Treći najnaseljeniji grad Amerike, posetiocu, osim oblakodera, nudi šetnju nepreglednim parkovima, uživanje u remek-delima arhitekture, bogate muzeje i nezaboravnu plovidbu jezerom Mičigen
U lift koji vodi na vrh treće najviše zgrade na svetu ulazi po dvadesetak ljudi. Na licima im se pojavljuje osmeh dok se uspinju na "krov urbane Amerike". Minut kasnije stižu na osmatračnicu "Sirs kule", najvećeg oblakodera Čikaga, Sjedinjenih Američkih Država i Severne Amerike.
Mapa lokacije ČikagaTuristi su iznenađeni kako se lako i brzo stiže na mesto sa najinteresantnijim pogledom na Čikago. Sa zastakljenog krova "Sirsa", odnosno "Skajdeka", Vidi se ceo grad. Ogroman, sa 3 miliona ljudi u centralnom delu i 10 miliona na širem području grada. Bogat, sa visokim zgradama koje izazivaju strahopoštovanje i govore o ekonomskoj moći trećeg najnaseljenijeg grada Sjedinjenih Američkih Država, posle Njujorka i Los Anđelesa.
Onog trenutka kada se nađu na vrhu jedne od najvažnijih znamenitosti Čikaga, turisti iz celog sveta, a najviše iz Indije, Japana i Latinske Amerike, vade fotoaparate i počinju "paljbu". Jasno im je da će, kad se budu spustili na zemlju, mnoge ulice nestati u daljini, imena muzeja će se izmeštati i nedostatak vremena će pojesti adrese mnogih znamenitosti. Grad je prevelik i nemoguće je obići sve što vas zanima.
Čikago, pogled na zgrade i obalkoder "Sirs"Prestonica arhitekture
Čikago je prijatan za život, sa restoranima i kafeima čije bašte, okićene cvećem i prepune gostiju, podsećaju na duh evropskih gradova, i sa radnjama sa najpoznatijim brendovima, posebno u aveniji Mičigen. Za otkrivanje ovog velegrada potrebne su nedelje, pa kako su turisti ovde uglavnom samo nekoliko dana, moraju da budu selektivni. Srećom, javni prevoz u Čikagu je dobar, različiti delovi grada povezani su autobusima i linijama metroa i vozova koji saobraćaju iznad nivoa puteva i ulica, pa ih zovu "izdignuti vozovi".
Jezero MičigenAko se od "Skajdeka" uputite ka istoku videćete sjaj jezera Mičigen, nezaobilazne tačke u svim turističkim ponudama grada. U vodi boje mora odmaraju se čamci lokalnog stanovništva. Duž obale su šetališta i parkovi. Jezero je toliko veliko da podseća na more. Mičigen je jedno od pet Velikih jezera i jedino koje SAD i Kanada ne dele, već u potpunosti pripada SAD. Sa palube broda koji krstari Mičigenom vidi se deo urbane arhitekture Čikaga.
Volite spoj prirode i gradske vreve? To vam pruža vožnja brodom po reci Čikago, koja se uliva u jezero prolazeći kroz centar grada.
Stanovnici ovog grada ponosni su na njegov izgled i ističu da je on arhitektonska prestonica SAD. Slava pripada Frenku Lojdu Rajtu (1867-1959), američkom arhitekti poznatom po filozofiji koja je nalagala da se kuća slaže sa okolinom, gradnja poštuje pravila ekologije, a arhitekte koriste jeftine materijale koji se mogu naći u blizini. Po mnogima, on je najznačajniji američki arhitekta.
Kaufman kuća na vodopaduZgrade čije je projekte potpisao stapaju se sa pejsažom. Njegova dela su i Kaufman kuća sagrađena na vodopadu, kao i muzej Gugenhajm. Započevši karijeru u Čikagu, Rajt je u Oak parku ne samo sebi sagradio dom i atelje, pa je, zahvaljujući tome, ovo mirno i zeleno predgrađe ispresecano njegovim remek-delima.
Dom Frenka Lojda RajtaGrupe turista se neprekidno smenjuju ispred Rajtove kuće. Neki od njih se upravo vraćaju iz obližnjeg Unitarističkog hrama, koji takođe nosi pečat Rajtovog stila.
Osim za religijske potrebe, hram služi ia kao sala za koncerte koji se održavaju šest puta godišnje, kao i za predavanja iz oblasti arhitekture i istorije. Turisti brzo primećuju jednostavnost i funkcionalnost zgrade koja se nalazi u blizini metroa
Prvi koraci budućeg nobelovca
Pre nego što se iz mirnog Oak parka vrate u vrevu centra grada, većina posetilaca Čikaga svrati do muzeja i rodne kuće Ernesta Hemingveja. Američki nobelovac je ovde proveo detinjstvo i ranu mladost. U muzeju, izložene fotografije prikazuju Hemingveja koji odlazi u prirodu, šeta šumom i obalom reke, dok ga otac, prirodnjak, uči da posmatra i precizno opiše šta je video. Majka, sklona umetnosti, vodila ga je u muzeje i podsticala da prepoznaje i izražava osećanja.
