BARSELONA

GRAD IZ KOJEG JE KRENUO KOLUMBO

Ako se za neki grad bez preterivanja može reći da ima dušu, onda je to svakako prestonica španske provincije Katalonije, iz koje je Kristifor Kolumbo krenuo na osvajanje sveta

U Đenovskoj luci smo se ukrcali na prekookeanski brod i nakon dvadeset sati vožnje Mediteranom pristali uz špansku obalu. U Barselonu. Posle deve decenije ponovo smo u gradu koji su, po legendi, osnovali Kartaginjani pod komandom Hamilkara Barke, Hanibalovog oca.

Mapa lokacije i grada Barselone

Grad je u međuvremenu doživeo mnoge promene. Prvi utisak je da se dobrano proširio, naročito posle Olimpijade, tamo gore čak do brda Monžuik, nekad daleke periferije. Nigde ne može da se vidi ni metar praznog, neiskorišćenog prostora – na sve strane nikle su nove palate, arene, stadioni, bulevari, parkovi… U Glavnoj luci više nema Kolumbovog jedrenjaka – ali zato na obali putnike sačekuju crveno-zeleni autobusi na dva sprata. "Sait-sing", piše na svakom. Za samo 6 evra voziće vas puna 4 sata u razgledanje grada. Udobno smešteni na otvorenom krovu autobusa, razgledaćete najznačajnije gradske četvrti počev od onih starih do ultramodernih. A ako vam se nešto učini posebno zanimljivo, možete slobodno da siđete i obilazak grada nastavite sa istom kartom nekim drugim "sait-singom".

Čudo od lepote

Barselona je grad koji ima dušu, čini se da je u njoj sve podjednako lepo, i ono što stiže iz daleke prošlosti i ono što je tek nedavno izgrađeno. Ona je osobena, jedinstvena i prepoznatljiva zahvaljujući pre svega katedrali Sagrada Familji, nedovršenom delu čuvenog španskog arhitekte Antonija Gaudija.

Panorama Barselone

Izlazimo iz autobusa i krećemo kratkim i strmim uličicama koje vode uzbtdo prema parku Gueljo. Park se nalazi na nekadašnjem posedu Gaudijevog patrona i prijatelja Euzebija Guelja koji je bio oduševljen idejom o podizanju gradića nadomak Barselone koji bi se nalazio usred parka. Zahvaljujući tome, posed je podelio na 70 placeva ali su prodata samo tri. Na njima su podignute prelepe porodične kuće okružene grmovima rascvetalih ljubičastih glicinija i drugog rastinja. U jednoj od njih je živeo i sam Gaudi, koji je svoj projekat nazvao "Gradić u parku". Grdsko veće Barselone je 1922. godine preuzelo posed Euzebija Guelja i pretvorilo ga u gradski park.

Ulaz u park Guelj

Zahvaljujući tome, Gaudi je mogao da se "razmaše" i naprvai čudo od lepote. Počev od ulaza, jedinstvene kombinacije keramike, kovanog gvožđa i kamena, do prostranog Gran Plaza platoa sa ogradom od izlomljenih pločica. Sa tog neobičnog vidikovca jednim pogledom može da se obuhvati ceo grad obrubljen plavetnilom mora. Napuštajući park ne vraćamo se istim putem, već stazama koje je napravio Gaudi. Lako pronalazimo prelepi koridor koji nas vodi do podnožja. Kažu da ga je maestro napravio za svoju dušu. Naime, patio je od reume i zbog nje se teško kretao pa je zato projektovao ovu pasarelu pod blagim nagibom, sa svodom koji drže karijatide napravljene od neobrađenog kamena.

Ostavljajući park za sobom, stižemo pred čuvenu Egzamplu, stari deo grada u kvartu Esanče koji je još 1850. godine, na praznom prostoru izvan gradskih zidina, projektovao gradonačelnik Barselone Idefons Serda. Sagradio je zgrade sa unutrašnjim dvorištima – patios – na koje su gledale sve glavne prostorije stanova.

