BALI

OSTRVO BOGOVA

Кad na Baliju pažljivo pogledaš oko sebe, shvatiš da si pronašao ostrvo bogova, neobičnu destinaciju koja garantuje iznenađenja i uživanciju. Bali je slika sa razglednice. Šareni zmajevi koji ukrašavaju nebo. Bali je mešavina mistike, religije, zabave i egzotike

Postoji nekoliko vrsta usluga, ova na Baliju bi se mogla svrstati u telepatsku. Bali je ostrvo sa reputacijom, "ostrvo bogova", kako ga nazivaju, jedno od najlepših turističkih destinacija u Aziji. Nije onda ni čudno što ga godišnje poseti oko milion turista iz celog sveta.

Mapa ostrva Bali

Bali se nalazi između ostrva java i Lombok i jedno je od 17.000 ostrva koja čine Indoneziju. Najzanimljivije turističko mesto je malo selo Kuta, koje je sedamdesetih godina postalo pravi turistički hit poznat po peščanim plažama, belom pesku, fenomenalnom zalasku sunca i sjajnom mestu za surfere iz čitavog sveta.

Nusa Dua je na istočnoj obali, gde su smešteni hoteli koji izgledaju kao savršeno mesto za sreću. Ekstravagantna lepota Balija osvojila je maštu sveta 1930. godine, kad ga je posetilo nekoliko holandskih avanturista, umetnika i predstavnika svetskog džet-seta, koji su tih godina putovali isključivo brodovima.

Bog je svuda

Nusa Dua, plaža

Balinežani veruju da je bog svuda oko njih. Veoma su religiozni, tako da se tri puta na dan mole. Na ostrvu ima nekoliko hiljada hramova, a svako u svom domu ima mali hram, mali molitvenik. Kako bi umilostivili boga, prinose mu darove svakog dana. Darovi su obično voće, keks, cveće, cigarete, pare i mirišljavi štapići koji su stavljeni u pletene korpice. Njih ima svuda, na svakom koraku, ispred prodavnica, na ulici, tako da pažljivo morate gledati gde stajete. Te darove iznose žene, ali to nikako ne smeju da rade dok imaju menstruaciju, jer se smatra da je žena tada prljava i nije dostojna da dođe pred Boga.

Ekstravagantna lepota

Bali ima oko tri miliona stanovnika, dok u glavnom gradu Denpasaru živi oko 250.000 ljudi. San svakog stanovnika je da ima kuću, ali je većina jako siromašna, tako da veliki deo života skuplja pare za kuću, sahranu, za bilo šta što se ovde smatra luksuzom, a na Zapadu je sastavni deo života. Imaju za nas čudne običaje, recimo ritual turpijanja zuba devojkama sa prvom menstruacijom, a muškarcima kada počinju da mutiraju.

Nepoznati umetnik radi duborez i figure od drveta

Život na Baliju je organizovan po selima i farmama. Čak su i zanati raspoređeni po selima, tako da postoji selo gde se pravi isključivo nakit, selo u kojem se samo slika, radi duborez i figure od drveta, od kamena, selo u kome se radi batik…

Figure na vratima, detalj

Selo Kamasan je sinonim tradicionalnog slikanja na Baliju. Duborez u kamenu je najviše korišćen za dekoraciju i ukrašavanje hramova. Postoji razlika u dekorisanju hramova i privatnih kuća. Svaki ulaz u dvorište hrama ili kuće predstavlja liniju između unutrašnjeg i spoljašnjeg sveta i na vratima se nalaze najinteresantnije statue.

Batubulan je po ovim umetničkim delima najpoznatije selo. Zakonom je zabranjeno sa ostrva iznositi figure koje su stare preko 500 godina, ali sve ono što vidite najčešće nije baš toliko staro, tako da sve možete kupiti, samo je problem preneti ih kući, zato što su to statue teške preko 100 kilograma.

Pirinač na sto načina

Balinežanska hrana

Hrana je, kao i sve na Baliju, puna kontrasta. Kao što postoje muške i ženske školjke (ženske su lepše i jednostavnije!) dobro i loše, noć i dan, plima i oseka, tako postoji i obična dnevna hrana i festivalska hrana, posvećena bogovima. Dnevna hrana je bazirana na pirinču, sa povrćem, malo mesa i ribe, sa najrazličitijim začinima. Pirinač sa povrćem se kuva pre podne i ostavlja se u kuhinji, za porodicu, da se uzme kad god se ogladni.

Balinežani obično jedu dva puta dnevno, sa nekoliko užina u toku dana. Kad se hrana priprema za svečanosti, onda se to radi veoma detaljno. Često su jela dekorisana i jedu se u društvu. Hrana koju pripremaju po restoranima za turiste nije onakva kakvi jedu sami Balinežani. Naravno, pirinač se služi za doručak, ručak i večeru, ali postoje finese i začini koji ovu kuhinju čine posebnom.

