ALEP

GRAD SVILE I SAPUNA

U severnom delu Sirije nalazi se grad koji je bio redovna stanica na putu svile i hodočašća do Meke

Alep (Aleppo), grad u severnom, planinskom delu Sirije, jedan je od najstarijih u svetu. Prema nekim podacima, od njega je stariji samo Damask, prestonica ove bliskoistočne zemlje, u kojoj se neprekidno živi duže od 5.000 godina. Ima, međutim, i onih istoričara koji tvrde da primat ipak ima Alep.

Mapa lokacije Alepa

Za razliku od užurbanog, sedmomilionskog Damaska, u kome sve vri kao u košnici, prvi utisak koji posetilac stiče u Alepu u kome živi nešto manje od dva miliona stanovnika jeste da je život ovde mnogo mirniji.

Panorama grada

Ovaj grad je savršen spoj starog i novog, istovremeno i mističan i savremen, sa modernim kafeima, ali i uskim uličicama u kojima je vreme odavno stalo.

Najspektakularnija tvrđava na Bliskom istoku

Gradom dominira tvrđava koja je u mnogim knjigama opisana kao najspektakularnija srednjevekovna tvrđava na Bliskom istoku.

Tvrđava – remek-delo vojne arhitekture

Smatra se remek-delom vojne arhitekture. Početkom XIII veka na temeljima vizantijskog utvrđenja citadelu je izgradio Salah Al Din Al Malikan Jahir Ghazi (Saladin) i mogla je da primi 10.000 ljudi.

I do danas su dobro očuvani ostaci javnog kupatila, Velike džamije, kraljeve palate, amfiteatra. Iz ogromnog prostora koji zauzima i objekata koji su se nalazili u njoj, jasno je da je to bio čitav grad, prilično dobro branjen. Tvrđava je opasana kanalom, postoji samo jedan ulaz a do njega vodi dugački most koji je spaja sa "kopnom".

Suk od 12 kilometara

Stanovnici Alepa su veoma ponosni na ovaj spomenik kulture i to je prvo što će vam pokazati. Danas se ispred samog ulaza u tvrđavu nalazi prelepi trg sa mnoštvom kafea u kojima možete naručiti gotovo sve ono što i na drugim sličnim mestima. Međutim, ovde možete da dobijete i sokove od ceđenog voća koje je ukusno kao malo gde, po kojima su Sirijci poznati. Najatraktivniji, a po mnogima i najukusniji, jesu sokovi od nara i banana.

Alep je poznat, posebno među trgovcima, po svom suku ili bazaru koji je pokriven i dugačak čitavih 12 kilometara. Nekada je bio nezaobilazna stanica na putu svile između Dalekog istoka i Evrope, a u njega su redovno svraćali i hodočasnici na putu za Meku.

Suk (bazar) dugačak 12 kilometara

Bazar je svakako jedno od najatraktivnijih mesta za turiste. Ne samo zbpg obilja onoga što se na njemu nudi, počev od svile i zlata do začina, grnčarije i orijentalnih slatkiša, već i zbog toga što je to mesto na kome se najbolje može osetiti duh prosečnog Sirijca.

Ova zemlja se u arapskom svetu ističe po izuzetnoj kulturi, a ljudi po srdačnosti, ali bez preterane nametljivosti, posebno kada su žene u pitanju. Naravno, ljubopitljivi pogledi vas neće mimoići, ali stranci (posebno žene) izazivaju pažnju ne samo kod muškaraca već i kod pripadnica lepšeg pola.

Srbi dobrodošli

Manifestacija "Put svile", koju tradicionalno organizuje sirijsko Ministarstvo turizma, i ove godine je bila prilika za susret različitih naroda i kultura. Prošlog oktobra tim povodom u Siriji je boravilo oko 2.000 ljudi iz tridesetak zemalja. Čini se, međutim, da niko nije bio tako dobrodošao kod običnog sveta kao gosti iz Srbije. Čim bi čuli odakle dolazimo, obavezno bi izlazili iz radnje, raspitivali se kako je u Srbiji, nudili da sa njima popijemo čaj koji kuvaju u svojim radnjicama, a što je još interesantnije ne samo da su znali gde je Srbija, već su bili dobro informisani o aktuelnim stvarima koji se dešavaju na našim prostorima.

Snalaženje u bazarima je za strance pravi izazov. Postoje obilaženja da bi se zapamtilo gde se šta nalazi. Zato je prvi savet koji dobijate kada ulazite na bazar da odmah kupite ono što vam se svidi i da ne računate da ćete se vratiti kasnije, jer su vam šanse da nađete željenu radnju male.

Alep je poznat i po proizvodnji sapuna, tako da se gotovo u svakoj radnji mogu vrlo jeftino kupiti lepo upakovani sapuni od maslinovog ulja sa različitim travama od čega zavisi njihova boja. I inače prosečan srpski potrošač u Siriji će se osećati gotovo kao bogataš jer su cene znatno niže od naših, a kvalitet mnogih proizvoda daleko bolji. Za ženski svet posebno su atraktivne zlatare u kojima nakit možete čak i sami da kreirate, jer će vam vešt prodavac željeni komad brzo preurediti po vašoj volji. Slično je i sa parfemima.

Dvorište Omajad ili Zaharijeve džamije

Verska tolerancija

Natovareni onim što su pazarili u suku mnogi na putu kući, svraćaju u džamiju. Omajad ili Zaharijeva džamija u Alepu jedna je od najvećih u Siriji. U velikom dvorištu osim samih stanovnika Alepa mogu se videti i mnogi došljaci koji su na proputovanju i kojima je džamija mesto i za molitvu i za predah. U džamiji se može videti i mnogo dece koja najčešće dolaze sa majkama ili drugim ženskim članovima porodice.

Sirija važi za zemlju u kojoj je verska tolerancija na daleko višem nivou nego u drugim zemljama arapskog sveta. To nije samo državna politika, već se može osetiti i u susretima sa običnim svetom. Najveći deo zasluga za takav odnos između hrišćana i muslimana pripada svakako činjenici da je Sirija kolevka hrišćanstva, tako da iako najveći broj stanovnika (oko 85 odsto) pripada muslimanskoj veri, mnogi od njih odlaze i na hrišćanska sveta mesta kojih je mnogo u ovoj zemlji.

Sirijci su ponosni na te svetinje, i osim džamije preporučiće vam da obavezno obiđete Sinaj, gde se nalazi ikona Presvete Bogorodice koju je naslikao Sveti Luka, zatim Malulu, selo nedaleko od Damaska u kome se govori aramejski, jezikom kojim se služio i Isus Hrist, ili da se poklonite moštima Svete Tekle.

Jelena Cerovina
Politika MAGAZIN 592 – 01.02.2009.