SMEDEREVO

GRAD NA TRI VODE

Poslednjih nekoliko decenija Smederevo se razvijalo kao industrijski i privredni grad. Grad vinogradara i grožđa vremenom je postao i grad gvožđa, ali će turiste najviše privući njegova okolina

Smederevci vole da kažu da je njihov grad sudbinski vezan za tri vode. Prva voda je nekadašnje Panonsko more, na čijem dnu je podignut grad. Druga voda je Dunav, jedna od najvećih reka u Evropi, koja je vekovima štitila nemoćne i odbijala moćne. O trećoj vodi se i danas malo zna, ali ona će se, po svemu sudeći, tek pročuti. Zasad je poznato samo da stiže iz velike dubine i da na površinu, kod sela Jugova nadomak grada, donosi takvu lekovitost koju, valjda, samo utroba zemlje može iznedriti.

Mapa lokacije Smedereva

Smederevci rado pominju vodu, vole je i poštuju. Međutim, ako u gradu gostujete ili kroz njega samo prolazite, ne zaboravite da je u vinu istina. A Smederevci vekovima gaje lozu i dobro vino prave, pa je zaista šteta ne iskoristiti priliku. Poslednjih nekoliko decenija Smederevo se razvijalo kao industrijski i privredni grad. Grad vinogradara i grožđa vremenom je postao i grad gvožđa, ali će turiste najviše privući njegova okolina.

Podignut na desnoj obali Dunava, pedesetak kilometara od Beograda, sa valovitim obroncima Šumadije i pitomim Pomoravljem u zaleđu, Smederevo će se ubuduće razvijati i kao turističko mesto koje ima šta da ponudi. Bez obzira na to da li je reč o vikendašima, lovcima i ribolovcima, ljubiteljima istorije i pobornicima zdrave hrane ili o brojnim strancima koji svakodnevno plove pored zidina Đurđevog grada. Ali, krenimo redom.

Prestonica Srbije

Panorama grada

Smederevo se prvi put pominje početkom XI veka u povelji vizantijskog cara Vasilija Drugog Sfenteromona, a istraživanja su pokazala da su u rimsko doba ovde postojala naselja Mons Aureus i Vincea. Pravi procvat doživljava tek posle Kosovske bitke, tačnije kad despot Đurđ Branković počinje da gradi Veliki i Mali grad. Smrću despota Stefana Lazarevića, 1427. godine, vladavinu Srbijom preuzima njegov sestrić Đurđe Branković, ali je cena krune bila previsoka. Da bi ga tadašnje sile priznale za legitimnog naslednika, bio je prinuđen na brojne ustupke, a najveći je bio predaja Beograda Ugrima bez borbe.

Smederevska tvrđava

Sa druge strane, Turci su već zauzeli prostor južno od Zapadne Morave, a od daljeg nadiranja odvraćale su ih samo velike sume novca, koje je despot redovno plaćao kao turski vazal. Srbija je dobila novog vladara, ali je ostala bez prestonice. I bez nade da će ovako sklopljen mir dugo trajati.

To je primoralo Brankovića da na ušću Jezave u Dunav, na krajnjem severu zemlje, podigne nov grad koji će dugo odolevati neprijatelju. Izgradnja Malog grada, rezidencijalnog dela vladara, počela je 1428. godine i trajala naredne dve, a tokom naredne decenije završen je i Veliki grad. Građen u ravnici, gde kamena skoro da i nije bilo, podigao je na noge celu Srbiju. Na hiljade ljudi danonoćno je kulučilo, materijal je dovlačen sa svih strana, a nisu bile pošteđene ni nadgrobne ploče iz rimskih nekropola.

Smederevska tvrđava – Mali grad

Hrišćanima koji su poštovali kult mrtvih nije se dopala ugradnja ovog "materijala", a još manje svakodnevna muka. Ne razumejući potrebu da se izgradi sigurno utočište, svoj gnev su kalili pričom o prokletoj Jerini, supruzi despota Đurđa, što su podsticali i sami Turci, jer im izgradnja novog utvrđenja nije odgovarala.

Ipak, vreme je pokazalo da je izgradnja bila ne samo opravdana, već i da je posao valjano obavljen. Građen po ugledu na Carigrad, u obliku nepravilnog trougla, okružen vodom sa svih strana, sa brojnim kulama i zidinama čija je debljina neretko bila i četiri metra, Smederevo nikada nije bilo osvojeno u direktnoj vojnoj akciji. Preživeo je turska osvajanja i napade srpskih ustanika, nadživeo je Nemce, ali i nečiju, ne tako davnu ideju, da se grad u potpunosti sruši jer, zaboga, više ne ispunjava svoju namenu?! Srećom, ovom idejom niko ozbiljan kasnije se nije bavio.

Mesto za uživanje vladara

Zgrada suda, nekada Načelstvo

Rukovodstvo opštine i turistički radnici nameravaju da ovom prostoru uskoro udahnu nov život. Staro će se, naravno, sačuvati i obnoviti, ali će se ponuditi i novi sadržaji koji će, veruju ovde, privući veliki broj turista iz zemlje i inostranstva. Planira se, između ostalog, izmeštanje železničke pruge ispred tvrđave, zgrada stare železare će se pretvoriti u muzej industrije, a želja je i da se mnogo toga u okolini Smedereva predstavi na pravi način.

Vila "Zlatni breg"

Najveća atrakcija, koja nikada nije bila dostupna javnosti je, svakako, Vila "Zlatni breg". Zapravo, reč je o letnjikovcu Obrenovića na padini iznad Dunava sa koje se pruža izuzetan pogled na reku i smederevsko vinogorje. Prve zasade loze i vinski podrum podigao je knez Miloš 1831. godine, a svako od potonjih generacija Obrenovića ovde je rado dolazio i ostavljao lični pečat. Boravili su ovde Mihailo i Julija, Milan i Natalija, Aleksandar i Draga...

Mnogo toga je tokom prohujalih decenija odavde odneto i nestalo, ali se i danas mogu videti brojne originalne fotografije i slike, tepisi, delovi nameštaja i lične stvari nekadašnjih vladara. U prelepom parku iznad dvora, pisali su savremenici, postojali su i tereni za tenis i kriket kneza Mihaila, a danas se može uživati u hladu stoletnog drveća, šetati uređenim stazama ili jednostavno uživati u pogledu na Dunav. Nažalost, posle nekadašnjih vlasnika, ovu privilegiju imali su samo partijski rukovodioci i državni službenici, a organizovane posete bile su moguće samo uz prijavu i, naravno, posebno odobrenje. Želja Turističke organizacije Smedereva je da se ovaj kompleks, makar jedan dan nedeljno, otvori za javnost obzirom na veliko zanimanje posetilaca. Ss druge strane, autentični ambijent i veliki broj sačuvanih predmeta pružaju mogućnost da se ovde otvori i muzej dinastije Obrenović što bi, takođe, privuklo veliki broj ljubitelja prošlosti.

Vlada Arsić
Press magazin 57 – 25.11.2007.