ALEKSANDRIJA

SPOMEN VELIKOM OSVAJAČU

Grad čiji je temelj udaren 332. godine pre naše ere, ležerno razvučen na obali Mediterana, proteže se na pedesetak kilometara i u njemu živi sedam miliona stanovnika

Aleksandrija je grandiozni spomenik Aleksandru Velikom, svetskom putniku, vojskovođi i osvajaču, koji je odabrao po nekom svom ratničkom kodu taj deo obale da ugradi kamen temeljac novom gradu, tu negde uz koordinate aleksandrijskog svetionika jednog od sedam svetskih čuda.

Mapa lokacije Aleksandrije

Svetionika nema više, ali kao da je ceo Mediteran u Aleksandriji, danju i noću veličanstven orijentir stotinama brodova koji su tu stigli, bacili svoja sidra i čekaju na red da istovare ili utovare milione tona, kubnih metara, komada ili kontejnera, ko zna čega sve.

Hiljade turista sa svih strana sveta zastaju nped vanvremenskim zdanjima i obrisima Aleksandrijske biblioteke, El Abas džamije, rezidencije bivšeg kralja Faruka, rimskog amfiteatra, muzeja dragulja... Prva impresija u ovom gradu je, ipak, obala. Obala života, biznisa, dinamike i lepote. Sve je tu koncentrisano, sve se tu dešava, sve tu počinje i završava se.

Panorama grada

Grad je ispružen uz obalu, tridesetak kilometara u užem delu, sa bulevarom Kornešom kao žilom kucavicom, tim saobraćajnim čudom našeg doba. Sa jedne njegove strane je mešavina arapsko-evropske arhitekture i sve dominantnijih visokih zgrada, a sa druge bezbroj biserno čistih plaža, koje mogu da prime milione kupača.

Od Mamure, letovališta bogatih na istoku, do Citadele na zapadu, tutnji Kornešom saobpaćaj nemerljive dinamike, frekvencije i brzine – to verovatno ne postoji nigde više na kugli zemaljskoj. Bez semafora, sve jednosmerno, sve brzo i prosto. Evropljanina strah obuzima kad sedne u taksi ili kad ga neko od domaćina poveze tom autostradom.

Bulevar Korneš

Tamo gde su tri trake vozi se u četiri kolone, tamo gde su četiri trake u šest kolona, a gde ima šest traka (jasno u jednom smeru) vozi se u bezbroj kolona. Preticanje, obilaženje, uskakanje i skretanje su akcije hiljaditog dela sekunde. Sa svih strana sirene u besomučnom cijukanju, baš kao da svaki ton ima neko značenje, kao da uvodi red i drži visoki ritam.

Najbolje moguće rešenje

U gradu od sedam miliona stanovnika ima bar pola miliona taksija. I to samo "lade" u crno-žuto obojene. Cena usluge je stvar pogodbe i korektnim se smatra ako se sa kraja na kraj Korneša provezete za 20 egipatskih funti (funta je 12,5 dinara).

Ovde jedva da ima gradskih autobusa, ali su zato građanima i turistima na usluzi desetine hiljada kombija koje i ne treba čekati jer pristižu neprestano. Cena prevoza je 1,25 funti (petnaestak dinara) a staće vam gde god dignete ruku.

Priča nam domaćin da su gradske vlasti pre nekoliko godina angažovale jedan poznati evropski institut za saobraćaj da oceni efikasnost postojećeg rešenja na bulevaru Korneš. Godinu dana su eksperti snimali stanje, računali, modelirali i zaključili da je to što postoji najbolje moguće rešenje.

Mesec dana, svakodnevno zbog posla tamo i ovamo uzduž Korneša, i po više puta dnevno, potpisnik ovih redova nije video nijedan zastoj, udes ili kakav karambol. Ni incidenta sa pešacima.

Doduše, dosta je vozila "očešano", ali tome niko ne pridaje pažnju. Četiri litra goriva za evro, pa i nije čudo koliko se vozi. Policije koliko hoćeš, ali samo na usluzi vozačima, nikakvog zaustavljanja i cepidlačenja, sve se u sekundi rešava. Vozači su vezani obavezno, za suvozača nije bitno.

Poverenje bez granica

Paralelno sa Kornešom vodi druga avenija, sa pravim raskrsnicama, semaforima i gužvama.

Gradski voz

Na trećoj paraleli ide gradski voz, stalno otvorenih vrata i ljubaznog personala, u kome se može štošta jeftino kupiti od spretnih trgovaca. Od početne do krajnje stanice stiže se za jedan sat, cena jedna funta.

Tramvaj u Aleksandriji

U dubljoj pozadini, po obodu grada su autoputevi do Kaira i Port Saida, sa petljama, firmama, farmama...

Kafe

Zaželite li na trenutak da stanete i popijete kapučino, recimo u kafeu "Portofino" na Kornešu, gde ni slučajno nema parking mesta, tu su fi­ni momci sa ćoška koji će vam preuzeti auto, obrisati prašinu i dovesti ga do vašeg stola u zakazani sekund. Nema laži, nema prevare, njihovo je da vam učine uslugu, a vaše da date bakšiš – poverenje bez granica.

Stenlijev most

Stenlijev most, remek delo obalnog građevinarstva, na desnoj strani idući na zapad, preskače manji zaliv, takoreći uvalu. Sa četiri kupole, kao kakva stražara na početku i kraju mosta, i božanstvenim pogledom, kao da letite iznad mora. Leva traka obilazi plažu koju zapljuskuju talasi što se krote ispod mosta i onako smireni zalivaju kupače.

Na polovini autostrade dominira do neba visoko zdanje hotela "Četiri godišnja doba", dok su na jednom kraju "Šeraton" kao kakav pandan kraljevskim kulama u kompleksu Montaza, a luksuzni "Sofitel" na drugom najurbanijem kraju.

Vredni domaćini otimaju od mora krševite delove obale nepristupačne kupačima, grade hotele uz vodu, ispod avenije i šire pistu. Po tri trake je malo, davno je to uočeno, pa se avenija širi na željenih 12 traka.

Milan Komar
Politika MAGAZIN 618 – 02.08.2009.