pa je potrebno izvaditi stvari, uneti ih na trajekt, pa posle dvoipočasovnog putovanja kroz prekrasan zaliv izneti sa trajekta i ubaciti u autobus koji razvozi goste po hotelima i apartmanima.

Čistači sa mrežama za leptire

Skijatos, pogled na grad

Međutim, vredi se pomučiti. Prilikom pristajanja trajekta, pogled na grad Skijatos, jedini na ostrvu, ostavlja vas bez daha. To je ljubav na prvi pogled i poziv za prolazak kroz predivna vrata u riznicu čuda.

Kroz vrevu lučkog grada, auto­bus brzo odmiče uz jedini put na Skijatosu koji povezuje luku i početak najlepše plaže na ostrvu, Kukunariesa ("Šišarke"), dugačku oko 14 kilometra. Najbolji orijentir gde se nalazite jesu autobuske stanice, kojih ima 26, prva je u luci, poslednja na početku pomenute plaže.

Plaža Kukunaries i pojas borove šume

Kukunaries sa prekrasnim peskom i pojasom borove šume u zaleđu, ime je dobio po šišarkama na ogromnim krošnjama koje pružaju dubok hlad. Ka­bine za presvlačenje, tuševi i toaleti su nešto dublje u šumi, besprekorno čisti. Koliko se vodi računa o čistoći svedoči prizor kome ćete prisustvovati ako poranite: desetak zaposlenih, naoružani mrežama za leptire, idu po plaži i prosejavaju pesak: pikavci, papirići, otvarači od flaša – sve đubre ostaje u mrežici.

Duž drvenih trotoara koji odvajaju plažu od šume postavljeni su sandučići sa peskom – mesta za pušače. Na sve strane su upozorenja da otvorena vatra ne sme da se pali, a padaju u oči i protivpožarni aparati. Grci znaju da jedna iskra može da uništi ono što je priroda vekovima stvarala.

Plaža Kukunaries sa ležaljkama i suncobranima

Iznajmljivanje suncobrana sa dve ležaljke košta osam evra dnevno, ali ima dovoljno mesta gde možete da zabodete svoj suncobran i da prostrete peškir na pesak. Na Kukunarisu je i nekoliko restorana sa dosta pristupačnim cenama pića (frape ili pivo po dva evra, gazirani napici i limu­nade po 1,30), ali su sendviči i razne vrste salata skupi, od 4,5 do 12 evra.

Savršena tišina

Skijatos pruža mogućnosti za sve vrste odmora. Mladi i oni koji se tako osećaju mogu da biraju apartmane i hotele bliže gradu, oni koji vole mir i tišinu idu malo dalje, do samog kraja puta. Moguća je i varijanta da boravite na obodu šume, a da iznajmljenim automobilom (18 do 22 evra dnevno) ili mopedom svako veče odete do grada, na plažu, ili u neki od supermarketa. To je povoljnije od svakodnevnog korišćenja javnog autobuskog prevoza koji je, doduše, odličan (autobusi idu iz grada ka hotelima i apartmanima duž puta tačno, na svakih 15 minuta, od jedan posle ponoći na svaki sat). Povratna karta za dvoje od plaže Kukunaries do grada košta 7,60 evra. Ali, pazite: obavezno je vezivanje pojasa (kazna je 350 evra), zabranjen je razgovor mobilnim telefonom u vožnji, a vozači mopeda moraju da nose kacige (kazna 150 evra).

Apartmani

Apartmani koje se nalaze u vilama na autobuskim stanicama 23 i 24, preko puta plaže Kukunaris, veoma su blizu ogromne borove šume koja prekriva padine ostrvskih brda. Tu vlada posebna mikroklima i nema uopšte komaraca. Uveče se svežina iz šume i sa brda spušta do vila koje su stotinak metara dalje od magistralnog puta, pa su za boravak na terasi potrebni tanki džemper ili trenerka. Tišina je savršena. Čuju se samo noćne ptice i šum vetra u krošnjama. Ćebe za pokrivanje noću je obavezno, a klima-uređaj je, čak i u najvrelijem dobu dana, nepotreban.

Preko brda do mora

Skijatos je brdovito ostrvo i ljubomorno skriva svoje plaže, bisere do kojih se u većini slučajeva dolazi posle dvadesetominutnog ili dužeg pešačenja po peskovitim, prašnjavim stazama (sve imaju jasnu oznaku za težine na početku i na kraju).

Plaža Lalaria

Mala anketa među saputnicima posle letovanja otkrila je da su stanovnici najudaljenije vile bili okruženi najlepšim plažama na ostrvu: Kukunaries, pa preko brda čuvena Banana, nešto pre nje Agios Eleni (Sveta Jelena), i u samom susedstvu Mandraki. Duž puta prema Skijatosu su Marata (ispod hotela "Skijatos palas" koji se nalazi u brdu iznad Kukunarisa), zatim Trulos, Agija Paraskevi (gde je najluksuzniji hotel na ostrvu "Skijatos princes"), Kanapica, Vasilijas i gradska plaža Megali amos.

Na drugoj stani ostrva, preko brda, na rastojanju od pola sata do sat pešačenja, teško dostupne automobilima, nalaze se Elijas, Agistros, Mikros Aselinos i čuvena Lalarija, sa svojim lukovima koje su talasi i vetar izvajali u stenama, i do koje se dolazi samo brodom – ukoliko je lepo vreme.

Svaka šetnja do neke od ovih plaža je doživljaj za sećanje, pogotovo kada guste krošnje, kao na putu za Mandraki, stvaraju debelu hladovinu. Svuda je mnogo šišarki svih vrsta i oblika, ritam koraka prati hor cvrčaka, miris borovine i vrele smole... Mandraki je najmanje "kultivisana" plaža i možda zato i najprivlačnija, a tako je postavljena da sunca ima do 21 čas. Ona, međutim,,jedina nema u zaleđu borovu šumu i suncobrani su obavezni.

Plaža Banana

Banana je najveći konkurent Kukunariesu za titulu najlepše plaže na ostrvu, ali ima jednu manu – do nje se stiže posle 25 minuta hoda uzbrdo i nizbrdo, prašnjavim putem, gde vam je, ako prođe nekoliko automobila, potrebna gas-maska. Čini se da tu najviše dolaze oni koji žele da vide i da budu viđeni, a ne da se, prvenstveno, kupaju i sunčaju: miriše na snobizam. Uz nju je i nudistička plaža, sa dosta nejasnim granicama gde prestaju goli, a gde počinju obučeni…

Branimir Vasić
Politika MAGAZIN 621 – 23.08.2009.