Saznanja kako drugi ljudi žive otvaraju nam nove vidike, gledamo život drugačijim očima. Lepota se nalazi u različitosti, u otkrivanju tuđih posebnosti.

Kućni Buda za trljanje stomaka

Balinežani ne znaju gde je Srbija. Ne znaju ni gde su ostale zemlje, jer su toliko siromašni da se dešava da dalje od Balija ništa u životu ne vide. Čak ni obližnja ostrva. Prosečna plata je 50 dolara, što turista potroši za jednu noć. Na Baliju, gotovo sve šta vidite možete kupiti, jedini problem predstavlja transport. Svi stanovnici ovog dalekog ostrva imaju u kući malog Budu i svaki dan mu trljaju stomak i govore: "Više para, više para"!

Nikako nemoj

Zbog jake plime i oseke, ne plivaj izvan označenog dela. Ne dodiruj glavu ljudima, to je u hindu religiji veoma uvredljivo. Ne ulazi u hram dok imaš menstruaciju. Ne zaboravi da gledaš i slušaš kad prelaziš ulicu. Ne unosi i ne uživaj bilo koju drogu, za to je predviđena smrtna kazna.

Obavezno

Budi pažljiv sa ljutom hranom, jer se njihovo poimanje ljutog i malo ljutog mnogo razlikuje od našeg. Pazi da ne staneš na darove za bogove, ima ih svuda na ulici. Cenkaj se prilikom kupovine.

Jelena Ranković
Stil magazin 2 – 22.01.2007.

BORNEO

ZEMLJA ISPOD VETROVA

Ostrvo Borneo, koje nazivaju i Kalimantan, treće je po veličini u svetu.Podeljeno je između tri države: sultanata Brunej, Malezije i Indonezije

Za Sabah kažu da je zemlja svetih planina, ekološkog bogatstva i ljubaznih ljudi. Nalazi se na severu Bornea i po veličini je druga država u Maleziji. Često ga nazivaju "zemljom ispod vetrova", jer "leži ispod kaiša" tajfuna i monsuna, što je nekada moreplovcima bilo veoma važno. Zapljuskuju ga tri mora: Južno kinesko, Sulu i Celebesko. U XV veku ostrvo je islamizovano pa otuda verovatno arapsko ime Sabahu, što znači jutro.

Mapa ostrva Borneo

Danas Sabah slovi za tropski raj. Putnici iz celog sveta dolaze ovamo da bi obilazili neistražene predele u unutrašnjosti ostrva, upoznali se sa stanovništvom i tradicijom, uživali u safariju ili jednostavno na miru šetali. Obzirom na neverovatan broj različitih primeraka flore i faune, ubraja se u najbogatija područja na svetu, od kojih neka, kao što je Maliau dolina, nisu još dovoljno istražena.

Razlog za ovu jedinstvenu biološku raznolikost leži u topografiji. Tu se nalazi Maunt Kinabalu, najviša planina jugoistočne Azije, pogodna klima, relativna izdvojenost i činjenica da poslednje ledeno doba nije mnogo pogodilo Sabah. Jeste nešto dugo – nemilosrdna seča najstarije džungle na svetu. Na sreću, neka područja su spašena tako što su pretvorena u nacionalne parkove.

Svojom domovinom nazivaju ga 32 etničke grupe od kojih svaka govori svojim jezikom. Ipak, ovde svi žive u harmoniji.

Udovičina zemlja

Maunt Kinabalu, najviša planina jugoistočne Azije

Kota Kinabalu je glavni grad Sabaha. U Drugom svetskom ratu bio je potpuno razoren, ali je danas izrastao u moderan trgovački centar. Ime mu potiče od reči kina, što znači zemlja i balu, što znači udovica. U ne naročito privlačnom, K.K. kako ga nazivaju, posetila sam impozantnu džamiju sa pozlaćenom kupolom, kineski hram sa ogromnom statuom boginje milosrđa Guan Jin, zatim sjajno dostignuće savremene arhitekture, zgradu Menara Tun Mustafa i muzej, koji prezentuje tradicionalni način života. Nacionalni park Kinabalu i istoimena planina su ponos Sabaha. Na račun jedinstvenog pejzaža i vegetacije, park je kao svetska baština Malezije i čitavog čovečanstva, stavljen pod zaštitu UNESCO-a.

Kota Kinabalu, glavni grad Sabaha

Posle dva sata vožnje, u daljini su počeli da se naziru nazubljeni vrhovi moćne planine, a onda se odjednom pred nama u svoj svojoj lepoti ukazao granitni masiv tamnosive boje. Presecali su ga bezbrojni penušavi vodopadi, nalik na tankovijaste guje. Obrušavali su se niz padine hučeći i nadvikujući se sa vetrom koji je ječao kroz krošnje stoletnih stabala.

