Polako ali sigurno, umiva se poslednja prestonica srpske srednjevekovne države: Gradski trg je već preuređen a uskoro će i šetalište, tvrđava čeka novi nadzor, ključ i bogatije sadržaje, na jesen će biti izmeštena slepa pruga koja sprečava prilaz reci, vila Obrenovića pretvara se u muzej…
Imali smo sreće da je tokom našeg boravka Turistička organizacija Smedereva čekala konzervatore i ostale stručnjake za restauraciju čuvene tvrđave despota Đurđa Brankovića, te je pripremljen prigodan program sa besedničarom i zdravičarom Radisavom Lukićem, kao i mladim glumcima u kostimima vladara i njegove žene Jerine. Idealno za slikanje, pod uslovom da objektiv izbegne "vekovnu" žabokrečinu u kanalu pored tvrđave, nekošen korov svuda okolo i čuperke trave na kulama. To će se, obećavaju u TOS-u, uskoro popraviti, pošto je nedavno briga o ovom zdanju od Muzeja prešla u njihovu nadležnost.
Mapa lokacije SmederevaDržava u državi
Nešto konačno ide nabolje u poslednjoj prestonici srpske srednjevekovne države, značajnijoj po onome šta je bila i šta bi sve mogla da bude nego što je danas.. Nije to bolje epohalno i bombastično, nego nekako stidljivo i šaputavo, da ne čuje zlo. Sve to u svoje godove beleži Karađorđev dud stariji od 300 godina, pod kojim je turski zapovednik dizdar Muharem Guša 1805. godine voždu predao ključeve grada. I pored svega onoga što je zapisano u njegovom stablu, granama već poduprtim metalnim stubovima o ogromnoj krošnji prečnika desetak metara, ima još mesta za nove zapise, nadamo se bolje od pukog tavorenja.
Nešto konačno ide nabolje u poslednjoj prestonici srpske srednjevekovne države, značajnijoj po onome šta je bila i šta bi sve mogla da bude nego što je danas.. Nije to bolje epohalno i bombastično, nego nekako stidljivo i šaputavo, da ne čuje zlo. Sve to u svoje godove beleži Karađorđev dud stariji od 300 godina, pod kojim je turski zapovednik dizdar Muharem Guša 1805. godine voždu predao ključeve grada. I pored svega onoga što je zapisano u njegovom stablu, granama već poduprtim metalnim stubovima o ogromnoj krošnji prečnika desetak metara, ima još mesta za nove zapise, nadamo se bolje od pukog tavorenja.
Centar grada Mnogi Smederevci se vajkaju da je njihov grad, jedan od većih u Srbiji, umesto da bude privredna i turistička potpora, zapravo pastorče Beograda udaljenog svega 45 kilometara. Argumente za to nalaze u činjenici da opština Smederevo sa 27 naselja ima izuzetno povoljan, ali turistički skoro potpuno neiskorišćen geografski položaj: priobalje Dunava na severu, Veliku Moravu na istoku, šumadijska brda na jugu i zapadu, a onda su tu i putni pravci E-75, koridor 10, koji povezuje Budimpeštu, Beograd, Niš, Solun i Atinu, kao i pruga: Budimpešta, Beograd, Atina i Sofija. Ko želi da izbegne autoput i odluči se za takozvani Smederevski, rizikuje da na kratkoj relaciji do Beograda zbog kvaliteta asfalta ošteti kola ili dobije morsku bolest.
Panorama grada Ono što Smederevce posebno boli, to je što sa svoje samo potencijalno prekrasne, a realno zapuštene dunavske obale, ukrašene jedinstvenom ravničarskom tvrđavom u Evropi od 25 kula, moraju da posmatraju kako veliki brodovi prolaze pored njih bez zaustavljanja. Još više boli saznanje da je u austrougarsko doba smederevsko pristanište bilo stecište brodova iz Beča i Pešte jer se tu trgovalo svim i svačim, dok moderna vremena obeležava industrija sa Železarom koja je, uzgred budi rečeno, prodata Amerikancima, pa je, vele Smederevci, njihova firma U.S. Steel Serbia d.o.o. postala prava "država i državi". A što se tiče manjih plovila, postoji, doduše, marina, međutim ili Dunav tu suviše često nanosi mulj, ili se ona suviše retko čisti.
Tvrđava Ćelavi trg
Da neki "mrzež" predugo vlada gradom svedoči i podatak da na tolikoj vodi Smederevo praktično nema uređenu plažu, tako da svi oni koji ne mogu da se odreknu kupanja u Dunavu moraju po obali da traže manje muljevita mesta. Njima je slaba uteha najpoznatije smederevsko izletište Jugovo, 5 kilometara prema Beogradu, sa otvorenim i leti obično prepunim bazenom, kao i još nekim sportskim terenima. A mineralne termalne vode Jugova od oko 60 stepeni za sada ne služe ničemu, osim što se u turističkom vodiču navode kao potencijal za razvoj banjskog turizma.