Ovaj kvart presecaju dve glavne avenije: prva je čuvena Dijagonal koja, kako joj i samo ime kazuje, dijagonalno prolazi kroz četvrt, a druga je Paseo de Gracija gde su najlepše kuće u gradu.

Katedrala Sagrada Familja

Jedan je Antonio Gaudi

Neobično lep kvart Gracija izgrađen je od stepenastih blokova koji se, poput kamenih talasa, spuštaju ka obali. U samom centru ovog kvarta nailazimo na kuću Visens sa fasadom od plavih keramičkih pločica prepoznatljive arhitekture.

Konačno, na obodu Gracije nalazi se impozantna katedrala Sagrada Familja ili Sveta porodica, po mnogima najlepša građevina Barselone. Ali ima i onih koji za nju tvrde da je pre nalik ruševini nego svetom mestu. Međutim, čak ni oni joj ne osporavaju da je najupadljivije zdanje u gradu. Njenih osam vitkih tornjeva paraju nebo. Vrhovi njenih zvonika, baš kao perjanice nekih dalekih poglavica sjaje i blešte zahvaljujući bezbrojnim liskama napravljenih od 24- karatnog zlata.

Kada je 1905. godine Antonio Gaudi započeo gradnju ovog zdanja, prvo je projektovao Portal i posvetio ga Hristovom rođenju. Skulpture u centralnom delu okružuju likovi iz Apokalipse. Pažljivom posmatraču neće promaći kabalistički simboli koje je veliki neimar preneo iz tajnih priča obližnjeg grada Gerone. Gaudi je umro pre nego što je uspeo da privede kraju gradnju Sagrade Familje i sahranjen je u njenoj kripti. Ova crkva nestvarnih obrisa kao bogomolja počela je da se koristi početkom 2001. godine.

Detalj katedrale Sagrada Familja

I baš dok smo stajali na stepeništu katedrale i sa divljenjem slušali priču o njenom uzvišenom tvorcu koji je obeležio jedne vreme, zemlju i grad – desilo se nešto krajnje neuzvišeno: jedan od članova naše grupe sa užasom je utvrdio da mu je nestao novčanik.

U društvu kamenih vitezova

Izuzev Sagrade Familje, Barselona može da se podiči sa još dva hrama monumentalnog izgleda. To su katedrala posvećena svetoj Eulaliji koja dominira Gotskim kvartom, i bazilikom Santa Marija del Mar sagrađenom u XV veku u stilu katalonske gotike.

Detalj fasade kuće Batljo

Od hrama Svete porodice pešice izbijamo na aveniju Dijagonal i na jednoj od raskrsnica stižemo do bloka zgrada koje se zovu Jabuka razdora. Njene fasade neobične su po raznovrsnosti: na tako velikoj površini ni jedan elemenat se ponavlja. Bilo da se radi o detalju, ukrasu bilo "fazonu" – svaki je jedinstven i izuzetan. Kuće su nastale u istom periodu i pripadaju istom stilu "katalonske moderne". I mada prve dve mame uzdah oduševljenja, naš pogled se zadržava na trećoj, na kući Batljo. Odmah prepoznajemo rukopis arhitekte Gaudija. Sa interesovanjem posmatramo palatu za koju kažu da je napravljena u obliku šlema svetog Đorđa, nacionalnog sveca Katalonije. Njeno prizemlje i visoki parter liče na pećine, dok neobični balkon predstavlja ružu izraslu iz tela nemani…

Na sledećem ćošku je "La Pedrera", još jedna građevina. Čija? Opet Antonija Gaudija.

Ovo zdanje je centralni ukras ulice Paseo de Garsija i mnogi je smatraju remek-delom arhitekture.