Očarani lepotom i pod utiskom koji je na nas ostavila planina, kročili smo u nacionalni park u kome žive na stotinak vrsta ptica, životinja i biljaka. Bilo je mračno, oblačno, toplo, vlažno i lepljivo. Tlo pod nogama mi se svaki čas izmicao, saplitala sam se o korenje, šibale su me grane, znoj je curio sa vrha lobanje niz leđa, da bi golicajući me i klizeći preko nogu, svoj put završavao u dubinama moje obuće.

Prašuma na Borneu

Prolazili smo kroz šumu rododendrona u koju su se od pogleda sakrile lepotice orhideje kojih u prašumama Sabaha ima preko 1.000 vrsta. Našu pažnju su privukle i nepente, biljke mesožderke! Neobične lepote, nalik na šarene čajnike, visile su na tankim peteljkama, čekajući plen. Privučene lepotom, bubice, leptiri i mušice sletale su na njihove usne i tada bi ih ščepale treplje, koje su ih gurale sve dublje da bi ubrzo skončale u lepljivom soku za varenje.

U svojim nedrima vlažna, tropska šuma, krije i jedan botanički raritet – egzotičnu raflesiju, najveći cvet na planeti koji zna da teži i do dva kilograma, a u prečniku dostigne čitav metar! zaista fascinantno!

U želji da još više zavirim u dubinu tropskih šuma, krenula sam u još jednu neobičnu avanturu. U šetnju najstarijom džunglom na planeti na visini od 40 metara preko platformi i visećih mostova. Sipila je kiša, bilo je klizavo, a pogled nadole, ledio mi je krv u žilama. Držeći se čvrsto za sigurnosne sajle, nogu pred nogu, prolazila sam kraj ponosnih gorostasa. Zasluženi odmor, potražila sam u toplim sumpornim izvorima Poringa. Relaksacija je učinila svoje, pa sam te noći otišla rano na počinak. Umorna, ali zadovoljna učinkom, spavala sam kao beba.

Tamu pijaca u Kota Kinabaluu

Sutradan sam, potpuno odmorna, krenula na tamu, pijacu koja u svakodnevnom životu svih ovdašnjih etničkih grupa znači mnogo više od puke prodaje voća i povrća. Osim prodaje stoke, ribe i raznih proizvoda, tamu je prilika da se obave i važni razgovori, razmene mišljenja i tračevi, saznaju novosti, sretnu prijatelji i poznanici, upoznaju novi ljudi i sazna gde će se i kada u dogledno vreme obaviti neko venčanje.

U K.K. tamu se nalazi na samoj obali. Osim raskošne ponude, ono što me je privuklo bili su zanosni mirisi i način na koji se pripremala hrana. Da je ukusna, uverila sam se sama. Odlučila sam se za pijačni "švedski sto", koji se priprema na licu mesta. Naime, na sredini dugačkog stola za kojim se jede, izloženi su sveži plodovi mora, ribe, rakovi, školjke, mekušci i morske trave. Izabrala sam nekoliko gambora, crvenkastu ribu nalik na barbuna, školjke pripremljene na roštilju i salatu od morskih trava. Pridruživši se ljudima koji su već sedeli za stolom, prstima kako dolikuje, jela sam sa uživanjem ukusnu hranu. To uživanje završila sam koktelom sačinjenim od sitnog leda, kondenzovanog mleka, želea, voća i preprženog badema. Sve ukupno, milion kalorija.

Riđodlake akrobate

Sepilok park

Lučki grad Sandakan na istočnoj obali Sabaha, bio je stotinama godina poznat po razmenama začina, lastavičijih gnezda i bisera. Odlasku tamo sam se posebno radovala, obzirom na to da se na pola sata od njega nalazi Sepilok, rehabilitacioni centar i najveće utočište orangutana na svetu gde se dovode napuštene bebe, povređene i bolesne životinje. Njegovo ime potiče od dve reči: orang, što znači čovek i utan, što znači šuma. U Sabahu i Saravaku 1.500 do 3.000 jedinki živi na slobodi. Već godinama se nalaze na čelu liste životinjskih vrsta koje se nalaze pred istrebljenjem, jer se tropske šume već decenijama sistematski krče i pretvaraju u plantaže kaučuka ili uljane palme. Iako ima neprijatelja među životinjama, ovo ukazuje da mu je ipak najveći čovek!

