TASMANIJA

ZEMLJA EGZOTIKE I ZATVORA

Šta možete da radite na Tasmaniji? Hajking, pecanje, vožnja kajakom. Iznajmite hidro avio za šest osoba, odvezite se do tasmanijske divlje unutrašnjosti koja je proglašena svetskom baštinom, preletite taj nacionalni park uzduž i popreko

Kada sam jednom prijatelju rekla da idem u obilazak Tasmanije, odgovorio mi je: "Ne zaboravi da vidiš krater Ngorongoro," koji se, naravno, nalazi u Tanzaniji. Drugi me je upitao: "Jel' Tasmanijski đavo neki čovek, ili grad, ili nešto za jelo? Možda je za jelo, kao đavolja jaja ili đavolja torta?"

Mapa Tasmanije

Evo kako svari stoje. Tog đavola nećete jesti, kao ni on vas, ali će smazati sve drugo što mu se nađe na putu, od zmija do ovaca. Ima izuzetno jaku vilicu i oštre zube kojima može da samelje čitave životinje, njihovo krzno i kosti, a kad ne jede tada ispušta jezive krike. To je najveći preživeli torbar mesožder na svetu, koji danas živi samo na ovom sićušnom ostrvu južno od kopnene Australije. Osim toga, živi isključivo noću, tako da sam za više od dve nedelje koliko sam ovde provela, uspela da ih vidim samo preparirane.

Tasmanijski đavo

Zbog čega biste uopšte poželeli da ovde provedete odmor? Ako je vaš mentalni sklop takav da jednostavno morate da svakog dana vidite drugu zemlju, ili drugu prestonicu, izaberite neku drugu destinaciju. Ali, ako želite da se relaksirate, Tasmanija je pravo mesto za vas. To je najmanja australijska država sa oko pola miliona stanovnika, što znači da nikada nećete videti saobraćajnu gužvu, a obzirom da nema ni mnogo puteva, morali biste da budete ekstremni avanturista da biste se izgubili.

Aboridžini su nastanili Tasmaniju pre nekoliko desetina hiljada godina, mnogo pre nego što je poslednje Ledeno doba odvojilo ostrvo od Australijskog kontinenta. Evropljani su Tasmaniju "otkrili" 1642. Odgovor na pitanje da li postoji tenzija između ova dva naroda zavisi od toga koga pitate.

Tasmanija

Taswegians (Tasmanijci) su ponosni na to što su malobrojni. Bruny Island, rajsko ostrvo udaljeno desetak minuta vožnje ferijem od Hobarta, ima samo 600 stanovnika, a tako će najverovatnije i ostati, jer lokalni propisi zabranjuju gradnju više od jedne kuće na 50 jutara zemlje.

Šta možete da radite na Tasmaniji?

Hajking, pecanje, vožnja kajakom. Iznajmite hidro avio za šest osoba, odvezite se do tasmanijske divlje unutrašnjosti koja je proglašena svetskom baštinom, preletite taj nacionalni park uzduž i popreko. Ako volite da posmatrate ptice, naići ćete na retke primerke, uključujući papagaja sa narandžastim stomakom koji je na ivici istrebljenja.

Ukoliko ste manje raspoloženi za spoljne aktivnosti, obiđite muzeje, prodavnice grnčarije, galerije, vinske podrume i nekadašnje kolonije osuđenika. Svratite u prodavnice i restorane, i divite se dramatičnom pejzažu koji je svuda oko vas.

Kolonijalni zatvor

Jedina skupa stvar u vezi sa Tasmanijom je put do tamo. Lokalne cene su relativno niske i trebaće vam kofer viška da potrpate svu garderobu, keramiku i duboreze kojima je teško odoleti.

Hobart – najopuštenija prestonica

Najlogičnije je da odmor započnete u Hobartu, gde se nalazi najveći aerodrom. To je jedna od najopuštenijih prestonica – idealno mesto za vožnju biciklom i pešačenje. Obratite pažnju na georgijansku arhitekturu i ne propustite atrakcije kao što je 160 godina star Muzej i umetnička galerija Tasmanije. To je hibrid herbarijuma, muzeja nacionalne istorije, i umetničke galerije – na samom ulazu nalazi se skelet guštera star 105 miliona godina. Odatle se ulazi u prostoriju gde su izloženi reptili, uz natpis: "Sve tasmanijske zmije su otrovne."

Hobart

U umetničkom delu muzeja izložene su idilične slike pejzaža Johna Glovera, Engleza koji je na Tasmaniju emigrirao 1903, kada je imao 63 godine, i postao najpoznatiji umetnik na ostrvu.

Hobart, Trg Salamanca

On je za Tasmaniju bio ono što i Paul Gauguin za Tahiti, a koristio je i neke od njegovih taktika, uključujući romantičarsko prikazivanje scena "domorodaca" iz perioda pre dolaska Evropljana.

