ČAČAK

MIRAN ŽIVOT KRAJ MORAVE

Čačak je mirna sredina u kojoj se ljudi poznaju, mesto u kom se sporije živi, grad u kome se novi trendovi teže probijaju i primaju. Međutim, ono što je za jedne nedostatak, drugima predstavlja nesvakidašnje i prelepo iskustvo

Ima gradova koje je, ponekad, lakše doživeti nego opisati. Naizgled deluju obično, poput većine urbanih centara u okolini sa istim ili sličnim sadržajima potrebnim za život ljudi. S druge strane, tek kada se u njima zadržite malo duže, upoznate meštane i začeprkate iza bezbojnih fasada, pred vama se otkriva sve ono što mnogi nazivaju dušom grada.

Mapa lokacije Čačka

Takvo iskustvo smo nedavno i sami imali, kada smo došli na par sati, a ostali skoro nedelju dana. Bili smo, zapravo, u prilici da upoznamo sve one tegobe provincije, koje tako često, pravdajući sebe, ističu oni koji iz zavičaja odlaze – mirnu sredinu u kojoj se ljudi poznaju, mesto gde se sporije živi, grad u kome se novi trendovi teže probijaju i primaju. I zaista, dan-dva po dolasku kelneri su i bez pitanja donosili kafu bez šećera, u pekari su ostavljali prazan burek, a na ulici bi nas srdačno pozdravljali. Jedino nisu znali, a nisu ni pitali, šta nas to ovde tako dugo drži i šta tražimo u mestu odakle bi rado mnogi otišli.

Četiri puta menjaju veru

Crkva Vaznesenja Gospodnjeg

Stanovali smo u kućici na periferiji Čačka, a do samog centra grada je valjalo pešačiti dobrih desetak minuta. Jutarnji ritual bismo, po pravilu, započinjali odlaskom u crkvu Vaznesenja Gospodnjeg, koja je, kažu istoričari, četiri puta veru menjala. Dva puta je tokom minulih vekova pretvarana u džamiju, da bi se isto toliko na nju krst ponovo vraćao. Kome god da je služila, vazda je istu svrhu imala.

Preko puta su i "Jovanovi dvori", koji su, zahvaljujući jednoj poplavi, s kraja XIX veka, i do pesme dospeli. Reč je, zapravo, o konaku gospodara Jovana, na čijoj fasadi se i danas vidi originalni grb Obrenovića.

Nekada Jovanovi dvori, a danas Narodni muzej

U njemu je danas Narodni muzej u kome su izloženi brojni dokazi da je Čačak, koji se zvanično pominje tek početkom XV veka, ipak znatno starije naselje.

Kuća vojvode Stepe Stepanovića

Kada se od Dvora krene Ulicom vojvode Stepe, brzo se stiže i do kuće proslavljenog vojskovođe, koji je u njoj živeo poslednjih desetak godina. Vremešni Čačani se i danas sećaju vitalne starine, koja je do poslednjeg dana cepala i radila druge kućevne poslove. Nešto dalje, prepreko puta, bilo nam je i omiljeno jutarnje odredište. Pod debelim krošnjama jedne obične jedne obične srpske kafane, sa kariranim stolnjacima i limenim pepeljarama, vlada takva svežina da joj ni leto, verujemo, ne može nauditi. Kafa se i danas peče i donosi u bakarnim džezvama, a u ratluku se obično krije i jezgro oraha.

Tokom boravka u Čačku, najviše smo voleli da dan provedemo u njegovoj okolini. Gotovo sve što je vredelo videti, nalazilo se u krugu od 17 kilometara od grada.

Banja Gornja Trepča

Bilo da idete na sever, ka Gornjoj Trepči, na istok prema Slatini ili na jug ka Ovčar banji. Čak se i do vrha Jelice, planine sa koje se pruža prelep pogled na čačansku kotlinu, stizalo otprilike posle 17 pređenih kilometara.

Meandri Zapadne Morave

Put nas je, ipak, najčešće vodio ka klisuri između Ovčara i Kablara, a svaka poseta bi se pretvarala u priču za sebe.

Prelepa okolina

Jednostavno, tamo gde se na jednom mestu sakrije 12 pravoslavnih svetinja, napravi jezero, proseku duge pešačke staze, a priroda ne naruši – vremena uvek fali. Pauzu smo obično pravili na terasi brojnih restorana, iznad samog jezera, a u vreme ručka bismo, bez obzira na sklonosti ili trenutne želje, uvek jeli riblju čorbu. Prozirno čista voda jezera i jata riba koje se pred vama šepure, očigledno imale su jakog uticaja na izbor hrane.

Ipak, kada kažemo da priroda ničim nije narušena, donekle grešimo. Buka, koju hiljade vozila svakodnevno prave na putu ka moru ili Zlatiboru, i te kako zna da zasmeta. Srećom, te se i to može rešiti. Dovoljno je upoznati nekog od brojnih vlasnika čamaca i zaploviti rečnim meandrima.

Zapadna Morava, nestvarna slika prirode

Morava na ovom mestu teče u obliku slova "S", nivo vode je ispod druma pa se vozila ne vide, a često i ne čuju. A tek se dole otkriva nestvarna slika prirode, koja se sa puta teško može naslutiti. Prolazite pored kućica usamljenih Robinsona, nevešto izgrađenih pristana i usamljenih uvala kojima se prilazi samo sa vode. Listovi lokvanja i stabla bambusa samo dopunjuju ovaj nestvarni pejzaž, koji sate pretvaraju u minute, a jedan sasvim obični prolećni dan u važan biser u niski sećanja.

Vlada Arsić
Press magazin 78 – 04.05.2008.