Hranjenje orangutana

Željna da vidim riđodlake vegetarijance, smestila sam se sa ostalim posetiocima Sepilok parka na platformu preko puta koje se nalazila ona na kojoj se u vreme hranjena okupljaju orangutani. Dolazili su vešajući se za debele konopce razvučene do okolnih stabala. Kao vešte akrobate njišući se i preplićući ruke i noge izvodili su pravu cirkusku predstavu. Na veštini koju su nam pokazali mogli bi da im pozavide i čuveni gimnastičari! Tom prilikom sam saznala da orangutani ne skaču po drveću, već da se "cirkuske veštine", kojima smo se divili, način na koji se kreću!

Riđodlaki žive u krošnjama na visini od 8 do 15 metara jer tu uvek pirka vetrić. Uredni su i čisti i nikad ne spavaju na istom mestu. Ne znaju da plivaju, jedu banane, voće, povrće i semenke. Hranu kao hrčci "štekuju" u donjoj vilici da bi kad se osame jeli na miru. Znaju da se služe sa 54 vrste alatki!

Samo što su banane podeljene, na platformi je nastala graja. Iz krošnji preko naših glava, skačući i cičeći, na gozbu je stigla grupa makaki majmuna. Bezobrazni kradljivci uspeli su da ukradu nekoliko banana i sa njima nestanu u krošnjama. Ubrzo su se orangutani povukli u džunglu, a na platformi je ostala samo jedna ženka, Dženi, koja se kreveljila i pravila grimase, izazivajući buru smeha među posetiocima. Njeni obrazi širili su se i skupljali, kao da su luft baloni. Kada se "samlela" svu hranu, uhvatila se za konopac i posle nekoliko gimnastičkih bravura, od kojih je najupečatljivija bila istovremena nožna i ručna špaga, nestala u krošnjama!

Mužjak proboskis majmuna

Na Borneu inače živi 13 vrsta primata, među kojima je verovatno najupadljiviji proboskis i nosonja. Mužjaci su prepoznatljivi po velikom mesnatom nosu nalik na surlu, "pivskom stomaku" i utisku da nose narandžasti "žaket", preko belih "pantalona".

Beli radža

Saravak je najveća država u Maleziji za koju kažu da je više od raja. Nalazi se na jugozapadu Bornea i odlikuje se prirodnim lepotama, jedinstvenom florom i faunom i velikom etničkom raznolikošću. Tokom istorije pripadao je sultanatima od Bruneja. Nezadovoljni starosedeoci često su dizali pobune sve do 1839. godine kada im na put staje avanturista Džejms Bruki. U znak zahvalnosti, sultan mu je dodelio titulu radže od Saravaka. Bio je to početak vladavine "belih" radža i dinastije Bruki, koja je tokom vremena prisvojila još mnoge delove Saravaka. Posle Drugog svetskog rata i japanske okupacije postao je britanska kolonija, da bi se 1963. godine priključio nezavisnoj Maleziji.

Glavni grad je Kučing, koji je ime dobio zahvaljujući nesporazumu. Naime, pristigavši u naselje na reci Saravak, Džejms Bruki je upitao za njegovo ime, pokazavši rukom u pravcu mesta na kome je sedela jedna mačka. Kučing – mačka, odgovorili su meštani! tako je naselje dobilo ime Mačka.

Kučing

Iz Kučinga put nas je vodio do sela Bako a odatle u istoimeni nacionalni park. Vozili smo se brzim čamcima prvo po blatnjavoj reci, a zatim po ništa manje blatnjavom Južnom kineskom moru! Iako je bilo oblačno, sunce je nemilosrdno pržilo. Nastupila je oseka, pa smo do odredišta na obali, morali da pešačimo kroz glib. Noge su nam do članaka upadale u žitko blato. Činilo mi se da za sobom vučem bukagije. Samo što smo se dočepali restorana, oko nas su se sjatili makaki. Zavlačili su nam se u torbe, krali hranu sa stola, a na naše pretnje reagovali kezeći se i pokazujući šiljate zube.

Bako je najstariji nacionalni park u Saravaku i stanište mnogih biljnih vrsta i životinja. nazivaju ga predvorjem kišnih šuma. Kroz to predvorje krenuli smo na drugu stranu parka. Kroz sablasne mangrove, preko vlažnih i klizavih litica, kišnih šuma, zmijolikog korenja i vulkanskih stena, posle dva sata hoda, stigli smo na liticu sa koje se pružao veličanstven pogled na peščani zaliv i žuto-zeleno more! Sišavši na plažu, prepustili smo se miru i tišini.

Dugačka kuća

Odavde smo čamcima otplovili u etno-selo u kojem mi je pažnju privukla takozvana "dugačka kuća". Karakteristična je po tome što se pruža i do 150 metara i što se, radi bezbednosti, nalazi na stubovima. U ovakvim kućama, pod jednim krovom, žive stotine ljudi! Svaka porodica ima svoje prostorije, a zajednička je veranda, na kojoj se druže i provode slobodno vreme.