Hobart, pijaca Salamanca

Salamanca je glavno mesto za kupovinu umetničkih predmeta i antikviteta. Dick Bett, koji je na tom mestu vodio galeriju više od 10 godina, kaže da je Salamanca danas prepuna ljudi, i da sve vrvi od turista. On se u međuvremenu preselio u Severni Hobart gde, kako kaže, "mušterija zna tačno šta hoće".

Severni deo grada lagano postaje SoHo Hobarta, što verovatno znači da će Bett i slični galeristi ubrzo morati da traže novu lokaciju da bi mogli da uživaju u tipičnoj tasmanijskoj samoći.

Launceston i Tasmanijski dizajn centar

Krenite autom severno od Hobarta prema unutrašnjosti. Proći ćete kroz drevne šume prepune retkih endemskih vrsta drveća zahvaljujući kojima je nastao tasmanijski pokret dizajnera proizvoda od drveta. U samom centru nalazi se Launceston, drugi po veličini grad na ostrvu, u kojem je smešten Tasmanijski dizajn centar.

Bez obzira da li je reč o unikatima ili o organičenim serijama, dizajnirani nameštaj ne troši neke naročite količine drveta. Najviše odlazi na papir. Gotovo polovinu Tasmanije poseduju i štite Nacionalni kartel Australije i nacionalni parkovi, koji pokušavaju da sačuvaju šumu od nekadašnje žestoke eksploatacije. Međutim, i dalje ogromni teretni kamioni svakodnevno odvoze drvo na polupreradu, a zatim ga šalju u Japan na finalnu obradu i proizvodnju papira.

"Svakog dana koji sam proveo ovde zasadio sam po jedno drvo," kaže Peter Adams, skulptor i proizvođač unikatnih predmeta od drveta. Diplomirao je na Harvardu i bio aktivista u Peace Corps, a na ostrvo se doselio pre 19 godina. Adams danas živi na rtu koji se zove Windgrove, jugoistočno od Hobarta. Njegovih 100 jutara zemlje nalaze se na litici iznad mora, u kojem svakog dana pliva kako bi se "oslobodio besa kad čujem motorne testere ili u novinama čitam o ratovima," kaže on.

Podjednako pasioniran kada je reč i o miru i o ekologiji, Adams je od svog poseda napravio mesto gde ljudi iz čitavog sveta dolaze da meditiraju, u sred pocepane stene koja, kako kaže, "predstavlja slomljeno srce koje moramo imati da bismo razvili unutrašnji život".

Adams vodi i program "Refugee in Residence", u okviru kojeg slične duše dolaze na njegovu zemlju gde u šatorima mogu da provedu do dva meseca. Kontaktirajte ga na peter@windgrove.com ili posetite www.windgrove. com.

Tasmaniju je otkrio holandski istraživač Abel Tasman 1642, i nazvao je Van Diemens Land. Kao i ostatak Australije, Tasmanija je prvobitno naseljavana osuđenicima iz Britanije i njihovim vojnim stražarima. Ostrvo je bilo kaznena kolonija od 1803. do 1853.

Port Arthur i kolonijalni zatvor

Port Arthur

Nekada su ljudi krili da su im preci bili osuđenici, a danas se time hvale. Podaci o osuđenicima su brižljivo čuvani, a podaci o potomcima imigranata koji nisu bili kriminalci u glavnom su izgubljeni. Oni koji pretpostavljaju da su im preci bili osuđenici, mogu da uđu u trag svojim korenima u servisu za osuđenike Port Arthur.

Port Arthur, ostaci kolonijalnog zatvora

U Port Arthuru možete videti mnoštvo romantičnih starih zgrada, ali i jezero sa ostrvom na kojem se nalazi groblje. Grobar John Barron je ovde proveo gotovo 20 godina. Pisac Anthony Trollope susreo se sa njim 1973. i u svom putopisu o Australiji i Novom Zelandu opisao Barronov "predivan" način života.

Iako je Port Arthur danas prijatno mesto, vodič kroz kompleks će vas napuniti informacijama o sumornom životu koji se ovde nekada vodio. Svaki posetilac dobija kartu sa informacijama o konkretnom zatvoreniku, kako bi se podstakla empatija sa pojedincem čiju sudbinu pratite.

Strahan i Freycinet

Na šest sati vožnje od Port Arthura, kroz spektakularan pejzaž, nalazi se Strahan, ribarsko selo smešteno u prirodnom amfiteatru iznad luke Macquarie. Iako je Strahan najveća luka na južnoj hemisferi posle Port Phili Bay u australijskoj državi Viktoriji, tu živi samo 1.000 stanovnika.

Strahan

Srećom, imajući u vidu malobrojnost stanovnika, potrebno je samo tri glumca da bi se izvela najduže igrana pozorišna predstava na ostrvu, koja je od globalne produkcije udaljena otprilike isto koliko i tasmanijski restorani od lanca McDonald's.

Komad "The Ship That Never Was" zasnovan je na istinitom događaju iz 1834, u kojem se preduzimljiva grupa tragičara pretvara u radosne begunce iz zatvora. Glumci će na vaše oči sagraditi brod za bekstvo, promeniti kostime nekoliko puta kako bi odigrali različite uloge, i uključiti ljude iz publike da igraju sporedne likove. Predstava se igra na otvorenom tokom cele godine.

