Grad na jugoistoku najmnogoljudnije zemlje sveta, star 25 vekova, ispresecan je kanalima i ulepšan vrtovima
Stara kineska izreka kaže: "Raj na nebu, Sudžou na zemlji". Sa istorijom dugom više od 25 vekova, grad nadaleko poznat po kvalitetnoj svili i mreži kanala koji su mu doneli laskav naziv "Venecija Orijenta", uvršten je u listu svetske kulturne baštine. Vrtovi Sudžoua, recimo, postali su sinonim za sve privatne parkove kineskih dinastija. Međutim, pored bogate tradicije, ovo je mesto i novo privredno čudo Kine: tu su nacionalna industrijska zona "Singapur", 3 slobodne carinske zone, 5 zona za preradu izvozne robe i 12 razvojnih zona provincijskog ranga.
Mapa lokacije SudžouaDrevni grad nalazi se u donjem toku reke Jangcekjang u jugoistočnoj Kini. Pored njega prolazi Veliki kanal, ključna vodena saobraćajnica za razvoj zemlje, duga 1.770 kilometara, koji je vekovima bio najvažnija ekonomska veza severa i juga.
Mostovi Čou Čanga
Izgradnja kanala, koji seče dve najveće kineske reke – Jangcekjang i Hoangho – počela je još u V veku p.n.e. i trajala do VIII veka nove ere. Naravno, danas se od prestonice Pekinga lakše stiže avionom, dvočasovnim letom nacionalne kompanije do Šangaja, a potom još 80 kilometara autoputem.
Mostovi Čou Čanga
Izgradnja kanala, koji seče dve najveće kineske reke – Jangcekjang i Hoangho – počela je još u V veku p.n.e. i trajala do VIII veka nove ere. Naravno, danas se od prestonice Pekinga lakše stiže avionom, dvočasovnim letom nacionalne kompanije do Šangaja, a potom još 80 kilometara autoputem.
Grad čuven po svili i kanalimaSudžou (Suchou, Suzhou) sa okolinom se proteže na 8.488 kvadratnih kilometara, od kojih je čak 40 odsto pod vodom i ima oko 11 miliona stanovnika: 5 miliona su starosedeoci, a ostali su došli u potrazi za poslom. Ispresecan je kanalima sa čak 178 mostova, ispod kojih prolaze brodići za prevoz putnika i turista (orijentalna verzija italijanskih gondola), ali i teretne barže. Najstariji i najlepši mostovi su u zaštićenom delu grada pod imenom Čou Čang, za koji se kupuju ulaznice, i u kojem se nalaze brojne prodavnice suvenira i restorani sa ovdašnjim kulinarskim specijalitetima.
U zaštićeni deo grada samo sa ulaznicomU jednom od restorana služe se samo predjela, a na meniju ih ima čak četrdeset. Specijalitet kuće je "veverica" – šaran u sosu od meda serviran tako da izgleda kao da ima rep veverice. kažu da se u ovom kraju priprema i najbolja vrsta testenina.
Kineska kuhinja je, inače, raznolika koliko i njena geografija, ali dobro jelo mora da zadovolji sva čula – izgled, miris, ukus i dodir. Za razliku od severa zemlje, gde se jede hrana blagih ukusa, ili Sečuana, na zapadu, gde preovlađuju pikantni začini, poput crvenog čilija koji su doneli španski trgovci za vreme dinastije Ćing, u Sudžou se dosta konzumiraju riba i meso u crvenom dunstu od sosa, šećera i mešavine raznih začina, koje se čuvaju kao najveća tajna.
Kineska kuhinja je, inače, raznolika koliko i njena geografija, ali dobro jelo mora da zadovolji sva čula – izgled, miris, ukus i dodir. Za razliku od severa zemlje, gde se jede hrana blagih ukusa, ili Sečuana, na zapadu, gde preovlađuju pikantni začini, poput crvenog čilija koji su doneli španski trgovci za vreme dinastije Ćing, u Sudžou se dosta konzumiraju riba i meso u crvenom dunstu od sosa, šećera i mešavine raznih začina, koje se čuvaju kao najveća tajna.
Vrtovi grada se smatraju biserom umetnosti Dalekog istokaKroz Sudžou godišnje prođe oko 200.000 inostranih turista. Prava atrakcija su vrtovi – kombinacija stare arhitekture, brežuljaka, vodnih površina, cveća i drveća – koji se smatraju biserom umetnosti Dalekog istoka. U gradu ima 17 ovakvih mesta, a najpoznatiji je "Vrt poniznog administratora", podignut četvrte godine dinastije Ming (1509), koji se prostire na 5,2 hektara.
Lotosi, svila i kompjuteri
Priča kaže da je car poštedeo život vlastelinu koji je nešto zgrešio, a on se zavetovao da će u njegovu čast izgraditi i održavati velelepni vrt. Ovde se, već 500 godina, svakog proleća i leta održavaju festivali lotosa i drugog retkog cveća.