Posetu selu završila sam na obali malog jezera. Bilo je mirno i glatko pa su se u njemu ogledale seoske kuće, palme, plavo nebo i beli tufnasti oblaci. Da nije bila zbilja, mislila bih da je bajka.

Sonja Lapatanov
Politika MAGAZIN 515 – 12.08.2007.

BALI

NAJLEPŠE PLAŽE BALIJA

Najprestižniji deo je Nusa Dua na kojoj su nikli neki od najekskluzivnijih hotela na svetu, dok za njom ne zaostaje ni Džimbaran

Ko prvi put poseti Bali, vraća se u rodni kraj kao potpuno nova osoba. Ako pitate zašto, odgovor je nemoguće dati na samo jednu stranu, pa smo za ovu priliku izabrali samo najlepše plaže, jer otprilike, od njih i počinju odmor i avantura na ovom rajskom ostrvu.

Istočna obala

Najprestižniji deo obale je plaža Nusa Dua (1, vidi mapu), što u prevodu sa indonežanskog znači Dva ostrva. Ime je dobila jer u toku oseke izbija peščano dno, pa su tada dva ostrva spojena sa kopnom.

Mapa Balija sa obeleženim plažama

Plaža Nusa Dua nalazi se na poluostrvu Bukit na jugu Balija i udaljena je oko 10 kilometara od međunarodnog aerodroma "Ngurah Rai". Na njoj se nalaze hoteli najluksuznijih svetskih brendova, a najpoznatiji su "The Grand Hyatt", "Nikko Bali", "Ayodya Resort" (bivši Hilton), "Laguna Resort&Spa" (bivši Sheraton), "Westin", "Putri Bali", "Melia Bali Garden Villas", "Nusa Dua Beach" i "Bale". Spektakularna odmarališta su merilo vrednosti u Nusa Dui i savršeno su uklopljena u tradicionalnu arhitekturu i prirodu Balija. Sitni beli pesak i plitko more su idealni za decu, a voda je na ovom delu ostrva znatno mirnija.

Plaža Nusa Dua

Nešto severnije, odmah do Nusa Due, nalazi se plaža Tandžung Benoa (Tanjung Benoa, 2). Ovo mesto je, zapravo, mirnih 5 kilometara kokosovih palmi i finog peska. Ceo kraj oko nje je dom odličnih hotela, prelepih privatnih vila, dobrih restorana i objekata za sportove na vodi. Plaža je postala popularna poslednjih nekoliko godina i duž nje nikli su risorti poput "The Conrad Nali Resort&Spa", "Aston Bali", "Novotel Coralia", "Grand Mirage", "Melia Benoa" i "Ramada". Izbor zabave na vodi je šarolik – ronjenje, vindsurfing, skijanje, vožnja sportskim čamcima i pecanje na koralnom grebenu, udaljenom samo 200 metara od obale.

Plaža Tandžung Benoa

Kada se od nje nastavi dalje na sever, odnosno istočno od Denpasara, dolazi se do plaže Sanur (3). Za razliku od ostalih plaža na kojima se još užurbano gradi, Sanur kao prvi rizort na ostrvu nije se mnogo promenio, pa je ovde izležavanje na mekom pesku uz neki koktel autentičan užitak. Samo mesto po kojem je plaža dobila ime jeste najveće tradicionalno selo Balija, ali i jedna od najuređenijih turističkih oblasti.

Plaža Sanur

Postepen i rani razvoj znači da je Sanur rastao duž sela, pa se hoteli nalaze odmah do bramanskih hramova i kvartova u kojima živi lokalno stanovništvo. Puno je dobrih i kvalitetnih hotela različitih kategorija, a najbolji su "Bali Hyatt", "Sanur Paradise Plaza" (bivši Radisson), "Segara Village" i "Waka Maya Resort".

Plaža Kandi Dasa

A još severnije, na 85 kilometara od aerodroma na samoj istočnoj obali nalazi se plaža Kandi Dasa (Candi Dasa, 4), idealno mesto za upoznavanje celog istočnog dela ostrva. Kultur-na blaga kao što je hram Pura Besakih i selo Tenganan su rustična mesta koja Kandi Dasu čine skoro savršenim mestom za odmor.

Plaža možda po nekima ne spada u najlepše, ali su šarm i mirnoća i doprineli da se duž nje podignu ekskluzivni hoteli kao što su "Amankila" ili "The Chedi".

Plaža Džimbaran

Zapadna obala

Sa druge strane, na zapadnoj obali, takođe se nalazi nekoliko lepih plaža. Prva u nizu kada se krene sa juga je Džimbaran (Jimbaran Bay, 5). Usamljena je i odlična za odmor u potpunom miru. Zato i ne čudi što se duž nje nalaze hoteli "Intercontinental", "Four Seasons Resort", "Ritz-Carlton" ili "Bvlgari" koji se na svim listama gotovo stalno nalaze među 100 najboljih svetskih hotela.

