Kada se govori o Kini, slobodno se može reći da je reč o kontinentu. Njena teritorija je tolika, da su potrebni dani da bi se vozom stiglo sa jednog na drugi kraj zemlje, a avionom sati
Kina je zemlja u kojoj živi preko milijardu stanovnika i koja za sobom ima istoriju dužu od 4.000 godina. Mnogo pre Evrope, imala je pismo i znala je za svilu, papir, barut i akupunkturu. U ovoj velikoj zemlji kontraste određuju prošlost i sadašnjost, priroda i kultura.
Mapa lokacije GilinaPriča se da Kina može oduševiti na prvi pogled i da se iza Kineskog zida nalazi nesagledivo prirodno i kulturno bogatstvo koje se opisuje kao "Srednje carstvo". I mene je put vodio stazama tog carstva, kroz stare kulturne centre Peking i Sijan, uzavrele lučke gradove Šangaj i Kanton, kroz fantastični svet Gilina (Guilin) i svetsku metropolu Hongkong. Previdela sam činjenicu da Kina o kojoj se govori kao o Mao Cedungovoj, već spada u blisku prošlost, a da o onoj o kojoj je pisala Perl Bak, spada u davnu. Zakasnila sam, ali me to nije sprečilo da krenem kroz Kinu, kroz vreme sadašnje.
Kineski zid je jedino delo ljudskih ruku, vidljivo sa Meseca. Kaže se da od kada postoji Kina, postoji i veliki zid. Pruža se u dužini od 6.000 kilometara brda, pustinja i dolina. Građen kao barijera na severnoj granici zemlje, postao je simbol kineskog nacionalnog identiteta.
Veliki zid
Kineski zid je jedino delo ljudskih ruku, vidljivo sa Meseca. Kaže se da od kada postoji Kina, postoji i veliki zid. Pruža se u dužini od 6.000 kilometara brda, pustinja i dolina. Građen kao barijera na severnoj granici zemlje, postao je simbol kineskog nacionalnog identiteta.
Veliki zid
Veliki Kineski zidKin Šihuanđi, prvi kineski car započeo je pre 2.200 godina izgradnju zida da bi međusobno povezao veći broj feudalnih država i da bi svoje, tek ujedinjeno carstvo, zaštitio od varvara sa severa. Car je ustanovio i centralnu upravu i kodificirao kineske zakone. U vreme kad nije ratovala, veliki zid je gradila i carska armija. Tokom dvanaestogodišnje izgradnje od posledica iscrpljenosti, bolesti i raznih nesreća, umrlo je najmanje 400.000 ljudi. Po pričama, na hiljade njih je zazidano u zidine velikog zida. Ipak, zid je držao Kineze u zemlji, budeći u njima nacionalna osećanja, kao i strah od spoljnih demona i prezir prema njima.
I pored čvrste gradnje i nadzora, veliki zid nije mogao da zadrži uljeze koji su dolazili sa severa. Osim toga, Džingis-kan je iskoristio političku nestabilnost u unutrašnjosti zemlje, da bi je 1211. godine pregazio. Četiri veka kasnije oficir, izdajnik, otvorio je jednu kapiju Mandžurcima. U XV i XVI veku Ming carevi su izvršili mnoge popravke, ali vreme, nebriga i ratovi učinili su svoje. I kulturna revolucija ostavila je trag, jer su seljaci iz njega vadili kamenje za popravku kuća i pravljenje svinjaca. Na nekim mestima zidine su potpuno nestale, jer ih je progutala pustinja. Najzad 1997. godine, vlast je zabranila vađenje kamenja iz zida i danas je on pod zaštitom, za to oformljenog komiteta. Delovi koji su restaurirani u stilu velikog Ming vremena, danas privlače milione turista!
