GRANADA

PRESTONICA ANDALUZIJE

Stari grad kojim dominira mavarska tvrđava Alhambra, i u kojem je jedan od najstarijih evropskih univerziteta, svedoči o relativnosti istorije i večnosti lepog

Stari grad u Andaluziji, na jugu Španije, u dolini reka Daro, Henil i Beiro, mesto gde su se odvajkada susretale i sudarale razne kulture, postao je u vremenu današnjem turistička atrakcija i omiljena studentska destinacija. Nadaleko poznata po crvenoj tvrđavi Alhambri – rezidenciji mavarskih kraljeva, i jednom od najstarijih univerziteta na svetu – Granada je do pre desetak godina važila i za grad u kojem su barovi radili od jutra do sutra.

Mapa lokacije Granade

Ulaskom u Evropsku uniju i prihvatanjem njenih zakona mnogo šta se, međutim, promenilo u celoj Španiji, pa i u Andaluziji. Sve je manje druženja na trgovima i ulicama, ali sve specifičnosti lokalnog načina života još nisu nestale.

Od Mavara do "Erasmusa"

Alhambra je svedočanstvo o relativnosti istorije i večnosti lepog. Građena je dugo i postupno, više sultana je dalo svoj doprinos. Predivne prostorije sa ornamentikom koja kao da je vezena, lavirinti vrtova, šum tekuće vode, bazeni sa zlatnim ribicama… sve to svedoči da su sultani i te kako znali da uživaju.

Krajem XV veka grad je predat "katoličkim kraljevima", mavarsko stanovništvo je "humano preseljeno" u Severnu Afriku, po biskupskom naređenju spaljuju se knjige… U to doba biće srušeni i delovi Alhambre, a sazidana ogromna renesansna palata. Od XVIII veka Alhambra je napuštena i prepuštena lopovima i prosjacima. Tek krajem XIX veka počela je njena obnova. Danas je to veliki biznis, takoreći Diznilend sa istorijskom patinom.

Egzotika Alhambre

Univerzitet u Granadi osnovan je 1349. godine u doba sultana Jusufa Prvog. Kao i sama Granada, upoznao je Ibere, Rimljane, Jevreje i Mavare, pa je i njegova sudbina varirala od perioda do perioda – bilo je i procvata i paljenja bibliteka. Danas je jedan od retkih na kojem može da se uči srpski, a prepun je Amerikanaca, od kojih je većina došla ne kurseve španskog.

Jedan od najstarijih univerziteta u Evropi

Na ulicama se prepliću španski pankeri sa studentima "Erasmusa" (jedna od najpoznatijih mreža za razmenu studenata u okviru Evropske unije). Zajedno idu na pirsing i kod frizera, gde plaćaju visoke cene za dredove. Kad čovek ne bi video kako ovi "buntovni" Evropljani mašu plastičnim karticama i vade pare iz bankomata, na osnovu njihovog izgleda bi još pomislio da nemaju ni za hleb.

Lepa stvar sa Granadom je što su tu iznenađenja još moguća. Na primer, nabasate u četiri ujutro na nekoga ko govori naš jezik, rođenog u nekada istoj zemlji. Umesto da se upoznate na Jadranskom moru ili u Beogradu, nađete se na udaljenom i neutralnom terenu. I posle pet minuta priče shvatite da se bolje međusobno razumete nego sa milion "Erasmusa".

Lavirinti Albaisina

Iako se "skvotovi" (stare, napuštene zgrade u kojima se okupljaju buntovna omladina i "večite lutalice") ruše, ili im se betoniraju prozori i vrata, a policija sve češće patrolira unaokolo, Granada je i dalje, u poređenju sa mnogim gradovima, veoma opušteno mesto, naročito u proleće i na jesen. Dovoljna je šetnja Albaisinom da se zaboravi na saobraćajnu buku, smog i ružne solitere izgrađene u novim delovima grada.

Albaisin, stari islamski deo Granade

Albaisin je stari, islamski deo Granade sa uskim, strmim kamenim ulicama i kućama sa predivnim baštama, gde noću vlada apsolutna tišina. Tu i tamo se čuje kako neko svira na gitari ili nekom drugom instrumentu, ili kad zamjauče neka ulična mačka. Lavirinti ulica skrivaju male trgove na kojima se okupljaju muzičari ili ljudi da popričaju i uživaju u aromatičnom vazduhu. I, naravno, u pogledu na Alhambru.

Ljudi su opušteni, svuda se čavrlja i nije nikakav blam da se igra i zabavlja. Žurke zato nastaju potpuno spontano i na skoro svakom mestu. A pošto je uglavnom lepo vreme, često su napolju, na ulici. Jedna od najlepših stvari u Granadi jeste neprestana živost.

Katedrala u Granadi

Voda za piće je kvalitetna i hladna skoro kao nekada u Mostaru i može da se pije sa uličnih česama. Trgovi su uvek puni, svuda može da se ide peške. Malo iznad katedrale, gde romske "gatare" spopadaju turiste da im proriču budućnost, pa "cicije" proklinju nekim grančicama, nalazi se ulica Elvira – živopisna u svako doba dana i noći. To je ustvari granica ka Albaisinu.

Telefonske kabine "lokutoriji"

Tu su stare, napuštene zgrade, čajdžinice, marokanske radnje, telefonske kabine "lokutoriji" iz kojih je jeftino zvati inostranstvo. Afrikanci koji prodaju diskove, studenti, zalutali turisti, kebab "Holivud", mangupi na motorima… Ova, kao i poprečne, veoma uske ulice, prepuna je barova sa dobrom muzikom.

Dobar provod

S obzirom na to da je Granada relativno mali grad (oko 350.000 stanovnika i još toliko studenata u toku školsle godine), uopšte ne oskudeva u mestima za izlazak. Važi i za jedan od najjeftinijih gradova u Španiji. U popularnim "tapas" barovima, na primer, uz piće se dobija i besplatno meze. U te barove se ide u društvu, koje je na kraju obično znatno brojnije nego na početku. Pije se uglavnom pivo, a jedu se razni morski plodovi, masline, "patatas bravas" (jelo od krompira).

Empanada

Na svakom koraku su male prodavnice porodičnog karaktera, gde pored hleba, mleka i ostalih prehrambenih proizvoda mogu da se kupe i razni kolači i "empanade" (testo punjeno tunjevinom, mesom, pečurkama, pečenim paprikama…). Na takvim mestima mnogi se zadrže da odgledaju na TV ekranima utakmicu ili neku seriju.

Preko leta grad potpuno opusti. Od studenata retko da ko ostane. Većina mesta je zatvorena, a ljudi drže spuštena roletne po ceo dan. Često bude oko 45 stepeni, nekad i više kad sunce zapeče. Klima je, međutim, suva, pa se i takve vrućine podnose lakše nego u Beogradu, pogotovo što uveče uvek malo "rashladi".

Početkom septembra grad se ponovo budi i onda sve kreće iz početka.

Nevena Dragosavac
Politika MAGAZIN 555 – 18.05.2008.