Nacionalni park Freycinet

I poslednje, ali ne najmanje važno: najistočnija tačka Tasmanije je poluostrvo Freycinet. Prošetajte ovim ogromnim nacionalnim parkom i uživajte u flori koju nećete videti nigde drugde na planeti.

Šljašteće plavi insekti izgledaju kao safiri koji gamižu, a eukaliptusi samo pojačavaju osećaj egzotike.

Christine Temin
B92 (Boston Globe) od 18.10.2006.

SIDNEJ

GRAD PO MERI ČOVEKA

Kada posle dvadeset i pet sati leta avionom i usputnih zadržavanja u Londonu i Singapuru sletite u Sidnej, odmah vam bude jasno da je vredelo prevaliti put od dvadesetak hiljada kilometara

Sunčan i zavodljiv, Sidnej će vas osvojiti dinamikom svakodnevnog života, šarmom i opuštenošću svojih stanovnika, mešavinom jezika, nacija, vera i kultura, zelenim oazama u srcu grada, impozantnom arhitekturom, šarmantnim restoranima i plažama na obali Pacifika.

Mapa Sidneja

Ovo je metropola sa četiri miliona stanovnika, sa oblakoderima, šoping centrima, širokim bulevarima, a sa druge strane, kao kontrast, sa netaknutim, prirodnim plažama, sitnim, belim peskom, surferima i masom ljudi koji se zabavljaju na različite načine.

Australija je jedna od glavnih turističkih destinacija i jedna od najbogatijih zemalja na svetu. Poznata je po netaknutoj prirodi i jedinstvenoj kulturi. Sidnej, kako ga mi zovemo, ili Sidni za ostatak čovečanstva, nije glavni grad Australije, već je to tri stotine kilometara udaljena Kanbera. Sidnej je glavni grad jugoistočne države Novi Južni Vels. Zanimljivo je znati da do pre 200 godina bio samo siromašna kolonija, a danas je prava svetska metropola.

Po mnogima, Sidnej je najidealnije mesto za život na planeti, kako zbog klime (leti je umereno toplo, a zime su blage), tako i zbog visokog životnog standarda i male stope nezaposlenosti. Sidnej je doteran, ulice su čiste, prepune užurbanih pešaka, a zgrade, koje su simbol zemlje, jednostavno oduzimaju dah. Na svakom koraku nalaze se restorani sa hranom iz celog sveta, pa u istoj ulici možete da birate između ponude indijskih, italijanskih, kineskih, japanskih,
tajlandskih ili indonežanskih đakonija.

Sidnejci posle radnog vremena i u večernjim časovima rado odlaze u restorane. Trideset australijskih dolara (oko 20 evra) za večeru ili ručak po osobi za stanovnike je vrlo pristupačna cena, pa im se više isplati da ručaju van kuće.

Atrakcije grada

Glavne turističke atrakcije su Opera haus i Sidnej harbor bridž. Centar grada naziva se Sidnej siti i to je i istorijski centar trgovine, finansija, kulture i zabave.

Oblakoderi grada

Najstariji kvart je Roks, gde je 1788. podignuto prvo kolonijalno selo, a odmah pored je ikona grada, zaštitni znak Sidneja, most Harbor bridž. Završen je 1932. godine, nakon što je tokom konstrukcije 16 puta menjao svoj oblik. Most se proteže oko 500 metara od severnog do južnog kraja, pešacima su omogućene staze za šetnju, dve železničke linije i put od osam traka.

Most Harbor

Ukoliko ste avanturistički tip, možete se popeti na vrh mosta u organizovanoj grupi kako biste ugledali vidik koji jednostavno oduzima dah.

Ono što svakako ne smete da propustite ako posetite Sidnej jeste veličanstvena Opera haus. Ovo možda nije antički spomenik, ali je simbol grada isto kao Akropolj u Atini ili Ajfelov toranj u Parizu. Smeštena je u sidnejskoj luci na Benelongu, a kompleks se sastoji od ogromnog koncertnog hola, koji može da primi više od 2.500 ljudi.

Opera haus

Tu je i manje Opersko pozorište, koje se koristi i za baletske predstave, Dramski teatar, za oko 500 ljudi, manji Plejhaus i Bordvok. Zgrada je završena 1973. godine, dizajnirao ju je Jern Ucon, a koštala je preko 100 miliona dolara. Ne propustite nedeljno popodne ispred ove fascinantne opere, jer se baš tim danom organizuju besplatne predstave različitog tipa, koje se prikazuju na scenama ispred Opera hausa.