I pored čvrste gradnje i nadzora, veliki zid nije mogao da zadrži uljeze koji su dolazili sa severa. Osim toga, Džingis-kan je iskoristio političku nestabilnost u unutrašnjosti zemlje, da bi je 1211. godine pregazio. Četiri veka kasnije oficir, izdajnik, otvorio je jednu kapiju Mandžurcima. U XV i XVI veku Ming carevi su izvršili mnoge popravke, ali vreme, nebriga i ratovi učinili su svoje. I kulturna revolucija ostavila je trag, jer su seljaci iz njega vadili kamenje za popravku kuća i pravljenje svinjaca. Na nekim mestima zidine su potpuno nestale, jer ih je progutala pustinja. Najzad 1997. godine, vlast je zabranila vađenje kamenja iz zida i danas je on pod zaštitom, za to oformljenog komiteta. Delovi koji su restaurirani u stilu velikog Ming vremena, danas privlače milione turista!
Jedina ljudska tvorevina koja se vidi sa Meseca Strašljivi despot
Sijan je grad koji je bio razvijen već u vreme čuvenog "Puta svile". U Sijan su dolazili ljudi iz čitave Azije, a u vreme kada se zvao Čang an, u njemu su mogli da se vide hodočasnici iz Japana, turske diplomate, persijski trgovci i indijski monasi. Odavde su kineski hodočasnici odlazili u Indiju u potragu za korenima budizma, a karavani putem svile do svojih ciljeva.
Pored mnogih ostataka prošlosti, u Sijanu su poznate pagode "Velike i male divlje guske", stare gradske zidine, kula zvonik, grobovi Tving dinastije i pre svega muzej u kome se nalazi preko 8.000 figura ratnika od terakote u prirodnoj veličini, sa fizionomijama ljudi iz različitih oblasti Kine.
Sijan je grad koji je bio razvijen već u vreme čuvenog "Puta svile". U Sijan su dolazili ljudi iz čitave Azije, a u vreme kada se zvao Čang an, u njemu su mogli da se vide hodočasnici iz Japana, turske diplomate, persijski trgovci i indijski monasi. Odavde su kineski hodočasnici odlazili u Indiju u potragu za korenima budizma, a karavani putem svile do svojih ciljeva.
Pored mnogih ostataka prošlosti, u Sijanu su poznate pagode "Velike i male divlje guske", stare gradske zidine, kula zvonik, grobovi Tving dinastije i pre svega muzej u kome se nalazi preko 8.000 figura ratnika od terakote u prirodnoj veličini, sa fizionomijama ljudi iz različitih oblasti Kine.
Vojnici od terakote u Sijanu Svoju atrakciju broj jedan, Sijan može da zahvali paničnom strahu od smrti jednog despota koji je uklonivši sve rivale, postao prvi kineski car. Da bi ga štitila, car Kin Šihuanđi je, pre 2.200 godina, naredio da se pored njegovog groba sahrani i armija od terakote u prirodnoj veličini. Tako je čovek koji je sa svojom armijom ujedinio Kinu i sagradio Kineski zid, pokušao sa armijom od terakote da pobedi smrt. Do sada je pronađeno 8.000 vojnika (od kojih je restaurirano 2.000) u ratničkoj opremi i na stotine konja od terakote. Dok su pljačkaši razvukli većinu oružja i štitova, koji su dokazivali visoko poznavanje ratne tehnike i umeće iz oblasti metalurgije, drvena kola koja su vukli konji, nisu se održala.
Podzemni grad
Podzemni grad
Podzemni grad Kinov podzemni svet prostire se na grandioznoj površini od 52 kvadratna kilometra, a gradilo ga je 700.000 muškaraca punih 36 godina. Ako je verovati pričama, pod zemljom se nalazi i ogromna palata, mnoge dragocenosti i umetnička dela, tako da će mnogim generacijama arheologa trebati sigurno još mnogo vremena kako bi otkrili sve što se krije pod zemljom. Ono što je sasvim sigurno, jeste činjenica da je slučajno otkriće armije terakota do koga je došlo 1974. godine, donela caru Kin Šihuanđu besmrtnost, za kojom je toliko čeznuo.