Plaža Kuta

Odmah iznad Džimbarana je plaža Kuta (6), najpopularnija na Baliju zbog bogatog noćnog života.

Noćni život u Kuti

Kuta je najveća javna plaža na ostrvu i pravo mesto za odmaranje uz piće, igranje odbojke na pesku ili bič fudbal, a gužva nije oterala surfere i pravo je mesto za početnike.

Plaža Lidžijan

Plaža Lidžijan (Legian, 7) danas je deo Kute, ali je ipak zadržala određenu samostalnost. U odnosu na Kutu gužva je manja i to pre svega zbog izgradnje nekoliko ekskluzivnih hotela kao što su "Bali Padma", "Jayakarta" ili "Paradiso". Ovde gosti mogu da iznajme daske za surf, igraju odbojku ili se jednostavno zavale u ležaljku i uživaju.

Plaža Seminjak

Poslednja u nizu plaža za odmor je Seminjak (Seminyak, 8), Obzirom na to da nema toliko puteva koji vode do nje, nije toliko prometna, kao recimo Kuta. Zato su ovde igrađeni odlični hoteli "The Pelangi Bali", "The Oberoi", "The Legian", "The Villa Bali" i "Sofitel Seminyak".

Sreća da je Bali malo ostrvo, pa svako ko ga poseti može sve ove plaže da obiđe. Stvar je samo ukusa koju izabrati za duži boravak. Oni koji vole izležavanje na sitnom pesku sigurno će izabrati Nusa Duu, a oni koji vole ludi provod i surfing – Kutu. Samo treba paziti i ne zaspati blizu vode u toku noći. Jutarnja plima može dobro da razdrma i ukvasi.

Nikola Jablanov
Press Kofer 26 – 05.12.2007.

BALI

OSTRVO LETEĆIH ZMAJEVA

Bali, neobična mešavina istočnjačkog misticizma i zapadnjačke dekadencije smeštene u egzotični ambijent prelepih plaža i budističkih hramova, izazov je za sve željne nesvakidašnjeg iskustva

Bali, ostrvo u Indoneziji, već decenijama je destinacija snova za sve svetske pustolove. Neobična mešavina istočnjačkog misticizma i zapadnjačke dekadencije, protka­na duhom kolonijalizma i smeštena u egzotični ambijent, pravi je izazov za svakog ko je u potrazi za nesvakidašnjim iskustvima.

Mapa i lokacija ostrva Bali

Prvi po­gled na Bali već je dovoljan da vaše usne razvu­če u osmeh koji neće zamirati tokom čitavog boravka tamo. Gostoljubivi i vredni žitelji ne­će žaliti truda kako biste vi uživali u maksimal­nom komforu, a što se ugostiteljske ponude tiče, na raspolaganju vam je doslovno sve, u zavisnosti od vaših interesovanja i budžeta.

U bezbroj restorana i barova zastupljene su sve svetske kuhinje, ali vam se pruža i jedin­stvena prilika da probate hranu o kojoj niste ni maštali!

Smeštaj udoban i čist

Što se noćnog provoda tiče, takođe ni­šta nije nemoguće, a dugi i topli dani mogu bi­ti ispunjeni lenčarenjem u baldahiniina, ili istraživanjem lokalnih znamenitosti. Smeštaj je, bez obzira na broj zvezdica udoban i čist, a plaže su idealne za ronjenje i ostale sportove na vodi kao što su surfovanje ili vožnja kajta. Na Bali dolaze turisti is čita­vog sveta, a najviše ima Australijanaca i Japanaca, osim toga ovo je i omiljeno letovalište mnogih muzičkih i filmskih zvezda.

Plaža

Za posedovanje droge – smrtna kazna

Ako se izu­zme nekoliko terorističkih napada sa katstrofalnim po­sledicama, Bali je izuzetno bezbedan. Kriminala takore­ći nema i verovatnoća da će vas neko napasti ili opljačkati gotovo da je ravna nuli, a za posedovanje na­rkotika predviđena je smrtna kazna.

Iako je In­donezija pretežno muslimanska zemlja, sta­novnici Balija su mahom hinduisti, a većinom se bave zanatima i izradom raznih vrsta ruko­tvorina i nakita. Omiljeni hobi lokalnog sta­novništva je puštanje zmajeva, tako da je ne­bo Balija nastanjeno bezbrojnim maštovitim i neobičnim letećim objektima.

Ludi noćni provod

Balinežanske igračice

Na Baliju je noćni provod veoma živ i postoji ve­liki broj najrazličitijih klubova, tako da za svako­ga ima po nešto. Takođe, ovde, kao i u okolnim zemljama, vrlo je prisutna gej kultura tako da ima mnogo gej barova i tranvestita, a ni prostitucija nije zanemarljiva, mada se odvija i shvata na na­čin koji se dosta razlikuje od ovdašnjeg – svepri­sutna je i podrazumeva se kao deo tradicije.