Da neki "mrzež" predugo vlada gradom svedoči i podatak da na tolikoj vodi Smederevo praktično nema uređenu plažu, tako da svi oni koji ne mogu da se odreknu kupanja u Dunavu moraju po obali da traže manje muljevita mesta. Njima je slaba uteha najpoznatije smederevsko izletište Jugovo, 5 kilometara prema Beogradu, sa otvorenim i leti obično prepunim bazenom, kao i još nekim sportskim terenima. A mineralne termalne vode Jugova od oko 60 stepeni za sada ne služe ničemu, osim što se u turističkom vodiču navode kao potencijal za razvoj banjskog turizma.
Nekad Okružno načelstvo – danas Opštinski sud Ipak, počelo je umivanje grada, čak još pre nekoliko godina, preuređenjem Glavnog gradskog trga trouglastog oblika kojim dominira ogromna crkva svetog Georgija, izgrađena sredinom XIX veka po ugledu na manastir Manasiju. Oko tog popločanog jezgra sa fontanom rasuta su najlepša smederevska zdanja sa kraja pretprošlog i sa početka prošlog veka: Okružno načelstvo – danas Opštinski sud, stari Opštinski dom, Gimnazija, hotel "Ninić" – danas Galerija savremene umetnosti, Prva smederevska kreditna banka. Na veliku žalost Smederevaca, ovim preuređenjem trga posečeni su drvoredi to-pola pod koje su se sklanjali od letnje žege, tako da je taj prostor bukvalno "oćelavio".
Kandidat za UNESCO
Kako nam je rekla Sanja Babić, direktor Turističko-informativnog centra Smedereva, sledi druga faza, sređivanje šetališta, odnosno Ulice kralja Petra Prvog, koja spaja trg i luku. A ono što je možda najvažnije, to je za jesen planirano izmeštanje slepe pruge koju je još 1867. godine izgradio Milan Obrenović, a koja je praktično odvajala pristanište i tvrđavu od centra grada udaljenog pet minuta hodom, tako da je fizički sprečavala prilaz vodi.
– Uklanjanjem šina Smederevo će dobiti veći turistički značaj, a time i naša tvrđava, već ozbiljan kandidat za zaštitu UNESCO-a – kaže dr Radmila Novaković-Kostić, direktor TOS-a. – Do sada je svako mogao da uđe kad mu je volja i uništava kako mu je volja, a uskoro ćemo zatvoriti sve ulaze i otvorene prilaze i uvesti određeno radno vreme. Podrazumeva se da ćemo posetiocima obezbediti mnogo više sadržaja, koncerata, pozorišnih predstava, čak tri ambijentalne celine iz prošlosti ovog kraja.
Kandidat za UNESCO
Kako nam je rekla Sanja Babić, direktor Turističko-informativnog centra Smedereva, sledi druga faza, sređivanje šetališta, odnosno Ulice kralja Petra Prvog, koja spaja trg i luku. A ono što je možda najvažnije, to je za jesen planirano izmeštanje slepe pruge koju je još 1867. godine izgradio Milan Obrenović, a koja je praktično odvajala pristanište i tvrđavu od centra grada udaljenog pet minuta hodom, tako da je fizički sprečavala prilaz vodi.
– Uklanjanjem šina Smederevo će dobiti veći turistički značaj, a time i naša tvrđava, već ozbiljan kandidat za zaštitu UNESCO-a – kaže dr Radmila Novaković-Kostić, direktor TOS-a. – Do sada je svako mogao da uđe kad mu je volja i uništava kako mu je volja, a uskoro ćemo zatvoriti sve ulaze i otvorene prilaze i uvesti određeno radno vreme. Podrazumeva se da ćemo posetiocima obezbediti mnogo više sadržaja, koncerata, pozorišnih predstava, čak tri ambijentalne celine iz prošlosti ovog kraja.
Vila "Zlatni breg", poznatija kao letnjikovac Obrenovića U tu prošlost spada i vila "Zlatni breg" u obližnjem Plavincu, poznatija kao letnjikovac Obrenovića. U toku su konzervatorski radovi i pretvaranje u muzej ovog zdanja koje je kupio i oko njega vinograde zasadio Miloš, a nastavio da sređuje i oprema ga Milan. Zbog toga smo mogli da uživamo samo u eksterijeru koji je, sa razbaškarenim Dunavom, fontanom i u njoj skulpturom Olje Ivanjicki, sa pod konac pritegnutim i zategnutim čokotima, sa blagim vetrićem koji ćarlija… pravi mali raj.
Rada Tamindžić
Politika MAGAZIN 511 – 15.07.2007.
Politika MAGAZIN 511 – 15.07.2007.
Нема коментара:
Постави коментар