VLADIMIRCI

TAMO GDE VLADA MIR

Opština u kojoj svako od 29 sela ima urbane uslove života – asfaltne puteve, vodovod, telefon, kanalizaciju – dobila je srednju školu po standardima Evropske unije u kojoj je za nekoliko godina utrostručen broj učenika

Kažu da su Vladimirci još za turska vremena dobili naziv po tome što tamo – vlada mir. Opština sa istoimenom varošicom i 29 sela, koja zauzima najveći deo blago zatalasane Posavotamnave u severozapadnom delu Srbije i danas opravdava to ime. Što se tiče incidenata, droge i kriminala, dremljiva poljoprivredna sredina sa oko 22.500 stanovnika još je u srednjem veku.

Mapa lokacija Vladimiraca

Na 20 kilometara od Šapca, 55 od Valjeva, 70 od Beograda i 86 od Novog Sada, Vladimirci su više od 150 godina bili politički i duhovni centar sreza sa 52 sela. U crkvenom letopisu piše: "Dalji napredak u razvoju varošice učinjen je od 1945. Opravljen je tvrdi put kroz varošicu, kao i redovna autobuska veza za Beograd. Podignute su Gimnazija, Narodna banka, hotel "Posavotamnava", Sreski savez, Uljarica, Veterinarska i Zdravstvena ambulanta, četiri stambene zgrade sa 32 stana i oko 30 privatnih kuća. Takođe su podignuti Parohijski dom i nova crkva, tako da današnji Vladimirci odaju sliku varošice. Imaju redovan saobraćaj za Beograd od Šapca i Valjeva, redovan bioskop i povremeno pozorište, stočnu i zelenu pijacu, tri hotela, mesaru, dve apoteke, mehanu, poljoprivredni i druge dućane…"

Letopis je pisan 1955. godine, iste one kada se srez raspao na dve opštine – Koceljevu i Vladimirce, a nekoliko sela je pripalo je Šapcu.

Na čistoj i toploj vodi

Vladimirci

Od tada se mnogo toga promenilo, nešto nagore, više nabolje. Današnji Vladimirci, recimo, nemaju nijedan hotel, a ondašnja nova crkva, podignita 1951. godine, posle pola veka već se naherila, tako da u njenoj neposrednoj blizini niču zidovi drugog zdanja. Za razliku od crkve, čvrsto stoji konak iz 1851. godine, najstarija zgrada u Posavotamnavi, nekadašnje središte sreza podignuto po naredbi kneza Aleksandra Karađorđevića. Više od 70 godina u Konaku je smeštena biblioteka "Diša Atić", organizator svih kulturno-umetničkih programa.

Interesantno je da svega desetak odsto stanovništva vladimiračkog atara živi u samoj varošici. To je zato što ljudi po selima imaju gradske uslove života, o čemu govori predsednik opštine Janko Đurić:
– Svako selo je asfaltirano do centra, više od 90 odsto seoskog stanovništva ima telefon, a u varošici čitavih 100 posto. Imamo dva velika kanalizaciona sistema i jedan kompleks od 10 hektara pod kanalizacijom, što drugi gradovi tek treba da rešavaju, a u odnosu na broj stanovnika, naš vodovodni sistem najveći je u zemlji. Opština Šabac ima 130 kilometara gradskog vodovoda, dok Vladimirci čak 480 kilometara. Od 29 sela, u 22 se toči gradska voda, s tim što su na naš vodovod prikačena i neka sela susednih opština.

Zgrada opštine

Ta gradska voda stiže sa dubine od oko 200 metara i filtrira se kroz sloj od 50 metara, tako da je zaštićena od štetnih hemikalija. Istovremeno je, obaveštava nas Janko Đurić, najbogatija selenom na Balkanu, zbog čega su neki investitori iz Dubaija zainteresovani da tu podignu fabriku vode. Inače, dve trećine opštine Vladimirci leži na toplim vodama: one sa dubine od 650 metara imaju 59, a one sa dubine od 300 metara, 35 stepeni. Zbog toga ima dosta velikih plastenika za gajenje povrća, među kojima je svakako najveći onaj u Debrcu, površine čak 4,3 hektara i kompjuterizovan do najsitnijih detalja.

Stariji odlaze, mladi dolaze

Biblioteka je smeštena u Konaku iz 1851. godine

Zbog pitomog brežuljkastog reljefa, blizine reka Save i Tamnave, relativno dobrih puteva među kojima su i dva velika obilazna (Šabac-Valjevo na 3 i Šabac-Obrenovac na 5,5 kilometara od varošice), kažu da je u Vladimirce lako stići, ali je iz njih lako i otići. Uglavnom zbog nedostatka posla, ovde se beleži jedna od najveći stopa iseljavanja u šabačko-valjevskom kraju: za poslednjih 30 godina iselilo se petnaestak hiljada ljudi. Ni izbliza nije dovoljno ono što mogu da apsorbuju dve jedine veće firme: "Živinarstvo" iz kompleksa "Agroživ", gde se izleže 10 miliona pilića godišnje, i fabrike obuće "Prođeti internešenel" koju su kupili Italijani.

Oni koji nisu zaposleni u ovim firmama i ne bave se poljoprivredom, prinuđeni su ili da se okrenu uslužnim delatnostima, ili da krenu trbuhom za kruhom u Beograd, Kragujevac, Šabac, Valjevo, Novi Sad.

Manastir Kaona

Da bi se ovaj trend koliko-toliko zaustavio, u Vladimircima je pre dve-tri godine najpre opremljena, a potom i dograđena srednja škola po standardima Evropske unije, kakvu nema ni Beograd. Učenici opredeljeni za mašinstvo i obradu metala, trgovinu, ugostiteljstvo, ekonomiju, a od ove godine i geodeziju, imaju na raspolaganju šezdesetak najsavremenijih računara i sve ono što uz njih ide, kao i odgovarajući nastavni kadar.

Vukošićka bara

Stoga nije čudo što se broj đaka od 2000. godine utrostručio, tako da sada već blizu 800 školaraca svakodnevno pristigne autobusima iz okolnih mesta.

Očigledno ponosnog direktora ove posavotamnavske srednje škole Miodraga Lazarevića, sreli smo na temeljima jedne nove institucije…
– Počela je izgradnja Doma učenika hotelskog tipa od 160 ležajeva, jednog pravog obrazovnog nukleusa Evropske unije na ovom prostoru. Veliki je problem što Vladimirci nemaju bazen, ali nadam se da će, zbog ovolike tople vode na kojoj grad leži i on uskoro biti izgrađen. U školi imamo salu za fizičko vaspitanje od 600 kvadrata koju popodne besplatno ustupamo svim građanima zainteresovanim za rekreaciju.

Nova srednja škola

A mladi zainteresovani za večernji provod nemaju neki veliki izbor u svojoj opštini, pa obično hrle u Šabac. Osim petkom, kad kafić-diskoteka "Lux" duže radi, pa se tamo slije omladina iz okolnih mesta.

Rada Tamindžić
Politika MAGAZIN 485 – 14.01.2007.