Za razliku od ostalih troškova, cene noćnog provo­da su dosta visoke i treba voditi računa jer jedan koktel košta koliko i obrok u boljem restoranu. Ipak, uz dobru muziku, bazene i vruću atmosfe­ru, većina turista ovde dočekuje zoru, da bi su­tradan odmor potražili u nekoj ležaljci na plaži, udobno smešteni među jastucima, u senci balda­hina i sa sveže ceđenim sokom u rukama.

Čuda prirode

Bali je poseban i po tome što se na jednoj polovini ostrva nalazi crni, a na drugoj beli pe­sak. Odmarališta i plaže prostiru se po beloj strani, ali je i crna veoma zanimijiva za obila­zak. Ipak, najlepše plaže nalaze se na sused­nom ostrvu Gili Travangan, koje je poznato po azurno plavoj boji vode i belom koralnom pesku. Karakteristika ovog peska le to što se ne može zagrejati od sunca, već ostaje prijatan za hodanje i po najtoplijem danu.

Stepenasta polja pirinča

Svuda oko Balija nalaze se kišne šume ili džungle, a na samom ostrvu nalazi se zoolo­ški rezervat, kao i, takozvana, Majmunska šu­ma, gde će vas ako prolazite kolima, majmu­ni radoznalo pratiti pogledom sedeći mirno po­red puta. Među pirinčanim poljima, koja se stepenasto uzdižu zaklonjena palmama, nalazi se i nekoliko aktivnih vulkana i od kojih je najpoznatiji onaj koji na svom vrhu ima jezero.

Bali je čuven i po spektakularnim, zalascima sunca, za koje kažu da su nepo­novljivi. Uobičajena temperatura vazduha je oko 32 stepena, a vode oko 27 stepeni. Kiše su retke i svode se na polučasovne pljuskove pre i posle kojih sija sunce.

Ostrvo umetnosti

Ovde su kuće gotovo otvorene, pošto je klima takva da zapravo i nema potrebe za krovom. Pojedini delovi kuće prekriveni su slamnatim krovom, a često se dešava da kuhinja ili dnevni boravak bukvalno budu pod ve­drim nebom, pored bazena.

Zanimlji­vo za Bali jeste to da zakon tamo ne dozvoljava izgradnju kuća koje bi bile više od palme. Ispred gotovo svake ku­će nalazi se mali kućni hindu hram na kome se svakodnevno polažu darovi i pa­le mirišljavi štapići. Bašte su brižljivo ure­đene i o detaljima se vodi mnogo računa.

Izrada figura od drveta

Hinduistički hramovi su posebno zanimljivi za obilazak, ali elementi ove kulture i estetike prisutni su i svuda u svakodnevnom životu.

Na ulicama, u dvorištima i na plažama često se mogu videti raznobojne skulpture i ornamenti, što ovaj egzotični kraj sveta čini još živopisnijim.

Ubud, pijaca

Na Baliju se nalazi i grad Ubud koji je doslovno grad umetnika i gde se duž ulica ni­žu galerije i ateljei, a mnogi umetnici i dizajneri iz sveta odlučili su da se ovde nastane.

Jelena Nikolić
Press Kofer 53 – 25.06.2008.

BALI

OSTRVO BOGOVA

Kada na Baliju pažljivo pogledaš oko sebe, shvatiš da si pronašao ostrvo bogova, neobičnu destinaciju na svetu koja garantuje iznenađenja i uživanciju. Bali je kao slika sa razglednice. Šareni zmajevi koji ukrašavaju nebo. Bali je mešavina mistike, religije, zabave i egzotike

Postoji nekoliko vrsta usluga, ova na Batiju bi se mogla svrstati u telepatsku. Bali je ostrvo sa reputacijom, "ostrvo bogo­va" kako ga nazivaju, jedna od najlepših turističkih de­stinacija u Aziji. Nije onda ni čudno što ga poseti oko milion turista godišnje iz celog sveta. Geografski, Bali se nalazi između ostrva Java i Lombok i jedno je od 17.000 ostrva koja čine Indoneziju. To je ostrvo sa oko 140 km u pravcu istok-zapad i 80 km od juga ka severu.

Mapa i lokacija ostrva Bali

Najzanimljivije turističko mesto je malo selo Kuta, koje je sedamdesetih godina posta­lo pravi turistički hit, poznato po peščanim plažama, belom pesku, fenomenalnom zalasku sunca i sjajnom mestu za sur­fere iz čitavog sveta. Nusa Dua je na istočnoj obali, gde su smešteni hoteli koji izgledaju kao savršeno mesto za sreću.