La Pedrera

Fasada joj je od kamenih blokova koje su vrhunski klesari radili baš tu. Uporeda sa njima, i majstori-gvožđari su sprovodili smele i neobične ideje arhitekte Gaudija i oblikovali ograde terasa onako kako je on zamislio. A onda se u celu stvar umešalo sveštenstvo protiveći se zahtevu arhitekti da na krov postavi monumentalni kip Bogorodice od Rozarije. Kako je Antonio Gaudi bio izuzetbo pobožan čovek, duboko ga je razočarala zabrana sveštenstva. No, kako je zgrada morala da se završi, graditelj je umesto Bogorodice odlučio da krov ukrasi dimnjacima u obliku vitezova. Oni koji odluče da razgledaju "La Pedreru" i požele da se popnu na njen krov, koji predstavlja vidikovac u srcu Egzample, naći će se u društvu jedinstvenih kamenih vitezova.

Napuštamo stari kvart. Autobus uspešno savlađuje nekoliko oštrih krivina i ponovo se penjemo. Pred nama je brdo Monžuik, nezaobilazna znamenitost Barselone. Do njegovog vrha može da se stigne i žičarom. Na prostranoj visoravni prekrivenoj šumom, parkovima i zelenilom, smešten je Pueblo Espanjol (Špansko selo) sa kućama tipičnim za razne provincije. Preko puta, na kosoj zaravni, smeštena je raskošna palata letnje kraljevske rezidencije.

Kraljevski restorani

Olimpijski stadion

Posebnu znamenitost ovog mesta predstavlja Olimpijski prsten u čijem sastavu se nalazi olimpijsko selo sa velelepnim atletskim stadionom. Vraćamo se drugom stranom brda i prolazimo ulicama oivičenim raskošnim fasadama palata.

Ubrzo, ispred nas razastrla se Pjaca Espanja. Autobus pravi pun krug, prolazimo pored elegantne palate sa fasadom od tamnog mermera. Vodič će vam reći da je značajna po tome što su u njoj o Barseloni najlepše pevali Fred Merkjuri i Monserat Kabalje. Odmah preko puta je arena od belog hrapavog kamena.

Stari Katalonci tvrde da Pjaca Katalunja ili Trg Katalonije predstavlja centar Barselone. Ono što nas je ovde očaralo bio je razigran vodoskok i otmene barokne palate.

Nekada je ovuda prolazio gradski tramvaj (1926. godine je pod njegovim točkovima nesrećno nastradao Antonio Gaudi). Posle izvesnog vremena tramvaj je povučen sa ulica Barselone.

Avenija Rambla pretvorena u pešačku zonu

Od ovog trga počinje i sve do mora spušta se čuvena ulica Rambla koju krasi stoletni drvored sa širokim šetalištem. U njoj se nalazi pijaca retkog i egzotičnog cveća, pijaca knjiga, kaktusa, minijatura od stakla, čipke, predmeta od slame…

U Rambli je moguće videti i umetnike raznih profila, glumce, pantomimičare, međioničare, animatore. Ovde nikad nije dosadno. Ukoliko se umorite od šetnji, u svako doba možete da iznajmite stolicu (15 minuta košta 4 evra) i na miru posmatrate reku ljubopitljivih prolaznika… I mada stotine ljudi prođe pored vas, nije teško ustanoviti ko su stranci, a ko meštani. Možda ćete zaključiti da su podjednako šarmantni i zanimljivi kao i sama Barselona.

Akvarijum

Dole sa dna Ramble pruža se pogled na jednu od tri luke Barselone, Barselonetu, malo poluostrvo na kojem su se početkom XX veka nalazila razna skladišta. Danas je to jedan od najživljih delova grada, namenjen zabavi i odmoru. Nedaleko od nje se nalazi bioskop "Imah", u blizini je Akvarijum i ogroman šoping centar. Ukoliko se zamorite i poželite da večerate, opet je tu Barseloneta sa najvećim izborom ribljih restorana u gradu. Preporučili su nam da obavezno izaberemo one na kojima piše "El reu de Gambas", El reu de Pariladas", "El reu…".

Na kraju smo zaključili da su svi riblji restorani ovde – kraljevski.

Baš kako smo se i mi osećali posle večere tog našeg poslednjeg dana u Barseloni.

Mila Starčević
Politika MAGAZIN 483 – 31.12.2006.