Sudžou ima i svoje drugo lice: industrijsko. Ovde se proizvede čak sedmina ukupne svile u Kini, preko 200 miliona metara. Fabrike se uglavnom nalaze na priferiji, a roba se izvozi u više od 100 zemalja. Metar najbolje svile košta od 150 do 200 juana, što je između 15 i 20 evra, što je prilično skupo za domaće kupce, ali je svila prirodna.
Ipak, u gradu koji je godinama bio centar tekstilne industrije, 60 odsto proizvodnje čini informatička tehnologija. U Sudžou se sklapa trećina svih laptopova na svetu, a tu su i preduzeća iz oblasti farmacije, hemije, biologije, metalurgije, precizne mehanike… Ubrzani razvoj krenuo je posle 1985. godine, kada je država sudžou dala status primorske ekonomske zone za otvaranje prema svetu. Zajedno sa singapurskom vladom osnovana je jedna od pet zona nacionalnog značaja u Kini, nazvana Industrijski park, a paralelno su nicale i zone nižeg ranga.
Pomoć preko mora
U početku kapital je stizao od, kako se ovde to kaže, "prekomorskih Kineza" i inostranih kompanija, ali sa razvojem privatnog sektora sve više je rastao i broj domaćih preduzetnika. Prošle godine stranci su u Sudžou investirali 6 milijardi dolara, a isto toliko i kineski privatnici. Ostvaren je finansijski prihod (porez) od 120 milijardi juana (oko 12 milijardi evra) od čega je 40 milijardi pripalo centralnoj vladi. Strane kompanije su ranije imale poreska opterećenja od 20 odsto, a domaće od 50 odsto, ali je od 1. janura 2008. stopa za sve je 30 odsto.
Lotosi, svila i kompjuteri
Priča kaže da je car poštedeo život vlastelinu koji je nešto zgrešio, a on se zavetovao da će u njegovu čast izgraditi i održavati velelepni vrt. Ovde se, već 500 godina, svakog proleća i leta održavaju festivali lotosa i drugog retkog cveća.
Sudžou ima i svoje drugo lice: industrijsko. Ovde se proizvede čak sedmina ukupne svile u Kini, preko 200 miliona metara. Fabrike se uglavnom nalaze na priferiji, a roba se izvozi u više od 100 zemalja. Metar najbolje svile košta od 150 do 200 juana, što je između 15 i 20 evra, što je prilično skupo za domaće kupce, ali je svila prirodna.
Ipak, u gradu koji je godinama bio centar tekstilne industrije, 60 odsto proizvodnje čini informatička tehnologija. U Sudžou se sklapa trećina svih laptopova na svetu, a tu su i preduzeća iz oblasti farmacije, hemije, biologije, metalurgije, precizne mehanike… Ubrzani razvoj krenuo je posle 1985. godine, kada je država sudžou dala status primorske ekonomske zone za otvaranje prema svetu. Zajedno sa singapurskom vladom osnovana je jedna od pet zona nacionalnog značaja u Kini, nazvana Industrijski park, a paralelno su nicale i zone nižeg ranga.
Pomoć preko mora
U početku kapital je stizao od, kako se ovde to kaže, "prekomorskih Kineza" i inostranih kompanija, ali sa razvojem privatnog sektora sve više je rastao i broj domaćih preduzetnika. Prošle godine stranci su u Sudžou investirali 6 milijardi dolara, a isto toliko i kineski privatnici. Ostvaren je finansijski prihod (porez) od 120 milijardi juana (oko 12 milijardi evra) od čega je 40 milijardi pripalo centralnoj vladi. Strane kompanije su ranije imale poreska opterećenja od 20 odsto, a domaće od 50 odsto, ali je od 1. janura 2008. stopa za sve je 30 odsto.
Stambena zona u Industrijsko parkuU Sudžou, za koji se predviđa da bi za godinu dve po bruto društvenom proizvodu (BDP) mogao da premaši za sada prvi Šendžen, postoji preko 2.000 preduzeća, čiji su proizvodi namenjeni izvozu. Njihovi menadžeri i radnici žive unutar Industrijskog parka, koji ima svoje stambene četvrti, kongresnu salu, banke, megamarkete, bioskope… za ni manje, ni više, nego 200.000 stanovnika. Sve je ovde besprekorno – od puteva, telekomunikacionih veza, snabdevanja vodom, strujom i gasom, pa do drvoreda. Industrijski park ima i svoje jezero, koje se zove Đinđi – u prevodu Petlovo jezero – na kojem je planirano da budu izgrađena dva ostrva sa luksuznim turističkim objektima.
U ovom staro-novom gradu, čiji stanovnici na posao odlaze uglavnom motociklima na električni pogon, ili autobusima za čijim su volanom često žene, nalazi se i moderni spomenici "haj-teku" (visokoj tehnologiji) i "harmoniji".
U ovom staro-novom gradu, čiji stanovnici na posao odlaze uglavnom motociklima na električni pogon, ili autobusima za čijim su volanom često žene, nalazi se i moderni spomenici "haj-teku" (visokoj tehnologiji) i "harmoniji".
Miroljub Mijušković
Politika MAGAZIN 585 – 14.12.2008.
Politika MAGAZIN 585 – 14.12.2008.
Нема коментара:
Постави коментар