Blizu obale Istočnog kineskog mora leži grad koji se za svega petnaestak godina iz sumornog "socrealističkog" naselja pretvorio u modernu, luksuznu i zanimljivu metropolu
Da li je moguće da se jedan tipičan radnički provincijski grad, kockastih "socrealističkih", pocrnelih i poružnelih zgrada, za samo petnaestak godina pretvori u dvomilionski, po svemu moderan, funkcionalan i oku prijatan velegrad? Sasvim je moguće, jer baš tako izgleda Ningbo, udaljen dvadesetak kilometara od obale Istočnog kineskog mora, stotinak kilometara vazdušnom linijom od Šangaja, tog apsolutnog etalona ekstremnog graditeljstva s kraja XX i početka XXI veka.
Da li je moguće da se jedan tipičan radnički provincijski grad, kockastih "socrealističkih", pocrnelih i poružnelih zgrada, za samo petnaestak godina pretvori u dvomilionski, po svemu moderan, funkcionalan i oku prijatan velegrad? Sasvim je moguće, jer baš tako izgleda Ningbo, udaljen dvadesetak kilometara od obale Istočnog kineskog mora, stotinak kilometara vazdušnom linijom od Šangaja, tog apsolutnog etalona ekstremnog graditeljstva s kraja XX i početka XXI veka.
Mapa lokacije NingboaDok se šetam i vozim bulevarima Ningba, prva mi je misao da su neka velika pamet, vredne ruke i oubiljna država stali iza projekta pretvaranja nekadašnjeg sivila (koje se, ograđeno, još može videti po predgrađu, čekajući da bude sravnjeno sa zemljom) u nešto novo, lepše, sadržajnije i profitabilnije, ali uz poštovanje i zaštitu starog gradskog jezgra autentičnog izraza kineske nacionalne arhitekture. Možda je baš ovde isproban jedan novi arhitektonski model, pa onda multiplikovan u širinu, dubinu i visinu, da bi bio sagrađen Šangaj kakvim ga svet danas zna?
Veliko, veće, najveće…
Do Šangaja se stiže desetočasovnim letom od Frankfurta, Beča ili koje druge poletne tačke Evrope, zatim lokalnim avionom (a to je, ni manje ni više, nego "Erbasov" A-320, decenijski Jatov san) za 20 minuta do Ningba, drugog po veličini grada u kineskoj provinciji Džejiang.
Veliko, veće, najveće…
Do Šangaja se stiže desetočasovnim letom od Frankfurta, Beča ili koje druge poletne tačke Evrope, zatim lokalnim avionom (a to je, ni manje ni više, nego "Erbasov" A-320, decenijski Jatov san) za 20 minuta do Ningba, drugog po veličini grada u kineskoj provinciji Džejiang.
NingboŠta su prvi utisci dvojice Srba na poslovnom putu u ovaj jaki centar metalne, elektro i prehrambene industrije i medicinske opreme? To je grad veličine Beograda, ima stanovnika koliko i naša prestonica, presecaju ga tri reke… I tu se svaka sličnost sa Beogradom završava, a sledeća paralela bi mogla da bude povučena recimo 2050. godine, pod uslovom da glavni grad Srbije nastavi sadašnjom stopom uređenja, a Ningbo kojim slučajem zastane.
Jedan od bezbrojnih mostovaBezbroj mostova. Svaki bulevar ili ulica koja izbija na reke preskače ih novim mostom. Blistave fasade, parkovi kao remek-dela pejzažne arhitekture, bilbordi sa merom, nigde plakata gde im mesto nije.
U hotelu "Jinfeng" oduševljavaju nas mermerni holovi, kolonade, zlatni Buda i ukrasi od žada. U sobama perfekcija i visok standard, besplatan Internet, masaža po pozivu celu noć… a spavanje sa doručkom košta 250 juana (25 evra)!
Zgrada Narodnog pozorišta veća je od beogradske "Arene", Opera prostranija od hale "Pionir", Korporacijski kolosi, od kojih bi svaki u Srbiji bio događaj decenije ili delo za istoriju. Trgovi sa bazenima i vodoskocima. Na jednom mestu mi se, onako u prolazu, čini da su reku preselili na ulicu, među lokale "Omege", "Lankoma" i "Svarovskog". Pored njih kineske firme sa asortimanom iste robe, pa kome je do poređenja cena i kvaliteta, široko mu polje. Robna kuća elektronike pet puta veća od "Deltinog" šoping mola u Novom Beogradu. Velelepne zgrade banaka, valjkasti soliteri, tornjevi koji paraju nebo…
U hotelu "Jinfeng" oduševljavaju nas mermerni holovi, kolonade, zlatni Buda i ukrasi od žada. U sobama perfekcija i visok standard, besplatan Internet, masaža po pozivu celu noć… a spavanje sa doručkom košta 250 juana (25 evra)!