Plaže sa zlatnim peskom

Jedna od stvari koje Sidnej čine nezaobilaznim za posetu jesu prelepe plaže Pacifičkog okeana. Na samo nekoliko minuta vožnje od centra grada nalaze se plaže, prekrivene sitnim i svetlim peskom, koje su krcate turistima iz celog sveta. Počevši od najpopularnije Palm bič na severu, možete krenuti u obilazak duž obale: tu su Vale, Avalon, Bilgola, Bungan, Mona Vale, Varivud, Long Rif, Frešvoter, Nort Stejn, Mejnli, Šeli…

Sedam kilometara istočno od centra grada nalazi se najčuvenija plaža sa zlatnim peskom – Bondi bič, sa koje se pruža izvanredan pogled na Tihi okean i daleku pučinu. Kod Bondija je smešteno preko 100 hotela, a naročito je popularan za Božić i Novu godinu, koje lokalni stanovnici i turisti provode kupajući se. Deo za kupače odvojen je od dela za surfere. Struje su ovde veoma jake, te vas lako mogu odneti desetak kilometara južno, u drugi deo grada. Obzirom na to da se ajkule pojavljuju s vremena na vreme, Bondi je okružen podvodnom čeličnom mrežom.

Plaža Tamarama

Kraća šetnja od Bondija do plaže Bronte odvešće vas kroz poznatu plažu Tamarama, koja je popularna za džoging, a vikendom tu dolaze i porodice da bi uživale i odmarale se.

Luka Darling

Deo grada koji vas sigurno neće ostaviti ravnodušnim jeste Luka Darling, koja pruža mnoštvo zabavnog sadržaja, muzeje, karnevalske staze, restorane i prodavnice. Ovaj ogroman deo grada posvećen je samo turizmu i zabavi. Čitavo područje je prepuno luksuznih hotela, a tu je smešten i čuveni Sidnejski akvarijum, jedan od najboljih akvarijuma na svetu, koji ima i podvodne staze gde se možete sresti sa neverovatnim morskim životom.

Ono što svakako ne smete da propustite jeste sidnejska riblja pijaca, na kojoj možete kupiti najrazličitije vrste riba i plodova mora, ili pohađati kratku školu kuvanja. Ručak na ribljoj pijaci danas je lokalna institucija.

Sidnejski šik barovi

Ukoliko želite da se dobro zabavite, za vas je King kros, sidnejski "kvart crvenih svetiljki", sa šik barovima, šljaštećim neonskim reklamama i noćnim klubovima. Ovo je centralno područje noćnog života u Sidneju, ali i najgušće naseljena opština u Australiji.

Jedan od najpoznatijih barova je svakako "Soho bar", u koji još od osamdesetih svraćaju poznate ličnosti i trendseteri poput Toma Kruza i princa Harija.

Istočno od centra grada nalazi se Darlingherst, gde su nekada bili bordeli i barovi u kojima se ilegalno točio alkohol. Danas su tu fensi restorani, ali i sedište sidnejske gej zajednice, okupljene oko Oksford strita. Istočno od Darlinghersta je Padington, centar visoke mode, ali i mesto dobrih barova i restorana.

Botanička bašta

Ukoliko ste ljubitelj prirode, idealno mesto za vas je botanička bašta, koja se prostire na 30 hektara. Osnovana je 1816. godine i sadrži više od 7.500 vrsta biljaka. Staze i putići uzduž i popreko po bašti odvešće vas do jezerceta na dva nivoa i baštenskih skulptura.

Ne propustite sidnejski tropski centar, bašte sa ružama, lekovitim biljem i teren sa palmama. Unutar bašte možete obići i kuću vlade Novog Južnog Velsa, sa koje se na vrhu zidina pruža prelep pogled na Opera haus.

Milica Prelević
Stil magazin 9 – 26.02.2007.

VELIKI KORALNI GREBEN

DŽIN ISPOD MORA

Najveći živi stvor na planeti, koji može golim okom da se vidi iz svemira, prostire se duž 2.000 kilometara severoistočne obale Australije, dnevno proizvede više kiseonika od prašuma Amazonije i podjednako je ugrožen kao ona

Sigurno se pitate kakvo li je živo biće koje može golim okom da se vidi iz svemira? Pa veličanstveno, kakvo bi inače i bilo ono što je priroda na ovoj planeti izvajala, a čovek, za promenu svesno ili nesvesno uništava iako mu od njega zavisi opstanak.

Mapa lokacije Velikog koralnog grebena

Veliki je gotovo kao Kineski zid, ali za razliku od njega diše. Veliki koralni greben, jedno od najvećih čuda prirode, najveći živi organizam na Zemlji i konačno deo svetske kulturne baštine Ujedinjenih nacija, ma šta to u ovom trenutku značilo. Nalazi se u Kvinslendu i prostire se duž 2.000 kilometara severoistočne obale Australije u jednom od najspektakularnijih krajolika na planeti. Sve samo naj, naj, naj.

Ugrožen kao Amazonija

Ovi superlativi u stvarnosti ili preciznije, na terenu, izgleda da običnom čoveku ne znače mnogo. Veliki koralni greben je ugrožen kao Amazonija, a proizvodi više kiseonika od njenih neprohodnih prašuma. Pecanje i vađenje sunđera i korala drastično je narušilo ovaj ogromni eko sistem i zato su za ronjenje potrebne određene dozvole uz upozorenje da priroda ne sme da se narušava ni po koju cenu.

