BALI

OSTRVO BOGOVA

Kada na Baliju pažljivo pogledaš oko sebe, shvatiš da si pronašao ostrvo bogova, neobičnu destinaciju na svetu koja garantuje iznenađenja i uživanciju. Bali je kao slika sa razglednice. Šareni zmajevi koji ukrašavaju nebo. Bali je mešavina mistike, religije, zabave i egzotike

Postoji nekoliko vrsta usluga, ova na Batiju bi se mogla svrstati u telepatsku. Bali je ostrvo sa reputacijom, "ostrvo bogo­va" kako ga nazivaju, jedna od najlepših turističkih de­stinacija u Aziji. Nije onda ni čudno što ga poseti oko milion turista godišnje iz celog sveta. Geografski, Bali se nalazi između ostrva Java i Lombok i jedno je od 17.000 ostrva koja čine Indoneziju. To je ostrvo sa oko 140 km u pravcu istok-zapad i 80 km od juga ka severu.

Mapa i lokacija ostrva Bali

Najzanimljivije turističko mesto je malo selo Kuta, koje je sedamdesetih godina posta­lo pravi turistički hit, poznato po peščanim plažama, belom pesku, fenomenalnom zalasku sunca i sjajnom mestu za sur­fere iz čitavog sveta. Nusa Dua je na istočnoj obali, gde su smešteni hoteli koji izgledaju kao savršeno mesto za sreću.

Ekstravagantna lepota Ba­lija osvojila je maštu sveta 1930. godine kada ga je pose­tilo nekoliko holandskih avan­turista, umetnika i predstav­nika svetskog džet-seta koji su tih godina putovali isključivo brodovima.

Sve je Bog

Balinežani veruju da je sve oko njih Bog. Veoma su reli­giozni, tako da se tri puta na dan mole. Imaju nekoliko hiljada hramova na celom ostr­vu, a svako u svom domu ima mali hram, mali molitvenik. Svaki dan se prinose darovi da bi se umilostivili bogu.

Jedan od mnogobrojnih hramova

To su pletene korpice sa voćem, keksom, cvećem, cigaretama, parama i mirišljavirn štapići­ma. Ima ih na svakom koraku, ispred prodavnica, na ulici, tako da pažljivo morate gle­dati gde stajete. Te darove Bogu iznose žene, ali to nika­ko ne smeju raditi dok imaju menstruaciju, jer se smatra da je žena tada prljava i nije dostojna da izađe pred Boga.

Ekstravagantna lepotica

Balinežanka

Na Baliju ima oko 3 miliona stanovnika, dok u glavnom gradu Denpasaru živi 250.000 ljudi. San svakog stanovnika je da ima kuću, ali je većina siromašna, tako da veliki deo života skupljaju pare za kuću, za sahranu, za bito šta što se ovde smatra luksuzom, a na Zapadu je sastavni deo živo­ta. Imaju, za nas, čudne obi­čaje, recimo, ritual turpija­nja zuba devojkama sa prvom menstruacijom, a muškarcima kada počnu da mutiraju.

Život na Baliju je organi­zovan po selima i farmama. Čak su i zanati raspoređeni po selima tako da postoji selo gde se samo pravi nakit, samo slika, radi duborez i figure od drveta, od kamena, selo gde se radi batik... Selo Kamasan je sinonim tradicionalnog sli­kanja na Baliju.

Duborez u kamenu je naj­više korišćen za dekoraciju i ukrašavanje hramova. Postoji razlika u dekorisanju hramova i privatnih kuća. Svaki ulaz u dvorište hrama ili kuće pred­stavlja liniju između unutra­šnjeg i spoljašnjeg sveta, i na vratima se nalaze najinte­resantnije statue.

Batubulan, statue

Batubulan je najpoznatije selo po ovim umetničkim delima. Zakonom je zabranjeno iznositi sa ostr­va figure koje su starije od 500 godina, ali najčešće sve ono što vidite nije baš toliko staro, tako da sve možete ku­piti, samo je problem preneti do svoje zemlje jer su statue teške i više od 100 kilograma.

Pirinač na sto načina

Hrana je, kao i sve na Ba­liju, puna kontrasta. Kao što postoje muške i ženske školj­ke (ženske su lepše i jedno­stavnije!), dobro i loše, noć i dan, plima i oseka, tako postoji i obična dnevna hrana i festivalska hrana posvećena bogovima. Dnevna hrana je bazirana na pirinču, sa povr­ćem, malo mesa, ribe sa naj­različitijim začinima. Piri­nač sa povrćem se kuva pre podne, i ostavlja se u kuhinji porodici da uzmu kad god su gladni. Obično jedu dva puta dnevno, sa nekoliko užina u toku dana. Kada se hrana pri­prema za svečanosti, onda se to radi veoma detaljno, jela su često dekorisana i jedu se zajedno u društvu. Hrana koju pripremaju po restora­nima za turiste, nije onakva kakvu jedu sami Balinežani. Naravno, pirinač je za doručak, ručak i večeru, ali postoje finese i začini koji ovu kuhinju čine posebnom.

Saznanja kako drugi ljudi žive otvaraju nam vidike, gledamo život drugačijim očima. Lepo­ta je u različitosti, lepota je u otkrivanju tuđih posebnosti. Ne znaju baš mnogo gde je Srbija. Ne znaju ni gde su ostale zemlje jer su mnogo, siromašni, pa se tako desi da od Balija dalje ništa u životu ne vide. Čak ni obližnja ostrva. Prosečna plata je 50 dolara, što turista potroši za jednu noć. Na Baliju gotovo sve što vidite možete kupiti, samo je problem oko transpor­ta. Svi stanovnici ovog dalekog ostrva imaju u kući malog Budu i svaki dan mu trljaju stomak i govore: "Više para, više para!"

Obavezno... budite pažljivi sa ljutom hranom jer njiho­vo poimanje ljutog i malo ljutog nama je daleko... ne­mojte stajati na male darove bogovima kojih ima svuda po ulici... cenkajte se prilikom kupovine...

Jelena Ranković
Stil magazin 102 – 08.12.2008.