Hemingvej je u ovom delu Čikaga dobio svoje jedino formalno obrazovanje. Na slikama je mladi Hemingvej među nastavnicima i drugarima, u redakciji školskog lista, među članovima porodice… Izložene su i neke stranice njegovog rukopisa, iz kojih vidite kako su nastajala dela nagrađena Nobelovom nagradom. Na sada požutelom papiru, Hemingvej je precrtavao rečenice dopisujući nove, tražeći bolju, pravu reč.
Predmeti iz Prvog i Drugog svetskog rata vraćaju vas u epohu u kojoj je slavni pisac bio ratni izveštač. Statua koja ga prikazuje u vojnoj uniformi, fotografije iz lova i ribolova, iz raznih avantura, pa i onih literarnih, dok je sedeo za stolom i pisao, nateraće vas da na pisaćoj mašini sličnoj onoj ha kojoj je pisao, ispišete nekoliko redova koji ostaju u muzeju.
Nekad protest, danas ponos
Pre nego što se iz mirnog Oak parka vrate u vrevu centra grada, većina posetilaca Čikaga svrati do muzeja i rodne kuće Ernesta Hemingveja. Američki nobelovac je ovde proveo detinjstvo i ranu mladost. U muzeju, izložene fotografije prikazuju Hemingveja koji odlazi u prirodu, šeta šumom i obalom reke, dok ga otac, prirodnjak, uči da posmatra i precizno opiše šta je video. Majka, sklona umetnosti, vodila ga je u muzeje i podsticala da prepoznaje i izražava osećanja.
Hemingvej je u ovom delu Čikaga dobio svoje jedino formalno obrazovanje. Na slikama je mladi Hemingvej među nastavnicima i drugarima, u redakciji školskog lista, među članovima porodice… Izložene su i neke stranice njegovog rukopisa, iz kojih vidite kako su nastajala dela nagrađena Nobelovom nagradom. Na sada požutelom papiru, Hemingvej je precrtavao rečenice dopisujući nove, tražeći bolju, pravu reč.
Predmeti iz Prvog i Drugog svetskog rata vraćaju vas u epohu u kojoj je slavni pisac bio ratni izveštač. Statua koja ga prikazuje u vojnoj uniformi, fotografije iz lova i ribolova, iz raznih avantura, pa i onih literarnih, dok je sedeo za stolom i pisao, nateraće vas da na pisaćoj mašini sličnoj onoj ha kojoj je pisao, ispišete nekoliko redova koji ostaju u muzeju.
Nekad protest, danas ponos
U Čikagu slobodno pitajte za pravac, jer njihovi stanovnici ne pate od sindroma "živim u megapolisu, mnogo žurim, nemam vremena". Preporučiće vam da tokom dana odete na čikašku picu sa debelom korom, a noću svratite u neki od džez ili bluz klubova.
Delo Pabla PikasaU Vašinton ulici sačekaće vas apstraktna skulptura Pabla Pikasa koja je 1967. izazvala negodovanje kao "glomazna, prevelika, nerazumljiva". Danas je Čikago ponosan što čuva ovo njegovo delo umetnosti na otvorenom, dostupno svima.
"Crtež koji se proteže u prostoru" Žana Dibifea U obližnjoj Rendolf ulici je druga moderna skulptura, kombinacija vrata, životinje, drveta i arhitektonske forme. Autor, poznati francuski umetnik Žan Dibife ovo svoje delo je opisao kao "crtež koji se proteže u prostoru".
Umetnički institut ČikagaPre nego što napustite "vetroviti grad", verovatno ćete posetiti i Umetnički institut Čikaga, koji čuva tako raznovrsne predmete, da ćete "proputovati" od drevnog Egipta, preko antičke Grčke i renesanse Evrope, do savremene američke umetnosti. Ne zaboravite ni Kulturni centar Čikaga, sklupčan pod staklenom kupolom Luisa Komforta Tifanija, umetnika poznatog po radovima od stakla, ni Adlerov planetarijum, Muzej nauke, Prirodnjački muzej, kao ni Milenijumski park, omiljeno šetalište i turista i stanovnika Čikaga, gde je izložena skulptura britanskog umetnika Alisa Kapura poznata kao "Pasulj".
Turisti je obožavaju jer se u njenoj glatkoj čeličnoj površini ogleda grad, kao i svako ko joj se približi.
Ako ste u Čikagu preko leta, možete se osvežiti u jednoj od neobičnih fontana, koja je oslikana licima njenih sugrađana, ali vam zimi ovakvo brčkanje neće pasti na pamet, jer tada gradom "šeta" samo ledeni vetar sa nepreglednog jezera Mičigen.
Ako ste u Čikagu preko leta, možete se osvežiti u jednoj od neobičnih fontana, koja je oslikana licima njenih sugrađana, ali vam zimi ovakvo brčkanje neće pasti na pamet, jer tada gradom "šeta" samo ledeni vetar sa nepreglednog jezera Mičigen.
Jelena Stevanović
Politika MAGAZIN 583 – 30.11.2008.
Politika MAGAZIN 583 – 30.11.2008.
Нема коментара:
Постави коментар