Zbog neobičnih motiva i vazdušastog stila, moju pažnju su još davno zaokupila dela kineskih pejzažista. Naročito sam bila zadivljena prikazima i pejzažima kojima su dominirala brda neobičnih oblika. Podsećala su me na kule i kegle, a neka na naherene kape baštenskih patuljaka. Sve dok nisam otišla u Gilin, koji se nalazi u provinciji Guanksi, izgled ovih brda pripisivala sam mašti kineskih pejzažista. Nisam ni slutila da su oni inspiraciju našli u jugozapadnoj Kini, tamo gde se nalazi jedan od najlepših karstnih predela na našoj planeti.
Zbog neobičnih motiva i vazdušastog stila, moju pažnju su još davno zaokupila dela kineskih pejzažista. Naročito sam bila zadivljena prikazima i pejzažima kojima su dominirala brda neobičnih oblika. Podsećala su me na kule i kegle, a neka na naherene kape baštenskih patuljaka. Sve dok nisam otišla u Gilin, koji se nalazi u provinciji Guanksi, izgled ovih brda pripisivala sam mašti kineskih pejzažista. Nisam ni slutila da su oni inspiraciju našli u jugozapadnoj Kini, tamo gde se nalazi jedan od najlepših karstnih predela na našoj planeti.
"Živopis dug sto kilometara"Njihovi pejzaži su poetska vizija prirode, koja veličanstvenost maglom obavijenih planina, suprotstavlja beznačajnosti čoveka. Osim pejzažista i mnogi pesnici su se vekovima trudili da najlepšim rečima opišu ovu slikovnicu iz snova. I jedni i drugi nazivali su ovaj predeo "živopisom dugim sto kilometara" i zaslužni su što su ga mnogi smatrali tipičnim kineskim krajolikom. Kroz "srce" tog živopisa plovila sam rekom Li, diveći se spektakularnoj scenografiji, pred kojom mi je zastao dah.
Titani i kormorani
Dan je bio kao stvoren za susret sa predelom koji je davno zagolicao moju radoznalost. naš brod plovio je lagano, cepajući jutarnju maglu poleglu po reci Li. Čulo se samo jednolično kloparanje brodskih mašina i zvuk sirene koja se povremeno oglašavala, dajući na znanje drugim brodovima gde se nalazimo. Magla se svakog časa gibala gore, dole, grleći brod, i nas, koji smo stajali na palubi. Često su nam iz magle virile samo glave. Već u sledećem trenutku magla bi nas progutala i svi bismo nestali sa palube, kao u nekom horor filmu.
Titani i kormorani
Dan je bio kao stvoren za susret sa predelom koji je davno zagolicao moju radoznalost. naš brod plovio je lagano, cepajući jutarnju maglu poleglu po reci Li. Čulo se samo jednolično kloparanje brodskih mašina i zvuk sirene koja se povremeno oglašavala, dajući na znanje drugim brodovima gde se nalazimo. Magla se svakog časa gibala gore, dole, grleći brod, i nas, koji smo stajali na palubi. Često su nam iz magle virile samo glave. Već u sledećem trenutku magla bi nas progutala i svi bismo nestali sa palube, kao u nekom horor filmu.
Splav sa ribarem i kormoranom na reci Ji Tada su se preda mnom pojavile kulise predela slikanog maštom prirode. Ustuknula sam pred tolikom lepotom i blizinom bizarnih kula koje su se naginjale ka meni, kao titani. Dok su me titani pratili i posmatrali sa visine, po reci Li, lagano kao labudovi klizili su uski splavovi od bambusovih stabala.
U pratnji vernih kormorana, splavovima su upravljali lokalni ribari. I ovde, kao i u drugim krajevima sveta, kormorani ribarima pomažu u ribolovu. Da ulov ne bi progutali, ribari kormoranima omčom stežu vrat. Izdresirane od malena za ovaj posao ptice love ribu, ali su zbog omče, prinuđene su da sav ulov koji se zadržava u kesi kljuna, predaju gospodaru! Za uzvrat, ribari ih hrane svežom ribom, ali je to sigurno mnogo manja količina od one koju bi ptice stvarno mogle da pojedu.