Panorama Velikog koralnog grebena

Danas Veliki koralni greben pokriva površinu od 350.000 kvadratnih kilometara, što je više od jedne Poljske. Nastao je davno kada su se koralni grebeni formirali od skeleta kolonija tropskih morskih biljaka i životinja koji se tu talože ceo milenijum. Da bi se koliko-toliko upoznao njegov živi svet, potrebno je provesti sate i sate u ronjenju, i to naravno nije dovoljno, jer se svake godine otkrije po nekoliko vrsta korala, riba i drugog životinjskog i biljnog podvodnog sveta za koje laik ne bi mogao ni da pretpostavi da postoje.

Kerns, panorama grada koji je polazna tačka obilaska

Kerns

Iako samo ime navodi da je greben jedna velika tvorevina, on je zapravo sastavljen od skoro 2.800 odvojenih delova u nizu. Svi oni koji žele da ga obiđu kao polaznu tačku uzimaju gradić Kerns (Cairns) u kojem mogu da se iznajme brodići i iskusni vodiči koji vode na najbolja mesta za ronjenje, a pri tom odlično poznaju podvodni svet o kojem vode računa.

Kerns, brodić za obilazak grebena

Kada se zaroni u vode Koralnog mora, pomaljaju se, oku naviklom na svakodnevicu, prizori kakvi mogu da se vide samo u enciklopedijama i prirodnjačkim emisijama.

Čak 30 vrsta kitova i delfina. Za patuljaste minka kitove koji u junu i julu posećuju greben malo ko je i čuo, a niko još nije otkrio zašto se baš tada skupljaju ovde iako ih već godinama redovno prate. Ogromni grbavi kitovi zadovoljno se praćakaju na površini, vragolasti iravadi i indo-pacifički delfini uvek su spremni da se igraju sa roniocima. A šta bi taj akvarijum na otvorenom bio bez istinskih gospodarica toplih mora – ajkula. Na Velikom koralnom grebenu živi toliko različitih vrsta ovih morskih diva loše reputacije, od onih koralnih, koje su potpuno bezopasne za čoveka, do tigrastih koje se uz velike bele smatraju najboljim i najbrutalnijim lovcima. Uostalom, šta vam treba da ih čačkate.

Podvodni svet Velikog koralnog grebena

Koralne dubine nisu ništa bez morskih kornjača, a čak šest od sedam poznatih vrsta živi ovde. Peščane plaže i puno sunca idealni su za razmnožavanje, pa zato i ne čudi što ih ovde ima u ogromnom broju, pa čak i onih najvećih, kao što su kornjače kožnih leđa (leatherback), koje mogu da dostignu težinu i do 900 kilograma.

Vode oko grebena mogu biti izuzetno opasne jer u njima živi 14 vrsta morskih zmija, od kojih većina spada u najotrovnije žive stvorove na svetu. Uglavnom se mogu videti kako plivaju po površini, a napadaju jedino kada se osete ugroženim.

Greben je, ipak, najživlji neposredno oko korala. Svoj dom je ovde našlo više od 400 vrsta korala najrazličitijih boja. Posebo su zanimljivi u vreme razmnožavanja kada se more zamuti od njihovih jajašaca, a pošto se to dešava samo noću i to svega nekoliko dana u godini, pasionirani ronioci i ljubitelji podvodnog sveta to ne propuštaju.

Kornjača kožnatog leđa može dostići i 900 kilograma

Brojna ostrva

Oko korala svakodnevno pliva 1.500 najrazličitijih vrsta, od najmanjih kao što su ribe anemone, do najvećih kakva je ajkula kit. Male koralne ribe plivaju u jatima i hrane se koralima i algama, a svojom bojom se potpuno utapaju u podvodni dekor i čine ga još veselijim.

Belogrudi morski orao koji obitava na ostrvu Rein

Na brojnim ostrvcima koja se nalaze duž čitavog grebena živi više od 200 vrsta ptica, uklju-čujući i 40 vrsta morskih. Posebno se to odnosi na ostrvo Rein (Raine), na kojem obitava belogrudi morski orao, jedna od najvećih ptica u ovom delu sveta i najbolji lovac iznad i po morskoj površini. Dok ga gledate kako se velikom brzinom ustremljuje ka vodi i oštrim kandžama hvata ribu, shvatite koliko je živi svet vredan ljudske pažnje i divljenja.

Nikola Jablanov
Press Kofer 31 – 16.01.2008.

PERT

UKRAS INDIJSKOG OKEANA

Pert je administrativni centar i metropola koja se najbrže razvija. Odlične infrastrukture, saobraćajnica i uređenog načina života, ovaj grad nudi raznolikost kulturnih uticaja u arhitekturi i umetnosti, koje je, jednostavno, nemoguće ne primetiti

Na ušću reke Svan u Indijski okean, nalazi se Pert, prestonica Zapadne Australije i, sa 1,5 miliona stanovnika, četvrti po veličini grad na celom australijskom kontitnntu, posle Sidneja, Melburna i Brizbejna. Spada u jedan od najzanimljivijih gradova Australije, o čemu govori i podatak da mu je najbliži milionski grad Adelaida na "svega" 2.000 kilometara.