Ekstravagantna lepota Ba­lija osvojila je maštu sveta 1930. godine kada ga je pose­tilo nekoliko holandskih avan­turista, umetnika i predstav­nika svetskog džet-seta koji su tih godina putovali isključivo brodovima.

Sve je Bog

Balinežani veruju da je sve oko njih Bog. Veoma su reli­giozni, tako da se tri puta na dan mole. Imaju nekoliko hiljada hramova na celom ostr­vu, a svako u svom domu ima mali hram, mali molitvenik. Svaki dan se prinose darovi da bi se umilostivili bogu.

Jedan od mnogobrojnih hramova

To su pletene korpice sa voćem, keksom, cvećem, cigaretama, parama i mirišljavirn štapići­ma. Ima ih na svakom koraku, ispred prodavnica, na ulici, tako da pažljivo morate gle­dati gde stajete. Te darove Bogu iznose žene, ali to nika­ko ne smeju raditi dok imaju menstruaciju, jer se smatra da je žena tada prljava i nije dostojna da izađe pred Boga.

Ekstravagantna lepotica

Balinežanka

Na Baliju ima oko 3 miliona stanovnika, dok u glavnom gradu Denpasaru živi 250.000 ljudi. San svakog stanovnika je da ima kuću, ali je većina siromašna, tako da veliki deo života skupljaju pare za kuću, za sahranu, za bito šta što se ovde smatra luksuzom, a na Zapadu je sastavni deo živo­ta. Imaju, za nas, čudne obi­čaje, recimo, ritual turpija­nja zuba devojkama sa prvom menstruacijom, a muškarcima kada počnu da mutiraju.

Život na Baliju je organi­zovan po selima i farmama. Čak su i zanati raspoređeni po selima tako da postoji selo gde se samo pravi nakit, samo slika, radi duborez i figure od drveta, od kamena, selo gde se radi batik... Selo Kamasan je sinonim tradicionalnog sli­kanja na Baliju.

Duborez u kamenu je naj­više korišćen za dekoraciju i ukrašavanje hramova. Postoji razlika u dekorisanju hramova i privatnih kuća. Svaki ulaz u dvorište hrama ili kuće pred­stavlja liniju između unutra­šnjeg i spoljašnjeg sveta, i na vratima se nalaze najinte­resantnije statue.

Batubulan, statue

Batubulan je najpoznatije selo po ovim umetničkim delima. Zakonom je zabranjeno iznositi sa ostr­va figure koje su starije od 500 godina, ali najčešće sve ono što vidite nije baš toliko staro, tako da sve možete ku­piti, samo je problem preneti do svoje zemlje jer su statue teške i više od 100 kilograma.

Pirinač na sto načina

Hrana je, kao i sve na Ba­liju, puna kontrasta. Kao što postoje muške i ženske školj­ke (ženske su lepše i jedno­stavnije!), dobro i loše, noć i dan, plima i oseka, tako postoji i obična dnevna hrana i festivalska hrana posvećena bogovima. Dnevna hrana je bazirana na pirinču, sa povr­ćem, malo mesa, ribe sa naj­različitijim začinima. Piri­nač sa povrćem se kuva pre podne, i ostavlja se u kuhinji porodici da uzmu kad god su gladni. Obično jedu dva puta dnevno, sa nekoliko užina u toku dana. Kada se hrana pri­prema za svečanosti, onda se to radi veoma detaljno, jela su često dekorisana i jedu se zajedno u društvu. Hrana koju pripremaju po restora­nima za turiste, nije onakva kakvu jedu sami Balinežani. Naravno, pirinač je za doručak, ručak i večeru, ali postoje finese i začini koji ovu kuhinju čine posebnom.

Saznanja kako drugi ljudi žive otvaraju nam vidike, gledamo život drugačijim očima. Lepo­ta je u različitosti, lepota je u otkrivanju tuđih posebnosti. Ne znaju baš mnogo gde je Srbija. Ne znaju ni gde su ostale zemlje jer su mnogo, siromašni, pa se tako desi da od Balija dalje ništa u životu ne vide. Čak ni obližnja ostrva. Prosečna plata je 50 dolara, što turista potroši za jednu noć. Na Baliju gotovo sve što vidite možete kupiti, samo je problem oko transpor­ta. Svi stanovnici ovog dalekog ostrva imaju u kući malog Budu i svaki dan mu trljaju stomak i govore: "Više para, više para!"

Obavezno... budite pažljivi sa ljutom hranom jer njiho­vo poimanje ljutog i malo ljutog nama je daleko... ne­mojte stajati na male darove bogovima kojih ima svuda po ulici... cenkajte se prilikom kupovine...

Jelena Ranković
Stil magazin 102 – 08.12.2008.