Karstni predeli protežu se kroz tri kineske provincije, ali u provinciji Guanksi, ova neobična prirodna lepota doživljava svoju kulminaciju. Da nisu delo prirode, moglo bi se pomisliti da su sablasni karstni masivi delo bogova koji su ih isklesali u vreme dok se naša planeta stvarala. U pitanju je tropski karst u poslednjem stadijumu razvoja, kakav postoji još u Vijetnamu u zalivu Ha Long i u južnom Tajlandu.
Breg svih boja
U pratnji vernih kormorana, splavovima su upravljali lokalni ribari. I ovde, kao i u drugim krajevima sveta, kormorani ribarima pomažu u ribolovu. Da ulov ne bi progutali, ribari kormoranima omčom stežu vrat. Izdresirane od malena za ovaj posao ptice love ribu, ali su zbog omče, prinuđene su da sav ulov koji se zadržava u kesi kljuna, predaju gospodaru! Za uzvrat, ribari ih hrane svežom ribom, ali je to sigurno mnogo manja količina od one koju bi ptice stvarno mogle da pojedu.
Karstni predeli protežu se kroz tri kineske provincije, ali u provinciji Guanksi, ova neobična prirodna lepota doživljava svoju kulminaciju. Da nisu delo prirode, moglo bi se pomisliti da su sablasni karstni masivi delo bogova koji su ih isklesali u vreme dok se naša planeta stvarala. U pitanju je tropski karst u poslednjem stadijumu razvoja, kakav postoji još u Vijetnamu u zalivu Ha Long i u južnom Tajlandu.
Breg svih boja
Prizor kao iz slikovnice Najlepši karstni masivi protežu se u dužini od 70 kilometara između gradova Gilin i Jangšu. Tu se kraj obale reke Li i iznad dolina, koje su ljudske ruke pretvorile u zelenu pirinčanu šahovsku tablu, u visinu uzdižu karstne kule, visoke i do 150 metara. Zidovi ovih neobičnih formacija obrasli su mahovinom na koju su se, kao broševi, zakačile velike orhideje i lijane, a na nekim mestima se iz zidova u reku Li, obrušavaju bučni vodopadi. Kinezi su ovaj predeo nazvali "kamena šuma", u kojoj se nalaze fantastični oblici opisani kao: "breg svih boja", "breg slonove surle", "breg sedam zvezda", ili, "breg petla u borbi".
Podzemni svet Gilina Osim karstnog sveta sveta koji se nalazi "gore", u utrobi zemlje postoji još jedan fantastični svet. Posle plovidbe po reci Li, ušla sam u podzemno carstvo Gilina. Čine ga vodena mreža, pećine, jezera, kameni vodopadi, i stalaktiti i stalagmiti monumentalnih dimenzija. "Svirala od trske" je ime ovog podzemnog carstva koje mi se predstavilo ćutke, čak, stidljivo. Pustila sam mašti na volju i pred mene su počeli da izlaze plemići, dvorjani, zabavljači, sluge, vojnici i životinje, divovi i aždaje. Kamena bića kretala su se kroz diskretno osvetljene hodnike i dvorane, ukrašene čipkanim zavesama, stubovima i ogromnim lusterima sa kojih su visile kapljice. Od kapljica koje su tokom hiljada godina padale sa lustera i tavanica nastali su prelepi kitnjasti čiraci, kandelabri i kupe. Znajući da će ukrašavanje pećine trajati sigurno još onoliko koliko joj je bilo potrebno da nastane, otišla sam iz nje zadovoljna što sam se našla na mestu na kome još uvek traje stvaranje naše planete!
Sonja Lapatanov
Politika MAGAZIN 486 – 21.01.2001.
Politika MAGAZIN 486 – 21.01.2001.
Нема коментара:
Постави коментар