Mapa lokacije Perta

Istorija kaže da je Pert 1829. godine osnovao britanski kapetan Džejms Sterling, a doseljenici su, potom, u ovaj večito zeleni grad, doneli različite kulture, govor, hranu. Stoga će vam se već po dolasku u Pert učiniti da svaka zgrada u toj, kako lokalno stanovništvo voli da kaže, "maloj metropoli po meri čoveka", govori sama za sebe i to – po nekoliko jezika. Ipak, brzo ćete shvatiti da u tom neobičnom gradu možete poželeti sve, osim snega i teške industrije. Što se tiče ovog prvog, u celoj Australiji 1. decembra zvanično je počelo leto, dok ćete odsustvo drugog primetiti u svežem vazduhu i neuobičajeno čistim jutrima bez smoga.

Grad sa najbržim razvojem

Panorama Perta

Ono što pleni svakog ko dođe u Pert jesu prekrasni zeleni parkovi, prijatni i vedri ljudi i utisak da je u ovom gradu sve moguće: od semafora koji će vas, ako zatražite, "propustiti" pre vremena do autobuske table koja vam ciframa i glasom, precizno u sekundu, "govori" za koliko vam stiže prevoz. Obzirom na to da važi za najnaseljeniji grad Zapadne Australije, Pert je administrativni centar i metropola koja se najbrže razvija. Odlične infrastrukture, saobraćajnica i uređenog načina života, ovaj grad nudi raznolikost kulturnih uticaja u arhitekturi i umetnosti, koje je, jednostavno, nemoguće ne primetiti.

Zgrada gradske skupštine Perta

Među najstarijim javnim objektima Perta je gradska skupšina, tzv. Taun hol. Kamen-temeljac položen je na rođendan kraljice Viktorije 1867. godine. Inače to je jedina skupština u svetu koju su sagradili zatvorenici.

London kort

Od gradskih zdanja svojom lepotom ističe se i London kort, zgrada sagrađena 1937. godine, u stilu dinastije Tjudor. Prozori i fasade rađeni su po uzoru na Vestminstersku palatu i veliku palatu u Ruenu, a jedna od glavnih atrakcija za turiste je prolaz unutar zgrade u kome se nalaze najlepše prodavnice suvenira, zlata i dijamanata.

Mažestis teatar

Nedaleko odatle je i Mažestis teatar – kraljevsko pozorište koje datira iz 1904. godine, stecište ljubitelja opere i baleta.

Rekreacija i šoping

Da je u Pertu prijatno živeti, ali i boraviti neko vreme, shvatićete čim prođete šetalište na reci Svan ili odete u King park, rezervat australlijske flore sa više od 100 vrsta divljeg cveća – i to sve u centru grada!

Akvarijum

Kad ste već tu, možete da posetite i veliki akvarijum, u kome je podvodni svet Indijskog okeana.

Ako vam plivanje sa ajkulama u bazenu nije toliko zanimljivo, krenite brodom za turiste do najatraktivnijih ronilačkih lokacija. Naravno, na ovom mestu, svi prolaze obaveznu obuku ronjenja, osim ako ne žele da se u plave dubine okeana otisnu na sopstvenu odgovornost...

Za šoping u Pertu rezervisane su ulice u centru grada, sa svetski poznatim imenima, ali sa evropskim cenama. Najzanimljivije su prodavnice suvenira, gde možete da kupite plišane kengure, koale, "krokodil dendi" neobične šešire i bezbroj domaćih proizvoda.

Čuvena australijska vina nisu baš jeftina, ali užitak je vrhunski.

Danijela Kljajić
Večernje novosti – 09.12.2007.

KVINSLEND

NAJPOPULARNIJA DESTINACIJA

Australijska država Kvinslend (Queensland) je sjajna destinacija za svako doba godine. Predstavljamo naš izbor najboljih mesta duž obale

Druga po veličini država u Australiji, Kvinslend je najpopularnija destinacija u zemlji. Obala je duga 1.700 km i prostire se od Brizbejna na jugu do grada Kerns (Cairns) na severu. Na obali se nalaze i glavne turističke atrakcije – netaknute tropske šume, peščane plaže, i prelep podvodni život.

Mapa australijske države Kvinslend

Brizbejn

Australijski grad koji se najbrže razvija, Brizbejn (Brisbane) je živopisno mesto. Čak i tokom zime ovde ima više sunca nego što ćete poželeti – čak sedam sati dnevno.

Brizbejn

Najpopularnije mesto u gradu je veštačka laguna South Bank Parklands. Vikendom je puna turista, pre svega porodica sa decom koje tu dolaze da se bućnu u toplo more i izležavaju na peščanoj plaži.