Zgrada Narodnog pozorišta veća je od beogradske "Arene", Opera prostranija od hale "Pionir", Korporacijski kolosi, od kojih bi svaki u Srbiji bio događaj decenije ili delo za istoriju. Trgovi sa bazenima i vodoskocima. Na jednom mestu mi se, onako u prolazu, čini da su reku preselili na ulicu, među lokale "Omege", "Lankoma" i "Svarovskog". Pored njih kineske firme sa asortimanom iste robe, pa kome je do poređenja cena i kvaliteta, široko mu polje. Robna kuća elektronike pet puta veća od "Deltinog" šoping mola u Novom Beogradu. Velelepne zgrade banaka, valjkasti soliteri, tornjevi koji paraju nebo…
Šoping mol do šoping molaI to sve u zemlji sa nacionalnim dohotkom po glavi stanovnika kao u Srbiji, zemlji o kojoj često sudimo po "krpicama" na buvljacima, koju stavljamo u kontekst arhaičnih društvenih sistema, pa katkad i ružnim rečima govorimo o njihovom komunizmu.
Jeste to zemlja crvene zastave i zvezde petokrake, ali i zemlja čiji je svaki korak džinovski, čija svaka decenija menja sliku, za šta je drugde potreban vek. Kad vidite tehnička dostignuća, zaokruženost svakog procesa, marketinšku moć i komercijalnu snagu Kine, u paramparčad ćete razbiti sve predrasude o "zemlji jeftinih farmerki i patika".
U susret Olimpijadi
Pitam svog saputnika, Srbina rođenog i školovanog na Zapadu, da mi uporedi, recimo vozni park viđen na ulicama Ningba, sa nekom evropskom odrednicom. "Milano, Bern ili Štutgart", sledi autoritativan odgovor. Zaista je impresivno ono što se vidi na putevima, reklo bi se da je četvrtina kola "folksvagen", po četvrtinu "tojota" i "mazda", ostatak čine svi drugi. Nigde haosa ni krkljanca, besomučnog udaranja u sirene ili ludaka za volanom, već puno poštovanje i fascinantna pešačka disciplina.
Olimpijada je već hipnotisala naciju, dinamika se dan za danom zahuktava, cene suvenira su na svetskom nivou, uslužne delatnosti polažu istorijski ispit, ophođenje prema strancima je to već položilo.
U poslovnim obavezama od jutra do mraka ne stižemo da razgledamo mnogobrojne istorijska i turistička odredišta. Ipak, posećujemo Gulou kulu sagrađenu u doba Tang dinastije u VII veku. Zastajemo i kod Đinton tornja koji je domaćinima otprilike isto što i kula Nebojša Beograđanima. Zapanjuje nas Hemudu reliks, kamena gromada nestvarnih dimenzija postavljena kao kakav portal pre 7.000 godina, i otkopana tek 1973. Sa žaljenjem, a kasno je veče, prolazimo pored već zatvorene "bašte žada", najveće zbirke nakita od ovog kamena u Kini.
Jeste to zemlja crvene zastave i zvezde petokrake, ali i zemlja čiji je svaki korak džinovski, čija svaka decenija menja sliku, za šta je drugde potreban vek. Kad vidite tehnička dostignuća, zaokruženost svakog procesa, marketinšku moć i komercijalnu snagu Kine, u paramparčad ćete razbiti sve predrasude o "zemlji jeftinih farmerki i patika".
U susret Olimpijadi
Pitam svog saputnika, Srbina rođenog i školovanog na Zapadu, da mi uporedi, recimo vozni park viđen na ulicama Ningba, sa nekom evropskom odrednicom. "Milano, Bern ili Štutgart", sledi autoritativan odgovor. Zaista je impresivno ono što se vidi na putevima, reklo bi se da je četvrtina kola "folksvagen", po četvrtinu "tojota" i "mazda", ostatak čine svi drugi. Nigde haosa ni krkljanca, besomučnog udaranja u sirene ili ludaka za volanom, već puno poštovanje i fascinantna pešačka disciplina.
Olimpijada je već hipnotisala naciju, dinamika se dan za danom zahuktava, cene suvenira su na svetskom nivou, uslužne delatnosti polažu istorijski ispit, ophođenje prema strancima je to već položilo.
U poslovnim obavezama od jutra do mraka ne stižemo da razgledamo mnogobrojne istorijska i turistička odredišta. Ipak, posećujemo Gulou kulu sagrađenu u doba Tang dinastije u VII veku. Zastajemo i kod Đinton tornja koji je domaćinima otprilike isto što i kula Nebojša Beograđanima. Zapanjuje nas Hemudu reliks, kamena gromada nestvarnih dimenzija postavljena kao kakav portal pre 7.000 godina, i otkopana tek 1973. Sa žaljenjem, a kasno je veče, prolazimo pored već zatvorene "bašte žada", najveće zbirke nakita od ovog kamena u Kini.