Brizbejn, South Bank Parklands

Kad obiđete lagunu, uzmite feribot i obiđite Lone Pine Koala Sanctuary, omiljeno mesto za mlade. Na ručak možete otići do hotela Break-fast Creek, koji je već postao institucija, jer se tu služe najveće šnicle u gradu.

U Brizbejnu se nalazi i pivnica Castlemaine Brewery u kojoj se proizvodi čuveno australijsko pivo XXXX (Four X). Obavezno ga naručite uz ručak!

Posle klope možete se relaksirati u gradskoj botaničkoj bašti Mt Coottha koja ima zadivljujuću kolekciju suptropskih drveća i biljaka.

Noosa

Poznata po predivnom okruženju, Noosa je oduvek privlačila bogate i poznate. To je jedno od najpoznatijih turističkih centara australijske Sunshine Coast, a pre svega po odličnom surfingu, privlačnim prodavnicama, i dobrim restoranima.

Jedna od atrakcija je i Noosa nacionalni park, jedan od najposećenijih u Australiji. U blizini je Crocodile Park Stiva Irvina – 20 hektara netaknute vegetacije i 750 primeraka divljih životinjskih vrsta... Krokodile da ne pominjemo.

Ostrvo Frejzer

Peščano ostrvo Frejzer, plaža

Najveće peščano ostrvo na svetu, Frejzer (Fraser Island) je i jedno od retkih mesta gde možete na slobodi videti australijske divlje pse dingo. Iznajmite džip i provozajte se po 120 km dugoj plaži, ili skrenite ka nekom od nekoliko slatkovodnih jezera.

Ostrvo je pod zaštitom UNESCO, a na njemu živi više od 350 vrsta ptica.

Bandeberg

Ljubitelji životinja ne smeju da propuste Bandeberg (Bundaberg) gde mogu da vide spektakl netaknute prirode. Svake godine između novembra i marta ovde na plažama gnezde kornjače. Posmatrajte ih u sumrak kako jaja koja su izlegle zakopavaju u pesak. Sedam-osam nedelja kasnije, sićušne kornjače će se uputiti ka okeanu i započeti sopstveni životni ciklus.

Veliki koralni greben

Veliki koralni greben

Ne postoji osoba koja ne zanemi od lepote i veličine Velikog koralnog spruda (Great Barrier Reef), jedne od nazanimljivijih svetskih prirodnih lepota. Prostire se 2.000 kilometara duž obale Kvinslenda i predstavlja najveći koralni ekosistem na svetu, toliko veliki da se može videti iz svemira.

U ovom jedinstvenom okruženju živi 400 vrsta korala, 1.500 vrsta riba i 4.000 vrsta mekušaca. Od ajkula i raža do šarenih papagaja, od morskih kornjača do morskih zvezda, tople vode Koralnog spruda obiluju morskom faunom.

The Whitsundays

Whiteheaven Beach

Ako biste radije da vreme provodite na vodi, a ne u njoj, odvojite vreme da istražite The Whitsundays, par exellence destinaciju za jedriličare. Obiđite neka od 74 netaknuta ostrva, od kojih je najpoznatije Whiteheaven Beach.

–
B92 (World Travel Guide) – 28.02.2008.

AUSTRALIJA

ZEMLJA NA KRAJU SVETA

Srpskim putnicima u poslednje vreme daleke destinacije veoma su primamljive. Ipak, Australija je još uvek pomalo skrajnuta sa liste egzotičnih putovanja na koja prvo pomislimo. A zemlja kengura, koala i Aboridžina, zapravo nudi jedinstven turistički doživljaj koji se ne može nigde naći…

Australijski kontinent, koji ime duguje srednjovekovnom latinskom nazivu Terra australia incognita (nepoznata južna zemlja), krije u sebi mnoge lepote – čuda prirode, veliki broj sunčanih dana, neverovatnu floru i faunu, prijateljski nastrojeno lokalno stanovništvo i njihov opušten način života.

Mapa i lokacija Australije

Obilazak Australije u organizaciji agencije "Travel house" počinje posetom najstarijem i najvećem gradu u Australiji – Sidneju koji ima više od 4 miliona stanovnika.

Sidnej – zadivljujuća zgrada Opere i most Harbour

Zadivljujuća zgrada Opere, živopisna luka i preko 30 zlatnih plaža koje se protežu od severa ka jugu na samo 20 minuta od centra grada su nešto što bi trebalo videti.

Jedna od atrakcija grada je most Harbour bridge koji iz milošte zovu Vešalica i na koji se većina turista i penje ne bi li imala jedinstven doživljaj pogleda na sidnejsku luku.

Obilazak avionom

Ayers rock ili Uluru

Iako je najmanji kontinent, obilazak prirodnih lepota Australije koje se nalaze u unutraš-njosti zemlje, najlakši je avionom. Tako bi nastavak putešestvija mogao da bude let do svetinje – veličanstvene crvene stene Ayers rock-a, znanog i kao Uluru. To je ogromna peščarska formacija crvenkaste boje, visoka 346 metara i dugačka više od 8 km koja u toku dana menja boju u zavisnosti od odsjaja sunca. Uglavnom je boje rđe koju dobija usled oksidacije. U retkim kišnim periodima Uluru je srebrno sive boje, prošaran crnim kanalima kojima se sliva kiša.

Nacionalni park, u čijem je središtu čuvena stena, u vlasništvu je i pod upravom naroda Anangu. Za ovaj narod, koji preko 30.000 godina naseljava Australiju, Uluru je sveto mesto i dom mnogih božanstava. Stena, koja za Aboridžine ima mistično značenje, dominira krajolikom, a njena intenzivna crvena boja tokom čitavog dana menja se pod uticajem Sunca. Četvorosatna šetnja i penjanje na stenu sa lokalnim vodičem Aboridžinom ostavlja neponovljiv utisak!

Dolina vetrova ili Kata Tjuta

U blizini je, te se do nje može stići i peške, Dolina vetrova ili Kata Tjuta. Tu će vam, među ogromnim stenovitim formacijama, večera biti poslužena ispod zvezda.

Daintri prašuma

Svakako bi trebalo posetiti Karns i Mosman Gorge koji se nalazi u srcu Daintri prašume.

Tokom vožnje do ovih mesta očaraće vas bajkoviti pejzaž okeana i bujne vegetacije. U Daintri prašumi, egzotičnoj i uzbudljivoj oazi, turisti uglavnom uživaju u vožnji bicikla, kanua, trekingu po džungli...

Ostrvo guštera

Nemojte zaobići ni Ostrvo guštera, jedno od najekskluzivnijih australijskih risorta. Dva dana na ovom ostrvu trebalo bi da vas napuni energijom i odmori od avantura. Koristite brojne tretmane ili jednostavno uživajte u rajskim plažama.

Na raspolaganju vam je i mini-tura do ostrva Tasmanije, nadaleko čuvenom po tasmanijskom đavolu, agresivnoj maloj životinji. Obiđite Baterz Point – australijsko najčuvenije kolonijalno selo. Obavezan je i Freycinet nacionalni park, čiju ćete granitnu obalu najbolje istražiti ploveći brodom.

Najpopularnija aktivnost u ovom parku je ronjenje u kristalno plavom okeanu.

Istorija

Australija je država koja obuhvata kopno najmanjeg kontinenta na svetu, ostrvo Tasmaniju, kao i brojna druga ostrva u Južnom, Indijskom i Tihom okeanu. Australijski domoroci naseljavaju australijsko kopno više od 42.000 godina. Nakon sporadičnih poseta ribara sa severa i evropskih istraživača i trgovaca u XVII veku, Velika Britanija je zaposela istočnu polovinu ostrva tokom XVIII veka gde je slala ljude po kazni u koloniju nazvanu Novi Južni Vels. Kako je broj stanovnika rastao i kako su otkrivane nove teritorije, tako je tokom XIX veka formirano još pet velikih autonomnih Britanskih prekomorskih teritorija. Šest kolonija 1901. formirale su federaciju nazvanu Komonvelt Australija.

Aboridžini

Aboridžin

Aboridžini je grupni naziv za domorodačko stanovništvo Australije. Najnovije statistike kažu da ih ima oko 400.000. Domoroci Australije naseljavaju svoj kontinent najmanje 30.000 godina, a prema mišljenjima naučnika na kontinent su se naselili još u vreme poslednjeg Ledenog doba. Iako potiču iz 500, 600 različitih grupa, vezuju ih jaka mistična verovanja o povezanosti sa zemljom, tradicija čuvanja i prenošenja legendi, specifična umetnost koja podrazumeva slikanje na stenama, pravljenje skulptura i izuzetno teška istorija. Specifično je njihovo verovanje da je ljudsko telo potpuno izdvojeno od mnogo višeg nivoa koji ima priroda. Tako oni veruju da se ljudska duša i telo nakon smrti sjedinjuju sa stenama i rekama gde nastavljaju duhovni život!

Životinje

Crveni kengur – zaštitni znak Australije

Australija je poznata i po endemskim životinjskim vrstama. Neke od najpoznatijih su kengur (sivi i crveni) koji je zaštitni znak Australije (nalazi se i na zastavi), divlji pas dingo, koala i čuveni tasmanijski đavo. Neke životinjske vrste, pak, nisu bile poznate na najmanjem kontinentu sve do prvih većih migracija stanovništva iz Evrope.

Čuveni tasmanijski đavo

"Imigrantska" kuhinja

Raznovrsnovrsnosti ishrane najviše su doprineli imigranti koji su doneli elemente nacionalnih kuhinja. Englezi su, recimo, doneli jeftina jela od krompira. Internacionalna kuhinja izuzetno se razvila nakon Drugog svetskog rata doseljavanjem Italijana, Grka i Libanaca. Zadnjih 30-ak godina taj proces se ponavlja sa doseljeništvom iz istočne Azije. Hrana poput kus-kusa, palente, tajlandskih ribljih kolačića i kineskih nudli postala je deo svakodnevne kuhinje tipične australijske porodice.

(J. M. G.)
Press Kofer 46 – 29.04.2008.