Most preko Hangdžou zaliva dug 36 kilometaraMister Vong, vlasnik kompanije koja nam je domaćin, obećava da ćemo se u sledećoj poseti voziti obližnjim mostom dugim 36 kilometara, od čega je 20 preko mora, čije se testiranje upravo privodi kraju nakon gradnje koja je trajala od juna 2003. do juna 2007!!! Preko Hangdžou zaliva, da bi se izgrađeni nacionalni put dug 5.200 km od Pekinga na jug prema Hongkongu skratio za 150 kilometara. I eno ga na brojnim sajtovima kao dokaz moći jedne ozbiljne države, eno i cene koju nije pristojno navoditi spram mosta preko Ade Ciganlije.
Veselje i lepo ponašanje
Svi nekuda žure i telefoniraju. Bicikla je sve manje, ali zato motorčića sve više, i za njih su gradske vlasti odvojile traku bar tri metra široku, ograđenu od uličnog autotoka. Uveče u centru grada omogućena je šetnja svom širinom ulica, pravi mravinjak veselosti i lepog ponašanja. Restorani i prodavnice rade do 21.30, a noćni klubovi do šest ujutro.
Veselje i lepo ponašanje
Svi nekuda žure i telefoniraju. Bicikla je sve manje, ali zato motorčića sve više, i za njih su gradske vlasti odvojile traku bar tri metra široku, ograđenu od uličnog autotoka. Uveče u centru grada omogućena je šetnja svom širinom ulica, pravi mravinjak veselosti i lepog ponašanja. Restorani i prodavnice rade do 21.30, a noćni klubovi do šest ujutro.
Kineski specijalitetiDomaćini nas za ručkove i večere izvode na razna mesta kako bismo upoznali običaje, nacionalna jela i pića. Vežbam prvo veče da jedem štapićima i uspevam, tako da sutradan odbijam viljušku i nož koji se obavezno postavljaju Evropljanina. Hrana je tako servirana da bude potaman štapićima, čak se i pečeno kinesko jagnje secka na veličinu zalogaja. Kikiriki uz svaki obrok, povrća nebrojeno vrsta, lubenica obavezno na kraju.
Morski plodoviIstočno kinesko more na pedalj od Ningba, pa je i ponuda morskih đakonija veličanstvena. Školjke svih mogućih oblika, prstaci kao manje banane, izobilje ribe i pratećih delikatesa.
Kineske rakijeA šta se pije tamo? Čaša tople vode kao dobrodošlica, a kažu da je to i zdravo, a zatim čajevi, i to kakvi! Pivo u bocama od 0,6 litara, sa dva posto alkohola. Na prvoj seansi za stolom nas bojažljivo pitaju jesmo li za domaću rakiju. Jesmo, i prva boca (a sva su žestoka pića i flašama od pola litra) nekog cvetnog eliksira značajno pomaže uklanjanju početne barijere između domaćina i gostiju. Uz drugu flašu mi nazdravljamo konstruktivnom kineskom stavu u Savetu bezbednosti, a oni novoj ćeliji kinesko-srpskog prijateljstva koje bi trebalo da rezultira obpstranim poslovnim interesima.
Na rastanku nam poklanjaju dve flaše tog melema. Jednu namenjujemo Tozi iz Despotovca, koji je nekad posle dužnosti kapetana podmornice plovio ovim žutim vodama kao "barba balkarijera". Drugu smo namerili da otvorimo u mornaričkom salonu dolepotpisanog, ali – avaj! – carina to ne dozvoljaba, i za utehu nam izdaje potvrdu o oduzetoj robi koju će nam vratiti pri sledećem ulasku u Kinu. Ne sme propasti to carsko piće, jer nas očekuje novi pohod na Istočno kinesko more, negde kad višnje procvetaju.
Na rastanku nam poklanjaju dve flaše tog melema. Jednu namenjujemo Tozi iz Despotovca, koji je nekad posle dužnosti kapetana podmornice plovio ovim žutim vodama kao "barba balkarijera". Drugu smo namerili da otvorimo u mornaričkom salonu dolepotpisanog, ali – avaj! – carina to ne dozvoljaba, i za utehu nam izdaje potvrdu o oduzetoj robi koju će nam vratiti pri sledećem ulasku u Kinu. Ne sme propasti to carsko piće, jer nas očekuje novi pohod na Istočno kinesko more, negde kad višnje procvetaju.
Milan Komar
Politika MAGAZIN 554 – 11.05.2008.
Politika MAGAZIN 554 – 11.05.2008.
Нема коментара:
Постави коментар